Застава

ће) и она алијансија немађарских народности, која нигда није нашла одзива у ни једног другог немађарског народа наше отаџбине, јер су све друге народности вазда нас избегавале, да тиме лакше до својих захтева дођу. Што се опозиције противу XII. зак. чланка о државоправном поравпању између Угарске и Аустрије тиче, многоуважени наш г. др. М. Полит сам у свом прогласу на нас бираче уздинског среза вели, да је из бечкеречког програма 1872. год. изостављен пасус, да се има побијати ХП. зак. чланак од 1867, „јер Срби у Угарској не могу се осећати позваним да решавају о одношају међу Угарском и Аустријом“. Па кад је ћутећки то 1872. изостало тако, Да и данас могу вршачки агитататори за бечкеречки програм јавно да говоре на своме збору и иначе по народу, да треба против кикинд. програма као „издајничког“ устајати, што овај изрично каже, да Срби признају поравнање између Угарске и Аустрије, онда.ће допустити сви они, који су били за пасивитет, па видећи после и сами, да пасивитет није програм, латили се опет забаченог српским интересима неодговарајућег бечкеречког програма, да нема не греха, него да нема ни разлике између кикиндског и бечкеречког програма у тој тачци. Разлика је само у томе, што кикиндски програм отворено и јасно каже да признаје поравнање на основу XII. зак. чланка, док бечкереч.и програм допушта, да многоштовани г. др. Полит у корист ХП. зак. чл. а вршачкп агитатори да против истог војују. Разуме се, да је за нас ауторитет г. дра М. Полита много дражи, но др. Милосављевић и остали вршачки научењаци. Па баш зато, што он допушта, управ потпомаже кгкиндски програм, да Срби нису позвани, да реша°ају у овој државоправној ствари, ми амо решисмо се у велико за кикиндски програм, јер остале тачке бечкеречвог програма, већ смо напред, као преживеле или неизведљиве, споменули. И само на основу тог, једино практичног и сувременог програма српског народа, можемо ми у уздинском срезу изабрати Србина посланика. С тога су честитћ Срби и покретачи свега што је ваљано и родољубно, гг. Милан Михаиловић, М. П. Михаиловић из Јарковца, ђ.. Накарада из Орловата, парох М. Матејић из Сакула и још други родољуби заузели, те сачинише позив за збор Срба бирача, који ће се у недељу, 6. (18.) маја у 10 сахата пре подне држати. И на тај позив скупише из евију скоро села многе потписе од најодличнијих бирача: да није радено време, било би и више потписа од других наших родољуба, који не беху дома случајно. Сви се бирачи зарадоваше овоме позиву, јер сваки је увидео, да је крајње време, да се збор држи, пошто наш солга Исаковић и рукама и ногама копа, да буде он за посланика изабран. Он је свој апарат нотароше и друге пустио у ред пленкера, да пробијају за њ лед, а потајно агитује за бечкеречки програм, да тиме изазове познате репресалије против наших бирача, да свој избор само обезбеди. Хоће ли му власници поверовати, те му дати „слободу рада“, наравски да ми не можемо знати; али на против ми знамо, да народ не ће примити та кукавичка јаја, која му солга подмеће, у своје гнездо, јер зна у напред, да с бечкеречким прсграмом госп. солге не би добио народ свога заступника, већ влада једног „гласача“, као што је један велики кортеш нашег г. солгу назвао, А ми волвјемо да нам, ако је то наша судба, г. солга и на даље то остане, но да га за посланика бирамо, да би га се тиме курталисали, као што неки његови кортеши поверљиво веле. t Како многопоштовани г. др. М. Полит, који је наш срез 10 годиаа заступао, и с којим су многе наше лепе успомене скопчане, не ће да прими кикиндски програм, то ћемо морати и о томе говор повести, кога нам ваља бирати за нашег посланика, који ће достојно заступати наш интерес и старати се својски и неуморно, да се кикиндски програм изврши. У нашем срезу нема фала богу личних интереса, те нема ни букача; политичан морал је још очуван, те зато и рачунамо на родољубље свију наших бирача, нарочито пак првака у нашем срезу, да ће они и код личног питања бити сложни, јер их руководи све једна и иста цељ, општи народни интерес. Ако смо добро обавештени, доћи ће и панчевачко певачко друштво на дан збора у Сакуле, те ће на службв појати у цркви литургију, а посде збора приредити забаву. На молбу свију сазивача овог збора, доћи ће из Панчева на збор и г. др. Св. Касапиновић и Каменко Ј. Јовановић. У овом срезу опште штовани и љубљени др. Касапиновић ужига највеће поверење и његово име на програму кикиндском давало би пами бирачима уздинског среза и сувише гаранције за ваљаност и умесност кикиндског програма, кад ми не би и сами уверени били, да је крајње вре-

ме настало, да се једном консолидујемо, да једном почнемо ако и не градити нове, величанствене установе, оно да бар створимо могућност, да очувамо ово, што имамо, те да тако и наш народ од пропасти очувамо. Ко друкчије мисли, широк му је пут; само поштење и оншти народан интерес иште. да се не бацамо блатом иЛи што је још горе, „каменом' или денунцијацијама, отвореним или прикривеним једно на друго, као што то господа апстиненцијаши, сада већ поборници бечкепечког програма у „Срн. Колу“ и „Стармалом“ чине Разложне се борбе ако је већ мора бити не бојимо, ми ћемо достојно на мегдан излазити, али то нек избију та господа себи из главе, да ће они у народу песмама разним, и дописима, у којима кипти од свокајаких погрдних епитета, омаловажити аше прваке. Ми их исто тако познајемо, као и људе око „Кола“ и „,Стармалог“, те ћемо знати разликовати сами. Др. Св. Касапиновић и његови пријатељи показали су да знају до крајности бити узвишени над сваким личним интересом. На по се г. др. Касапиновић је могао бити посланик први у нашем срезу, док још с Панчевом сачињавасмо заједно један изборни срез, могао је бити градоначеоник панчевачки, а по свЈој вољи евентуално фишкал варошки, могао је бити фишкал панчевачке црквене општине војловичког манастира итд.; ништа се тога не хтеде примити, јер није ни сенку каквог интересџије на се хтео да навуче. Одржао се као редак који адвокат, у сваком погледу независан до крајности. И то ми бирачи у уздинском срезу врло добро знамо, зато се само с гнушањем одвраћамо од оних гадних увреда, које му наносе људи у„Колу“ и „Стармалом“ —да о социјалистичком „Срнству“ и не говоримо —, људи, који би имали разлога да чисте пред својом и својих „лобцајхбридера* кућом. Напоследак неће бити згорег, да се запи тају апстиненцијаши, како је то, да они нападају на људе око кикиндског програма, кад су ови и делом доказали, да су најсавесније вршећи бечкеречки програм допали и затвора и свакојаког глобљења и гоњења као: гг. др. Св. Касаниновић, Каменко Ј. Јовановић, Тоша Бекић, Стева Поповић Вацки и др. Милан ђорђевић. На против молили бисмо господу анстиненцијаше, да нам изнесу од своје стране таких особа ? И зар овима људима да није било слободно видећи да је народу борба додијала, да је овај издржати даље не може, рећи и на будапештанској и в. кикиндској конферднцији јавно сно, што је сваки патриота, који је народ . проучавао одавна у њему опазити морао, а то ' је: да се бечкеречки програм сведе на оно, ' што захтева интерес народа ocuoван на садашњој снази и правој и прекој потреби његовој? Код овакве борбе апстиненцијаша, код сил- ( пог подметања њиховог а језујитског вапаја, да ( м и њима подмећемо и њих грдимо, не могу они нами, и ако удаљеним бирачима уздинског среза, нигда уверење дати, да је народан интерес што ( њих напред креће. Ко жели народу мира од противника, а то су желили сви чланови бу- ' дчпештанске конференције, тај не може узети на савест своју ову борбу, коју су апстинен- ( цијаши у народ унели, борбу брата против . брата, која је уродила онако грозним плодом у Б. Цркви и Уљми саио зато, што су врша- ‘ чке социјалисте којима је ова борба дошла ( да се акредитују поново у народу, у коме су ( били сваку веру изгубили у своју алијан- , сију узели, те натерали најгаднијим средствима: ‘ да ми хоћемо манастире да продамо, да хо- ( ћемо у цркве верглове да унесемо итд. многим , бирачима крв на очи. ( Примите тај терет на вашу савест, јер је , плод вашег рада, и одговарајте и пред богом ( и пред народом. Једно пак нека служи тој господи на повољно знање, да за такве небрат- ' ске агитације нема поља у нашем изборном ( срезу.

Извештај о збору у Уљми белоцркванског изборног среза.

Можда се не би лаћао пера, да пишем извеш-1 j тај о овом збору у Уљми, који је 29. априла т. г. I држан, да пије од таке значајности, е ће морати i остати забележен у историји данашвег покрета у j политичком животу нашем. I Познато је читаоцима „Заставе" да је збор, који j је пре 14 дана у Белој Цркви од српске народне странке сазван, вољом вршачких социјалиста а по- j моћу њихових присталица распуштен, али је одма j тај исти дан од бирача тога истога среза за 29. j април у Уљму поново сазван био. Већ онда се при- < метило, да не ће бити Уљма згодно место за одр- j жавање збора, почем је Уљма предјчељустима Вршца < те ће кужан ваздух социјалиста заданути и окужи- i ти ваздух уљманске околине, те су с тога Долово ј предлагали за држање збора; али се само с тога i разлога остало при том, да се збор у Уљми поново ( држи, што Уљма тако рећи у крилу белоцркванског < изборног среза лежи. ; И ааиста је та зебња неколицине и основана ј била. Вршачке социјалисте после распуштеног бе i лоцркванског збора нису седили скрштеним рукама, <

а већ су одма заишли по изборном срезу, те почели - растуривати поред њихових пакосних брошира и - пашквила и такове гласове, да хоће српска народ-1 на странка, која се на основу вел. кикиндског проЈ грама образовала, да народ српски помађари, да у - цркву верглове уведе, да српске манастире чивутима В прода, да српске фундације Мађарима уступи итд ■ Ово препоручујемо „Стармалом“ као верном при-1 сталици пасивиста, да отуда проучи, ко ради а la ) Туркос. Обрицали су народу, ако се њима придруi жи, да ће за кратко време извојевати такову сло■ боду какву до сада уживали нису и да ником ниi шта не ће имати да плаћају. И премда их се наi род по селима клонио, али опет су нашли некоi лико моралних и материјалних пропалица и лако-1 верних људи, који су им поверовали, те се од њих • и завести дали да на збор у Уљму дођу ида их у ! њиховом гнусном подузећу потпомажу. Кад би простор овог листа допустио, за цело би добро било изнети имена тих људи, који су ступили у службу тих несретних социјалиста, да их свет ' позна, а онај ко је социјалисте познавао увериће се, да су ти људи свагда на зло готови. Свима је овде већ позната тенденција вршачких социјалиста. Зна се врло добро, да је њима народ и народност српска као год и црква девета брига, већ су сад ува; дали згодну прилику за ширење своје мисли и за остваривање својих по народ наш убитачних наме-1 ра. Њима је борба за бечкеречки програм самоличина, под којом се могу у народ увући, да обарајући ауторитете и изврћући тумбе ред, што у држави и друштву постоји, своје погибелне социјалистичке идеје распростиру. Уљма је била свагда мирно и сложно местанце српско, али и ту су у неколико успели, те су нашли неког попа Тришу, који им је душу своју потписао, премда ни пре тога анђеоска није била. Вредно је овде споменути, да је овај поп Триша био до сада највернија присталица сваког владиног кандидата за посланика, и да нигде није потпомагао људе, који су се трудили да изведу бечкеречки програм у белоцркванском срезу. А да њега не беше у Уљми, не би ни у мештанском уљманском одбору нико предложио, да на тај збор у Уљму, који је према позиву сазивача чисто странјачки збор. српске народне странке, која стоји на вел. кикиндском програму, позове и дра ђ. Милосављевића, за кога се знало у напред, да сам не ће ни смети ни хтети доћи од његових матадора социјалистичких, у чијој се служби он већ од дужега времена налази. Месни одбор одби тај предлог са свима против 2 гласа, те председник извести г. др. Свет. Касапиновића о томе, но г. др. С. Касапиновић одговори одма, да би он од своје стране желео, да др. ђ. Милосављевић, аако хоБе и Јаша Томић и Лаза Нанчић и другови њихови дођу, те да узмогу говорити, једно што то одговара његовом слободоумљу, а друго, што ће тек сада бирачи добити прилику да виде, да је кикиндски програм и родољубан и патриотичан. У прочем мора оставити месном одбору, да он то према своме убеђењу удеси. Поп Триша се даде онда на агитацију, те опреми са неколико необавештени мештана позив на др. ђ. Милосављевића. Месни одбор још пре 8 дана, но што ће се одбор држати, позове др. Св. Касапиновића поново, да на сваки начин дође, уверавајући, да су се они постарали, да се тако што, као што се у Белој Цркви десило, не ће и несме догодити, јер су се они постарали, да ће сами ред одржати. И заиста дан пред сам збор изашао је био леп број најотличнијих Уљманаца, и других бирача на два сата на пред пред др. С. Касапиновића, те су га српски дочекали поздравили и у Уљму увезли. То вече одма држала се пред - конференција, на којој се углавио ред за сутрашњи збор и ту се појавило мњење, да на сутрашњем збору само они чланови приступа добију, који спадају срп. нар. странци, јер тога примера нема у уставном животу, да кад једна странка своје зборове држи, да и противна странка може приступа имати и реч водити па чак и гласати и зацело би то мњење било овладало свима, да није сам др. С. Касапиновић по своме познатом слободоумљу замолио изрично, да се свакојако бар једном члану од противне странкедаде приступа ито дру ђ. Милосављевићу, да би бирачи имали прилику, да чују како ће заступати и бранити др. ђ. Милосављевић бечкеречки програм, ито се у предконференцији само г. дру С. Касапиновићу за вољу одобри. После конференције замоли сам г. др. С. Касапиновић солгабирова среског, ког је у гостионици 1 видео, и који је још раније дошао био у Уљму 1 ради одржања реда п да не чини никакве ингерен- ; ције“. i Освану недеља. Она мирна питома Уљма наје- i даредоживе и одену се китњастим народом избор- ; ног белоцркванског среза. Дуги карвани кола сти- : зали су са свију страна, и улица беше већ око 8 : сати пред двориштем, у коме ће се збор држати 1 закрчена од светине, али за кратко време почеше се правити те веће те мање гомиле, а по среди њих могао си видети по неколико апостола социјалиста, који су народ харангирала и одвраћали од кикиндског програма. Ово је зарана спазио солгабиров, који се почео живо за ред интересовати, те оде у кућу поп Трише, где се већ и др. ђ Милосављевић са својом дружином налазио, очекујући, да збор ваљда и по њега депутацију пошље, те га замоли, „да буде тако добар, те да заложи , сав свој уплив код својих присталица, да се чувају,

и да не праве нереда, јер њему је званично јављено, да и су стигла у Уљму и два човека Јаша Томић и Лаза - Нанчић, који су познати као социјалисте, и ко- ји смерају овде опет шкандал произвести.“ Он 'f га и ноново моли, да он то гледи да предупреди, j, а ако би се усудила чета иста, да покуша оно, што је у Бел. Цркви произвела, да ће он силом своје - власти настојати, да се ред несме порушити, теда i се тачно по програму збор одржати може. Др. ђ. - Милосављевић представио је одма та два „српска - сина“, који су се с њиме заједно код поп.Трише у - соби налазила, а солга на то њима рекне, да он • њима то исто у брк може казати, што је мало пре ■ рекао не знајући, да су они ту. Уједно је приметио, ■ да му је познато, да је у предконференцији закљу: чено, да ће се дру ђ. Милосављевићу дати реч као ’ говорнику од противне странке. На то изјави солги др. ђ. Милосављевић да он иште да се да реч и Ј. Томићу, но солга му одговори, да то није закључак ни сазивача ни месног одбора па ни предконференције, с тога да се реч неће допустити дру гоме никоме, који није бирач овога изборнога среза, а најмање Томићу, који није бирач нигде на свету. Већ да ће пропустити као дописнике нови., нарске Томића и друге, ако као такови при збору учествовати желе. Међутим се била одслужила служба божија. И народ почне улазити у двориште, где ће се збор држати. Сваки бирач морао је имати са собом потврду, да је бирач, коју му је његова општинска управа издала, јер само се тако могло постићи, да уђу на збор само они, који су бирачи, и да се не измеша публика са бирачима, те да се тако потпуни ред одржи. Кад је двориште већ дупком пуно било устане председник месног одбора умировљени капетан г. Ст. Живковић (брат барона Ј. Живковића) те поздрави бираче добродошлицом и замоли их, да мирно и разборито приступе раду, да се сваки клони страсти и да се реда држе, како се не би опет и пред српским и пред страним светом обрукали и постидели, да смо незрели за уставан живот. И чим је позвао збор да приступи конституисању почну викати живио Живковић, а други живио Јоле Марковић, што је неколико минута трајало, и кад ларма и вика не хтеде се уталожити, устане солгабиров Палфи, веома образован човек, који је био политичан комесар на збору, и замоли збор, да се уздржава од ларме и вике, да се на позив председника држи реда, и да је он ту да на изгреде пази, те да ће сваки изгред гледати да предупреди, како се неби правилном раду на пут стати могло. Уједно јавља, да му је солгабиров из дотичног среза јавио званично, да Јоле Марковић нема бирачко право, па мисли, да му ни у збору места не може бити. Уједно јавља збору на жељу привременог председника, да се у предконференцији решило, да се и др. ђ. Милосављевићу, ма да није бирач овога среза реч даде. Овим хтеде мањину умирити. Али наједаред се створи у средини збора и Јоле Марковић, кога почну дизати неколицима присталица му на руке, на што се дигне грдна ларма и вика, која је скоро четврт сахата трајала, и кад се у средини на столицу поново попне солгабиров, престане вика и ларма, те тако само он силом свога положаја могашеучинити, да привремени председник до речи дође. Овај позове да се поделе на једну страну они, који су за Живковића, ана другу странЈ, који су за Марковића, те кад се то учини, могао се одмах сваки уверити да је та гомила, која је опет почела викати: живео Марковић! једва пети део збора, а огромна већина за Живковића, што је сваки констатовао, и тај начин гласања имао је и то добро, што су се одма они, што су тобоже за бечкеречки програм били, оделили од бирача срп. нар. странке. Бирача је било свега до 600, а овом поделом показаше се на страни већине преко 500, а на страни мањине једва 100 бирача. Чим се била та подела обавила, подигну бирачи на столицу г. Стевана Живковића као избраног председника. Кад су лармаџије видели, да су у такој мањини почну викати поново и дизати Ј. Марковића и на рукама га држати, те га силом хтедоше на оно место метути, које је већ заузео био избрани председник г. Живковић. На то узме испод руке солгабиров небирача Јола Марковића, те га лепо изведе из збора напоље, а мањина' се мало уталожи и примири. За тим одмах председник предложи за перовођу г. Ј. ђурића из Алибунара, кога већина прими. Али мањина почне одма за тим опет тако ужасно викати, да је човек морао уши запушити од ларме; и једва се разнаде, да вичу неки од мањине живео Остојић, неки опет Ј. Марковић. Солга је више од десет пута морао устајати на столицу и позивати лармаџије на ред и мир, јер само је њему у стању било утишати их, пошто се председничко звонце ни чуло није од несвесне ларме мањине. Тако се могаше на предлог председника. изабрати депутација, на челу јој свештеници П. Болгарић и Стефановић, која је била отишла да умоли дра С. Касапиновића, да у збор дође. Кад је овај ступио у збор, дочекан је са „живео“, да му краја једва беше. А други су опет иштући, да се збор распусти (то им је дакле права цел била!) викали и лармали као махнити. Председник не могаше сада до речи доћи и не би је за цело ни добио, да се комесар није посде вишекратне опомене на букаче у опште и на поједине међу њима, који су вилице највећма разглавили били, и којима су очи већ од силне ларме поцр-