Застава

ЗАСТАВА.

"СРПСКА НАРОДНА СТРАНКА"

Под овим насловом доносе „Народне Новине“ овај чланак: „Равном себи не предаји ее, али јачем од себе приближи се пристојно.“ Ове Тукидидове речи нагласио је г. др. Касапиновик на великом збору Срба бирача у В. Кикинди, тим речма најбоље је обележен карактер политичне маниФестације Срба у Угарској. И Срби хоке да се приближе пристојно, велимо изрично приближе коме? Угарској влади или владајукој политичкој странци? Не! „Кад смо овај нови програм склопили, рекао је известилац збора, духовити др. Светислав Касапиновик, нисмо имали пред очима измирење с владом, него смо за дужност своју држали, да једном отворено речемо: ако нас народ ма-

ђарски због овог или оног држи за непријатеље ове државе, ево ми хокемо да то препречимо, јер хоћемо измирењеи споразум не у првој линији с владом већ пре свега с народом мађ ар ским.“ Ово је казано јасно и разговетно. И пошто је тако казано, искључене су сваке предпоставке. Ми имамо сада да рачунамо са политичким покретом, који је озбиљан, а што је главно, и реалан; и као такав заслужује да му се обрати свестрана пажња без икаквих предсуда. Јер ово свакако није свакидашњи појав, нити је појав тренутна хира или расположења појединих политичких личности, него је плод искуства у дугогодишњој политичкој борби. „Политика није наука, као што нека господа проФесори хоће да представе, она је више уметност", казао је недавно Биз-

марк у немачком државном сабору. А у- i метност треба да се појми, тако реки да j се искуси она је дакле више плод стро- i гог искуства него строге науке. < Па и Срби у Угарској искусивши доста < горко и на своју штету, да и у политици j као и у новчаним питањима престаје „Ge- ] muthlichkeit“, ударише путем разума, спу- i стивши се са висине песничких идеала ’ на тврдо и поуздано земљиште стварности. ; Српска народна слободоумна странка, i са вел. бечкеречким програмима од 1869. ; и 1872. године, припада повесници, на i место ње ступа на политичку позорницу i нова српска народна странка са вел. ки- < киндским програмом од 1884. године. Пошто је овде писац цитирао главну са- j држину бечкеречког програма наставља овако: Садањи, велико-кикиндски про- i прам саопштен је читаоцима овог листа. , Он се ставља на постојеки државоправни : одношај, а у погледу народних захтева за- . довољује се са строгим извршењем 44 зак . чланка од 1868. у погледу равноправнос- . ти народности, изводеки из тога „да се равноправност како у погледу језика, тако и у погледу државне по д п oip е и заштите културних интереса постигне и обезбеди“. И напокон тражи „подпуно уживање Србима ујамчене и IX. зак. чл. од 1868. узакоњене народно-црквене аутономије" те „санирање повреда народноцрквених права.“ Кад се сравне ови 'програми, јасно је, да се нова „српска народна странка“ ставила у свем на темељ постојекег државоправног основа и из тога произтичуки позитивни закона. Да ли би било корисније по саму ствар по саме тежње, које хоке с овим да се постигну, да се с овим раније почело, то је унутарње питање саме странке, тако реки питање њезине политичке савести, у које сад неби било деликатно упуштати се. Ми узимамо свршен чин промене као такве и бележимо ју задовољством како у интересу сами Срба, тако и целокупне државе. Јер консолидација политичких одношаја животно је питање и за много веке и јаче државе, којим непрети од никуда опасност рецимо за Енглеску, а у колико то више мора да важи за нашу државу, која још није сасвим изашла из историјског процеса политичког препорађена?! Између начела политичких теорија и потреба политичке мудрости или увиђавности постоји грдна разлика. Оно, што се може лепо да слуша, па и да одушеви с научењачке катедре или и бесед-

ничке говорнице, немора да буде и неопходно по стварни живот, шта више, може и да му шкоди па чак и да онемогући сам живот или да спречи редовите његове функције. Политичар, који нерачуна са Фактичним околностима, и са неодложним на* родним потребама, он није политичар као државник, он може да буде веома учен човек, може да даје тон известном правцу у науци, може да буде веома уважена и популарна личност, може и да креке појединим слојевима народним, али зато ипак може да небуде државник, који ваља не само да овлађује друге, но пре свега да овлађује себе самог. Популарност није свагда поуздано мерило доброте кога политичког правца. У том погледу највише имамо примера у краљевини Италији. Недавно умрли државник Села био је у своје време кадјеуправљао државним Финанцијама најомраженији човек у целој Италији, данас му све странке без разлике дају сведоџбу државничке увиђавности, уметностн и родољубља! И ми се ни мало не чудимо, ако је за сада програм нове српске народне странке у редови млађе интелигенције непопуларан. То је сасвим појмљиво. „Тешко народу, у коме омладина нема одушевљења, а остарина пожртвовања“, казао је један српски публициста. Само то одушевљење треба да је чисто идеално без икаквих пакосних и својељубивих интенција. То одушевљење не треба да само себе каља да би се само могло бацити блатом на оне своје сународнике, који имадоше толико пожртвовања, да баце своју популарност, своје не■ окаљано име и будуки рад и труд i на вагу неодложивих народних потреба и услова за животни опстанак. А и да Срби немају за собом, а ако хокете и пред собом толико годишње горко искуство и узалудну истрошујуку борбу, морао би сваки, који хоће зрело да расуди признати, да за неодложиве народне потребе и услове за животни опстанак и не могу да буду једино средство бивши велико-бечкеречки програм. Јер, шта се с њима хтето? . Борба за све против свију. Тражило се испуњење свих тих захтева од оних, прот и в у којих се водила тако одлучна борба и што је главно, којима се одрицала правоваљаност државнога темеља. Јер, „побијати XII. зак. чл. од год. 1867. о нагодби с Аустријом, као пород непријатељског духапротив Славена", а овамо тра-

АХ!

Суиорна слива на обаорју „светоке и цржвеношколоке“ политиже. Мото: Куд погмдвм, свуд је тама! Пролеће је. Није чудо што политички барометар ђипа и пада. По политичком обворју ,тера баба ковлиће. 44 Час се ведри, часом се наоблачи. А зар је чудо, кад шогледимо „шта бива по свету?“ Свако село па и светска политика има свој „бабин буџак.* „Болестан човек* осећа у напред кад ће се променити време. Турски султан мења своје министре, пушта Арифија, узима Асима. Цариградски Грци одали су се великој „илузији“ да ће оборити свога патријарха. Патријарх их није оставио дуго у тој илузији, поднео је и сам оставку. Русви ратви министар издао је наредбу да се наоштре све сабље у руској војсци. II аустријски ратви мивистар вашао је брже боље брус — па ОШТ Р И панганете. Према овако заоштреној ситуацији Евглези очевидно заступају тупу политику, јер дижу војску на „Бербере.* У Америци се кикају републиканци са демократама спремају се дз бирају председника римски папа се окинуо на „фармазоне.“ Свуда се спрема туча и бој. Богоридис богоради Русију, да га пусти још пет година дана да учи Бугаре памети.

Али на обзорју „светске политике* има и светлих слика. У небесном царству Хини скачу Французима акције, у Тонкину пада киша баш из ведра неба. Бисмарк, Гирс и Калноки хватају се у коло па певају сложно веселу песму: „Шедше трије цари.* Код таког царског весеља како да нису веселе и светске берзе? Новац осећа време као зелена жаба. Ако се просипа по свету биће сунца, ако тоне дубоко у цепове биће буре. Енглеска бавка гуши се у салу свом; спустила интерес на 1% по сто па ипак има новаца као блата. До сад се певало само, да у Севти лију злато сад Америкавци превозе злато лађама у Европу јер га имају као плеве. Русви мивистар глади брк од милине како ће јефтино пласирати нови руски зајам, Турци од радости заводе финавце и трафику, од силне сласти па је већ и шећер тако појефтинио, да се више не рентира ни sa говеда да се узајмице лижу. Једном речи: на обзорју „светске политике* свавуо је ономадне најлепши ђурђев - дан по римском календуру. Све је мирно-миомирно, утишао се чак и воловски бој међу Аустријом и Угарском. Али, и то ово велико Али ! Од једавпута забруја велико звоно Је-л’ баш велико ? Јесте, парусија је. Кога то оглашују? „Светска политика“ нарогушила уши да чује шта то бруји по свих пет страна света ?

Ах, да кобна гласа! Ко би се надао грому а из ведра неба? Дан-дан-дан! откуцну клатно у велико звоно. И забруја глас као јерихонска труба; одјекну о сва четири рогља свих пет страна i света; одби се о ништа и загрмну: . Оглашујем, да се од данас уклањам са поља светске политике поп Панта! Дан-дан-дан! Збогом свете, мио и премио! И наста страва невиђена на бечкој, . берлинској, париској, петроградској, њујоршкоЈ, пекингској и сиднејској берзи грдна паника! ( курзови падоше суноврат. „Поп Панта уклања се са поља светске политике!* Лете берзански галопени као без душе. Ковтрминери се камене од чуда Јерусалим чупа браду од муке. Ко би то мислио! Још пре једног секунда је била површива целе „светске политике“ глатка као млади сир. Још пре по сег.унда ; скочили су крвљ. српски лозови „хос“ и попели се на 185 ! Али пуче кобни глас да се поп-Панта уклања са поља „светске политике." Сви берзански папири одоше у „бес* и падоше са сто ' на сто. Берзијански матадори Ротшилдова група грунуше се у прсе и јаукнуше болно: ј „Све, све, али само то да ниси учи- ' нио, поп-Панто!“ Да је руски император наредио указом да i Русија буде република да је председник

Греви позвао фравцуске анархисте на владу да је Гледстон удао евглеску краљицу за бугарског кнеза да је талијански краљ целивао рим-папи папучу да је Бизмарк метвуо лавров венац на Гамбетину статују, да је турски султан поклонио Грчкој Босну све то још неби задивило свет! Али да се поп-Панта и то баш поп-Панта —• уклонио са поља светске политике томе се воистину вико није надао Ах, је-ли то можно? Задрхта телеграфска жица по свима светским престоницама; лете телеграфске депешке И8 сввх пет страва света телеграфским хаблом преко ађанског рвта па у Петрово-село. Жица дрхће од узбуђења, а сва „светска политика“ ослушкује једним уветом грозвичаво и пита: Је-ли то збиља? Antwort bezahlt. У Петровом слелу влада нема тишипа. Људи и жене, Срби и Назарени ходе у памучним чарапама тихо на прстима по сеоском блату, само да не узвемире поп-Панту после тако иројске одлуке у његовој идилској мирноћи. Све је немо, само што се тамо из даљпве преко Тисе чује како ва банатској страни већ попуштају гредице на којима је почивала „светска политика.* Чује се како попуцкују козе и рогови још један часак и стропошта се зграда „светске политике" оде сва у један лом! Сурвала се „светска политика* усвоје ирвобитно вишта чим се поп Павта уклонио. . . Лаковерни свете! Зар си ти могао и ми-

П 0 3 и в. Пошто се збор бирача српске народне странке белоцркванског изборног среза, који је за 15. (27.) април о. г. у Белу Цркву сазван био, морао распустити од стране власти због неуредног понашања неколицине, који нити су бирачи овога среза, нити су од сазивачког одбора нарочито на збор позвани били, него једино с том намером дошли беху, да неуредним понашањем својим онемогуће свако саветовање тога збора, то потписани заказујући нов збор у Улму за 29. април (11. мај) о. г. у 10 сахата пре подне позивају овим Србе бираче белоцркванског изборног среза, да па овај збор у што већем броју дођу. На овом збору учествоваће и на то умољени г. др. Светислав Касапиновић, који ће том приликом вел. кикиндски програм потање разложити. У БелоЈ Цркви, 15. (27.) априла 1884. Петар СтеФановић, Јован Радулов, Аристид Николик свећеник уљмански. из Кајтасова. из Паланке. Коста СтеФановиЂ, Јоца СтанишиЂ, Светозар ПетровиЂ, из Николинаца. из Избишта. из Јасенова. Матија Сибинац, Павле ђуричик, ВиЂентије ТомиЂ, из Делиблата. из Соколовца. из Ду пља ј е Милпван Мунћан, Васн.иЈ. Нитајеви*. Шивнo СтоФаиовик , из Загајнце. с ЈинутиНОВН*, из КалуЈерова. В Кристој, из ЈЈ еле Цркве. Љуба Лекик, из Гребенца Петар Болгариlsl из Кручице. Милош Русовац, парох доловски. Живан Стојановик, из Ланговета. Даца Јјорђевик, из Парте. Никола Џамбас, из Црвене Цркве. АЂим ВасиК из Кусића. Паја Барбос, из Беле Цркве. из Врачевгаја.

»BАСТАВА" азхжзв редовив: ерадом, петвох, иедељовд, на целом и. баку, а уторнивом на по табааа ЦЕНЛ је ова 8а А устро-Угарсву ea целу годину 14 ф. н. па по годипе 7 ф. а. иа четврт годипе 8 ф. 60 в. па 1 месец 1 ф. 20 в. За Србију (у сревру) оа годипу 36 дин. на пола године 17*/, див на четврт године 9 динара.

БРОЈ 61. у Новом Саду у среду 18. (30.) априла 1884, ГОДИНА XIX.

ОГЛАСИ рачупају се ш> в 'Вевч. «IЧМае •рсте оважвх ситвжх ciom, »вг се uaKa по 80 новч. сважи пут. ДОПИСИ шад>у се уредииштву, а нрвгпхатв в огдаси адмииистрацијв ,ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примају ое. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједиви бројеви стају 10 новч.