Застава

раду помагати. Ово je била најзначајнија здравица и може бити значајна по цео вовдашњи српски друштвени живот. У том општем задовољству паде и здравица г. Стојаковићу а овај у вахвалу обећа из свога риболова рибе за сутра-дан, које обећање он тачно и испуни, те ето ти продужења овој слави, ето ти појутарја Ја овога нећу описивати, јер то се по Јсеби разуме, да су тутори и тада чинили своје, а да су рибња чорба и вино учинили такође своје; већ хоћу још то да додам, да је ово била черевићанима трострука слава: прво, светосавска као и по целоме Српству, друго, као црквена посебице и треће, као слава победи над нехатом, који се је овде био почео према цркви и школи одомаћивати тако, да се њих двојица, ивабраних за туторе, не хтедоше места тих примити, али тога лошега мњења и тога нехата не беху г.г. Младен Савић и Живан Гачулић, на које тада паде избор, они се примише почасти и бремена туторскога а обављају тај позив свој, како то људима у њиховом добу приличи и како то само они умеју. У среду 18. јануара дође нам свети Атапасије, којега слави овдашња женска школа, као имен-дан великог добротвора српског и овдашњег сина г. Гереског, који је и ову школу даровао овдашњој српској црквеној општини. Око 10 сата пред подне одржали су сечасови у цркви уз присуће овдашњег политичног и цркзеног поглаварства и осталога света а за тим се оде у речену школу, где сејеосветила водица. У исто доба отправљен је у име црквене општине добродетном дародавцу овакав брзојав: „Са часови светоме Атанасију честитамо теби, нашем добротворном Атанасији именити

■ дан. Поживео дуго своме народу и своме Чеi ревићу, у којем подиже храм славе себи а на- шем подмлатку храм просвете. Докле је Череј вића и у њему Срба, славиће се твоје име на i данашњи дан од године до године. И ми слаз већи га данас, шаљемо поново израз наше захвалности теби а вишњему наше топле молитве, i да те дуго поживи и свачим добрим благослови.“ i После водоосвећења изговорила је ученица ; Босиљка Јаковљевић кратак животопис дареж- љивог добротвора тако разговетно и за дечије i доба необичним наглашивањем, по чему се виi дило, да се њена учитељица гђца Јелена Или- јашевић трудила, да је не само научи, већ да i је и са смислом тога говора упозна, те је тако , њезин говор и ишао сваком срцу, а особито - је то било мило чути то ђаче, кад је изговал рало онде, где треба да дође име Гереског , „наш добротвор.“ Пред само подне углавише тутори да при- реде вечеру, ради које одмах после подне ра- заслаше позивнице. Покрај све хитње вечера је била изврсна, једном речи по српском ћефу. - Али пре ове су учинице речене школе свој , део доконале, те од ове вечерње забаве фор- малну беседу направиле. Прво је Марица Неу сторовић издекламовала „Сиротна ружа.“ За . тим је овај мали збор отпевао „Мајску песму". а Другу је декламацију изговорила Смиљана Саз вићева. После се отнева „Лети челица....* 1 Мара Милутиновићева декламовала је „Болано а чедо.“ По том опет песма и то, „Одгнан је - мрак.* Славна Марјановићева одекламова „Српв киња свм“, после чега чусмо опет песму а то је б ла: „Где птичице.“ А сад? Петогодишо њој Драгињи Грчкој не дадоше мировати лаи ворике. које побраше њене старије сестрице,

већ хоће н она коју да каже од оних, што је i она тумарајући по школи којекад попримила. 1 Еле подигоше је на столицу и она се поклони < сасвим како то приличи, те слободно и одрешито отфалата она своју кратку декламацију, која није била ништа друго већ честитка за нову годину, али ко;у је она срочила за св. Атанасију рекавши „Божић нам већем прође , а свети Танасије дође и т. д.“ По свршетку се она такође у свој форми поклони, на што i се стаде разлегати такав пљесак, да су јој ста■ рије другарице могле на успеху завидети. За’ довољан се смеј ширио по школи и мала Дра, гиња морала је с крила на крило ићи, јер је свако хтео ту стар-малу декламаторку да поi милује. На то удеси мали збор своју последњу ноту „Поточару" песму покојнога „Миленка.“ Поп-Јоца отпуштајући децу, захвали им се као столу председник. Што је речени г. парох био на тој вечери, то је јако задовољило присутне, пошто је било изгледа, да ће он за ово вече бити препречен да дође. Прву је реч имао он и узео ју је, изговоривши ју је у славу и хвалу родољубивом и местољубивом дародавцу ове школе г. Атанасији Гереском, као што је и при водоосвећењу значај његовог великодушног дела обележио. Торжанствено „многаја љета“ заори се на ово а по том се г. Грчки захвали у име свога „попггованог и доброг чике“ на здравици овој и тиме би отворено поље здравицама, те које су осим г. свештеника говорили *гг. Грчки, Златић, К. Милутиновић и други. Почивке су испуњавали бегечки тамбураши, које је „кум“ из Бегеча на један миг пред саму вечер амо довео. Друштво је било расположено у толико

већма, што је овога вечера било потпуно, цело т. ј. и мушки и женски пол је био заступљен. Својим здравицама и расположењом поп-Јоца је соколио и одушевљавао на весеље, те у неко доба ноћи изнесоше велики сто, па се удари и у игру, што је омладина једва дочекала. Пошто играч нисам, то сам уживао у гледању играча и играчица, а мисао ми се забавила са узроком и поводом ове забаве, доводећи све то у свезу са овдашњим одношајима, и у један мах ми искрсну мисао, да је ово апотеоза, слава овдашње честите српске породице, која је једна, ма да се зове и Гереска и Грчка и Грчићева, Стриц је даровао ову школу у њој се пева песма његовога једнога, на жалост, покојнога синовца, дочим га други заступа, а малена унука му декламује. И заиста, кад човек стане листове овдашњих старих записника и рачуна црквених превртати наилази стално на часни спомен имена из те породице. Па и данас заиђите по цркви овдаш* њој и оно, чему ћете се највећма дивити, то јеГерескова добротворна рука даровала, патако и ову школу. У давашњој је општини Грчки, као што га свештенику пазва, стуб црквено-школски итд. А преврћите листове новије књиге српске и ви ћете наћи име „Миленка* Грчића. И све, што су и какви су данас Грчки, није их учинило њихово повољније материјално стање, већ оно несебично, родољубиво осећање, које их и у i личним и у општим стварима руководи, што знају да причају осим наведенога и млоги појединци, којима су у нужди својом помоћу притицали. Није дакле ни чудо, што Черевић слави 1 и што се дичи огранцима те своје од старина одличне породице. Разуме се да код одушевљења и раздрага-

њег времена „Застава* није пријатељски по- i ложај заузимала према влади пов. кнеза Ми- i хајила, то пријатељи Милетићеви саветоваше му, да учини посету кнезу Милану. i Милетић учини ту посету, но таки после тога, пештанске новине беху пуне комбинаци- i ја о тој посети и подметаху Милетићу свако- r јаке намере. Кад се Милетић из Београда у Нови Сад < вратио, напише внаменити ситуациони чланак i у „Застави" под насловом: „Брату брат, а Турчину рат.“ Пошто је Милетић држао, да је по j интернационалним начелима слободно грађани- j ма суседне државе у рату туђе државе учество- j вати у својству својевољаца и да је слободно j тај рат и новцем потпомагати— то се Миле- ; тић у „Застави“ јако заузимао за српски зајам ■ и за учествовиње Срба из Угарске и Троједнице као својевољаца у српско-турском рату. • Но све ово није дало слутити, да је лич- ( на слобода Милетићева у опасности. После свога повратка из Београда, он је био на сабору у Пешти, после је дошао у Нови Сад и никакви знаци нису показивали, да Милетићу каква опасност грози. Тек кад је Србија огласила рат Турској, издао је Тиса дана 4. јула 1876. наредбу на ( све власти у Угарској, којом се учествовање у зајму српском забрањује и уједно наређује да се сви они, који би наговарали кога да у ра- ( ту српско-турском учествује имају таки затворити. Но пре те наредбе још, усљед путовања Корнела Јовановића за зајам српски, буде овај у Меленцима ухваћен и у затвор у Бечкерек одведен. Наредба Тисина није Милетићу ни могла 1 до внања доћи, јер пошто је ова у Пешти у званичном била штампана 4. јула 1876., телеграфска наредба на великог жупана новосадског да Милетића да затворити, одправљена је тек у вече истога дана. Милетић вратив се ноћу од 4. на 5. јули 1876. из пријатељског круга у гостионици код „беле лађе“ у Новом Саду, није дуго могао ни отпочинути, јер већ између 3 и 4 часа јутром опколе пандури и војници стан Милетићев, а варошки капетан и државни одветник уђу у собу Милетићеву, пробуде га и рекну му да се обуче и да њима сљедује, пошто га 1 имају по заповести у затвор ставити. Милетић се позивао на право имунитета земаљскога посланика и чинио је исте чиновнике одговорне ' за тај њихов поступак али то све није ■ помогло. Милетић буде у затвор стављен.*) У јутру већ се био по Новом Саду распрострео глас, да је Милетић затворен. Дру Политу јаве ово око 6 часова у јутру. Полит томе није могао веровати. Но кад се увери, да је збиља Милетић затворен, похита телеграфском звању. Било је још рано и депеше се нису још примале. Чим се отворило званије, др. Полит отправи две депеше: једну министру правде Бели Перцелу, а другу председнику сабора Коломану Гицију. Др. Полит добио је како од министра Перцела, тако и од председника саборског Гиција (од овог опширније) писмени одговор, да ће се ова ствар изнети пред сабор, чим се овај састане. Ферије саборске биле су те године доста подугачке. Сабор се имао састати тек концем •) Исти дан после подне буде преко Базјаша одведен у Будимпешту и у аривичан затвор у „Фортуни“ стављен.

месеца септембра. Врло се интересовао свет, не само у Срба, већ и у Мађара и у читавој Угарској, како ће влада оправдати повреду имунитетног права посланичког. Чим се сабор састао, у првој седници 28 септембра 1876. Тиса није чекао никакве интерпелације, већ сам изнесе ствар ватвора Милетићевог пред сабор са предлогом, да се та ствар упути имунитетном одбору на извештај и предлог. Посланик Данило Ирањи.живо је подупирао молбу Политову, да др. Светозар Милетић има право обратити се на имунитетни одбор, шта више ако жели и лично предстати одбору, да га овај има саслушати. Усљед тога др. Полит рашири свој предлог у том смислу, да имунитетни одбор има Милетића лично преслушати. Но сабор прими оно прво т. ј. да се Милетић може молбеницом обратити на имунитетни одбор, а што се тиче даљег предлога Политовог, да га има имунитетни одбор саслушати, то председник изјави, да имунитетни одбор познаје своја права и дужности, и по томе да није нуждно доносити закључак о предлогу Политовом, што сабор и усвоји. Милетић се обратио опширном мотивованом 1 самообраном на сабор, у којој је на послетку молио, према повређеном имунитету, да се од’ ма стави па слободну ногу, а да сабор суду будапештанском поискано његово издавање ускрати. Имунитетни одбор прими ову молбеницу Милетићеву, али не нађе за нуждно, дага лично саслуша. Расправе у имунитетном одбору биле су дуге и жестоке. Министар Тиса је лично у ' свима седницама учествовао и свој поступак правдао. Др. Полит је као слушалац присуствовао у тим седницама и видило се, да је одбору доста сметала присутност српскога посланика. Према читавој ствари, одбор је био у великој неприлици, какав предлог да стави, јер ' начелно није могао допустити, да министар ' сме имунитетно право посланика тако фзагрантно повредити као код Милетлћа, а с друге стране у души је одобравао поступак министров. После дуге расправе, напослетку се ску’ вало: да се повреда имунитета од стране владе начелно не може оправдати, али у 'овом случају да сабор одобрава поступак владе, по томе да закључује суспензију права имунитета посланичког, и усљед тога да изда, је посланика Милетића будапештанском суду. Са тим предлогом ступи имунитетни одбор пред сабор. Предлог се стави на двевни ред и расправа започне 11. октобра 1876. ? При тој расправи гледала је опозиција да i „начелно* напада на владу и Тису због по. вреде имунитетног права, али је гледала сва» којаким умствовањем и свакојаким субтилите, тима да одобри поступак владин „у том случаг ју.“ Само један једини Мађар, Шимонфај . није могао преко своје савести претурити повреду имунитетнога права посланичког и код - самог Милетића, па није поступак владин одо- бравао, већ је поднео посебан предлог, да се з влада због тога поступка укори. ј Приликом те расправе држао је др. Полит подужу беседу, у којој је разложио начела о i имунитетном праву. Но пошто је затвор Милеi тићев стајао у сзези са заплетима на истоку, то је др. Полит и о положају на истоку говорио. Но забадава је било сво доказивање у тој

беседи. У сабору све странке баш после бе- < седе Политове надтицале су се да изјаве како i одобравају поступак владин. Шењејевци (кон- с сервативна странка,) који су слабо у распра- i ви учествовали, бојећи се, да не би на њих па- о ла сумња да не одобравају поступак вла- £ дин, изјаве у кратко по посланику Бујановићу, да они потпуно одобравају поступак владин. с Жалосно је било погледати, како др. По- в лит при обрани тако важног, тако рећи сто- с жерног уставног права као што је имунитет в посланика како је стојао усамљен у сабо- с ру. Срба и Романа народносних посланика ни- ( је било, други Срби и Романи владине стран- л ке нису смели помолити зуба. И сами Саски з посланици држали су се пасивно. Тако је По- т лит остао сам у сабору и премда је имао ту т задовољштину, да се сабор његовом беседом в свестрано занимао, то је ипак мучна била си- к туација и Полит је могао као Рајво взјвода рећи: л с Сам остаде у Сријему Рајко, Е Шта ће себи. шта ли ће Сријему. g Сабор прими предлог имунитетног одбора Е а Милетић остаде и даље у затвору. Ме- I ђу тим настану догађаји од светског замаша- I ја на истоку и држање угарског сабора пре- 1 ма тим догађајима било је врло значајно. < i

Политички преглед.

Народно-господарствени одбор посланичке куће сабора угарског отпочео је 15-ог тек. мес. савето- » вање о Аацрту обртног закона. Расправу је отворио председник одборски Макс Фалк. Узет је на пре- ( трес први одсек законског предлога, у ком се го- l вори о условима почињања и вршења обрта. Начелом i установљена је слобода обрта. У опште захтева се 1 само пријава, а тек у погледу појединих обртних ® грана тражи се дозвола власти. Гроф Евжен Зичи £ поднео је том приликом споменицу земаљског обрт- с ног друштва, и замолио је одбор, да се прочитају 1 она места, која се односе на поменути први одсек 1 законског предлога. Жељи грофа Зичија буде задо- 1 вољено. За тим је Ковач препоручио поднесак, што I га је у ствари нацрта обртног закона председни- 1 штву посланичке куће поднела депутација једног 1 радничког збора. За Ковачем говорили су још по- < сланици гроф Бетлен, гроф Ев. Зичи, Хегедиш, гр. » Апоњи, ђерђ, Хелфи и Бекер, аза тим је председ- i ник Фалк као резултат вођене главне расправе про- ) гласио овај закључак: Одбор прихваћа први одсек i према тексту владиног нацрта за основу специјалне Ј дебате, само код §-а 4. (где је реч о оспособљењу), < узеће се за основ специјалне расправе предлог земаљског обртног друштва, и у тој расправи закљу- i чиће се и о оним изменама тога предлога, што беху Ј предложене у току ове дебате. ( По најновијим вестима изгледа, да су се тако- j звани уставоверци немачки одважили, да питање о i административној деоби Ческе ставе на дневни i ред парламента аустријског. Веле, да су у задње j време довршене све претходне студије у овој ства- j ри. Немци п уставоверци“ очитују, да овај корак хоће i поглавито с тога да учине, да докажу, да они ствар f ову озбиљно узимају и да им никада није намера ( била, да питањем о административној деоби Ческе 1 буди кога вастраше и за своје смерове задобију. i Нацрт деобе ове већ је зготовљен и у њему сусас- i ма подробно изложена она начела, по којима би се ( деоба ова имала спровести. Нацрт овај предан је i прашком „уставоверном" одбору, да о њему своје i мњење изрече. Кад одбор одговорио буде, изнеће ]

се питање то пред државно веће. „Уставоверни“ Немци хтели би силом да дођу до неког ма само и привидног политичког мучеништва. То није тешко постићи, јер то мучеништво није ни најмање опасно, а ово је за „уставоверне“ Немце најглавнија ствар. Јавили смо већ, да нема изгледа, да ће се грпска народна скупштина на брзо састати. Ову вест потврђује и један београдски лист, који о тој ствари јавља ово: „Данас је сваки у нашој домовини радознао када ће се састати редовна народна скупштина, за коју су избори извршени 25 пр. мес. Сваки се о томе распитује и желео би знати, да ли ће скупштина држати у Београду. Ту радозналост за сада није нико у стању да задовољи, с тога, јер се и у круговима меродавним ништа позитивнога не зна о дану и месту састанка скупштине. Ми смо у једном од прошлих бројева напоменули, да ће влада претходно да спреми све предлоге, које мисли да поднесе скупштини, а који ће се битно (? У.) разликовати од оних, што је прошла влада спремила; колико смо у стању били да дознамо, влада још није отпо чела да ради на предлозима, а по свој прилици отпочеће тај рад тек после повратка министра иностраних дела, Гарашанина, из Беча. Тада ће се решити ова питања: о састанку народне скупштине и месту састанка, а на сваки начин да ће се тада наименовати и посланици краљеви. Према наведеноме може се поуздано рећи, да се народна скупштина неће састати пре два до два и по месеца“. Тако београдски лист о намерама злогласних „напредњака". Младоческим „Народним Листима" јављају из Задра, да je 5-ог (17.) тек. мес. било окршаја мзђу Црногорци и Арбанаси. Нека арбанашка племена, међу којима су били и Хоти и Шоши, нападоше сасма изненада у већем броју на црногорску стражу на Крајини, продреше преко границе и отераше преко хиљаду глава стоке црногорске. На вест, да су Арбанаси границу прегазили, искупише се становници оближњих места и пођоше у потеру за пљачкашима. После дужег гоњења стигоше их, отеше натраг стоку и похваташе до 30 Хота, које у Ријеку отправише, одакле јће их у Никшић на суђење послати. Има их који држе, да ово непрекидно узнемиривање Црногораца не потиче из сопствене иницијативе дотичних арбанашких племена, већ да су ту помешани неки страни упливи, којима је много до тога стало, да Црна Гора што дуже па ма и за вечита времена узнемиривана буде, како би се са што већим изгледом на колико толико поваљан успех могли одати остварању својих суседско-пријатељских себичних намера. Поменули смо већ да новинарске вестио покушајима у ствари руско-немачког зближења нису учиниле најбољи утисак у „меродавним" круговима бечким. Кругови ти показују се изненађени па и узнемирени и хтели би немир свој да притаје и прикрију изјавом, да су пријатељске изјаве Гирсове према Немачкој и премештај кнеза Орловог из Париза у Берлин, потекли из иницијативе руске. Тиме хоће кругови бечки да кажу, да Бизмарк бајаги није тражио пријатељство Русије, из чега био онда следовао закључак, да он и данас још непоколебиво стоји уз Аустро-Угарску. У Бечу се плаше, да би Бизмарк могао вером преврнути. Боје се, да би обнова такозваног руско-немачког пријатељства могла нарушити па и уништити добре односе међу Аустро-Угарском и Немачком. Под таким околностима није се чудити, што из Беча преко ока погледају на сваки израз „пријатељства 11 међу Берлином и Петроградом. Пре неки дан навршило се управо