Застава

ЗАСТАВА.

УГЛЕДАЈМО СЕ НА MAЂAPE.

Неки дан донело је наше „Видело“ у- ( водни чланак у којем нам саветује, да се сада, кад је на реду полепшавање Београ- 1 да, у том послу угледамо на Мађаре, који су своју Пешту начинили једним од нај- • лепших градова у Европи. Овај је савет „Виделов“ сасвим уме- • стан. Само бисмо ми овом приликом на- 1 поменули, да има још много што шта дру- 1 го у Мађара, на што ми у Србији треба 1 да се угледамо. На пример: Мађарска има 12 милиона душа (без троједне краљевине), а Србија близу 2 милиона; мађарска академија има годишње субвенције државне 120,000 Фор. (24,000 дуката), а српска академија наше Учено Друштво добива државне субвенције на годину 1275 дуката у новцу, и 400—600 дуката у бесплатној или беспроценатној штампи. Еле кад бисмо се ми којом срећом угледали на Мађаре, онда би наше Учено Друштво сразмерно имало државне субвенције 4000 дуката, дакле готово четири пута онолико, колико сад има. Свако, ко срцем и душом ради за срећу и напредак народа мађарског, био Србин или Немац или Јеврејин или Словак или Роман или што му драго, Мађарима је прави Арпадов потомак, прави правцати Мађар. Песника ПетеФија (ПетровиЕа) Србина, Јунака Дамјанића Србина, министра Вуковића Србина, шта више и књижевника Мих. Витковића Србина, који је мађарски и српски писао, не би Мађари Србима за сав свет дали Исто уако нема тог блага, за које би они Јеврејима дали књижевнике ХунФалвија, Вамберија и друге, нити има тога блага, за које би они Немцима дали проФесора на пештанском университету Буденца, који је пре 25 година из Гетингена дошао у Пешту. А како ми у Србији радимо ? Многима су од нас Србљи. који су родом одонуд, откуд Доситије и Даничи!l, још и данас после последња два рата наша „пречани*, „Швабе“ итд. Нашем Зечевићу, толикогодишњем проФесору београдске гимназије. члану Ученог Друштва и писцу „Историје света“ Јован Ђорђевић је „васпитаник Мађарорсага“, а други опет неки прекошњи Срби, који су овде у Београду проФесори, њему су „трбухом у Београду а главом у Новом Саду“ итд. итд. И Мађари су као и ма који други народи, подељени на разне политичне странке. Али где они нађу, да треба да су сложни, ту су раме уз раме, ту су као један човек, као што смо толико пута видели, како се на свом сабору свагда сви у једно велико коло ухвате против немађарских народности. Па тек како су сложни против каквог спољњег непријатеља! А чему ми у Србији бејасмо сведоци у последњем рату нашем против Турака? Гледасмо ми,

а гледаше и цео свет, како се света за- i става отаџбине прља тополском буном. ј Године 1877. правила је мађарска влада , на ново поравнање на 10 година између е Мађарске и Аустрије. Па шта смо видели i том приликом? Председник министарства t Тиса хоће што више користи за своју зем- i љу да извојује, па затегао жице што је i већма могао. Беч, који је навикао само да ( диктира, неће ни по што да да Мађарској i све оне уступке, које Тиса тражи. Тиса даје оставку, а цар-краљ нуди политичне ] противнике Тисине, нарочито Шењеја, ми- i нистарством, само да овај колико толико i умереније услове постави Аустрији за по- i равнање. После тронедељног узалудног . тражења министра Мађара, који би при- ; стао на поравнање, какво Аустрија жели, 1 враћа цар краљ министарство Тиси, и овај добива отаџбини својој све оно, штојеод Беча тражио. После оваког понашањамађарских државника год. 1877. шта видесмо три године доцније код нас у Србији? Министар председник Јован Ристић води са аустријским државним канцеларом Хајмер- , лом преговоре о трговачком уговору између Србије и Аустро-Угарске. Хајмерле поставља услове по Србију тако тешке и штетне, да наш министар никако не може на њих да :пристане. Одступа Јован Ристић мислећи зар да ће се у Београду поновити онакав призор, какав се видео г. 1877. у Пешти. Но шта видесмо у Београду? Тек што се диже Јован Ристић с места, које с толико части заузимаше, зауееше га „абије и неотложно" и са херкулским апетитом они наши политичари и државници, : чија нас управа државна подсећа на вечну истину оних речи, што их је један стари : филозоф изрекао : „Најбоље и најмирније управља се оном државом, у којој они, што су та владу позвани, најмање воље имају, да владају". ■ Па како се узвишено и племе: ито боре i код Мађара људи најпротивније политичне вероисповести. Као пример да споменемо нешто из борбе између Јокаја, који је један од i ајвећих пријатеља дома хабсбуршког, и Кошута, који је један од највећих : непријатеља томе дому. На једном бирач- : ком збору пре неколико година дотакне ; се Joraj с подсмехом Кошутове „дунавске конФедерације“. На подсмех овај одговори Кошут тако, да је Јокај видео, да се Ко- : шут нашао увређен од њега. Сад опет од- : говори Јокај, па у свом одговору жали i тешко, што је био несрећан да увреди Кошута, и правдајући се назива га оцем : (отаџбине), но додаје, да поред оца има и : мати (а то је Мађарска), па кад се отац и мати сваде, онда син (а то је сваки Мађар) мора природно држати страну својој матери. А како је >од нас у Србији са борбом странака и људи противни пслитичних наче. а? На ово питање пуштамо да одго-

вори један од наших најуваженијих књи- r жевника и пајпогодљивијих државника: i „Код вас у Србији сваки је : епријатељ, i зли овац, издајица, и навлачи гњев и про- ] паст на себе, ко се усуди да погледа сло- i бодно у очи силнима, или пок>ша да им поквари рачун и у таквим земаљским пи- 1 тањима, где се тиче свачије коже, и где i би и мртваци из гробова требало да устану и да говоре“. < Преко сто и више година већ имају i Мађари евој пештански университет; и како после битке код Кенигреца доби- 1 ше своју владу, подигоше гаскоро за тим још један университет у Клаузенбургу. А у ова; мах премишљају о томе, у којем месту да подигну и трећи университет. Чим се одзуче, да то место буде Пожун или Сегедин или друга која варош, ево и трећег университета мађарског. А шта код нас овде видимо ? Ма да је народ наш у етнограФско-политичном погледу дошао као у процеп између два брда, две ватре, и ма да се од великих и нових државних колоса са запада дижу и примичу све ближе нове и културне и политичне опасности, опет се у нас ни не помишља на подизање једног од најјачих бедема против ових опасноси, не помишља се на подизање српског университета у престол ници независне краљевине српске. Од университета у Београду, који би на сва четири краја Српства сипао зраке српске свести, нама су пречи н. пр. консулати у Риму и Лондону са по 40,000 динара годишњег трошка, а са послом готово никаквим. Какву слободу мишљења уживају мађарски научници, проФесори, чиновници и у опште грађани мађарски. Н. пр. про®есор пештанског университета Силађи вођ је једне опозиционе странке и један од најжешћих противника Тисиних, па га опет за то ни глава не боли. А чик нека који од проФесора наше Велике Школе покуша опоновати својој влади онако, као што Силађи опонује својој. Покуша ли ма најмање опоновати, баца се у пенсију; или, ако мање од 10 година служи, отпушта се према §. 76. закона о чиновницима из државне службе. Мађарски министар просвете Тре Фор, обилази ево већ два месеца дана просветне заводе у Енглеској, Француској и Бел- . гији, да би према стеченом искуству у тим земљама поправио у мађарским школама оно, што је за поправљање. А кадјенаш министар просвете заишао по европским школама, да види њихову наставну систему у пракси и да по том овај или онај недостатак наших школа уклони? Па и начин и узрок пада Лоњајева могао би нам елужити за углед. У мађарском сабору довољна је била једна основана реч једног народног посланика, да Лоњај

падне са столице председника министарства мађарског тако, да се више никад на њу не дигне поред свих својих милиона и поред своје велике и многостручне научености. Мађарски је народ сав, осим оно мало Чангова, што су расути по Буковини штоно кажу под једном капом. Па и ово мало Чангова доводе Мађари у Мађарску, и насељавају их око Панчева. А мајка Србија не пушта у своје крило Пеку Павловића. Под старост своју мора овај јунак српски тражити уточишта у Вугарској. Пре две недеље били су овде. као што је познато, два изасланика мађарска. гроФ Зичи и саветник Херић, и израдили код наше владе пристанак на учествовање Србије у земаљској изложби Угарске, која ће бити идуће године у Пешти. На другу или трећу годину требало би Србија да приреди своју земаљску изложбу, па наша влада преко својих изасланика да позове владу мађарску, да пристане на учествовање макар само угарских Србаља у изложби нашој. А круна свему, што треба од Мађара учити, јесте, ово. Како они умеју да цене и да поштују великих родољуба заслуге за своју земљу и народ! У том погледу не уступају они првенство народу ни једном. Али за то, што мађарсаи народ тако • ради, као што летимице споменусмо, ево i је и дочекао, да данас сутра прославља хиљадугодишњицу свога државног и поли■ тичног живота. Ми пак како радимо, дај боже да не дотерамо дотле, да се и на нас примене оне речи: „Историја нема |суза за народе, који се сами сарањују.“ У Београду 15. августа 1884. С.

ОЛГА ВАСИЛИЈЕВИЋЕВА

СРПКИЊА ПИЈАНИСТВИЉА. Од доба Катарине Ивановићке, чувене Српкиње сликарке, није још ни једна Српкиња уметница обратила на себе веће пажње у страном свету но што је то обратила на се од летоске у Пешти млада Српкиња Олга Василијевића свирачица на гласовиру „нова звевда на музикалном небу“ као што веле уметнички референти великих листова у Пешти, свирачица, која ће, као што вели славни краљ музике Фрањо Лист, скоро стићи и надмашити гласовиту виртуовкињу Клару Шуманову. У Пешти постоји чувена музичка академвја стручва уметничла школа за више вештачко образовање даровитих ученика иученвца који су свршвли конзерваторију. Томе најввшем музичком заводу је на челу у целом свету чувени краљ мувике пијаниста и композитор Фрања Лист од знаменитијвх прсфесора су му Фрањо Еркел, творац мађарске опере, његов син ђула Еркел музички директор краљ. опере пештанске, Александар Николић чувени Србин уметвик на флаути и композитор, Леополдо

Сук чувени челиста, Ту музичку академију пештанску свршила је oлга Василијевићева јуна ове године сјајним успехом. Осим учитеља њезиних овначили су је музички референти пештансквх лвстова по свирци њезиној на јавноме испиту и по композицији и по извађању туђих композиција као најдаровитију ученицу, која ће имати лепу уметничку будућност.' Српски свет који први пут чује из ових редова да се јавно спомињевме Олге Василијевћеве биће извесно радознао, да му ма и најмање испрвчамо историју ове млада Српкиње. Зар историју девојке, која’ је прешла тев седамнаесту годину? Има ли своје исторвје љубичица што је у заклову лисватог џбупа тихо никла, расла, листала и тек када је истурила своју лепу круницу и задахнула дивним мирисом околиву своју опазише да је то леп и мво цветак ? Тако вам је и историја Олге Василијевићеве миле, лепе плавојке, росног цвета у девојачком врту, девојке, која је својом лепотом и милотом, скромвоп ћу и безвзленошћу сушта слика и прилика љубичице. Но ја ћу вам испричати што знам о лиснатом бокору, на коме је тај девојачки цветак изникао па по томе судите онда, да што

но веле крв није вода, или да ивер не пада далеко од кладе. Године 1849. испуњавао је славујски глас једног гимназијалца грдно кубе карловачке саборне црвве, Гласовити певац тај биоје питомац архимандрита сенђурачког Михаловића Васа Василијевић родом из Темишвара отац младе свирачице Олге сада пак приседник кр. судбене табле у Пешти. Баса Василијевић коме се из детинства упила у душу српска песма и лепо православно нојање наше неговао је то кад је пошао у туђину за својим позивом она се орила и по његовој кући, у којој га је бог благословиосашест синоваи четири кћери. КO ЈУ ј° Д®ЦУ сву прихватила српска православна црква пештанска на своје руке; ма да и прва и садања љуба овог одличног Србина не исповедаху православну веру. Васа Васиљевић, који је у бујној год. 1861-oj био као приседник меничког суда пештанског чувен каосудијаана гласу као „најлепши Србин у Пешти* верио је себи другу верну љубу из породице Богнарове, којој је био сваки члан уметник. Родовачелник Богнарових, стари Игњат Богнар, био је коморни певач у ерцега од Кобург Готе и дошао у Угарску год. 1840. те је постао први тенориста на мађарском народном позоришту пештанском у коме му је жена

, била глумица. Тај стари уметник, који је кад га је глас издао постао regens chori нар. по; зоришта таст је Васи Василијевићу а деда младој свирачици Олги. Игњат Богнар образовао је своје четири кћери све за уметнице. Адела Богнарова била би или певачица на опери или драматичка глумица да јој срце њезиво није освојио Васа Василијевић, коме је изродила диван пород четири сина и три кћери. Вилма Богнарова је чувева певачица мађ. нар. позоришта, која од год. 1850. ужива заслужену мировину. Фридерика Богнарова била је чувена драматичка глумица у бечком дворском позоришту, а четврта им сестра Јети била је такођер . глумица у Франкфурту, где је сада удата за барона Ерлангера. Где је, да се песнички изразимо, „отац славуј, а мати ружа“, ту је природно,да ће се тај дар појавити и на деци њиховој, особито кад иста расту у окриљу тако лиснатог уметничког бокора. Олга Василијевићева показивала је из рана детинства веливи дар за музику. Честити родитељи њезини поверише њезино прво музи■ кално образовање одмах најбољим уметницима у Пешти. Од ових задњих седам година она је i ученица гласовитог мајстора ђуле Еркела и оца му Фрање Еркела, који су је обра, зовали правом очинском љубави. Образовању

Нови Сад, 21. августа.

Из Београда пише нам поводом изложбе женских радова један уважен наш књижевник, који никако није могао доћи на изложбу, ово: „Видим из новина. да је то била лепа прилика, приређена предузимљивом и просвећеном вољом тамошњих одабранијих Срба и Српкиња, које у тешким околностима нашега народа раде и боре се, е да би уставили његово материјално и морално пропадање у Угарској. Нека је част и хвала свима, који у том послу непожалише свога труда. На тој лепој свечаности било је зацело лепих тренутака и појава у културно-народном смислу, а биће зацело од тога и добрих последица. Пало је доста топлих српских речи, а измењано и доста родољубивих жеља и мисли. А било би још боле погођено, да се од стране тамошњих свеснијих и виђенијих Српкиња свечаним начином (као н. пр. што би могло бити у беседи гђе Су-

.ЗАСТАВА" аппва р«мвд»! средок, петком, иеделом, на целом та> баку, а уторничом на по табака ЦЕНА ЈЕ ОВА ва А устро-Угарсву *а целу годиву 14 ф. в. ><а по године 7 ф. в. sa четврт 8 ф. ВО в. на 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру) ча годину 36 див. ва пола године 17*/, див ва четврт годпне 9 динара.

БРОЈ 129. | у Новом Саду у среду 22. августа (3. септембра) 1884. ГОДИНА XIX.

ОГЛАСИ рачунају се по 6 новч. ох сваже срсте оваких ситиих стока, за жвг се tuaha по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ ша*у се уредвиштву, а претпдата а омаси адмипистрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примаЈу ое РУКОПИСИ не враћају се натраг Поједипи бројеви стају 10 новч.