Застава

дужиле. Кад се срачунају СВИ дугови, ду Жна ј е у. гарска преко две милијарде. Говорник је даje доказивао, како д ржаВ а кра ј сви ти големи жртава од страие грађанства њеног ипак није одго ворила својој цели, која лежи у бољитку народа. Изгубила се из вида цел др Жавв . Хоће се силом ' да игра улога велесиле, ато стаје много новаца k Осим тога хоће се остварење државне мисли што се тако узима, да треба иемађарске народности сиЛОМ покорити, и то опет стаје много новаца Од• С тупи-ли се од ових намера, моћи ће се и с ма- н,им буџетом на крај излазити. Тиса ће се дотле I држати, док буде могао набављати средства, која ■ су му потребна за одржање ноложаја Угарске као i ! велесиле. Бабеш је за тим говорио о владиној опозицији I према иародностима. Тужио се на сустав, ког се влада придржава у погледу народних школа мађар■ ских. Деца немађарских родитеља у тим школама морају B—lo сахата недељно да се муче учењем мађарског језика а овамо не знају читати саставе на матерњем јсзику. 0 тог се Бабеш изјавио завероисповедне школе, а против државних. Бојиседа he ванредне мере што их влада кани предузети i Угарску онамо одвести, камо је Бах целу монархију одвео био. * У истој седници иитерпеловао је Хелфи владу због повишења царине на жита што се увозе у Француеку. Интерпелација је уступљена влади.

Дневне новости.

(Овација кргљу талнјанском Умберту.) Талијанска комора отворена је 12. ов. м. На првом састанку неапуљски посланик Ди Сан Донато, рекао је ово: „Сигураи сам, поштовани другови, да ћу овом I приликом бити тумач жеље целе коморе, с тога ми допустите пре но што [започнемо наш парламентарни рад, да у име мојих суграђана Неапуљаца изречем на овоме месту велику љубав, благодарност и признање, које у опште наш народ, н на особ Неапуљ гаји и осећа према нашем храбром краљу, који прошлог лета, док је колера беснила по Неапуљу, Бусци и другим местима, хтеде |све оно опасности и болове делити са својим народом, не обзирући ее на неприлике, а презирући савете, да је то опасно. „Требало је бити уз Његово Величанство по болницама и другим местима, где се болесници налазаху, па да за навек останете удивљени гледајући га каквом смелошћу и пожртвовањем, што служаше сваком за пример, знађаше пркосити смрти која око њега безбројне животе косаше. „Тај племенити и узвишени пример гануојецелу варош с једног краја на други, а Неапуљу је прибавио са свих страна Италије велико саучешће и сваковрстну помоћ. Тако су нам племенито притекле у помоћ лађе ломбардске и тосканске, које на жалост оставише за неоплакивану успомену мом драгом народу миле жртве, као залогу солидарности и љубави између разних предела Италије, који, благодарећи богу, нису више раздвојени, него састављају један народ, који штити она узвишена династија, која не пропушта ни једну прилику а да не покаже како су њеиа радост и њена жалост, радост и жалост народа. (Одобравање). „Пред таквим једним чином, који је узвишем љубављу и племенитошћу, народно представништво треба да испуни своју дужност то јест, треба да изрази краљу своју благодарност и дивљење за такво енергично поступање, и с тога ја предлажем, поштовави другови, да изберемо једну депутацију, која he отићи код краља и изразити му такво осећање, које је израз целог народа*. Предлог је једнодушно прихваћен са највећим одушевљењем. (Госп, И. Крајач) одговорни уредник „Слободе“, органа Старчевићеваца, ослобођен је од тужбе, што ју је државни тужилац био против њега дигао. Пороти су била предложена три питааа, која се односила на буњење против власти, нарушење јавног мира и реда и повреду банског достојанства. Порота је на сва три питања одговорила једногласно са: не, те је уследј тога г. И. Крајач одмах ослобођен. (Стенди.) Пре неколико дана приређена је у Верлину у почаст Стенлија гозба, при којој је чувеви путннк афрички причао друштву, како је по Африци путовао, како га је Гордон Бенет, власник „Невјоршке Трибине" позвао из Мадрида изненада У Париз, та му рекао: Идите у Африку и нађите ми „Ливингстона." Које Ливингстоне? Митус, бајка, док нисам 10. новембра 1871. нашао Ливингстона. Па како ме у Јевропи наплатише? У Америци држали су, да сам слепац, у Енглеској нису ме тасматрали за друго шта већ за слепца; у Не“ачкој рекоше ми: Ви то нисте могли извести; у Вечу рекоше ми у брк: Ствар је са научног глеДишта немогућа. У то зачух, да је Левингстоне Умро, бејах баш у Лондону. Упутим се к накладнику „Дели Њуса", те му рекох: Овластите ме да Довршим Ливингстоново дело у Африци. Колико то стоји? Можда 10.000 фуната стерлинга (до 120.000 Фор.) То је премного, рече накладник, позваћемо и »Невјорк Хералда/ Овај одговори да пристаје и »ако noljo и обвђо Африку од индијског до атлант>јског оцеана. Данас ради се око тога, да ее АфРиза испвта, не за један народ, нитиза једнодру® тво, већ за цео цввилизовани свет.

(Љубавна драма на селу.) Из Мајура код Костајнице јављају „Агр. Цајтунгу“: Сељакиња Манда i агековића, врло лепо девојче, беше се лањске го- i дине у колу упознала са Петром Вујичићем из Стуб- < љана, те се до скора тако заволеше, да ју је Пе- 1 тар запросио у мајке. Но мати Мандина не хтеде се ] приволети, јер је у срцу јој још киптела стара мрж- < ња против куће младога просиоца. Видећи Петар, да не може бабу умекшати, остави девојжу, те ко- ; je услед повређена поноса, које да задовољи жељи ' своје родбине и мајже, ожени се с другом неком i девојком. Манди се веома на жао дало, но најзад i покори се своме усуду, Трпела јеићутала. Петров брак трајаше за мало, јер му смрт оте већ после i три месеца младу жену. Прође по године, а у Пе- • тровој души оживи и опет стара љубав. Поче i се опет састајати са својом драгом Koj’a му љубав враћаше љубављу. Закључише дасе венчцју. Прем- 1 да је Мандина мати и овога пута оштро карала 1 кћер, ова ипак даде своме вереиику реч, те је 19. Ј i о. м. требало бити венчање. У очи саме свадбе у- 1 пути се Манда опет к својој матери, да испроси њезин благослов. Мати место да благослови CBoj’e дете, она га прокуне. Манда остави матер иупути ее у цркву сломљеном душом. Сутрадан обуче на се венчано одело, ;но пре но што заруч- * ник дође, да ју поведе у цркву, узе револвер, те га испали на се, да своме супругу не однесе у ку- , ћу материну клетву. Тако је окрутна мајка по- . стала убицом рођена детета. (Из живота једне Француске родољулке.) Ве- j лики догађаји у животу народа, несрећа отацбине и страховите борбе између појединих народа буде i и у женским срцима увек патриотизам. На послед- , њем скупу витезова почасне легије у Паризу поја- i ви се и једна жена Јулијета ДодиЈ’ева, садашњи ру- ] ковођа телеграфа у Монтрељу код Венсана. Ево шта j’e она учинила, те постала витезом почасне легије. Било j’e тоувреме немачко-францускогара- ■ та, кад је она као девојче од 16 година служила као телеграфиста у Питивијеру, и кад су Немци то место заузели и телеграф одмах окупирали, Госпођица Јулијета мораде се с мајком преселити на гор , њи спрат над самом канцеларијом телеграфском, j где су о прозорима биле утврђене телеграфске’жице. Видевши то, падне j’oj на памет, да хвата де- < пеше непријатељске, што и чињаше, привезујући j ноћу кратке жице за оне телеграфске и спроводе- ] ћи их у своју собу. И све што је још иначе по- < ( требно било за читање депеша сама начини, што j је доста труда стало, те је на скоро знала све тај- j . не непријатељске и достављала их главном етаиу фравцуске војске. Но једна од слушкиња прокаже j је; ва што одмах затворе и њу и мајку. Њу осуде j на смрт. Кад је командант принц Фридрих Карл ] запита, да ли јој је познато било од каквога је замашаја њен поступак, она му само јпоносито одго- ] вори: „Ја сам Фраицускиња.- Пресуда не бешеиз- j вршена; Немци поштедише девојче. Мак Махон је j доцније награди за то орденом почасне легије. j

П олитичке вести.

Данас, у суботу, очекивало се у Бу- i дим-Пешти цар-краљево ручно пвсмо, којим се i i барон Шевеји имевује sa јудекса курије. i Комисија коморе француске за i повишење царине на страна жата за- < кључила је предложити, да се царина за ше- ! ницу повиси са 2 франка 40 сантима, забра- i шно са 7 фр., за јечам са 2 фр. и sa зоб i са 17, фр. (1 франак вреди сада 49 новчића.) i Одсуство ческих првака међу њи- I ма и дра Грегера из Прага УјПотребио је један члан редакције „Нар. Листи/ да на- i падне на дра Ригера вбог његовог говора j у „ческом клубу * Дотични нападај изаввао је с у „ческом клубу" на државном већу у Бечу опште негодовање. „Чески клуб* изјавио се т еолидарним са Ригером. Вођ младоческе стран- а ке, др. Грегер очитовао је Ригеру, да дели к потпуно назоре његове у погледу Угарске. У „ческом клубу“ у ком седе и младочески посланици влада један суд о дотичном чланку, а тај је, да исти потпуно одговара интере- п сима аустријских „уставовераца." Пољски „Час“ даје за право „По литици*, која је у очи отварања државног r већа световала десницу, да остане у добрим односима према влади грофа Тафа. У Аустријскомдржавном већупод- а несен је државпи прорачунза 1885 го- т дину, са дотичним извештајем, по којем из- 8 нссе расходи 519,893 166 фор., а приходи б ' 504,816.961 Фор., те према томе ииноси де- 1 Ј.ицит 15,076.205 фор. д Градсво представништво у Пари з у аакључило је поввати комору, да гласа 81 против повишења цена за лебац и месо. Службеве „Срп. Нов.“ обнародују пи- В смо патријарха цариградског Јоакима, Д ' којим исти привнвје митрополита Теодосију В< Мраовића као таковог. С тим у свези јав- f ља бечка „Преса“, да руска дипломатија у Цариграду није ништа внала о преговорима, који Д< су у овој ствари вођени с патријархом Јоакимом. У Влада румунска поднела је о- т< ставку, вако би се могла спровести ресон- 31 струвција кабинета, која ће одговорита са- П< дањој већини у коморама.

Поводом главне скупштине добротворног комитета славенског у Петрограду, дигла се у противславенској журналистици јеврзпској опет читава хајка против „панславизма*, православља и т. д. Бадава, док је чивуцких редакција, биће и „панславивма* 4 и других баука. Немачки војни министар поднео је државном већу нацрте, из којих се даје узидети, како је и у каквој снази распоређена руска војска на појединим тачкама дуж границе немачко-руске. Државни савет немачки усвојио је ! предлог у погледу проширења закона о обезбеђењу раденика у случају болести и против , других непогода. Инглеска горња кућа усвојила је после трећег читања предлог о измени изборног реда. Данас, у суботу, одгодила је горња кућа своје седнице до 7. (19.) фебруара 1885. године.

Народна просвета.

(Школа. Књишевност. Ухетност. Поворипгте.) »Српче“ лист за „Српчад“ година IV. уређује Ј. Миодраговића. Изашао је 5. бр. са овим садржајем: 1. Морал и есновна настава, продужење од уредника. 2. Први снег, песма одВ. 3. Котарчица цвећа, приповетка од Свет. Д. Тодоровића. 4. Јеремија Обрад. Караџић са сликом, од уредника. 1 5. Како се Кинези заклињу, од —џи. 6. Тешкасуза, песма од Нуше. 7. Дечија библиографија. 'B. Новине. 9. Коштуњци. 10. Добротвори. 11. Решење коштуњаца и имена оних који су решили. 12. Пошта. 13. Сарадницима Српчетовим. „Српче“ излази у Београду двапута у месецу. Цена је за Србију на годину само 4 динара. За Аустро-Угарску и остале земље 3 фор. на годину. Рукописе за лист треба слати на име уредниково Ј. Миодраговић Космајска улица број 22. а претплату на издаваоца М. Б. Поповића у Београду краљ миланова улица бр. 42. Тежак орган српског пољопривредног друштва доноси у свом 15. броју ову садржину: Чланци: Нова опасност виновој лози Црњавина (Реronospora). Гајење оваца. Филоксера (нов проналазак против зимског јајета филоксере). Зимско орање. На шта треба пазити при грађењу штала. Новембар ва пољопривреднике. Белешке: Вако стоји Аустро Угарска са школама привредним. Жив термометар и барометар. Како стојимо са задругама? Винова лоза ванредне величине. Коматара ракија. Гласник: Гајење страних сорти овнова и ражи у Љубичеву. Забрана о извозу свиња из Србије. Шећериа репа. Личне вести. Нова машина за муљање грожђа нов проналазак Веље Виторовића 0 стању пољске привреде у Расини. Дописи: Записници: Јавна говорница; Огласи. „Тежак" стаје годишње 4 фор. Ми га најтоплије препоручујемо нашим пољопривредницима Народна библиотека браће Јовановића изашла је свеска 93. и 94. Бој змаја са орлови. Описао Јован Рајић архимандрит. Миндове краљ од Леђана. Трагедија од Јулија Словацкога. Превод с пољскога. 16. н. (35. пара ) Добија се у свима српским књижарама. Претплата на 24 свеске ф. 3 50 (7 дин.) а поједина 18 н. (40 пара.) и онда шаљемо ми о нашем трошку сваку свеску уредно. Излази сваких 14 дана 1 св. Новац молимо у напред с пошт. упутницом. У Панчеву. Књижара браће Јовановића. (0 атмооФери). У природњачком друштву у Бремену говорио је ту скоро један члан друштва, др Милер, о састојцима атмосфере земљине и саопштио је том приликом значајна израчунавања другог једног ивпитивача атмосфере. Ствар се тиче тога, д а ли може имати битна утицаја на састав атмосфере та околност, што се даиас тако грдна количина угља непрестано гори. Ако се узме, да се годишње потроши на 360 милијуна тона каменога угљена, онда ће се од тога иачинити 920 милијуна тона угљене киселине, а то је два пут више него што цело становништво земље за годину дана издише. Сав ваздух тежак је 5000 билијуна тона, ако се узме 760 mm. живина стуба за нормално стање. Од ових 5000 билијуна долазе само 3 билијуна на , угљену киселину, колико је данас имаде, тако да , и кад се дода оно што се образује сагоревањем ; каменог угља, ипак не ирелази ’/ ЈО оо- Па кад се ( тако мало угљене киселине налази у ваздуху, ра- , зуме се по себи, да је тешко измерити, да ли је ј бива више е временом. Но не може се никако узети, 3 држи др. Милер, да састав атмосфере остаје не- . промењен; али како се мења, то ми до сад не ] »намо. Ме!»утим кисеоник, који се потроши дисањем, q тако јако ишчезава по количини према укупној j њетовој количини у ваздуху, да је 7, 0 °/о °Д ваз- , духа по тежини доста па да човечанство има до- , вољно кисеоника за 10 хиљада година. Исти , научник саопштио је скупу из једнога писма упућена на државнога канцелара, да је приликом про- t дора вулкана Кратакауе у прошлој години и у ( Јужној Георгији, где се тада бавила немачка антарктичка експедиција, приметило на барометру ( значајних промена, јер се исти за 45 минути попео, па опет пао за 2'5 mm.

Народна привреда.

(Земљорадаа. Индусхрија н в&натлијстао. Трговнна. ФинансиЈа. СаобраКајна средства.) Храњење и држање домаће стоие. Нема сумње, да на правилно гајење домаће стоке има највише утицаја поред осталих услова, наравно, храњење и држање. Јер по себи се разуме, да би стока могла достигнути оне особине, које се од ње траже, треба да се целисходно храни и онако држи, како ће бити најповољније по здравље њено; а исто тако одавно је позната истина, да се и иајбоље расе стоке, са изванредним појединим особинама, кад се не држе како ваља, изметну та ко, као да нису ни припадале каквој изванредној раси већ да су биле из расе са тако рећи никаквим особииама. А од какве је важности нецелисходно храњење и лоше држање стоке, поред осталога, нека нам послужи тај доказ, да поред тога, што се стока поквари, махне њене постану још и наследне, те тако мало по мало може да се изметне цела једна раса у каввој околини. Ово је, мислимо, довољно речено; а за још бољу потврду важности целисходног храњења и држања стоке, не треба више ништа друго да кажемо, до да замолимо читаоце да нам кажу: чије су биле свињв и којим поводом дођоше оне до тога степена развијћа, да куд и камо превазилазе некадашње ? Кад се на постављено питање одговори, онда ће се јамачно моћн оценити јачина и важност целисходног храњења и држања. И ми после овога сматрамо за излишно да доказујемо, већ ћемо одмах да пређемо на саму ствар. Храњење. Храна, коју нудимо стоци, или је она сама налази у природи, има у себи и органске и неорганске материје. Кад се ове две материје наћу у храни, па ова поједе, онда без сумње храњење не може да се изврши само из једне, већ из обадвеју материја. Иеорганске материје или минералне, играју важну улогу у саставу животињског тела, што се очигледно види из тога, што су кости образоване из фосфоро-киселог креча; што је гвожђе неопходни саставни део крви, и што здрав мозак мора имати фосфора. А органске материје, као што нас поучава хемија, деле се у природи на две велике групе, на име: на азотне материје и на безазотне или оне, које немају азота. Оне органеке материје из прве групе служе за грађу мишића тела, а оне иг друге групе, које имају у себи поглавито угљеника, служе за одржавање животинеке топлоте и дисања. Само тек онда храна може бити права храна, кад се у њој находе ове две материје и то у правилној сразмери; иначе без тога она није храна, јер стока се не може одржати. На овоме правилном односу или сразмери, и оснива се у главноме храњење тела. За нас људе може се узети, да нам је иотребно наједан део азотних материја 4*5 делова безазотних материја масних, јер таква храна одговара природи нашој, а та је сразмерица и у млеку мајчином. На против, за остале животиње ова се сразмера мења и то I—3—7. Исто тако и храна за самоодржање разликује се од оне, која би могла дати још и неки вишак у овом или оном производу поред самог одржања живота; јер првом се само надокиађује утрошена снага преко дан, а поскедњом или другом, као што рекосмо, производи ее и неки сувишак, који служи за даљу грађу органима. Према овоме са свим би тако требало да буде, да се оној «тоци, која борави непрестано у штали или кошари, даје само прва храна; али како она расте, и како се спрема за посао, њој је поред ове потребна иона друга храна. Треба добро запамтити, да она храна за сувишак треба да буде увек обилатија са авотним материјама од оне за самоодржање. Отуда излази, да при храњењу стоке треба да буде то правило, да храна увек одговара природи животињској, као и у довољној количини, како би ова не само могла живети, но још и да произведе неке корисне производе, као и снагу за теглење. Нама је довољно познато, да сва наша домаћа стока, изузев свиње, која једе све што јој се понуди, спада међу оне животиње, које се хране травом у најмлађем добу свога живота, као и зрн вљем. Примера ради наводимо, да у Јужној Америци коњи и безбројна стада стоке, која живе у дивљем стању, не хране се ничим другим, до травом и то лети, а зими равним зрневљем. А у Азији пак за другу храну и незнају. У Европи има негде такођер овога последњег случаја. Овде и козе хране се искључиво еа травом. Због тога и има многа правила, која веле, да је храна у толико природнија, у колико је ближе трави. Овде догазе и разна жита, њихова слама; даље, други разни усеви било у евежем или сувом стању, који се такођер сматрају као природна храна. Друго место заузимају тврде материје и корење, које без претходне спреме не може стока жвакати. Треће место заузимају зрна окопавина, која су због своја тврда састава још мање згодна за стоку која пасе траву. Лишће, разни плодови, долазе на четврто место; а требер, џибра, и т. д. долазе на пето место. А обарени кронпири, или у опште закишељена храна, сматрасе као ванириродна, с тога је потребно да се обрати пажња на спремање и припрему истих, вад се хоће стоци да нуди. (Cnpnmhe се.)