Застава

јој расправи. која је штампана у филинговим пољо-привреднит новинама (свесци за јули пр. год. страна 386 )*) „Смер пољоделству, увеличаној и са већом добићу скопчаној производњи, није само враћање него је и што живљи, бржи и стални обрт (промет) земљиних састојака. И овај живљи обрт у свима скоро привредним приликама, постићи ћемо насигурно ако са природним извором азота удружимо ђубрење ђубретом, које садржава много азота. Ово можемо да постигнемо с једнаким успехом: или са уметним, или са шталским ђубретом. Ако земља нема још доста минералних хранљивих састојака, то можемо да употребимо као у првом случају само једнострано азотно ђубре као: чилску шалитру и амонијачни сулфат. Овим путем потстичемо обрт састојака земљиним, но н е вршимо и потребно враћање. А кад се употреби шталско ђубре, околности су са свим друкчије. Шталско ђубре дејствује најпре својим азотом и вреди са овим толико исто као и чилска шалитра и амонијачни сулфат. Но осим азота у шталском ђубрету има и све оне минералне материје, које су биљци потребне и ове се са шталским ђубретом земљи враћају, слествено: обрт иде заједно са враћањем!“ После ових цитата биће сваком јасно, да уметна ђубрета нису „једини мелем за болесну земљу“, као што је то рекао г. рецензент, него је фактично тај мелем и са научног гледишта само шталско ђубре; а са практичког у толико више, што је то ђубре, које пољо-привредника, како на нижем тако и на вишем ступњу образовања, како у мање тако и у више развијенијем економним приликама, најниже стаје. (Свршиће се. *) Fiihling's landw. Zeitung (Juli-heft 1883.)

шавших њих 40 и леп број овдашње публике искључиво млађега кола. Др. Ника Максимовић сазивач збора узе реч да отвори збор и рече како је свима познато да се приближује доба кад ће угарски сабор бити закључен и избори посланика за идућу саборску периоду обављени. Поводом овога догађаја сматрао је за дужност, да усљед договора са више пријатеља позове сваког Србина, који је досада у јавном животу учествовао или при ма каквој прилици имао мандат народа, на договор, да би се посаветовали : шта би нами Србима у данашњим ,приликама чинити ваљало? Поздравља из свију крајева Угарске скупљене и захваљује им: што су се позиву у тако лепом броју одазвали. Из самога чина изводи: да је постојала жеља и потреба, да се искупимо и посаветујемо о бољитку нашега народа. Наглашује, да је позвао на договор и браћу заступнике српске на хрватском сабору. Према нашој данашњој автономној црквеној организацији Срби из Угарске имају заједнице са браћом Србима из Хрватске. Разуме се да Срби из Хрватске могу учествовати само при расправљању ових заједничких питања а никако у стварима који се тичу строго политичког положаја Срба у Угарској. На послетку напомиње да су чланови конференције за ова два дана држали поверљиво договоре и да је резултат тих саветовања операт, који ће изаслани одбор по своме известиоцу Др. С. Касапиновићу конференцији на претрес поднети. Но пре него што би се тому приступило, позива збор да се конститујише. Скуп бира једногласно за председника Др а Нику Максимовића а за перовођу Тошу Б е к и ћ а. Известилац одбора др. Светислав Касапи- : новић излаже у подужем говору да се упредлогу одбора за одлуку садрже мисли и жеље излагане за два прошла дана у поверљивом саветовању. Правац дојакошњем политичком раду Срба у Угарској давао је Бечкеречки програм од год. 1869. Тај програм стајаоје на земљишту државоправне опозиције предлогом, кога предлаже збору изаслани одбор, имали би Срби одсада стати на становиште државоправног поравнањаод год. 1867. Ступање на ово земљиште оправдава се тиме, што се може рећи, да су Срби год. 1869. држали, да ће Угарску као држављани тиме најбоље уна- ; предити ако буду тежили, да Угарска добије што i већу самосталност. Но Срби су за ово 15 година своје политичке борбе стекли уверење, да остали суграђани њихови држе државоправну основу од 1867. за такову на којој се Угарска може развијати. Од Срба се не може искати да буду патриотичнији од Мађара који дају сигнатуру овој др- i жави. Одбор предлажући основу за програм кога : би се Срби имали држати за доидуће саборске периоде тежио је, да истом основом доведе у склад дужности које Срби имају као држављани напрама , угарској држави са условима опстанка и успешног развитка народа српског православне вероисповести у Угарској. Известилац чита за тим следећи одборски предлог: Одлуке збора српских бирача из свију крајева Угарске држаног у Будим-Пешти 12. (24.) и сљедећих дана месеца мирта 1884: Срби бирачи искупљени на овом збору установљују следећи програм за идућу саборску периоду: 1. Стојећи на земљишту 12-тог зак. чл. од год. 1867. а задахнути патриотским духом као уставни угарски држављани радиће Срби заједнички са осталим грађанима ове земље по сувременим слободоумним

■ начелима на томе, да се угарска држава у сваком погледу развија и ојача, да тиме > до општег благостања доспе. ' 2, Тежиће за строгим извршењем по[ стојећег 44-ог зак. чл. од године 1868. о ' равноправности народности. ' 3. Тражиће потпуно уживање Србима ■ ујемчене и 9-тим зак. чл. од год. 1868. [ узакоњене народно-црквене аутономије. И > по томе у томе оквиру: 4. Захтеваће санирање повреда народно■ црквених аутономних права. ! Ове одлуке поднеће се као предлог на i одобрење великој скупштини Срба бирача. , Ова скупштина има се састати- у Вел. Кикинди. Известилац др. С. Касапиновић уздржава се ! од сваког даљег излагања наводећи, да ће ако буде потребно поближе разјаснити поједине тачке ових одлука. Председник др. Н. Максимовић позове збор да се изјасни, да ли ће овај одборски предлог примити за основу специјалној расправи? Парох Лаза Каћански (Сентомаш):Наглашује да мора остати при своме становишту које је развио у поверљивој конференцији. Био је до сада активан члан странке, рад би да буде таки и од сада. Примио би предлог за основу расправе ако се усвоји следећа допуна „Срби из свиј'у крајева Угарске видећи да се у данашњим приликама не да с успехом радити на основу бечкеречког програма од 1869. који су до сада заступали напуштају тај програм до бољих времена." По овакој мотивацији прима нов програм. Председник налази да би ова допуна могла доћи на расправу приликом специјалнога претреса. (Усваја се.) Васа ђурђевић (Осек). Узима речу име своје и својих другова посланика Срба из Хрватске прихваћа и усваја одборски предлог као што је прочитан, јер програм овај стоји у складу са оним, што Срби посланици на хрвацком сабору заступају. И ако нема говорник и другови му да утичу у расправу политичкога положаја Срба у Угарској, имају да се изјасне о ономе што је свима Србима заједничко. Радује се што се на збору овом изнаша оваки програм, јер се њиме Срби у Угарској приближују политичком становништву Срба у Хрватској и Славонији. Нада се да на темељу овакога програма мора бити успеха политичкоме раду, ако га не буде било ни по овоме програму онда га у опште не може бити. Желибраћиу Угарској најбољи успех при доидућим саборским изборима. (Допадање.) Др. ђока Милосављевић (Вршац); не прима одборски предлог за основу специјалне расправе, јер не налази да је потребно да се измене Бечкеречки програм од год. 1869, који одговара тако исто потребама српскога народа као и онима угарске државе. Бечкеречки програм тражи независност и развијање Угарске на демократским основима, хоће солидарност са другим народностима о ; чему предлог одборски не говори. Сматра једино : српску народну слободоумну странку за позвануд* • промене Бечкеречки програм. Задржава себи право ■ да на великој конференцији те странке обележи опширније своје становиште. Др. Живко Богдан (Кикинда) наводи да би - он пре имао права да говори против предлога од• борскога пошто јеон био противан да се исти из■ носи пред велику скупштину бирача, али кад [ Милосављевић већ пристаје да се овај предлог изнесе пред већи збор, није умесно да сада приго• вара. Налази да нестоји то да у одборском предло. гу није наглашена солидарност са народностима, позива се у то име на сами наслов 44 закон. чл. ■ пр. г. 1868. који говори о равноправности народ! ности. Срби заузимајући се да се тај закон строго • врши, заузимају се за себе и за друге народности. L Прима одборски предлог. Председник Др, Н. Максимовић пита да i ли још ко жели да говори у опште о предлогу? > Пошто се нико више не јавља за реч позива предL седник известиоца да узме завршну реч. i Известилац Др. С. Касапиновић излажеда . овај програм мења Бечкеречки програм од год. 1869. > у толико, у колико се дошло узајамним обавештаI вањем до те увиђавности, да је оно што је било у ; Бечкеречком програму временом супериорирано. . Онда смо држали да државна неодвиспост, ујемче. на земаљским законима од год. 1867. није довољна, ■ али од тада у току времена уверили смо се, дами i као држављани и Срби не можемо тражати Угарској ; већу неодвисност. Време од прошлих 15 година до, казало је, да се може и на овом двжавоправном темељу доћи до општег благостања. У погледу . приговора Милосављевићевога да овај програм напушта солидарност Срба са осталим народности, ма, примећује уз разлоге др. Живка Богдана да у i програму овом стоји: „радиће Срби заједнички са осталим граћанима ове земље“. То је солидарност у најширем смислу које се Срби по овом програму не одричу. Препоручује одборски предлог. (Прима се.) Председник др. Н. Максимовић пита збор да ли прима одборски предлог за основу специјалне расправе. (Прима се.) Збор изриче са свима против једнога гласа да прима нацрт одлука по одборскоме предлогу за подлогу специјалној расправи. (Наставиће се).

Политички преглед.

з У једном од прошлих бројева поменусмо како је бечки лист „Пресе“ о нас запео, што у свомлисту - дајемо места дописима, у којима се изнашају јади > и невоље које народ наш и црква и школа српска у запоседнутим пскрајинама имају да подносе с i разних страна, наиме пак од злогласне пропаганде • римске. Ми смо до сада већ у више прилика дока[ зали, да је трабунање бечко-пештанских листова о равноправности вероисповеди у запоседнутим по' крајинама пука измишљотина. Да је то тако, сведочи наредба што ју je влада босанска пре неког 1 времена издала у погледу српско-православних на• родних школа у Босни и Херцеговини. 0 тој на■ редби пишу задарском „Срп. Листу“ из Херцеговине: „Језгра те владине наредбе ова је; У свима вез роисповедним „грчко-источним“ школама з мора се упоредо с ћирилицом учити ила: тиница. Из свих вероисповедних „грчкоисточних“ школа морају се одма избацити > све српске књиге, макар у сред Аустрије штам■ пане биле, и морају се заменити књигама, које влада препоручи.“ Какве сутокњигешто ■ их је влада препоручила, то се најбоље види из ових ; речи дописникових: „Историја, обичаји и јеi зик наш кажу нам да смо ми Срби, и тим нас l именом крсти сав изображени и поштени свет. ! Ми нисмо и нећемо да будемо једно и иi сто с Хрватима, па ма нам то доказивали и нај■ први мудраци света; далеко смо једно од ' других. И према овоме и према правилима пе) дагошке науке сљедује, да би деца наша морала ) најпре учити оно, што на себи носи печат наше i српске народности. Међу тим у књигама, које им се намећу, шта видимо? Видимо говор о Звонимиру i и Крешимиру; о доласку Хрвата на југ; о Загребу . и његовој околини; о хрвацком Загорју; о факовштини и бискупу Штросмајеру; о Људевиту великом - жупану посавских Хрвата; о борби Хрвата с Турi цима; о Франкопанима и Шубићима; о илирском за- воду св. Јеронима у Риму; о „хрвацкоме" Дубров, нику и о п хрвацким“ песницима које је он родио. . Једном речи има вам у њима збора о свему што - је туђе. Не можемо наћи у овим читанкама ни - најмањег спомена о сеоби Србаља у данашње зем- ље; о Немањи, св. Сави, Душану силном; о Косову i тужном; о петстољетној сјајној борби Срба с Тур■ цима; о српским књижевницима: Доситеју, Вуку, Да■ ничићу, Јакшићу, Јовановићу; ни о ничему што i Српством мирише. И кад оваку књигу дате у руке > невином српском детету, да из ње учи, оно ће и i нехотице за неко време помислити, да и нема Срба ■ на беломе овоме свету, јер им нигде ни спомена не ■ чује. Та могли су Хрвати барем из милости сетити се где-где тужних Срба и макар казати да их је некад би■ ло.“ Тако дописник о књигама што их влада „препору> чује“ тј. намеће српко-правос. нар. школама у запо ■ седнутим покрајинама. Ко се иоле разуме само у > основним начелима педагогије увидиће, да ће по ' влади „препоручене“ књиге и наредба њена у по’ гледу учења латинице, упоредо с ћирилицом, срп> ским школама у Босни и Херцеговини грдне ште> те нанети, и даће заправо дописнику, који очиту> је, да је издаваче поменутих наредаба свашта пре > руководило само не жеља за напретком српске де> це, а ми додајемо: и српско-православне народне 1 школе. Шта их ђе дакле руководило и шта им је цељ? На ово би знали одговорити: гроф Марошев1 ски и римска пропаганда, која врло добро зна, да ■ је српско-православна школа у поседнутим покра■ јинама највећа сметња њеном напредовању, и која 1 је стога и прегла, да српску школу а тиме уједно ■ и српску цркву па и народност српску у Босни и ■ Херцеговини сломије, уништи. Не сумњамо се ни - најмање у вољу римске пропаганде, али покрови, тељи те пропаганде не би требали да изгубе из ви• да, да је Србин од вајкада највеће пожртвовање и ■ самопрегорење онда показивао, кад је ваљало уста> ти за крст часни и слободу златну, а српско-пра• вославна народна школа је темељ, на ком данас и крст часни и златна слобода поичвају. Позор дакле 1 господо латинска! У грчкој комори дошло је до уставног конФликта међу министарским присталицама и опозицијом под Делијанисом. Ствар се тиче чланка 15 1 законског предлога владиног о резервистама, који • влади даје право, да у ванредним случајевима и оне резервисте који су већ ислужили може 3 па и Ј 6 месеци дуже под заставом задржати. Опозиција • побијала је овај чланак као противуставан, те кад га је комора 1-ог тек мес. на супрот отпора опо’ зиције ипак са 116 против 53 гласа усвојила, изо! сташе присташе Делијанисове два дана од комор- ; > ских седница. 4-ог тек. мес. држан је народни ; збор, на ком је донесен закључак, којим се протестује против решења коморе у ствари резервиста. 1 Збор овај био је предметом интерпелације и од[ већ бурне расправе у комори, и кад је ова продужила усвајати и друге предлоге владине, ма да 1 се опозиција од гласања устезала, иступише Дели-1 јанисте из седнице и сада ће, тако бар јављају, на • народ да апелују. Дебата о закону против социјалиста ! у немачком државном већу није онако свршила, како , је то кнез Бизмарк желио и очекивао. Челик канj целар тражио је и надао се, да ће државно веће без икаквог оклевања закон о социјалистама на L даље две године продужити, но догодило се сасма L противно: државно веће упитило је предлог владин нарочитом одбору на изјашвење. Дебата сама

показала је сасма јасно, да још није довршена политика компензација, по којој се данас решавају сва спорна питања међу кнезом Бизмарком и немачким ултрамонтанцима. Истина да се неможеза сигурно рећи, хоће ли влада немачка вољна бити, ; да ради усвајања по њој предложених социјалних рефорама још даље уступке учини центруму већа државног, но то је извесно, да овај тиме рачуна и своје држање у свима текућим питањима од решења црквено-политичког спора завиеним чини. Бизмарк је сам напустио ултрамонтанце немачке,. . па сад нека гледа како ће с њима на крај изићи.

Дописи.

Стара Пазова. (С рбама ир ед ста вници ма пол. општине уСт. Павови.) Пре неколико 1 дана дошла је потврда ивбора већа Ст. Павовачке пол, општине од кр, кот, уреда, а кров кратко време ће се обавити ивбор начелника. Повнато ће бити већницима, да од как ■ је граници укинута, ниједне периода Србин вао није, а жеља је и многих Словака, да сада ва начелника једног Србина бирамо, поред тога внамо и то, да међу ново-ивабраним представницима има 10 Срба и 14 Словака, од којих последњих ће, као што горе наведох, неколвцина ва цело с нама Србима гласати. Све је ово дакле јасан доклв да ее жеља, давнашња нам жеља остварити може, јер је ивбор Србина за начелника осигуран. Велимо овигуран, као што у истини и јесте, али на жалост сву ову наду туче у ивгледу сто’ jeha српска неелога Као што смо ив поузданог иввора иввештени, ■ има Срба већника који ни на који начин неће ; ва Србина кандидата гласати, и што је још невероватније у опште ни ва једног Србина, већ за . бившег начелника, Слогака. Што се овог последњег тиче, ту част и поштење његовој коректности и красном понашању, али правда ивиекује да поеле деает година и Србин столицу начел: ника ваувме, особито кад се тога места један интелигентан човек примити хоће. С тога опомињемо те Србе већнике, да добро промивле шта раде. На страну све којекакве еплетке, иначе ћемо приморани бити поеле неповољног ивбора, јавним путем уврок српске npoi паети у Ст. Пазови пропратити, и главне особе , на одговор повући. Из Подунавља У своје време било је сао’ мена у Вашем цењеном листу о управњеном парох, месту у Јаску. Ивбор је већ у велико обавi љен, те хоћу да Вам саопштим у чему је ствар, Било је свега девет компетента, од којих већину глаеова доби Лале ив Буковца, Исти г. је ■ већ и потврђен, па је у Буковцу и стечај рас■ писан, а он никако да ее пресели у Јавак. Пита > ћете: шта је уврок томе? Оваки поетупак се , равно тумачи, алп ће највише вере имати ово, Од како је у Јаску на основу вис, рескрипта ивабрана општииа, од то доба никад ова пренављања у смислу самог рескрипта није било. Ово приповедају и привнају и сами скупштинари из Јаска. По томе дакле не само да би ивбор паро, ха неваконит и неважећ био, него и цео општински рад у последње време не 6и имао никакве ваконите крепости. Поред тога, одмах после обављеног ивбора отишло је неколико одборника и општинара у двор па-ријарху, да се притуже на . начин, који се при ивбору од стране иввесних лица арчктиковао, То све чујући дакле г. Лале сигурно нема одважноети да дође у Јавак; јер ’ као човек разборит лако је могао увидети, да ! оваким ивбором није ееби никако осигурао стал■ но и мирно пристаниште. Оваки појав баца јаку еенку и на саме више аутономне власти. Јер аио по негда људи и не’ су у <’тању да нешто учине по прописима посто’ јећих вакона и наредаба, ва то су те власти ту, l да мотре на таке општине и њихов рад. Јер, та* ким нехатом доводе ee не само такове општине j у неприлику, него као што је овде случај може по неко лице са целом својом породицом [ да се унавади и упропасти. Ако је дакле то све истина, као, што ће и ■ бити, то је у реду, да се иета општина у Јаску i у смислу постојећег вакона обнови, па тек тако обновљена да по ново приступи ивбору свог пароха. Бли<у је памети, да ће само тим начином и општина и тако изабрани парох имати зако[ ните крепоети да сваки у своме делокругу, а у ! крилу истог места отдочне свој рад. Добро 6и било, кад би дотичне наше власти разабрале како и по другим општинама стоји се у том погледу, да би се бар по други мести ивбегли оваки ваплети и неуредноти. =

Дневне новости.

(Српско народно позориште) Због изненадног поболевања нашег госта господина Мил о ш а Цветића, редитеља кр. српског народног позоришта у Београду, није се могао давати за јуче заказани комад „Дон Цезар од Базана“. Ако стање здравља нашег госта допусти, представљаће се исти комад сутра у суботу 17. (29.) марта о. г. (У мр ли.) Из Ирига нам брзојављају, да је 14-ог т. м. тамо умро врли родољуб Аврам Мишковић 10-г тек. м. умро јеу Паланци Арон Нићи‘н кр. ср. судац у 63 г. живота Нека је лака земља покојницима, а имена им се помињала међу пријатељи и у народу. (Програм путовања царевића Рудолфа и царевићке Стефаније) извешће се на овај начин: у понедеоник 2. (14.) апр. ноћу у 12 сах. 45. мин. са станице аустр. држав. железнице у Бечу креће се засебни дворски влак за Будим-Пешту; у 6 сах. 45 мин. стиже, и после одмора од ’/ 4 сах. продужује пут за у Сегедин-Оршаву-Букурешт-ђурђево. Престоницу краљевине румунске проћи ће просто