Застава

ЗАСТАВА

НА СТРАЖИЛОВУ.

Необичан се сабор спрема на Стражилову, у гори зеленој. Ђурђев дан је прошао, гора се заодела листом. тешки јади притисли груд народну па ипак није то ајдучки састанак. Да се то ајдуци састају, био би то обичан збор, вековима трпи Србин муке свакојаке, па се вазда слушао на ждрело дуге шаре витешки протест заточника ерпске слободе, српскога ајдука. Фрушка гора, српска Фрушка гора окићена је ђерданом белих манастира, задужбивама и вечитим кућама српских краљева, царева и деспота. Доба је Видову, безмитвим Врачима, Кирику и Јулити, мајци Анђелији: па иде ли то Србин на панађур, на славу манастирску ? Србину је још увек светао и драг спомен светих својих краљева и светлих предака, још му је увек мила и драга гора и дубрава, још је рад

јуначком састанку и братском виђењу па ипак не иде се тога ради на Стражилово у недељу 10. (22.) јула. Да се ода достојна пошта генијалном једвом вародном сину, да му се призиа заслуга за род, за језик за подизање подмлатка народног да му се овековечи спомен у народу, да му се поеледња аеља испуни подиже се на Стражилово српски свет мал’ не из свију крајева где се српски мисли, збори и ocefea; на необичан тај збор подиже се Србив из Србије, ломне Црне Горе, кршне Дзлмације, негдање Војводине и иних крајева, у којима је Србина. Тужна fee то свечаност бити на Стражилову, љубимцу српске виле he да се спреми вечна кућа на овом свету, али he и узвишена да буде то појава видети заступнике васколиког још увек грозно потиснутог и још увек раздробљеног Српства на окупу на делу, којим ће да потврди пред васцелим образованим светом, да заслужује да му се рађају врли сннови, да му се множе заслужве главе, јер зна и хоће да их поштује. Једна жеља, једна мисао ће да искупи хиљадама Србадију у гору зелену, где he пијетета пуним чином да изјави, да вазда жарко љуби cßoi род, свој мили и лепи народни језик, да му је аманет, генијалног песвика, тог великог и одушевљеног учитеља, врлину и честитост љубити а зла се гнушати за срце прирастао, даје вољан, да настоји да се загрле сва браћа у једно коло а дух te Бранков да се вине над тим искупљеним Србином, душа te му да благује кад наиђе на гласни и јасни одјек у срцима целога народа оним жељама, тежњама и мислима, које су вазда загревале његову родољубиву груд, испуњавале његову племениту душу! д

Нови Сад, 2. јула.

Мин. унутрашњих послова управио је ва све муниципије ове државе окружницу у којој с обзиром на кугу што у Мисиру бесни препоручује да се предузму претходне мере, нзко би се отклонила могућност да ова или друга слична зараза ухвати корена у овој земљи. Услед те окружнице држао је наш мађистрат у петак 1. (13.) јула седницу у којој је у свези с министровом напоменом донео следеће закључке: I. Власници фијакера обвезани су да држе сасма чисто она места, где фијакери стоје. За неизвршење ове наредбе одређена је глоба до 20 фор. 11. Умножен је број

људи, што чисте варошке улице, како би се све улице а наиме она места где таљигаши и иначе друга кола пристају што чешће чистити могла. 111. Наређено је вар. капетанији да пBзи да се у уским улицама капије на кућама цео дан отворене држе (ради веће промаје), да се помије, сапуњавица и у опште никаква вода из кућа кроз олуке на улице не пушта и да се у хотелима и по приватним кућама сваки дан десинфицирају заходи и т. д. (најбоље са карболом)'. IV. Издат је истој капетанији налог да строго мотри на то, какво се месо, воће и друга храва доноси на пијацу, те да све што је хрђаво узапти а против дотичнвх да поступи према зак. наредбама. V. Ко ове наредбе преступи казниће се глобом од 1—25 фор. Ради контролисања извршења ових наређења одређен је један чиновник нашег мађистрата (г. Стева Медурић), који ће дневно по два пута морати мађистрату реферисати у овој ствари. И ако је колера далеко од нас, ми ипак са здравственог гледишта одобравамо потпуно ова наређења нашег мађистрата. Свако зло лечи се најлакше, најбоље и најсигурније тиме, кад се отклони могућност да оно корена ухвати. Горње наредбе иду ea овим, с тога препоручујемо грађанству наше вароши да и оно са своје стране што снажније потпомогне намере мађистрата. Од овога пак надамо се да he водити тачна рачуна о томе, да горња наређења не остану на папиру.

Политички Преглед.

Из Београда јављају бечкој „Пресв“ да још није коначно решено питање, да ли да се сазове обична иливелика пародна скупштина. У владиним круговима претеже(?) мишљење да се сазове велика народна скупштина, која би имала спровести измену устава, али с обвиром на то. да се што пре мора одобрити прорачун земаљски и још неки „одвећ хитни“ #инансијски предлози биБе по свој прилици расписани избори за обичну екупштину. Скупштина, било једна ил друга, састаБе се доцне у јесен. Влада „напредњачка* држи дакле да још није сазрело грожре за веливу народну скупштину. Потомци Мусе Арбаносе, љути Арбанаеи, као да су се при овој припеци уморили да се даље туку за (арнаутски) крст часни и за (арнаутску) слободу златну. Узроци iiito је тамо мир, осим вру Бине, још су и ови: 1. Хвфис паша, по старом турском дипломатском обичају, т. ј. превари, уговори са љутим Арбанасвмг. првмирје, али међу тим помакне војску на бољу позицију, и кад су једног лепог јутра љути Арнаути протрли врмељи из очију, спазе да су награбусили. 2. С попом триста, без попа ништа.* Та стара шкловица показаза се и овде, особито меру љутим Арнаутима

шовцима. Сад се даје замислити, како је овде нзраривао „пакао", „пургаторија* и т. д. Љути Арнаути услед таких претња попустише, пољубише фратре у руке и у врст, и покуњеним носовима псвукли се опетусвоје „бијеле дворе". Таки верски аргументи упливишу увек на католички свет. 3. Али сад долази највеБи аргуменат, који уберује сваког па ма и не био љути Арнаутин. Асим Паша послао је којн товар динара и цекина мер челична католичка племена љутих Арнаута, тек само да се тамо нађе. Наравно, да се против таквог очевидног и рукопипателног аргумента не може више војевати. Навели смо дакле све важне тачке toje су навеле, да љути Арнаути буду опет питоми, да тако реБи једу из руке. Али и то ваља споменути има их, који се с тиме не слажу. Неколико воsа изјавише, да ће они, ако им се тамо захтеви[не гараитују, са Црногорцима ступити у свезу. То Бе канда бити једини узрок, који fia Турке навести, да одустану од своје дојакошље навике, и да буду поштени. То Бе их стати до душе муке е, али шта знаду радити, мораБе и они бити мирни, и таку одговорити појму Бечлија о њима, који их само внају намоловане пред трафикама како са прекрштеним ногама седе и пуше из чибука, идилско стање. Измећу Рим-папе и Московског баБушке, као да неБе доБи до измирења. То римеко русво измирење за сад је само Фотаморгана, они козлиБи, који варају једнако и православни и католички свет. Мора да је чудна ствар кад се католички попови и православни калуфери вуку клнпка, и кад хоБе један другог да надмајсторе. Ту стојн она изрека: једно мисле, друго говоре а треБе раде. Еатков је наравно против таке измире као што се гудило по званичном и незваничном ваздуху. Човек треба да замнсли те мантијашке дипломате, кад седе за зеленим столом. Лица им се смеше, палчевм се мотају један око другог, очи час дремају, час севају, аиз под астала ритају се и стају један другом на ноге ua се онда извињује, како је то чудан случај. Праиославни су у таком случају у бољој иозицији, јер црте њиховог лвца покрива густа брада, док забријани Фратрови своја гола лица истичу е, али како. Слатко и умилно. Еадједан од тих буде другог надмудрио, јавиБемо тај светски догађај, Но то Бе бити наседаније, јер свака се звер хвата за једну ногу а лисица за две. У Италији хоБе да се власт измиголи из руку Депретијевог министарства, јер у парламенту немирна и холерична нарав Талијана не може да остане при дисциплвни правој, та да, инајлепша се ствар досади, ако дуго траје, а камо ли дисциплина. Еајироли Цанердели и Бакарини одвукли се под видом часности у противинчки табор, те сад тамо муте против својих негдашњих једномишљеника. Верутвм је влада навменовала два нова министра, а ти као да нису задовољилн талијанске либерале. Отуд се дрши, да Бе многи

ЛИСТАК. ГРОБОВИ НИСУ НЕМИ.

Све под тајном неког сена: Једна с’ нађе обешена; Другој судба боља била Она ј’ само полудила. Кам’ чувара, да нам рече ? Њега вгоди врно нече. А четврта, боже прости, Под заштитом од милости, А четврта, опет жена. Угушена, удављена.... Трзамо се од тог свега, Ка’ ва додир ладних змија. А циници на то веле: „Свршена је комедија". Комедија!!!? Тако ли се то вар зове, свете, Од чега се кожа наша јежи, Што нам мили кроз срч од костију, Што нам снове кида на уздахе, Што нам леди крвцу у жилама Те нас ceha на векове тама, На векове поганства и срама. Србијо мила, Мајко наших деда, Што дркћеш тако, Што си тако бледа? Што клону чамом Јуначко ти плеће, Сад, кад ти треба

Снаге понајвеће. Зар подлаци већ не ум’у Да се стидом красе, Већ ти јадна примат мораш Стиде њине на се? Подлаци се смеју Огрезли у греју И док земљом лете Јади преголеми Они с’ ’вако теше: „Гробови су неми...“ Гробови нису неми Из њих је много пута Викнула срџба љута. Гробови нису неми, Многи се од њих жасн’о: Знали су много пута Запитат’ здраво гласно. Гробови нису неми Већ савест каткад глува; Ал земља није за то Да тајне чије чува. И што се дубље копа Све јаче у вис стреми; Савест је кашто глува, Гробови нису неми. Ни ови нису неми. Из њих се нешто рађа, И што се скрити хтело Шапће се и нагађа.

Ал ја нећу шапутати само: Имам гласа који се не жаса (Не било га, кад би њиме ћут’о, Кад је Српство срамом притиснуто!) Што се збива по Србији тужној, Што се збива по ноћи и мраку Грдило је којем равна нема, Зло се чини а горе се спрема. И мис’о се често пута крене Раде ли то л>уди ил хијене? Образ пати, и то земље целе, Враг се смеје и запиње стреле; Где се рана на образу црни Од трулежа, подлога насиља, То му ј’ нишан, у то ће да циља. Рана срама, а собом задана, Разједа се од дана до дана. То је куга, то је трулеж прека; Ова рана иште брза лека. Ко то пушта да се тако ствара. Што ко виши, већма одговара. Који може, а не даје лека Туђе грехе прима на себека. Нема л’ лека од куда се чека Против тога срама, Јадна земља наћи ће га сама. .. ♦ * * Лети песмо мојег горког бола. Лети песмо преко брда, дола, Падни тамо, где још никад ниси, Где се нресто над Србијом виси,

Гурни слуге, што ти ућ’ не дају, Падни лако на колена краљу, Поклони му с’ као рањен оро, Реци: песник овако је мор’о. (А и од сад тако ће да каже Како дужност Србину налаже.) „Старммн*.

БРАНКОВО ВЕЧЕ У БЕЧУ.

Из извештаја одбора за пренос бранкових костију види се, да се је свесно Српство најодушевљеније одазвало подузећу бечке омладине; на све стране приређиване су, у корист преноса, забаве, купљени су прилови, где је сваки, колико је могао, приложио, да се једном обави давно замишљени пренос костију неумрлог Бранка и да му се подигне споменик, достојан и великог песника, и народа који га подиже. Српско академско друштво „Зора* у Бечу има, да изврши чин преноса драгих остатака до Карловаца, но одушевљена омладина не хтеде заостати за осталим народом српскиме нехтеде, да пренесе земне остатке овога најмилијег песника, пре, но што га достојно н; прослави у оном месту, где је ударио темељ свога великог рада и где већ 30 год. вечан санак борави. Хтела је, да покаже страном свету, да је Србин достојан великих људи, јер зна ценити заслуге њиове; хтела је и показала је —, да се спомен српског песника може и у сред Беча најсвечаније прославити. У суботу 25-ог јуна (7. јула) приредила је ,3opa u музика лно-декламаторско

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Почетком овога месеца настаје нова претплата за оне наше поштоване претплатнике, који су се на половину године или само на другу четврт претплатили. Позивајући поштовану публику на претплату, и досадање наше претплатнике на обнову, изјављујемо да лист без готове претплате не можемо никоме слати, па за то умољавамо поштоване претплатнике, да претплату за времена, и то најбоље путем поштанских упутница, послати изволе, како би се лист без прекидања отправљати могао. Наруџбине без новаца не могу се увахити. Претплата, огласи, као и наплате за то, нека се изволе упутити на администрацију „Заставе 14 , а само дописи и остало, што се тиче уреривања листа, нека се изволи слати уредништву „Заставе". ж 3астава“ излази четир пута на недељу. Претплата стаје за Аустро-угарску монархију, српске државе и покрајине: на целу годину 14 ф. или 35 дин. на по године 7 „ » 17 7 t „ на четврт године 3ф. 50 или 9 дин. на месец дана 1 „20 „ 3 „ За остале земље и то: за Немачку годишње 18 ф., за Швајцарску, Румунију, Русију, Италију и Бугарску 20 ф., а за Француску и Америку 24 ф., или саразмерно на четврт године. У Новом Саду на Видов-дан 1883. Администрација „Заставе."

„BАСЈТАВА* имази редом»: средовд, ггетвом, иедвљож, ва целом т»бакЈ, а уториивом ва по табака ЦЕНА ЈЕ ОВА ва Аустро-Угарсву аа целу годину 14 ф. в. аа по годиве < . . . 7ф.— н. на четврт 8 ф. 50 и. на 1 месец . . • . • 1 ф. 20 ж. За Србију (у сребру) аа годину 35 див. на аола годиве 17*/, дин на четврт године 9 динара.

ВРОЈ 101. У Новом Саду у недељу 3. (15.) јула 1883. ГОДИНА XVIH.

ОГЛАСИ рмуидЈу 00 пв 6 пви. ед омм врсте оваких ситиих иова, м жвг ее плаћа по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредииштву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сах. НЕНАПЛАКЕНА ПИСМА ие примају ое. РУКОПИСЖ ае враћају се натраг. Иоједини бројеви стају 10 новч.