Застава

Срби особени гравамен (тегобу) којим ће се искати да се поменути 38. зак. чл. протегне и на те области. У 44-ом зак. чл. од гоо. 1868. постоји одредба да се при оснивању средњих школа има пазити на језик који говори већина становништва места и предела. При извршивању тога закона није се пазило на ову одредбу, чему ће бити лека, кад настане строго извршивање истога закона. У погледу бивше војене Крајине милитарска владаје при издиху своме издала наредбу о устројству народних школа и наредила је да су све народне школе, које се издржавају из средстава политичке општине или из земаљских средстава, комуналне школе тиме је повређен кр. решкрипт од 10. авг. 1868. у одредбама својим односећим се на српске народне школе, према коме средства, којима се школе издржавају, не дају критеријум за одредбу карактера школа. По угар. 38. зак. чл. од 1868. извор, откуда се школе издржавају, не даје критеријум за карактер школе. Др. Б. Медаковић држи да је према објасњењу известиочевом умесно да се тражи да се 38. з. чл. од 1868. протегне и на области бивше Крајине. Узимајући реч у овом збору о овоме предлогу хтео је само то да Хрвати не узмогну учесницима у збору приговорити, да су они овде тражили мање но што су тражили у том погледу у Хрватској. В. ђурђевић (Осек) наводи дахрватскишколски закон баца местимице на Србе двоструки терет, јер имаде општина, где Срби издржавају своју вероисповедну народну школу, па ипак се иште од њих 10°/ о од изравне порезе на комуналну школу, која и не постоји. Тражећи потпуно уживање автономије, тражимо уједно и потпуно раснолагање са материјалним сретствима исте. Кад сносимо једнаке материјалне терете са својим суграђанима имамо тражити из земаљских средстава и потпору за своје културне цели. Проф. М. Петровић (Сомбор) напомиње да у новом државном закону о средњим школама стоји, да држава хоће да потпомаже и конфесионалне средње школе, али она веже то за услове које конфесије не могу да прихвате. Оваки предлог треба> ло је раније изнети и подробно претрести. М. Рогулић (Вуковар) моли збор да се не упушта у појединости но да одлуке своје донесе једнодушно. Мила Милосављевић држи даје својим предлогом дирнуо једно животно питање које не би требало игноровати. Васа ђурђевић наводи, да он по своме положају не би имао ни права да говори о овом предлогу, пошто Хрватска и Славонија имају у тим предметима своју земаљску автономију; не учествујући мериторно у расправи овога питања ипак би световао збору, да се овај предлог узме ad referendum па да се изнесе после пред велику конференцију бирача. Председник др. Н. Максимовић налази да је ова примедба В. ђурђевића врло умесна и да би било практично, да се овај предлог и расправа о њему узме у записник овога збора те после да се ова ствар изнесе великом збору на претрес и одлуку. (Одобравање.) Др. В. Мајински (Кикинда) држи да ако се равноправност народности прехвати и изведе, да ће бити онда средстава и за те културне цели; будућим посланицима биће у дужности да се заузимају и за ове цели, јер то са осталим појединостима лежи у програму. Др. П. Јанковић помиње да овденије питање само о потпомагању културних института, него је реч о начину како би се ти културни институти могли ставити под закриље земаљских закона. Т. Бекић (Н. Сад) наводи, да и Мађари имају културних установа ма да нема изричних земаљских закона, који би их штитили, али те установе етоје ипак под заштитом закона, јер се њима постојећи закони не противе. Кад се донесе о томенарочити закон, онда ће све културне установе у земљи, па и наше, стојати под заштитом тога закона. Др. Ж. Богдан држи да ће ове одлуке доћина велику конференцију Срба бирачи да их ова одобри, налази да би добро било да ово питање остане дотле отворено а предлагач нека га формулише и изнесе пред велику конференцију. (Одобравање). М. Милосављевић повлачи свој предлог; за сада наглашује да га је изнео пред збор само за то, што држи да ће саветовања овога збора изазвати дискусију у мађарској преси, па би био рад да се оријентујемо како та преса мисли о овоме питању. (Одобравање). Председник др. Н. Максимовић позива извештача одборскога да прочита последњу ставку одборскога предлога. Известилац Др. С. Касапиновић чита: „Ове одлуке поднеће се као предлог на одобрење великој скупштини бирача српскиг. Ова скупштина има се састјати у В. Кики нди.“ Известилац напомиње да је у одбору у погледу места где да се састане велики збор бирача било два предлога, наиме др. Н. Максимовић предлагао је да се исти збор састане у Сомбору но одбор је одлучио се за В. Кикинду из разлога тога, што је иста највеће српско место у Угарској, што има у околини својој највише Срба и напокон што је комуникација са Кикиндом исто тако олакшана. (Одобравање). Председник др. 11. Максимовић износи ову

последњу ставку одборскога предлога на гласање. Збор усваја овј ставку једногласно. За тим захвали председник присутнима на истрајности којом си у саветовањима учествовали и заврши збор у 7 часова у вече с изјавом, да ће у погледу извршења одлука збора споразумети се са бирачима Србима у В. Кикинди.

„Глас из Старе Србије"

Под овим насловом донео је задарски „Српски Лист“ изјаву Срба маћедонских, која од речи до речи гласи овако: „За дивно нам је чудо, што сва Европа мирно гледа и неће баш ни мало у обзир да узме данашњи положај и наше невоље у Старој Србији и Македонији, којима турска власт још располаже. Код оваких тужних догађаја, да се једва описати могу, и штампа је ућутала и ништа о томе не јавља, премда смо се већ више пута на некоје листове обратили. (Да л’ београдске? У.) Данашње стање у свој именованој земљи где просто ни један хришћанин очито погледати не може, него се ни жив чинити не сме велика ј* неправда. Ако који житељ куда путује у иноземство, одма по доласку падне под истрагу, па кад у онај несретни азијски апс једанпут запане тако ни крив ни дужан потворен о велеиздаји и т. д. тај се и не врати натраг кући и својој породици, него умре у затвору. Таки грозни турски зулуми догађају се на хиљаде по Македонији и Старој Србији, и то на више места у поглавитим варошима као н. пр. у Прилипу, Битљу, Скопљу и т. д. У поменутим варошима пуне су апсане хришћана неки су осуђени на вечито заточење, други 1 неосуђени помиру у апсу. Треће ћерају, које су о-1 судили на 101 годину, у далеке вароши у Азији ето турске правице. Еј Европо! докле ћеш варваре трпити? Зар им нећеш крај учинити? Ми се надамо од некуд слободи. Па која год 1 моћ уђе задовољни ћемо бити само да се овога тешкога зулума ослободимо. Ми народ по Старој Србији и Македонији нисмо ни једној држави противни, т. ј. мислећи на наше државе. Наша је Србија и Црна Гора, па и Бугарска. Ми у ове полажемо наше уздање и од њих очекујемо наше ослобођење. Ми смо Срби. Може се погодити шта ми најпре желимо и што нам по правици иде. Али кажемо, као напред: којој год буде могуће нек улази, ми ћемо их са највећим одушевљењем и благодарности дочекати. Ово износимо на видело, да Европа знаде у будуће наше невоље појмити и наше жеље услишати/ Тако Срби из Маћедоније. Шта веле на ово београдски „напредњаци" и њихова „мудра политика“? Није томе давно, било је то 1878. године, кад смо у „Српским Новинама“ читали петиције Срба маћедонских, којима ови позиваху Србију да их ослободи и себи присаједини. Ко се о овоме подробније известити жели нека отвори „Срп. Нов.“ од године 1878. бр. 119 где ће наћи петиције народа српског из маћедонских нахија: Кичева, Дибре, Орида, Битоља, Велега, Куманова, Скопља и Татова. Петиције те носе на хиљаде потписа српских и у њима очитују Срби-Маћедонци, да желе Србији припасти. Сличне изјаве и петиције из других крајева Маћедоније налазе се и у 77-ом 99-ом, 100-ом, 120-оми 121-ом броју „Српских Новина.“ Али, године 1878. Србија још не беше допала те вајне среће, да по њој виделовачки „напредњаци® облаче. У оно време гледали су Срби-Маћедонци пуним поуздањем на Србију и очекиваху своје спасење једино с те стране. Данас то већ није више тако. Три године „напредњачког“ облачења по Србији и њихова „мудра“ спољашња политика не само што су Србију материјално . и морално уназадили, већ су и њен углед у сународника јој на полуострву балканском у опште а у Маћедонији на посе у толикој мери поткопали, да ови данас јавно очитују, да им је добро дошла свака моћ, која ради њиховог ослобођења испод јарма турског прекорачи границу маћедонску. Срби-Маћедонци престали су дакле своје спасење искључиво од Србије очекивати, а да је до тога дошло, ваља захвалити „мудрој“ спољашњој политици виделових „напредњака", који немају времена да размишљају о судбини народа српског у Маћедонији и осталим српским покрајинама балканског полуострва, јер су и сувише оптерећени и заузети послови око поткресавања народне слободе и уређења границе српске краљевине на Дрини.

Политички преглед.

Јавили смо, да је сабор угарски усвојио предлог о грађењу железничке пруге Мостар-Метковић у Херцеговини. У дебати, која се овом приликом повела у саборници потакнуто fje и питање саме окупације односно њеног трајања. Питање ово потакнуто је од стране опозиције. Јосиф Мадарас напао је том приликом на владу мађарску, што по т у ђ и м земљама железнице гради, док у својој рођеној кући није у 'стању ни најскромније жеље задовољити. Мадарас се изјавио против поднесеног предлога, пошто се истим ставља у изглед продужење окупације, чему је он одлучно противан. За Мадарасом говорио је Хелфи, такођер против предлога. Хелфи је запитао његову „велеможност® да му каже с каквим се намерама влада угарска носи

у погледу даље судбине Босне и Херцеговине. Министар Тиса одговорио је Хелфију, да владу мађарску у погледу Босне и Херцеговине само једна мисао руководи: да поступа по оном мандату што га је Јевропа овој монархији издала и усљед кога је окупација и администрација тих земаља попут берлинског уговора инартикулисана и у мађарске законе. За Хелфијем и Тисом устао је Херман, који очитова, да о крајњим намерама владиним у погледу Босне и Херцеговине не може више никакве сумње бити. Иде се за тим, рече Херман, да се под плаш> том уставности изврши оно, што се у пређашња . времена суровом силом чинило. Влада чини инвестиције у Босни и Херцеговини једино у тој цељи, да позивајући се на исте за који дан приступи • анексији ових покрајина. Ова анексија, рече Хер. ман, није ни мање ни више већ тврђава аустријске i традиције, из које ће се у своје време учинити јуi риш на слободу у Угарској. Херман очитова најзад да је противан грађењу железнице, као штоје вазда i био прогиван окупацији, коју је министар председi ник тек обманом протурити могао. Гроф Апоњи, који за Херманом реч узе, изјави да влада односно Тиса на питање о положају ове монархије прама Босни и Херцеговини није никаквог одговора дао, јер што је његова „велеможност“ Хелфији одговорила, то се и без тога знало и не разјашњује ни најмање намере владине у погледу запоседнутих покрајина. Тиса не би био Тиса, да је учинио задоста јжељи Хелфијевој, те казао, шта мисли о положају Босне и Херцеговине према овој држави. ћутање злата вреди, особито данас пред изборе; Тиса то врло добро зна, за то и ћути. У задње време почело се поново претресати питање о општем разоружању. Међу осталим листовима расправљао је ову ствар и брисељски „Nord“, о ком је познато, да стоји усвези свладом руском. Лист овај навађа како је он већ у више прилика до сада покушавао доказати могућност и сходност јевропског разоружања, ма и само делимичног. „Могућност очитује „Nord“ долази од стања, у ком се Јевропа налази усљед зближења Русије Немачкој и Аустро-Угарској. Сходност боље рећи|хитност општег снижења војничких трошкова, потиче од финансијског и моралног положаја свију јевропских држава без разлике. Јевропа стење под теретом милитаризма, |а анархија је поткопава на више страна. Милитаризам и анархија стоје у непесредној свези. Милитаризам, одвраћајући изворе и живу снагу сваке земље и сабирући их на војене, ствара оно незадовољство, из кога пробијају анархичне страсти. Без сумње да би снижење војничких трошкова знатно побољшало данашње јадно материјално стање у свету. Штета само што према данашњим околностима има врло мало изгледа, да ће се разоружање тако лако и тако скоро моћи спровести, јер велесиле јевропске не показују се наклоњене, да задовоље животним потребама појединих народа, наиме оних на балканском полуострву, а без задовољења тих народа не може се о разоружању ни говорити. Ипак пријатељи разоружања могу мирно будућности у сретање поћи, јер војени терети, које народи морају да подносе и који из дана у дан све већи постају, ускориће поспешно решење овога велеважног питања.

Дневне новости.

(Српско народно позориште.) Данас у недељу 18. марта даје се у нашем позоришту по други пут. „Сеосна лола“, позоришна игра с певањем. Представа тога комада биће овом приликом од великог интереса, и то за то, што ће госпођа Марија Цветићкја, члан краљевског српског народног позоришта у Београду, ступитина позорницу у улози Јелке Чизмићеве, и то само један пут па ће певати неке нове песме, које су ли само ради ње компоноване. Гђа Цветићка позната је као добра певачица, па се тако надамо, да ће и наш свет имати уживања у њеном лепом певању и доброј игри глумачкој. (Главна скупштина срп. правосл. цркв. школ. општине) састала се на уречено време у четвртак 15. (27.) марта о. г. под председништвом свога председника г. Др. И. Вучетића. Истакнуто • је и обављено 15. предмета. Међу важнијим сномињемо, да су прегледани општински рачуни по 1883. г. и да је глав. тутору Л. Ј. вотирана опросница за те рачуне који ће се слати епарх. адм. одбору на прегледање. Поводом смрти овдашњег пароха М. Георгијевића решила је општина, да се то место не попуњује новим парохом, јер ова општина има у смислу решкрипта довољан број свештеника, а да сеу место једногновогсвештеникаузмеђакон сплатом од 500 ф. коме би се уручиле и неке катихизације код овдашњих школа, ради боље материјалне екзистенције. Како ствар изабраног управитеља осн. нар. школа још није решена код епарх. школског одбора: то је скупштина привр. поверила управу Т У г. ДРУ Лази Станојевићу. У седници овој прочитано је решење Мађистрата овдашњег, којим се досудила доживотна милостиња клисанском учитељу нашем В. Д. 200 ф. год., те ће тако и трећи срп. остарели учитељ са 400 мировине отићи да одмара своје утруђене кости. За новог салашког учитеља изабран је Глиша Миладиновић сада привр. учитељ сентомашки. Још је решено, да се општина обрати дијецезану молбом, да исти нареди, да се својим путем и начином попуне упражњена места

у кураторству и патронатству код овдашње срп’ велике гимназије. (Лужичке Српкиње на честитању код цара Виљема.) Лужички Срби изгубише се у немачком елементу, и сваки дан све више нестаје њихова имена на листи јевропских народа. Толико су заборављени, да Словене а наиме нас Србе као да сунце огреје кад у години дана чујемо по који глас о њима. Овом приликом можемо да јавимо, да је о дану рођења цара Виљема међу осталмм депутацијама била код њега и депутација лужичких Срба У којој је учествовало и више лужичких Српкиња. Др. Сауерман је за тај свечани акт написао и песму на лужичком језику. Надати се, да ће ова честитка колико толико користити нашој браћи и по крви и по имену, јер свака корист, ма колика била, доноси увек са собом по један бољи услов за живот. (Земљетрес у Бошњаци.) У Бошњаци (у . Славонији) осетио се 12. (24.) марта о. г. око 9 ■ сати и 10 минута у вече, доста појак земљетрес, који је два секунда трајао, у виду нијања од севера к југу. Прва два таласајућа нијања су доста појака била, тако да се стаклета и посуђе по ормани, слике по зидовима пореметиле, трећи је потрес пролазно слабији био. Пре потреса на два минута чула се подземна грмљавина, која је долазила од Жупање к Бошњацима и у правцу прама Рајеву селу, Врбањи, Дреновци, изгубила се, дакле дуж Саве. Грмљавина тако се јасно чула, као кад теретна велика кола каменитим друмом прелазе. Ово је од лане други појав, но лане се врло слабо осетио.

Политичке вести.

Странка невависности у сабору угарском закључила је, да нов обртни закон усвоји за подлогу специјалне расправе. Ако влада одбије захтеве, што их странка ова утечају специјалне расправе поднесе, гласаће независна странка при трећем читању пр от и в обртног закона, Средишни извршни одбор мађарске антисемитске странке издао је изборни проглас, у ком очитује, да ће антисемите радити да сруше моћ и превласт чивуцку на политичком, друштвеном и привредном пољу. Из Беогр:ада долази вест, да је влада турска од кабинета београдског тражила отштету за она вакуфска добра што се налазе на Србији уступљеном земљишту. Влада бе градска одговорила је Турској писменим р v ном, којим тражи отштету за издржавање Tjp ских заробљеника из задњег рата. Веле, да Порта о овоме неће ништа да зна. Из Беча јављају, да тамо ништа не знају о намери Русије у ствари проглашења слоб одне пловидбе кроз Дарданеле, Восфор и по Црном мору. Спор међу патријархом цариградским и Портом изравнан је 14-ог о. мес. Порта је издала патријарху инвестициони берат, који је сасма идентичан првашњим бератима. У францусрој комори поднео је радикалац Бароде предлог за ревизију устава, тражећи, да се исти прешним прогласи. Министар председник је побијао прешност, навађајући, да влада и сама месеца маја кани и сенату и комори предлог за ревизију устава поднети. Прешност је одбијена са 339 против 258 гласова. Савезно веће швајцарско упутило је све кантонске власти, да га без оклевања известе о свима полицијским пријавама, које добијале буду против појединих анархиста, а тако исто и о резултату ислеђења, која се у кантонига водила буду. Јавља се, дасунеке анархисте од стране власти упућене, да напусте Швајцарску, јер се о њима сумња, да су учесници задњег анархистичког покрета у Бечу, „Фанфула" држи да ће у нову талијанску владу ући Јове особе: Депретис, као министар председник и министар унутрашњих послова; Манћини мин. иностраних дела; Маглијани финансија; Генала јавних градња; Копино просвете; Фераћини правде; Грималди привреде; Брин марине и ђенерао Бертол Виоле војни. Суд државни у Кристијанији осудио је и државне саветнике Миенту и Башку на губитак државне службе. „Ршмски Монитор" демантујевести о сеоби папиној из Рима у које загранично место.

Народна привреда.

Земљорадка. Индустрија и занатлијство. Трговина. Финансија. Саобраћајна средства.) Са скупштине српске народне банке. (Спршетак) V. Пошто је на овај начин положена уплата од 125 динара на сваку акцију. и пошто се према томе, а на основу чл. 5 закона, и члана 10 статута, народна банка има сматрати за конституисану, јер је је свих 20.000 акција уписано, и на њих извршена уплата прве четвртине коминалног капитала, то је заступник министра народне привреде 22 пр. мес. ПБр. 177 позвао прву скупштину акционара