Застава

ЗАСТАВА

ПРЕД ИЗБОРЕ ЗА УГАРСКИ САБОР

Народним заступницима на земаљском сабору истиче ове године време, за које су изабрани, и до неколико недеља можда већ у мају извршиће се нови избори. У уставним земљама и у државном животу нема важнијег права, него што је избор посланика. Тим правом утиче народ непосредно на државну управу и властан је, да даде сувереног израза о томе, како ће се даље државном крмом управљати. Ствар се ломи око будућности целе земље. Кад би сви грађани бирачи били потпуно свесни о замашају свога права, кад се нико ничим не би дао завести, заварати ни застрашити, кад би сваки по размишљеном договору и тврдом уверењу своје законито право вршио, као што бива у политички зрелим државама, онда би се лако нашло лека млогим невољама и садање незадовољство брзо би прешло у задовољство. А да у овој земљи има много и основаног незадовољства, томе не треба много доказа. Да и не потежемо наше српске ствари, доста је, кад се само уочи општи расположај, што у земљи влада. Сами Мађари устају против ове владе жешће но икаде. Опозиција, која се досад само у доњем дому јављала, захватила је већ и питоми горњи дом, па још у толикој мери, да се од тога и ова иначе доста куражна влада убезекнула. А умерена опозиција или тако звана консервативна странка, која је још до скора на крајњу опозицију увек са неке висине гледала, отворено позива сада ову у свом органу, да се приликом идућих избора споразуму, како би сигурније оборили ову владу, која је већ свима додијала. А шта да кажу остале, немађарске народности у овој земљи? Зањихјеосим свију оних разлога, што важе за мађарску опозицију, доста, ако се још само сете оног закона о народностима, који је, и онакав какав је, остао на папиру. Па кад се то све узме у рачун, онда није чудо, што је опозиција без разлике странака и народности све већа и жешћа, што у идућим изборима исчекује спас и што се већ сад на све стране за њих спрема. У таким приликама настаје и за нас питање: какав ће положај Ср б и заузети при идућим изборима, хоће ли се упуштати

у изборну борбу или не, и каквих ће се|к начела при томе држати? es На ова питања може одговорити само сј велика општа народна конФеренција. Bi Тако је било досад тако ваља да бу- д< де и одсад. к Нема сумње, да је политичка борба и о рад на томе пољу „тешка работа,“ а за нас Србе у данашњим приликама и два- м ред тежа. За тај посао иште се топло ср- в це и ладан ум; иште се бистар поглед, ла- т дно размишљање, истрајан и доследан рад т велико пожртвовање и безгранична стрпљивост. Где тога није, ту нема ни успеха. в Али и где свега тога има и ту је ус- с пе х често несигуран, а увек спор и где- с кад тако далек и недогледан, да некад го- и дине, десетине година и читаве генерације прођу, док се угледа видљиви плод дивно в посејаног семена. в То је и таква је природа сваког политичког рада и у том и лежи његова у тешкоћа. и За нас Србе према нашем положају та е је тешкоћа још већа. Бројем малени, материјалним стањем уназађени, свакојаком не- с правдом сатерани у опозицију морамо да се боримо на све стране; у општинама, где смо у већини, граде силом од нас мањину, а наше изборне листине кроје и подрезу- ® ју како је коме воља; подигла се на нас ц и хала и врана па нас још извикаше т, као неке бауке само за то, што не дамо с да се тлачи, што је наше. А да се мера н наврши, као да се и сама природа на нас л подигла; рука. која је заставу српске све- с сти за толико година чврсто и високо др- q жала, жива је клонула и најсјајнију челен- н ку српску покрила је тама; чудо је, да 7 се још и тако држимо. q Па ипак будна свест нашега народа ни- £ је се изгубила, није се ни притајила. » Ово сведоче и први знаци изборног кретања, који се већ и у нашем народу ( јављају. Са многих страна чују се већ са- j ! да питања, какав ће положај заузети Срби при новим изборима и која ће начела би- 3 ти при томе меродавна? С друге стране j ■ Ч УЈУ се и таиви гласови, по којима је де- } ! где већ и стран уплив почео мутити и по- , > кушавао, да у напред изнуди од наших би- , [ рача разна обећања. С тога се млађи об- , : раћају на старије иштући од њих у томе савета, па и сами бирачи из нижих слоје- , ' ва питају своју интелигентнију браћу, ка- ( ( ко ће и шта ће се радити? ( То питање решиће велика народна i

конФеренција, коју би ваљало скорим нг сазвати, а та ће учинити крај и свакој п< смутњи и неизвесности. с< Без сумње су већ и наши позвани пр- н ваци помишљали на овакав општи збор и ж договор; а наша је намера само та, да се 6i констатује, да исто то и бирачи жељно и очекују. ћ Ко ће тај народни збор сазвати, о то- н ме не може бити сумње; на то су у пр- м вом реду позвани наши познати и признати прваци. Место пак, где ће се сазвати то је сасвим споредна ствар. W Главно је то: да се што скорије сазове општи велики збор, који ће за све српске бираче решити једнако поступање при l скорашњим новим изборима и у правцу в и у начину. 3 Време је кратко и одмерено. У избор- ј ној струји већ се из далека чује хујање, 1 које навешћује скору буру. в А ми Срби хоћемо ли се испред ње уклонити, или ћемо је дочекати отвореним погледом, тврдом вољом и сложним, спремним радом? То је питање, које чекана свој 1 одговор. —ор. 1

ЗИМА У ЧЕРЕВИЋУ.

Да, не само да се лети има шта писати о Черевићу, овоме лепоме месту у убавој Фрушкој, већ ево и зими даје оно од себе животне знаке, по којима може да буде мио тај и такав живот у њему. Чудне ли су наредбе ћудљиве судбине! Кад сам 1868. године у листу „Матици* читао ону веселу приповетку (сад већ покојнога) Јована Грчића „Миленва": „У гостионици код полу-звезде“, ни слутио нисам, да ће доћи некад време, да и ја поживим на овом земљишту, куда су јунаци те његове приповетке ходали, или још боље речено: ходају, јер, као што чујем, скоро сви су још у животу. Али, како бих и помишљао био на Черевић као на постојбину своју тада, када сам учио школе у Банату, у којем сам се родио и одрастао. Али опет кад се не би тако догађало, не бисмо звали мама-судбину ћудљивом. У осталом на ову потоњу ћуд њевину према мени, т. ј. што ме је вргла у ово дивно фрушкогорско Подунавље, ја немам шта да се тужим. Само чујте, па судите и сами. Черевић се приљубио уз Фрушку а поглед свој ie упрво у Дунаво и преко њега у равну Бачку. Он се дели на доњу и горњу полу: прва се вове „пијаца* а друга „град“ (што је можда некад и био). На пијаци је варошка кућа, српска девојачка школа, припомоћна задруга, општинска (комунална) школа, пошта и телеграф, агенција, трговине, гостионица и приватна лепша здања. Права пијаца калдрмисаће се на лето цела. Од католичке цркве води у-

лица на беочински друм, управо на кају, фабрику хидраулијског цемента, до које нема ни : сат хода и која доста оживљава черевићке рад- i ње. Од ње на по сата је село а затим и ма) настир Беочин, где је сахрањен пунонадни пес- ник и чедо овог фрушкогорског места, „Миj ленко." Улица више агенције изилази на илочки - пут а са српсвом црквом и мушком школом отпочиње „градски део“. Са „града“ је диван изглед на вијугави венац Фрушке Горе, на Ду) нав и његове аде, па на Бачку, и то и у ово - доба године кад је ведро небо. Самог овдашj њег дра Строне-а, којега иначе природна ле- пота не може да гане, ма да је рођен усред , трансилванских Карпата, изнеиадио је овај , красни изглед. Редови кућа су кратки као и - куће што су ониске, али су зато чисте и спрет) не, као што су им и газде и газдарице уредни - и чисти људи. Сравњујући своје Банаћане са у овдашњим становвицима, морам признати, да з су ови са својим маленим кућама и незнатним а стајама са тесним авлијама у вођењу реда, чиу стоти и готовљењу јела оне јако надмашили. е Овде у ретко којој кући нећеш наићи на ку, сна јела, докле код наших Банаћана, по чијој - се недогледној авлији виде толике стаје, камаре и пластови, са силном марвом и живином, д ретко да можеш у којој газдачкој кући оно у изнето јело са његових зачина слатко да поједеш. : Већ од св. Николе почиње Черевићем свее чаније расположење да овлађује а о божићу а долази оно управо на владу. После божића пак - постаје оно опште, дочим се је оно дотле на з породице ограничавало а од тада се распро- стире оно из породице у породицу. Свети Јое ван свањива за три ввжна носиоца његова - имена у Черевићу! Први је овде и на далеко

■ позната и уважена старина г. Стефановић трi говац, који је за свога крепчијег здравља и - снаге многу борбу за добро српског народа ■ преко главе преметнуо и којега овде сви од - реда зову популарним именом „Брата.“ Друго - је важно име овде пароха г. Максимовића а i треће г. бележнића Живковића. „Братина* је i слава без сумње најодличнија у Черевићу, како i по друштву, које се ту стече, тако и по реду - и току, којим та слава и гозба бива. Ту сваки ) од присутних добије бар по једну з<равицу, - што је у осталом овде општи обичај, сваком се - отпева по једно „многаја љета“: по црквенски, д световњачки или сватовсви, како се коме „приј стоји.“ После песме настаје игранка, па се и после на изменце и једно, и друго, и треће чини. - На моје питање шураку домаћинову, који онај и дан дође из Београда, е да ли је код њих таа кав обичај, одговори ми, да су ти ишчевли иса пред јавних забава. А видите, рекох му, ово и су наше и беседе и предавања и позоришта.. i- Но то је све тек увод, а свети Сава, васt. коликог Српства слава он је черевићка - слава по на особ: он јеТпатрон овдашње цркве. )ј Служба је била свечана са обнашањем литије )- и колача а свештеник је беседио о савести, па t, поређујући добру са рђавом, извуче отуд наук о за своје слушаоце. У школи су после освећеt. ња водице говорила два ђака: Јаша Игњацевић :- и Милош Одровски о животу и учењу светога у Саве и то тако живим наглашивањем, како то к од дсце човек не би очекивао, што се може а једино неуморном учитељу г. Јосифу Шевићу )- у заслугу уписати. i- Од подне настаје световна слава, која се а отпочиње обедом, па се иродужује сечењем коо лача и наздравицама, певанком па најпосле и

игранком. Време није било погодно за свестрано развијање овога општега весеља. За јутра се беше смрзло, али доцнвје стаде снег падати, који се брзо топљаше, на велику жалост и јед сакупљеној омладини, која се изидавна радоваше колу, што ће га о св. Сави по порти повести. Покрај све те непогодности било је странога света доста, јер треба знати, да је Черевпћ једна од оно по туцета српских општина у Срету, које су својим школама сачувале вероисповедни карактер, те светосавске прославе у овим школама имају, као у правим представницама и проповедаоницама начела св. Саве, особите привлачне снаге ва српски свет. Ретко која кућа у Черевићу да није имала тога дана свога госта, те с тога на обеду бива мање присутних, што сваки хоће свога госта за својом софром да угости. Али по подне већ се почиње обедски сто јаче заузимати. У здравицама неисцрпиви а у беседи неуморни поп-Јоца, ма да је до тада већ велики број здравица избацио, сад их још живље и ватреније ниже. Али како и да не, кад сад долазе општински начеоник г. Коста Бокшан, црквени потпредседник г. Георг Грчки, па стари детић чика-Тома , Златић и тако редом. Пред сами мрак ево ти , и гостију потпредседникових г. Милоша Стојаковића из Старе Паланке и г. Јовановића иначе (општега) „кума“ из Бегеча. Овако учешће у слави овој испунило је и попа, председника столу и све остале особитим задовољством, те i под утицајем овога, захваљући се на здравици отповдрави вачеоник свештенику, -храбрећи га, да стоји увек уз народ и да корача с њимсве i даље путем напретка; јер њсмј се у том положају много може, па ће његов углед још и i већи бити и сви ће га они, како стоје, у таком

Нови Сад, 18. фебруара.

С пуним задовољством дали смо горњем чланку 8 места у нашем листу. У вему је изречена најзгод- i нија реч, коју смо у ово доба из народа нашег о- ] чекивали. Није нам нужно нагласити, да се потпуно i слажемо с оним, што је писац чланка констатовао, ( и радујемо се, а без сумње ће се томе и сви родо- i љуби зарадовати, што смо у стању да потврдимо оно, што је писац у чланку свом тек наговестио, 1 т. ј. да су се прваци наши кренули, да су i вољни, да се одазову дужности својој, да приуго- ) тове све, што је нужно, да би српска народна сло- < бодумна странка, или што јетоисто, да би народ 1 наш чим пре могао изрећи одсудну и меродавну ’ реч своју о положају, што га мисли заузети, о на- ' челима, на која ће се на даље у борби својој наслањати, једном речи, о даљем раду и држању свом ■ у јавном, политичном и културном животу. С тога : управљамо родољубиви позив на све слојеве народа ■ нашег, а поглавито на све одличније синове њего! ве, да ни у чему не преухитре, и пре свега ’ да сачувају и заштите и народ и себе од ' страна уплива, који ће данас употребити све и ‘ сва, да прорешета чврсте редове наших народних ' фаланага. Стрпљење и позор, то нека је за сад ! лозинка народним поборницима, док народ сам своју одсудну реч не изрече. Реч ова, глас народа нашег биће као досад меродавна за сваког, који је у истини пријатељ народу, народној ствари, па по том i и себи самом. А ми смо пуни добре јер основане

аде, да ће насовареч, која ће тачна рачуна [овести са свима измењеним приликама, :а којима се зрелом политичару разрачу-Iати ваља, опет све у једном колу затећииодркати, у колу, у које ће нас увести слога, која неће >ити само пород одушевљеног осећаја, него и дик?ат здравог политичног разума, слога дакле, која ie нас у истини спасти моћи, јер ће нас сложити ie самоуоном, што хоћемо, негои у оном, што иожемо. И опет дакле стрпљење и позор!

Из књиге „Све досадање беседе дра Мих. Полита-Десанчића."

XIV. Источне ствари. Устанак у Босни и Херцеговини и одношај АустроУгарске према Србији. Рат Србије против Турске. Затвор Милетићев ноћу од 4. на 5. јули 1876. Иввештај имунитетног одбора саборского затвору Милетићевош. Расправа. (Сврветак.) Источне ствари много су допринеле, да се Тиса утврдио, јер као што је сабор одговор Тисин на интерпелацију Политову „скоро једногласно' на знање узео, тако је Тлса увек наилазио на одобравање, кад је у источним заплетима знао да представи ствар, као да је мађарске интерес очувао, С друге стране пак усљед источних догађаја, знао је Тиса као што смо већ споменули задобити поверење бечких кругова, јер је Мађаре задржавао од туркофилске политике. Но Тиса се преварио у том, кад је у одговору Политу рекао, да се Србпја неће заратити са Ту,ском. Догађаји су противно потврдили. Аустро-Угарска истина да је претила Србији, да ако се ова са Турском зарати, да ће интерновати, али кад је дошло до рата међу Србијом и Турском, Аустро-Угарска уздржала се од свакога мешања. Месеца априла и маја г. 1876, већ није могло бити сумње о том, да ће се Србија са Турском заратити. Јавно мњење у Србији бурно је захтевало рат са Турском, премда је меогз што шта неприправно било за рат. У највећој обмани у обзиру приправности за рат, били су баш војнички кругови у Србији, који су омаловажавали војену снагу турску. Месеца маја отишао је др. Светозар Милетић у Београд, да се као новинар обавести о положају према предстојећем рату, а имао је и свога приватнога посла у Београду. Био је свуда у Београду са одликовањем дочекан као вођа овостраног Српства. Првц. српски државници правили су му посете. Пошто из пређаш-

„ЗАСТАВА* им&3l рбдома! средом, петком, недељом, на целом табаку, а уторнииом на по табака ЦЕНА ЈЕ ОВА 8а Аустро-Угарсву на целу годину 14 ф. н. па по године 7 ф. н. иа четврт године 8 ф. 50 н. на 1 месец 1 ф. 20 п. За Србију (у сребру) па годину 85 дин. на пола године 17’/» Д ив на четврт године 9 динара.

БРОЈ 28. У Новом Саду у недељу 19. Фебруара (2. марта) 1884, ГОДИНА XIX.

ОГЛАСИ рачуиају се по б новч. од сваке врсте оваких ситних слова, за жиг се niaha по 80 новч. сваки пут. ДОПИСИ гпал>у се уредништву, апретплата п огласи администрацији „ЗАСТАВЕ* у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примају Ое. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.