Застава

дванајст стеаринских свећа и по доказаном искуствизлази да пламен овакав насат не кошта више него 1-07 новч. јер олајног гаса тај пламен не потроши више за сат него 0’035 кубик метара. А ево да у кратко и покажемо и напоредо, да је олајни гас јефтинији од гаса угљенога. Узећемо на рачун, ради лакшег прегледа. 10000 кила олаја за произвађање гаса. 100 Кила олаја (специфичне тежине o’B7 0 89) дају најмаве 55 кубик метара гаса, а за произвођање тога изгори 150 кила угљена по томе дакле излази овакав рачун и трошак. 10000 кила зејтина по фор. 9’50 стаје 950 фор. угаљ са ложење на 100 кила олаја по 150 кила уља, дакле за 10,000 кила олаја треба 15,000 кила угљена по 80 новч. цента стаје 120 фор. од 10000 кила олаја добије се најмање 5500 кубик метара гаса, на које се плаћа по 3 кр. кубик метар за производњу дакле 165 фор. Свега: и по том 5500 куб. метра гаса стоје у свему 1235 фор. по коме дакле излази кад се сума ова новца подели сумом кубик метара гаса да један куб. метар гаса кошта 22-5 новч. а један пламен o'7B новч. 5500 куб. метра гаса дају најмање горива за осветљење нт 200 пламенова, који сваки светли за 12 обичних стеаринских свећа и од којега гаса 35 литара требају за 804 сата. За потпуно устројење завода, да производи до 200 пламена треба 4500 фор. капитала. Додамо ли на тај капитал 10% за интерес и за амортизовање аоје износи 450 фор. онда по горњем рачуну целокупно произвађање стаје 1685 фор. 5500 куб. метара гаса олајног или 5500000 литара поделивши ово 35 литара излази горива многа гаса за 157.143 сати осветљења, и по томе сат осветљења стаје за један пламен по рачуну 1685 фор. кад се раздели на ових 157143 сата горива само 1-07 новчића а пламен такав гас угљеног кошта као што напред наведосмо 2 новчића, дакле готово двапут скупљи је гас угљени од гаса олајног. Ето, зашто ми с наше стране предлажемо, да се у Новом Саду прими и устроји осветљавење вароши, јавних локала па и приватних кућа олајиим а не, као што чујемо да се намерава гасом од камена угља. Износећи ово своје мњење на јавност, ради смо, дати прилике, да се о овом важном питању добро најпре свак размисли пре нег што се приступи делу самом. А што у листу овом оволико место запремисмо, држимо, неће нам поштовани читаоци замерити; јер што данас треба Новом Саду, требаће за цело данас сутра и другим местима у овом крају нашем. За телеграфом и гвозденим путом свуди на све стране узастопце иде и осветљавање гасом. М В и Б С

Дописи.

Панчево. (Новоградско прв д ста вни штво). Дакле с Немцнма смо се ивмирили, само да не буде по оној поеловмци која вели : „Где се двојица посвађана ввмире ту мир ваетаје; али мржња не прест»је а не желим да тако буде, него кад смо се измирили нека је сретно. Ивабрали смо муниципско представништво, скоро ће нам онај мееец доћи који ће наше ивабранике позвати да бирају мађистратско чиновништво, ми смо своје учинили сад до овог стоји да ли ће вклоп мађистратског рада као што треба кретати моћи; а да би ово лако поетићи и правично учинити могло позор I Равгледајте по све канцеларије нашег мађистрата па се уверите или по томе како је који досадањи чиновник своју дужност вршио, и каквиг је који благог или намргођеног лица у предусре- ању и у својој дужноети био; па онда ? Е па онда, кад се ово као што треба у претрес увме, онда внамо који је досадањи мађистратски чиновник овде '-еби и надаље ивбор ујамчио, а и то ложемо анати, који еам себи може рећи као што је ев. Симеун реко „Ниње отпуштајежи раба твојего владико* можда ће ми когод вамерити што сам ово неколико истиних и искрених речи написао, па можда рећи: овоје осветљиво перо написало, није, иего анам да је свако друштво са својим општим рчденицима нужно рачуна правити, па како је ко радио тако нека и награђен буде; а у општем поелу треба правичноет највећма у обвир узети. Поред тог имао би нашем варошком предетавништву ј‘ош ј‘едну врло важну ствар предочити, а то j'e вна ее да j‘e влада наумила овде’у Панчеву згрзду ва реал-ђимнавију подигнути, и да ће онај новац од 52 хиљаде Фор, који су блажени покојни Срби Барајевац и Сандуловић вавештали у ову вграду потрлпити, зграда ће ова државна имовина бити, а шта нами остаје ? онда бар толико потражите да се на овој реалђимназији проФесор ва српеки језик намеети и то човек који има спрему као што треба, а не да се крпари, Богу је плакати, кад се вна како се данас и од више година српски Ј*евик на овој школи предаје. Зато чујте господо предетавници, ово иште време у ком се налавимо, ишту деца ваша Koj’a се на овој школи уче, а иште и љубав према јевику своме, а и право иште па дела покушај'те. Велики жупан треба у овој ствари да нам на ру ци буде, а и браћа Немци којима смо и који су нам руку ивмирења пружили, потпомоћиће ово правично вахтевање евојих суграЈјана. Панчевац.

Дневне новости.

(Српско народно позориште). Сутрау петвртак 15. марта ступа на нашу позорницу г. Милош Цветић, редитељ краљевског српског народног

■ позоришта у Београду као гост први пут у улози > „Дон Цезара од Базана“. Г. Милош Цветић познат i је на целом нашем словенском југу као један од најбољих глумаца, а скоро да му нема пара у при. казивању финих комичких и карактерно-комичних i улога. Ми се радујемо, што ћемо имати прилике да • гледамо нашег милог госта, који још до сада никако није ни излазио пред овдашњу публику, која га i само по лепом гласу познаје. (Конститујисање редовне општине у i Вршцу.) Читамо у „Српству“: Једва једном! После толиког очекивања једва смо једном дочекали, да се одреди дан, када ће се по закону конститујисати већ више од два месеца изабрана редовна црквена општина у Вршцу. Ради свог конституиса■ ња сазвана је скупштина за среду 14-ог марта т. г. Тога ради одржали су скупштинари, што припадају народној странци, д»е конферепције, на којима се саветовало о постављању кандидата за часничка места и за одборнике. Народни су се скупштинари сложили и поставили су ову кандидациону листу: за председника дра ђоку Милосављевића, за потпредседника Миту Јанкића-Поповића, за перовођу Николу Брашована, а за одборнике ове чланове црквене скупштине: од ученог реда: ђуру Цвејића, Максу Пантелића, Стеву Токина и Стеву Јовановића; од трговачког реда: Васу 3. Обрадовића, Марка, Первуловића, Нику Петровића, Нику Недељковића, Косту Крестића и Миту Матејића; од занатлијског реда: Косту Богосављевића, Косту Мар ковића, Косту Младеновића, Косту Миљковића, Милана Варбуловића, Живу Поповића, Арсу Токина и Арона Торбарева, а од ратара: Јоцу Врговића, Тиму Лацкова, Луку Павкова, Саву К. Радака, Милана Стојићева и Милана Токина. Листа кандидата је дакле постављена, а избор није далеко, паје света дужност свију свесних и родољубних скупштинара, да сви листом у среду дођу на скупштину и да гласају за кандидате, које је поставила народна странка. А учине ли они то, оида је победа сигурна, јер огромна већина скупштинара припада одлучно народној странци, дакле било би по нас све грдна срамота, кад би поред такве већине у одбор ушли млаки или чак и реакционарни елементи. Међу тим је и заступство поставило кандидате за часнике и црквени одбор, од којих се кандидата многи налазе и у кандидационој листи народне странке, а и остали, који се не налазе, припадају већином народној странци, јер у Вршцу, бар у изборној скупштини не, нема толико реакционара, да би се с истима могао одбор попунити, али поред свег тога дужност је сваког скупштинара, да гласа само за оне кандидате, које је конференција истакла. Избор идуће среде биће пробни камен за свест и сталност многих скупштинара."

Политичке вести.

Министар Тиса био је 12-ог т. мес. на аудијенцији код краља у Бечу. „Драва“ јавља, да ће се сабор троједнички одмах после нашег ускрсасастати. Из Петрограда долазз вест, да је тамо свечано прослављен рођен дан цара Виљема. Изгледада Депретису нећетаколако за руком поћи, да склопи нов кабинет. „Расења“ јавља истина, да ће нова влада скорим бити образована, но други листови н. пр. „Дирито“ и „Штампа“ тврде, да се још ништа позитивно рећи не може. То исто очитује и „Пополо Романо,“ Опозиција грчке коморе закључила је, да неће више суделовати у расправама законодавног тела грчког. Из Цариграда јављају, да је од неког времена престао сваки саобраћај међу султаном и страним дипломатама. Друге вести опет казују, да ће руски заступник данас а сутра предати ноту владе руске, којом ова одлучно позива Турску, да неодложно учини задоста својим дужностима у погледу отплате ратне оштете. Савезно веће швајцарско решило је, да се догађаји, ради којих се анархисте ставе под истрагу, сматрају као прости преступи и злочини, о којима имају решавати кантонски судови. Ово решење веле да је изаввано заузимањем аустроугарске полицијске власти, која се у задње време често обраћала разним кантонима с молбом, да се предузме истрага у догађајима, за које је полиција бечка држала, да стоје у свези с изгредима анархистичке странке у Бечу. —— Бечки листови поричу, да је интервенција аустријске власти изазвала ово решење савезног већа швајцарског. Штета само што у то порицање слабо ко верује. Француски клирикални листови пишу, да мисаоо сеоби папе римског укојезагранично место није никада била напуштена. Из тога још не сљеди, да се мисао та намерава извести. 0 завери у Шпанији Ј‘ављају, да позатварана лица, међу којима су ђенерали Дегарде, Рилаканпа и Терер, припадају већином републиканској* странци војничкој. Од грађанских лица затворени су уредник Моран и још два члана напредног клуба. =—Изгледа, да влада ове такозване завере хоће на то да употреби, да што пре одлучи из војске шпап-

® ске све републиканске елементе. Питање је ч само, да влада шпанска терајући лиса како•Д год вука re изгони. а- ИзТонкинга стигла је у Париз вест [х о новим успесима војске француске. ia

Народна просвета

у (Школа. Кљижевност. Уметност. Повориште.) ’ (Препис оригиналног писма Бранкове ’ родбине у Зети.) У једном од прошлих бројева • јавили смо, да Бранкова родбина у Зети купи приIa логе за подизање споменика неумрлом песнику 1 „ђачкога растанка". Сада можемо известити читаоце . ’ Да је родбина Бранкова прилог свој поднела одбору ■ карловачком. Писмо, којим је пропратила пошиљку ' прилога глази: Високопречастном господину протопресвитеру Јовану Бороту! Професору богои словије у Сријемскијем Карловцима и пресједнику карловачког одбора за подизање споменика Бранку г ’ Радичевићу. Дух просвете и народног напретка који се раз’ вио у српском Сиону сријемскијем Карловцима да се подигне трајни споменик женијалном духу срп-1 скога пјесника Бранка Радичевића, |које му прене’ состе кости из Беча на Стражилово и које га се име у јуначкој слободној српској земљи „Црној 1 Гори“ са великим пијететом спомиње, побуди и њеi гову родбину у ослобођеној Зети, која је очеличеним духом после косовске пропасти крст народног страи дања достојно носила за сачувати оно што је Србину 1 најсветије било, „народност и вјеру српску“ те и она са горећом љубави приступа у коло јединства l " народњега са малим прилогом за успомену братства е и порекла којему прадеда његов бијаше син ове 1 мученичке српске ослобођене земље, те ниже под[" писата родбина Вранкова приноси ако и малу мае теријалну помоћ за подизање споменика у Карлов3 ’ цима, те да у исто време покаже миломе роду срп[" скоме да још пјесник омладински Бранко у питомој е Зети потомства свога има. Д Господине пресједниче! Изволиће примити као прилог за подизање споменика Бранку Ради-0 чевићу форинти 150 аустро-угарске вриједности о ћ чему ћете бити добри и милостиви на адресу про[" тођакона митрополије цетињске, Филипа Радичевића е на Цетињу поштанским путем послати кветанцу да У сте новац примили. 0 Чланови Бранкове родбине у Зети: Поп Петар Радичевић парох у пенсију; Арсо Радичевић члан [ " опћинског суда подгоричког; Симан Радичевић кмет е бериславачки; Филип Радичевић протођакон; Зарија Радичевић учитељ подгорички; Јово Радичевић земљодјелац; Томо Радичевић официјер подгорички; Нико Радичевић трговац; Стефан Радичевић дуванџија; Митар Радичевић пушкар. Васо Лукин Радичевић тутор вуковачке саборне >. цркве, Роодица Анђе Радичевића. удата Фанић на Ријеку Црнојевића.“ i- Да је ова старо-српска породица у Зети писмо [. ово, у братској задруги написала, свједочим својее ручним подписом и с прилогом печата храма све1. тога великомученика Георгија у Подгорици 0 (М. П.) Протопресввтер Зетско-Подгорички

Захарије Поповић

Народна привреда.

и 3 емљорадња. Индустрија и џанатлијство. Трговина. Финансија. Саобраћајна средства.) а Са скупштине српске народне банке. (Наставак.) i- IV. После овако извршене редукције заступ. ми- нистра народне привреде министар Јфинансије, пои зивом од 6 новембра пр. год., ПБр. 2309, позвао а је уписнике акција народне банке, да положе прву - уплату од 50 динара на сваку акцију, и то у року - од 15—20 истог месеца. Но гласу под 72 63 спи- ска, положена је ова прва уплата код истих државних благајна и приватних новчаних завода, код ко- ј‘их j‘e упис на акције извршен и капара положена, - осим што је у Београду ова прва уплата примана 0 само у државноЈ’ благаЈ‘ни у министарству финансии је, јер кредитни завод у Београду због многих сво- ј‘их послова, није се могао примити да прима даље - уплате на акције народне банке. 8 Чим је објављена ова прва уплата, заступник мие нистра народне привреде, министар финансије, у • споразуму са одбором мајске конференције, одаслао • j’e једног чиновника министарства народне привреи де у Беч, да лично присуствује при изради привреи мених акција народне банке, које су се израђивале • у Штампарији Енгела и Сина. У тој штампариЈ‘и » израђено j‘e: 20000 привремених акција, > 1230 резервних бланкета тих акција, 20000 каматних купона; и • 3600 резервних бланкета тих купона. У исто време, а на предлог одбора, решено је, да се позове један стручан странац, који је оргаа низовао народну банку, и неко време руководио ње-0 не радове и операције пошто у нашој земљи нема - људи, који би притежавали у пуној мери сва зна- ња и искуства, која су нужна за један тако важан а завод, као што је народна банка. н У тој цељи Влада Његовог Величанства Краља а решила са да се обрати на ону земљу, која се је - до сада међу свима земљама најмање одазвала др-

ским и хазардним индустријским трговачким и финансијским спекулацијама, у којој се народно материјално благостањн развијало на најправилнијој и најсигурнијој основи, а то је Белгија. И тако заступник министра народне привреде, министар финансије, обрати се писмом од 27 новембра ВБр. 2501 г. министру иностраних дела с молбом да изволе подејствовати код краљевске белгијске владе да нам препоручи и одреди једног стручног човека, који би се примио да организује нашу народну банку. Г. министар иностраних дела, писмом од 6 јануара ове год., јавио је, да је краљевска белгијска влада с највећом готовошћу прихватила нашу молбу, и да је одредила г. Бошмана, шефа ђенералног рачуноводства у белгијској народној банци, једног од највреднијих чиновника те банке, који потпуно познаје све струке банкарских послова. Г. Бошман стигао је у Београд 25 пр. месеца и одма са одбором одао се повереном му послу. За труд око организације народне банке и за рад у банци за време од 6 месеци, одређена је награда г. Бошмаву од 20000 динара. Међу' тим, пошто се приближило време другој уплати на акције народне банке, заступник министра народне привреде министар финансије, позивом од 2 пр. мес. позвао је акционаре, да сву уплату положе. По гласу под '/3 57 приложених спискова, ова уплата извршена је од 10 до 18 истог месеца у целој земљи, само је у Београду продужена до 25 истог месеца због великог броја акционара. (Свршиће се.)

ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈОНСКЕ РАДЊЕ

Стевана Костовића у Будим-Пешти од 10. (22.) марта. ЈКито из Потисја 79 81 ф. 1015 ф. 10.30 ■ • • - - - - 77.78 , 10.— . 10 10 „ банатсжо 76,81 , 9.75 ,10 е бачко 79 „80 . 10— . 10.20 • , 76.78 . 980 . 10 Жито вташко 76 „78 , 830 » 880 , , по кахвоКи 74 „75 „ 810 , 830 , српско 75 5 , 8.80 , 9. Q н —— —— н _____ Уаанц-жито за март-апрш 1884. —ф. 9-43 „ 945 , ва септ.-ожтобар „ 10.04 . 10 06 Раж мађарсм , 8„ 830 , влашка , 7.70 , 770 Јечам за храну 7.10 . 730 , за пивар« 8 , 9„ вташхи ______„ 6.90 „ 7.20 Зоб трг. роба ,690 , 725 , фина роба - „ 7.20 . 7.35 Узанц-зоб за март-април 1883. , 692 . 693 , ва септ.-ожтобар , —.— , Opoja мађарска 660 , 675 , вкашка „ 680 „ 730 „ влашка за пролеће „ 7.40 , —■Кукуруз, готова роба, банатски . 6.30 , 640 , , „ влашки , —. — , —.„ за јули-август банатски „ —.— „ —., за септ.-август банатски , —• — , —■ Кукуруа »а септ..октобар банатски , , —.„ за мај јуни 1884. ,656 , 6.58 , за јан. фебр. март, банатсхи вови , 640 . —., за јан. фебр. март, влашки нов , Репица готова роба Kohl , банатсха —. —•, за август-септембар Kohl „ 14. , 14.*/, , за јуи-август баватска , —•— , Горушица по каквоћи , 9, „ 950 Мувар , , ,925 , 10.Ланено ееме по каквоћи „ 12. , 12.50 Кудељно ееме , ,1325 „ 14, Викељ по каквоћк , 7 , 7.75 Пасуљ бели нови , 925 , 10., , стари „ 750 „ 8 , иарени „ 7 ,7 25 Погачмце од репице 6.50 . 7. Ногачице од горушице по каквоћз „ 5.50 „ 6. Паприка трг. роба , 17. „ 18 , фина роба , 45. , 48. Мед оцеђен „ 37. , 38. , вошчан 86. , 37. , за октобар-новембар оцеђен ,- ■— ■Восак рожнавски ,141— , 143. . славонски . 143. „ 145, Шљиве српске гот. роба вова у бурадма , —, —• , , „ . у цакови —— „ 9.25 , 11.„ , узанц робаванов. у бурадиа „ , , , , у џакови , 11.— , 11.25 , босавске гот. роба нова у бурадма , —.— , , . „ , у цакови , 925 .12 75 , , узанц роба за нов. у бур. , ■ ■ . » У џакови - , 11.50 , Пекиеа, готова роба, схавонски , 20-50 ,21 50 „ банатски ■ —• —. ■ ■ , автуст-септембар славонски , —• — ■ —'Свињска маст варошка , 61. „ 62 , , сеоска роба ,59 , 61. Сланина сољена варошка . 52. , 52.50 , „ сеоска роба —— ■ 49. • 50, Шишарке прима мађарске 1882 ■ 16. ■ 17. , прима мађарске 1883 , 12.50 , 14. Шишарке секунда , 1883 , 9 „ 11. , прима српске 1881. . 15.50 „ 16. , прима босанске 1883. » 12. „18 ОвчнЈе коже српске по 102 ком. , 131. , 156 , , босав. и хрв. по 56 ком. , 43 „48 , , македовске по 56 ком. , 150— , 160 Јагњеке српске нове 102 хом. „90 „ 115, нове хрвацке 102 комада „110. — „120 КозиЈе хрватске за 56 кила „ 64. , 67 , мађарске и ердељске за 50 кила , —„ , српске за 56 вила 63. , 67.све без ноту и роговв са 2% шконто. Храна. До половице ове недеље владао је сасвим лабав правац у житарској радњи, јер се млинови нису хтели упуштати у куповање, ни по нижим ценама од 10 нов. Да би се пак подмирила њихова потреба и да се не би тиме задржали даљи довози робе, који су и без тога доста слаби, то смо у