Застава

томе посветио се и Фрања Лист летоске за пуна четири месеца, давши му, као што он то вели, ,die letzte kiinstlerische Weihe“ („уметничко миропомазање") и озвачив је као своју најбољу ученицу за свога летошњег бавлења у : Пешти. Кад је Олга Василијевићева по свршетку академичког испита летос први пут свирала на јавном ковцерту у малој редутској дворани у Пешти, а са својим вршњакињама и вршњацима ученицама и ученицима музичке академије, поздравила је пештансказналачка публика појаву њезину врло ласкаво многим изазивањем. Стручни људи хвале особито њезино чедно, скромно право уметничко држање, лако схватање најтеаких композиција, уметничко предавање и велику технику. Олга Василијевићева рада је, да се посветили музичкој уметности инаконове лепе спреме своје да пође стрмом и тешком стазом, која води на онај вис, на коме стоје данас мало њих као праве уметнице и уметници. Ми се можемо само радовати гледајући ову младу Српкињу, где се спрема, да се лати тако тешкога, али лепог и узвишеног задатка - и пратвћемо је ва томе путу усрдним учешћем, јер смо уверени, да је она дорасла, да се огледа у тако тешком послу и да ће њезина слава бити и наша. Скромно је, кад птиче полетарче пуштајући се први пут у велики свет а на своја крила не лаћа се одмах високих дрва и голе-

мих висова но полеће мудро од гране до , гране док му крила не ојачају толико, да га могу понети после и небу под облаке. Отац младе и даровите Олге Василијевић е в е вољан је да прикаже лепи дар и спрему ћери своје првои прво по нашим крајевима у низу неволиЕо вонцерата. Одобравамо ову лепу намеру родитеља 0 л г е Василијевићеве, радујемо се у напред лепоме уживању, што ћемо га имати у њезиној свирци и извесни смо, да ће нарочито наш српск-в свет раширевим рукама дочевати ову младу даровиту Српкињу, те је тиме под• стаћи да смело, ведро и весело греде и даље • стазом, еојом је пошла. Олга Васиљевићева концертоваће ове јесени у месецима септембру и октоi бру и то прво у Вршцу, за тим и у Белој Цркви, Темишвару, Киеинди, Бечкереку, Панчеву, Новом Саду, Сомбору I и Суботици. У свима тима мествма има међу Србима а нарочито међу Српкињама зналаца ипоштовалаца музичке уметности. Надамо се, да ће нарочито наш свет радо и одушевљено одазвати се ковцертовању ове даровите Српкиње пијаниствиње - те тиме дати живога полета младој снази и трајнога одушевлења уметничким тежњама ове дароввте ћери нашег народа а уједно положити и чврсту основу за њезину лепу и славну будућност. С. В. П.

ботићке на концерту) нагласила јаче опасност, која прети породичном и економном па и народном животу српском са све већом поплавом туђинских раскошних обичаја.“ Краљевски рескрипт

којим је прошле недеље закључена трогодишња перијода сабора троједничког гласи овако: Ми Фрања Јосиф Први по милости божјој цар аустријски, врал> чески и т. д. и апостолски краљ краљевина Угарске, Хрватске, Славоније и Далмације. Велможама достојанственицима и посланицима народним на сабору краљевина Далмације, Хрватске и Славоније сакупљеним, краљевски Наш поздрав. Часни, поштовани, поглавити и велеможни, угледни и племенити, мудри и обзирни, љуи верни Наши! У краљевском отпису Нашем од 28. августа 1881., којим отворисмо сабор краљевина Далмације, Хрватске и Славоније, сазван на дан 27. септембра исте године, у којем обавестисмо Верности Ваше одредбама Нашим, учињеним у погледу сједињења хрватско-славонског крајишког подручја с краљевинама Хрватском и Славонијом, а тим са земљама Наше угарске круне, нагласисмо, да смо тиме испунили једну од давних жеља Верности Ваших, и пружили Верностима Вашим услове за успешнији развитак јавнога стања земље. (Живио!) Пуним правом могосмо дакле поуздану наду гаји.и, да he Верности Ваше мудром обзирношћу и разборитом умереношћу свагданастојати око тога, да се тај нови доказ Наше краљевске благонаклоности прама очинским намерама Нашим обрати само на реалну и с тога благословену корист милих Нам краљевина Хрватске и Славоније. 1 Узакоњењем горе споменутих наредаба На- ' ших у послу сједињења хрватско-славонскога ' крајишкога подручја, дошле су Верности Ваше 1 Нашим очинским смеровима у сусрет, па је ' уставно суделовање Верности Ваших у назна- ■ ченом правцу уродило благотворним плодом, да ’ су посланици из крајишкога подручја ступили • у сабор краљевина Далмације, Хрватске и Сла- 1 воније и да је укинуто пословање краљевскога 5 поверенства за крајишко подручје Тим, у повести милих Нам краљевина Хр- Ј ватске и Славоније важним догађајима успо- • стављено је на велику радост очинскога срца Ј Нашега у целом подручју речених краљевина ' јединство како у погледу законодаства тако и * у обзиру ексекутиве, и добивен је темељ, на ‘ којем се уставним путем могу уклонити све 1 запреке, које органичном здружењу оба дела ■ земље јоште на путу стоје. * И доиста су Верности Ваше суделовале у Ј новије време хвалевредном ревношћу и дичном 1 истрајношћу око донашња закона у правосуд- 1 ној струци, који иду за тим циљем и који ће * имати спасоносних последица по развитак пра- • восуђа у сједињеним деловима земље. 3 Пут потпуном сједињењу обе поле земље 1 отворен је дакле и преостаје још да се даљим 1 законима одговарајућим историјском развитку ових краљевина јавно стање земље уреди тако, ! да и становници негдашњег крајишког подру- Ј чја осете у потпуној мери благодати устава и i да целокупна земља из сједињења толи дуго < растављених делова својих црпи повећану сна- i гу, а из те снаге нове услове напретку и благостању своме. (Бурно живио!) i И будући да је трогодишња законска пери- i

јода на измаку, надамо се, да ћемо дело започето успешно потпором Верности Ваши, божјом i помоћу завршити уставним суделовањем будућега сабора на корист и бољитак милих Нам краљевина Хрватске и Славоније. (Одушевљено живио!) Тиме изјављујемо да су закључене седнице сабора краљевина Наши, Хрватске, Славоније и Далмације, а сабор сам распуштен. У осталом остајемо Вам Нашом царском и краљевском милошћу и пријазни и даље благонаклоњени. Дано у Бечу дана двадесет другог септембра године хиљаду осам сто осамдесет четврте. Фрања Јосиф, с. р. Коломан Бедековић, с. р. Драгутин гроф Кун Хедервари, с. р.

У обрану постојавше српске препарандије у Пакрацу.

IV. (Наставак.) И ако се нарочитом казненом истрагом нису могли смоћи докази, који су потребити за упореду казнених законах; за дисциплинарни поступак оно, што је констатовако, пружало је довољво темеља, те се је захтјеваном и одавле одређевом дисципливарно политичком истратом хотјела само учитељем Јосвћу и Деспотовићу дати још првлика, да серади гори наведенвх окрввњах, ва колико узмогну, оправдају. Изјаве њихне садржане су у привитих запиевицих, из којих се разабире, да и ако речени учитељи, вако се је очекивати могло, поричу тежње, које би их биле у сукоб довеле с воном, тер и аво су признано евоје дјеловање наетојали привазати у слици што не дужвијој, вису ипак како ви прије, таво могли завијевати следећа фавта: да су с вајвемирвијими људиуПаврацу не преетано »пћили а исада опће; (Примедба. Ту ее рачувају сви одличнији Срби у Паврапу и ожоливи, јер су они еамо с њииа у саобраћај долазили,) да еу ее управо они около боеансввх бјетунаца вајвише вретали ;(Први. Али ве да их буне на повољ ватолива, вао штојето девунцијавт у својој девувцијацвји Баву јавио, већ вао што је баву и истражвом владивом поверевиву довољво позвато било, у вајлепшој вамери, да им јаде утоле, да вх варане и вапоје и путем швола поуче); да су др. Милетића иа његова бављења често потражнвали и с њим се еаетајали (па то је зар разлог, што их влада мора да прогони! Прим.); даје учитељ ДеспотовиБ при уставовљењу вадруге као органиаатор учествовао и да је у вајразвратније јавне листове „За- . ставу“ в »Agramer Presse“ дописивао („За- ( ставу" српсви свет познаје, али вије звао то, да је она у очима Бава Мажуранића спадала међу вајразвратније листове; добро је дакле да и то сазна. „Agramer Presse" био је у оно време једини опозициони лист у Хрватској, воји је и српсве ствари хтео . да претреса, те је за то важио пред бавом Мажу- . равићем вао „најразвратвији“); да суобојнца уиз- ' боре опћивсвог заступства утвцалв; (т. ј. вршили су своје грађавство право, ал и то је био грех у очима владе Мажурановићеве) и да је одношајњвхов на врама госп. владици био веома непријазан (Боже мој! па се нашао Бан Мажуранвћ да ту те- • ра мак на конац!). Што су пак реченв учитељв заввјекали, то позвтивввм начивом допуњују мвогобројве взјаве свједоках, војих позвата грађанскачеститост и д јелом угледан соцвјални положај, исвључује свакусумњу дасу ’ с других каквих повуках аве ć једине скрби за друштвени мир и бојазвих од посљедицах вјерозавонскога и политвчвога раздражввања ишли овако тешке осваде I ваваљивати ва викога другога вего на учитеље пре- . парандвје Јосвћа и Деспотоввћв. (Па што бан тајв I I ■■■■■!■■ ■ ■■■■■■■■■■■ll—■■^— I

имена тих свједока? Што се бојао послати Шк. Савету записнике о њиховим исказима? Истива нинад ноге не крије, али бав крије те сведоке, јер би се тим можда њихова „грађанека честитост* могла метнути ва решето, те би и оптужени дознали и имена својих декунцијаната, па их после и судбено прогањали, но бан им кз благодарности имена таји, а и како не, када су му искази њихови нужви да постигне смер свој! Првмедба.) Ти наиме свјодоци сложно су у свих оних пријашњвд истрагах свједочили: да су учитељи Јосић в Деспотовић интелектуални почетници свега зла, које је у Паврацу настало (а које то зло, то показује следећи пасус) да су они кдеју Српства у том мјесту потакнули; да је по њих мир и слога, која је прије у том мјесту владала између становника католичке и грчко-источне вере нарушена, те социјалви раздор и мржња расијана; они да еу обстојавшу заједничву задругу развргли, да су људи ве подвошљиви, који се свуда намичу и у све пачају. Дјеловање тих учитељах, како се је опасним чинило другим људем, пајбоље им је доказом завладавши међу католичким житељством страх, ради којега се од страве јавне областв морадоше попримити овако озбиљва средства, кано што но је одаслање оружане силе. У коју се врст људих имају убројати учитељи Јосић и Деспотовић, свједочи и то, што их један од најодличнијих свједоках у својој изјави назива вихилистами, други пако по својем с њимаопћењу држи их ссцијалвими демовратпми, вомунистсми и у опће људи погибелними. (Прим. И ово је врло варактеристично, Познато је, да је комувизам и социјклизам дапашњим давом страшило свих владајућих кругова и ако се ко жели пред њима да што већма опрми ваља само ва њ пружити прсти викнути: комувиста или социјалиста. Бан Мажуравић то добро зва, а to му је врај толиввх обавештаја било врло добро позвато, да су та двојица учитеља припадали вародвој српевојлибералвој стравци што је у оно доба стајала у највећој опреци са тим фравцијама што су се у Српству у оно време појавиле, па да их је та стравва баш вајенергичвије побијала; врај тога број људи каво вод Срба таво а вод Хрвата, што се истичу у јавним стварима и 1 на књижеввом пољу, таво је мален, да се за свавога д( бро зва, какве је боје, давле је и бану Мажуранићу морало бити добро познато, даЈсу та двојица учи-1 теља били баш отвореви противвици тог таво опасног по постојеће друштво правца; али њета душа не боли, квд треба ког Срба (црвити. Ов не пази ви на ковзеквевцију, већ с једве стрдве виче на њвх, што су вародно-религисзви фаватици, а с друге стране опет гледа у њгма социјалисте, комувисте, атејисте и бог те пита шта још. Где је логична свеза? ЕБе ћемо замав тражити у овим дописима, војима је смер протањање Српства. Зато ве треба логике; пред тим се губе и свв етичви закови; ту царствује сасввм вешто друго, што са овима стоји у врајњој опрецв. Али то тврде одлични Бавови сведоци! Па што им имева тајите ?) Суд владике Грујића о тих учитељих, објашњује вајбоље ова околвост, што се речеви владика свакоме дотицају с њима увлања и што вм је приступ у њвхов двор забрањев. (Првм. И ово ве стоји. Али за што Бав вавађа ово, што је но сокаци савупљево; што ве ваведе ‘суд тог владике о тим учитељима? За то, што су пред изаславвцима његовим била врата владивива затворева, во у исто доба су ти учитељи имали приступ у двору његовом.) Сам и сада вјерви друг и суовривљеник тих учитељах, трговац Ст. Драгичевић старији, изјавио је о њих: „Cpefia би била, да вх вивада вије било и да вх ввше ве буде, ввтв би ми зпали од какова српскога грба, да њих веима. А морам казати, да је прије вего што је ова препарандвја била, у Пакрацу слога била." (Прим. Ово је једива взјава Србвна, што се у тсм отпису. Ова је врло карактервстичва и повазује довољно, како се та истрага водила. 0 старом Стеви Др. већемо говорити. Ов је у оввм врајевима добро позвата особа; особито пак господи у Загребу. Њега, старца прево шеедесет годива, свува са његоввм врлим и одушевљеввм сввом, који је, жалибоже, можда баш усљед твх затвора кратко време после тог умро, изведоше вз радње и ставвше вх у затвор. Ако је одушевљеии младић јувачви судбиву своју свосио, стари је отац вловуо, те вад му је чувени Луј Маркивић ва всввту у уста метао ово или ово, што је требало српсви завод и њетове учитеље да компромитује, ов му је повлвђивао, а ревносни слЈга Мгжуравићев је те „тешке изразе" бележио у записвив. Па о чему се ту реч водила? 0 српсвом грбу и српсвој препаравдвји, воја је мир у Паврацу „развргла“! Јадном Стеви је лебдила пред очима вућа и трговина, па мисли да ће се тиме што пре или он или син му опростити затвора; али се и у том љуто преварио, јер је и то био смер проговства, да поједини Срби тиме материјалпо посрву, вао што је ва тај начин Марво Авсевтијевић из Осека жалосно прошао. Бан навађа и тај исказ, да даде већу силу својој тужби. Но тим је баш повазао намеру своје на Србе подигвуте хајке). (Свршиће се.)

Политички преглед.

Поменуто је веБ у листу овоме, да је задарски „Српсви Лист“ у свом 33-ем броју донео допис вз Беча, у ком дотични писац наговешБава, да Бе скорим почети сеоба језуита у Босну Херцеговину. Дотично место у допису гласи дословце: ■Језуите на јата прелазе талијанску, немачку и нашу границу да се растоваре у Босну и Херцеговину. За јесусовом вумпанијом Бе блажене и милосрдне сеетрице, вуљави Фратрици и оно друго црно родство, што прескаче стопе Јеоусове. Црна чета на путу је својом главном војском у запоседнуте покрајине. Испод руке, па и јавно, у споразуму свемогЈБега „хилФСФерајна" купују сестања и имања за њихову постојбину, да најлакше губаво семе пружи отровне клице по земљи, као што у Галицији, у којој заштиБеном силом и кажњивом преваром, оном фином и превијаном Лојоловом братству, манастири и добра галичких Руса (Рутена) дарввају се у час, у брк праввци и човекољубивости." Прошле недеље одржан је у Брну, главном граду Мораве табор ческе странке, који је веома јако посеБен био, ма да је киша цео дан iao из кабла лила. Главни предмет расправе био је и на овоме табору такозвани „шулФерајн“ немачки. Говорнвци на овоме табору изјавили се сви најодлучније против те задруге, која отворено и бев и најмањег зазора ради иа понемчењу славенских племена у Аустрији. Табор је ире разлаза усвојио резолуцију, којом се позивају чески посланици на сабору моравском, да по примеру Квичалином [ на ческом земаљском сабору сви скупа настану што жввље око тога, да се донесе закон зарад заштите ческе народности у школама, држеБи се строго начела, да се ни једно дете не сме при ' мити у такову школу, у iojoj наставни језик нвје уједно и матерњи језик дотичног детета. При поласку ив Београда издао је краљ Милан народу српском проглас, који гласи овако: „Објављујем моме драгоме вароду, да на неко време полазвм на пут изван отаџбине. На основу члана 9. устава земаљског јем, да ме у вршењу краљевске власти, по прописима устава земаљсг.ог, мој министарски савет заступа у свему осим права помиловања, давања одличвја, наименовања министара и чланова државног савета и наименовања у војсци. Препоручујем и у овој прилици своју драгу отаџбину закриљу свемогуБега."

Долазак краља Румуније у Београд.

Долазак враља Карола у Београд и први дан враљевог борављења у престоници српској описује „Видело" овако: „Још од неколиво дана Београд се почео да спрема, да у свечаноме руху прими и дочека узвишенога госта Краља Румунског Карла I. И заиста Београд је јутрос треперио у тробојкама обојих пријатељских земаља. Од крвљева двора па дуж теразијсве, внез Михаилове и дубровачве улице, па поред саборве цркве све до на паробродску станицу; од златвог крста ка коларчетовој вући, одавде позоришвом улицом, па све до улаза у горњи град, псбијена су висока копља са изменичним заставама и грбовима српским и румунским, Цео овај шпалир од вопаља, застава и грбова веван је растовим и јеловим гирландима. Обала савска, градски бедемови евуд уваоколо; све јавне и приватне зграде, трепере многобројвим заставама и грбовима обојих земвља. Четири триумфалве вапије подигвуте су и урешеве: вевцима, заставама, грбовима, и овој свечввости одговарајућим символимв. На самом улазу у калимегдавски парк а одатле у горњи град подигвуте су две колосалне пирамиде од самог јеловог зелевила те изгледају као да су отесаве од каквог зелевог камева. Обе се пирамиде завршују одговарајућим грбовима обе краљевиве. На триумфалу на Сави двојеглави бели орао држи једно бело поље с натписом; „Добро дошао!“ Квпија код „Национала“ симво је боја, из за става румунске крвљевине. Од јаввих и нриватних зграда особито су лепо деворисане: министарство спољвих и увутрашњих послова, вародво позориште, двор у граду, „гравд хотел,“ општивска кућа, делијсва чесма, мала царинврница и паробродски мост.... * * * Још око 10 часова, војска се сва распореди. Ова образова шпалир од двора до паробродске стакице. Пред цариварвицом до свмог моста паробродске ставице построји се почасна чета с војном музиком. Цео простор ва обали савској, ивица валимегдавска, улице, прозори, свако дразно меставце беше свет притискао. У IО’/ 4 сахати огласише градски топови, да се високи гест ва своме пароброду праћеном са још две парне лађе, приближује. У 11 часова приспело је ББегово Величавство наш Краљ у пратњи Своје свите, да свога високог госта ва самој обалидочева и поздрави. Равио у 11 Ј / 2 пре подве појави се пароброд на коме беше висови гост са својом сјајном свитом. За овим парсбродом ишла су друга два. Један од ових одговараше пуцњивом топова ва пуцњвву са бедема градских. Војска узе „нредперси*. Војна музика поздрави Краља од Румуније химном Његовом. ЈЕБегово Величанство Краљ Карол, окружен Св-