Застава

ЗАСТАВА

НА ИЗЈАВУ Дра ПОЛИТА

ш. С обзиром на другу тачку кикиндског програма вели др. Полит: „Што се тиче народносног питања, то сам ја у . мојим говорима на угарском сабору свагда наглашавао, да народносно питање у Угарској није пи- ' тање државоправно, већ административно и да i га са тога гледишта ваља решити.“ Спомињуки даље, да народносна странка ; на угар. сабору има у обзиру тога питања своје предање, вели: „По томе и ако је желити извршење зак. чл. 44. од год. 1868. то се мора са народног гледишта тежити за преинаком тога зак. чланка у духу праве равноправности. У том обзиру 11. тачка кикиндског програма не може бити задовољавајућа. 11 Г. др. Полит држи дакле, да се Срби са испунењем захтева у 11. тачци кикиндског програма не могу задовољити, него да би требали да иду за тим, да се питање народности прогласи за а дм и н и ст р ативно и с тога гледишта реши. Он даље држи, да би таково ехватање и решење питања народности ближе било ономе, што се у том погледу захтевало у бечкеречком програму. Да видимо. Сумње нема, да је г. др. Полит свагда наглашавао, да је питање народности питање административно, нема сумње, да је овако решење тог питања свагда заступао, али само у начелу. То je поглавито учинио у његовоЈ беседи при расправи адресе год. 1875. у којој је међу осталим рекао: „да би се у жупанији угарској могла наћи архимедова тачка, са које би се могло решити питање вародности по правици и на основу државног права Угарске.“ Но никада па ни у овој садањој свој‘ој изјави није г. др. Полит оближе означио ту архимедову тачку, а то је знак, да је он још није нашао. Не може дакле ни нама замерити, ако је по његовом мишљењу ни ми нисмо нашли у кикиндском програму. Но што нами, а за цело и сваком другом при овим речима г. дра Полита не мало у очи пада, то је то, да се г. др. Полит, који по готову сва питања политичка посматра са вишег гледишта, баш у питању народности са свог обичног високог гледишта сишао на такав начин решења питања народности, који за цело не може бити „задовољавајући.“ Мисли ли г. др. Полит да би се „народности“ у Швајцарској, Белгији или Аустрији задовољиле, кад би који њихов политичар тражио ту архимедову тачку само у поЈ‘единим деловима државе, а не у држави као целини? Ми смо уверени, да би ова теорија г. Полита у свима тим државама наишла на Ј‘еднодушни отпор баш од стране „народности," да би се ове лепо захвалиле на науци, која питање равно-

правности народности проглашује за пи- i тање административно. i А зашто ? Зато што је у свима тим i државама државоправно решено пита- ] ње народносно у самом уставу у Швајцарској са 109. у Белгији са 23. а у Ау- 1 стрији XIX. чланком државног основног * закона и то на основу начела, која скроз < и скроз провеЈ'авају данашњу модерну ци- ! вилизацију, на основу начела слободе и једнакости. И заиста овако решење питања народности одговара појму праве равноправности. Сасвим противно овоме решено је пи- j тање народности у Угарској. Ту је реше- ■ но ово питање не на основу слободе и једнакости, него на основу начела свемоћног принципа државног са гледишта државне централизације, практичне могукности администрације и тачног правосуђа, ау искључивоминтересуједне народности. Др. Полит тражи изнимку споменутом основном начелу и желио би да већ и са гледишта добре администрације оствари ову изнимку у жупанијама као у извесним земљиштима језика. Но негледајући на то, што би овакова ексемција била од врло прекарне важности, не може иста век по себи бити „задовољавајућа“ ни зато, што не обухвата сва поља, на којима се језик употребљује, поља звања, школе ијавног жиЈвота. Кад дакле г. др. Полит тврди с једне стране, да је питање народносно питање административно, дочим с друге стране захтева преинаку 44. зак. чл. од год. 1868. у духу праве равноправности, онда се очевидно налази у великом протусловљу. Не, питање народности није питање административно, него је питање слободеиједнакости држављана према држави, а ова се неманиФестује само у администрацији, него у свима гранама државног живота. Видили емо да је и угарски сабор, доносећи год. 1868 закон о народностима, схватио питање народности у неколико као административно, желећи баш тим аргументом да сабије равноправност народности у тешње границе а да га је искључиво као административно питање схватио, нема сумње, да би закон о равноправности народности по ту равноправност још много горе испао. Како дакле према томе схватању дра Полита стоји 11. тачка кикиндског програма? У њој се захтева строго извршење постојећег закона о народностима и уједно р авн о пр ав н о ст језика. Је ли ово с обзиром на наше околности доста? Ми мислимо да јесте, јер борба народности и у других и у нас креће се

поглавито око језика. Језик је паладија народног духа. Где је питање језика повољно решено, ту је повољно решено и питање народности. Из свега дакле произлази да се 11. тачка кикиндског програада узвишава над дотичном теоријом г. дра Полита. Ту се наше схватање од његовог разликује, но баш зато и може задовољити сваког Србина.

PATER PETER.

МАВРА ЈОКАЈА.

(Наставав.) Златан гроб. Збиља је добро прорицала време костобољна вога Грацијана Ликаваја: тек што је дошла дерегља на сред Ваге а лед стане и дерегља међу санте наседне. Сад мораде један возач живот на коцку метути па по сантама на обалу ивићи, чељад из замка у помоћ довикати с дугачким се једеком дерегљи вратити и тако ти на послетку њих силесија зграбе за једек и извуку г. Грацијана преко леда на обалу са буревцетима с ногцима скупа. Ту је дочекао свога спахију мајстор Матитија са 3 коња упрегнута у саонице као у тројку руску. Буренцад натоваре у закошар а сам Грацијан седне где кочијаш седи а крај њега мајстор Матија, који ће коње терати. Кад утераше у авлију рећи ће Грацијан мајстор Матији: Разби дно једном бурету и исплати свој ч?љади за читаву годину; управитељ, градски надзорник, ишпан сви су већ исплаћени и пртљаг вм је већ на коли; после једног сахата нећу живе душе овде да видим, јер, нађем ли

још кога, на место ћу га убити, ти ћеш једини самиом остати. Молим извините што ћу да приметим, рече мајстор Матија: будући да цео свет зна колико смо млого новаца донели из Мадочања то неби саветно било да сами останемо, могли би нас лохарати. Небој се, небој. Преконоћ ћемо утурати читаву тројку у цркву, тамо неможе нико ући а чим месец изађе, упрегну ћемо коње, нас два сешћемо на кола па хајд у широки свет, до Галиције неће мо се вигде зауставити, Новаца имамо доста, господски ће се и тамо живити. Све је готово. У ишпановом стану спремљена је наша вечера и на пут што ће мо понетн спремљено је. Узми само кључ, па ћеш све то наћи. Биће тамо и аков ауспроха, њиме ћемо се данас частити, а што остане, |на пут ћемо понети. Хајде дакле утурајте саонице у цркву. Што рекоше то и учинише. Да неби когод коње украо везаше их у олтар. Једно буренце с новци остане напољу из њега исплати мајстор Матија свој чељади за читаву годину дана и отправи их бутун све из дворишта, и капију закључа за њима. У замак се већ и онако није могло ући, кључ је био у Мадочању. Буренце се није сасвим испразнило, шта

ћу да радим са остатком? питао је мајстор Матија. Тури у свој џеп, може ти требати. Мајстор Матија није си дао дваред то казцти. Не љуби ми руке, верна моја слуго, ја то незаслужујем, него чуј: ти си прави стођаво, разумеш се и у зидарству, донесдер амо у цркву твој алат. Мајстор Матија испуни заповест. Донесе шафољ са лепом, мистрију и глачало. А сад хајде самном, понеси и алат. Грацијан одведе сада мајстор Матију кроз празан оквир на часној трапези (светитељева слика била је већ избачена напоље) у скривени доксат, одатле тешким растовим вратима, њих кад човек споља отвори нека чудна справа задрмуса звоно на кули. Кроз та te врата улазило у дуги подземни ходник и одма у почетку биле су две шупљине на страни. Пред једним улазом била је стоварена читава гомила опека. Грацијан засветли у тамну празнииу. Гледни тамо ! Страшно је овде рече мајстор Матија а вуби је цвокотао какве су то жене ? Костур-жене као што видиш. Одкуд оне овде? То оне знају, али како ће одавде иза-

ћи, то нису знале. Вндиш да су покушавале, хтеле су зид крај врата овде да жевима су вадили опеке, ево, су извадили два, три реда, ту су сустале и окануде се., Овде је ; • Bид читав фат широк. То је истина. Но па знаш ли зашто ће бити добре ове опеке ? Зазидаћеш њима врата оне друге шупљине. То могу. Али пре ми се мораш као прави лутеран заклети на свето ванђеље да ником док си год жив нећеш ни речце касти о томе, што овде будеш чуо и видио. На те речи извади из џепа ситно штампану малу библију, на њу је морао мајстор Матија метути руку и за њим говорити заклетву. А сад хајд на посао. Из дубљине шупљинине зачу се тужан глас. De profundis ad Те clamavi Domine.. (Из дубине к тебје возвах господи), Ко је тамо? шапутао је к’о крпа бледи мајстор Матија. Узми буктињу и погледај. Мајстор Матија засветли у пећину. (Наставаће ce.)

Изборно кретање.

0 течају ствари на уљманском збору доносимо данас иа најноузданијег извора опширан извештај. Исти прича о атентату познатих социјалистичках превратних елемената на јаван ред као и о жалосним посљедицима, којима је бесавестан поступак тих људи уродио. Српски свет видиће из тог извештаја, шта је у стању незрелост социјалиста и лов за материјалним интересом једног ђоке Милосављевића са невиним народом да учини. Видиће одатле је ли оправдана гола тврдња наших пасивиста, „да социјалисте данас из убеђења прихватају бечкеречки програм“, или је оправдана наша изрека, да га прихватају само за то, што тим вачином хоће у неуком простом народу терена да задобију, како би после своју социјалистичку пропаганду тим лакше терати могли. Ми се не сумњамо, да ће ти људи у споразуму са пасивистама познатим својим тартифским начином покушати, да одговорност за те несавесне изгреде свале на српску народну странку та они јесу момци, да изгреде изазивају, али су кукавице кад с наррдом, који су на зло навели, треба то зло и поделити, или пред влашћу одговорност на себе узети. Онда их не видите на челу народа, онда су увек у недогледној даљини за леђима јадног заведеног народа тог. Из свег грла вичу, како је њихова већина, а наша мањина у белоцркванском изборном срезу. Па кад је тако, зашто онда већпна да напада на мањину, која кикиндски програм усваја и да јој лармом пречи саветовање? Зашто онда да та „већина* не сазове свој збор, који ће усвојити бечкеречки програм и показати, да је већина за њега? Зашто не учини то, него буни народ, да српска народна странка хоће да унесе „вергл у православну цркву“, дражи га да па силу обија врата, да удара на војнике и тиме себе и живот свој пајгорој опасности излаже? Не лежи ли у том најбољи доказ, да се та „већина“ састоји у главном из самих небирача, са којима се засебни зборови одржати не могу, а да то не изађе на видело, али са којима се могу инсценирати шкандали, па ево и злочини, који ће осуду свега образованог света издзвати. Међутим познатим вршачким елементима не чудимо се ни најмање, од њих нико боље шта ни очекивао није, али да људи, које је народ наш свагда у боље родољубе рачунао, да се ти људи не стиде за моралан ослонац служити таким елементима, то је заиста жалостан, врло жалостан знак нашег времена.

У прошлу среду одржана је овде седница средишњег одбора српске народнестранке. У њој су учествовали чланови одборски из Новог Сада, Сомбора, Кикинде и тителског изборног среза. Остали члановц, не могоше овор пута лично учествовати, него су послали своје писмене извештаје. Такови су извештаји стигли из белоцркванског среза и Вршца. Које с тога, које пак због тога, што неки срезови, као уздински, пардањски и други своје среске зборове још нису одржали, те нису ?и заступнике своје у средишњи одбор изарати моглк? није се одбор у овој седиици упуштао у коначно решавање кандидатских питања, него је то одложио док се из свих среЗјОва непопуни. Извештаји, који су до сада средишњем одбору стигли, гласе сви врло повољно по ствари српске народне ,ртрапке. У свима срезовима, у којима су срески зборови до сада одржани, примили су бирачи једнодушно или огромном већином кикиндски програм, а и у погледу кандидатских питања неће нигде бити великих тешкоћа. Само у тителском срезу истичу се два кандидата српске народне странке, г. М. Сабовљевић и г. Т. Мандић. Срески збор, који ће се у идућу недељу у Жабљу одржати, решаваће и о питању кандидата и ноднеће свој записник средишњем одбору, који ће тек онда своје решење донети. Веома је добар утисак у одбору учинила поуздана вест, да ће се и у пардањском срезу, који поред све већине Срба бирача. у њему до сад за Србе изгубљен беше саввати срески бирачки збор и да су сви изгледи за то, да ће српска народна странкау том среву са својнм кандидатом продрти моћи. Даљу седницу одборску сазваће председник одбора, чим еви срезови своје заступнике изабрали буду, а по потреби и пре. Р—ћ. Из уздицског изборног среза, 29. априда. Одмах по кикивдској конференцији, отпоче и у нашем срезу живо„ицтерввовање о предсдојећем избору. Познато је из овог штов. листа, да су власти наше бираче десетковале, да бисмо дакле имали бој, ужасан„ а лако може бити и подлегли, ако би се икако, поделили, Наш срез борц се 10 година науставном пољу, те је и он стекао искуства о ком програму у пракси, јер га је најбоље заступао, бирајући увек заступу ника тога прогреда, многопоштованог. г. др. М. Цодита за. jceora послацика. По кикиндском збору био је пред нами тај нови. програм, и ми, сравнивши овај са самом суштивом бечкеречког програма, нашли смо, да. све оно, што се нас вао Срба и православних, тицати може, све се то налази и у кикиндском програму, а да је само, оно из бечкеречког програма ивостало, што се нас нецосредно тицати не може: автономија Ердеља, већа самосталност троједне краљевине, спољна политика (коју ни једна земаљска партија у свој програм. не ме: ■ ■■ -"Ч ' 1 в.чг-■

„ЗАСТАВА* iuui редовме: оредом, пехвож, ивдежож, ва целом табаху, а уторнивож на по табака ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Ауетро-Угарсву ea целу годину 14 ф. в. ва по године . . 7ф. —в. иа четврт године Вф. 60 н. на 1 месец 1 ф. 20 н. 8а Србију сребру) па годину 36 дин. на пола године 17 1 /, двв на четврт године 9 динара.

.мкЛ"' БРОЈ 69, У Новом Саду у петак 4. (16.) маја 1884, ГОДИНА XIX.

ОГЛАСИрачунжју се m 8 новч. од сше врсте овкких ситних иова, м жнг се ииа* по 30 ном. свакв пут. ДОПИСИ шаху се уредиипггву, нпретивта н огдаси администрацијн „BАСТДВЕ* у Нови Сад. НЕНАПЛАВЕНА ПИСМА не примају Ое. — ж РУКОПИСИ не враћају се натраг. □оједини бројеви стају 10 новч.