Застава

Народна просвета.

(Швола. - Књмжевиост. Уметност. Повориште.) < „Матица Српска“. ј Саотанак каижевнога одбора 1 24. новембра (6. декембра) 1884. < Секретар јавља, да је накладом књижаре Браће Јовановића у Панчеву на светизашлаод < „Матице" награђена шаљива игра у 5 чинова од < дра Милана Савића под насловом: „Проводациј е“ и да је нисац поднео прописани број од тога дела. 1 Секретар напомиње, да би у свечаној седници књижевног одељења о св. Сави ваљало коме од i чланова говорити у спомен дру Милану ] ђорђевићу, књижевнику и члану књижевног о- < дељења. ' Прима се да говори подпредседник књижевног < одељења Светозар Савковић. ] Секретар, као уредник „Летописа" јавља, да чланак Мите Петровића: „Сремско вино“, који i се у 141. свесци „Летописа* штампа, износи гото- < во З l /* штампана табака, ида би према томе ва- < љало писцу одређену награду од 80 фор. у нечем повисити већ и с тога, што је израда тога чланка писца много труда стала. Уједно предлаже, да се тај чланак и посебице у 100 егземплара отштам- ( па и да се ти посебни отисци писцу уступе у име признања за труд, који је положио око испитивања и анализовања сремског вина. j , Предлог се прима и писцу се одређује још 20 фор. у име награде. Управни одбор позива, да се пази да се не прекораче скупштином одређени прорачуни на књи- ( жевне награде. Узима се на знање и књиговодство друштвено позива се, да увек поднесе исказ о томе, колико је потрошено од одобреног прорачуна, да би се према томе могло поступати при одређивању награда. Прима се за „Летопис“ оцена М. Нешковића на дело дра Војислава Бакића под насловом: < „Поуке о васпитању деце у родитељској кући за образованије српске матере.“ Писцу се одређује за ту оцену награда од 15 фор Владимир Красић подноси за г Летопис“ свој чланак: „Монографија манастира Ораховице, прилог историји српске цркве.“ „Прима се за „Летопис I *, али по мишљењу члана г. Илариона Руварца да се не зове монографи- 1 ја него опи с. Писцу се за исти чланак одређује награда од 50 фор. Примају се за „Летопис“ две песме Војислава Ј. Илијћа под насловом: ,Лада“ и „Словенски кнез и писцу се за њих одређуЈе награда од 10 фор. На молбу дра Милана Савића издаје му се рукопис његове награђене приповетке: „Разни путе- 1 ви“ да би је могао штампати. На молбу Симеона Кончара, учитеља у Јошану, враћа му се његов превод „Дитесове психологије." Секретар јавља, да чланак Глише Гершића, . штампан у 137, 138, и 140 свесци „Летописа“ под Ј насловом: „Критичке студије из данашње 1 уставне теорије. I. Уставна монархија и наче- 1 ло народне суверености* износи в 3 / 4 штампана та- 1 бака и да би сад ваљало писцу и остатак награде 1 одредити и издати. Узима се на знање и нисцу се одређује у име 1 остатка награде за споменути чланак 80 фор. Стеван Милованов подноси своју попуњену расправу: „Шта се до сад радило и урадило нана- 1 уци физици у Срба“ (пре се звала та расправа „Фи- ' зика у Срба") Та расправа послана j’e Мити Петровићукао ' оцењивачу, даразвиди, да ли је писац попунио ту 1 своју расправу према примедбама, које је учинио у ' својој оцени. Јоваи Петровић, свештеник у Новој Градишци, шаље за „ЛетопиС : „Српске народне приповетке’, што их је скупио по Славонвји. При- ' поветке те записао је онако како их је чуо из уета приповедачевих. Приповедака има 20, ауз њих је и једна песма под наеловом „Рај“. Издаје се на оцену члану ђорђу Рајковићу. Љубомир Лотић, учитељ у Карлову, шаље за „Летопис" ове прилоге: 1.) „Српске народне приповетке“, 4на броју, што их је скупио по Банату, н 2.) „Српске нар. песме, наброју37. ' Оба прилога издају се на оцену ђорђу Рајх о в и ћ у. Мита Поповић у Сомбору шаље на оцену и награду своју позоришну игру из народног живота . у 3 чина с песмама под насловом: „Наш и сељани“. За оцену те позоришне игре умољавају се:Јован ђорђевић и Мвлорад П. Шапчанин. Јован Грчић и Светозар Савжовић јављају, да су прочитали на оцену им издане две драме 1 Светозара Арсенијевића, и то једну у 1 радњи . под насловом: „Частислав“, а другу у 4 радње под насловом: „Краљ Светозар“, обеспевањем. Оцењивачи налазе, да је писац почетник. Из предмета тих драма вешта би рука кадра била створити нешто, али овако је све промашено и несретно обрађено. Према тојоцени не првма се ниједнаод споменутих драма.

Професор А. Сандић подноси за „Летопис": „Стара писма сомборска 11 од године 1746 до 1748. Писма су та врло знаменита заисторију oc.noбађања Сомбора и вађења за слободну краљевску варош, али су ј‘ош знаменитија за историЈу језика српског, :како са стране глотике тако и са стране филологијске. Ако се та писма приме за „Летопис", он ћеих опширније објаснити допуном историјском ијезикословском. Споменута стара писма и понуда примају се за „Летопис“,а награда за тај посао одредиће се, вад писац за та стара писма напише попратницу. Кр. уг. министарст во просвете и црквених послова не одобрава молбу Милана Недељковића, слушаоца философије и питомца стипендијске закладе костићеве, да може философске науке слушати у Грацу, него га упућуЈ’е, да споменуте науке настави на будим-пештанском свеучилишту. Деканату бечког медицинског факултета јавља се, да Јован Стејић питомац костићев и слушалац медицине у Бечу, ужива стипендију од 400 фор.

Народна привреда.

(Земљорадн.а. Индуетрија и ванатлијство. Трговина. Финансија. Саобракајна ередства.) (0 суњсно-бродсној железници.) пишу „Нар. Нов.“ из Јасеновца: Претходна извиђења за железницу суњско бродску обављају се до сада све само првобитним правцем преко Пушке, а како из поуздана извора дознадосмо, државни инжинерм несу још добили налога, да заједно и трасу преко Дубице и Јасеновца проуче, како смо се тому надали услед представке наше, поднешене преузвишеном господину бану. Но што није до сада следовало, биће, уфамо се, до скора, јер се само на темељу извиђења једне и друге трасе и уважења вредности једне и другеХ'« становишта народног господарства у опште трговачких интереса земље на посе може праведан суд у том питању изрећи. По нашем мњењу могла би пруга са савским мостом над Јасеновцем за какових 5 километара бити дужа од оне преко Пушке; ну уважимо ли важност једне и друге Дубице и Јасеновца по трговину са Боеном и промет на реци Уни, а надзље и то, да плиткост корита реке Саве над Јасеновцем чини овај потоњи град и у погледу бродарства на Сави велеважном станицом, где бродови често баш узроком поменуте плиткости корита савског претоваривања ради морају дуже стајати, тада нам се чини, да упитна дужина пруге башу никаковом размеру не стоји са пробитци, које би пруга преко Јасеновца. трговини и промету земље пружити могла. Приговор, који ce са неке стране чује, да би наиме крајишка железница тим продужењем изгубила значај светске пруге, држимо да се не би могао проти правцу Суња-Јасеновац уважити, јер је крајишка желе»ница значаЈ - светске пруге изгубила већ тиме, што није по Молинаријевој основи из Земуна најкраћим правцем ва Митровицу изведена, онда што је железница Земун-Пешта готова, пак што би се уметном тарифном политиком светеви промет и онда од крајишке железнице одвратио. кад би она била баш најкраћим путем у Сисак изведена. Има међутим што нас у том погледу по нашем мнењу тешити може, а то је разлог, да би роба на крајишкој железници, кад би она светском промету служити могла, нашом земљом само пројурила, а трговишта наша на Сави неби од тога светског промета никакву корист црпити могла. Некадакле крајишка железница слсбодно значај светске пруге промене са оном локалне железнице; земља ћеод ње за сада бар црпети много већу корист, него што би могла имати од светске које пруге, а буду ли се околности временом промениле. лако ћемо дограђењем кратких железничких пруга надопунити, што се потребним покаже, да крајишка железница и највећем светском промету буде служити могла. Дотле пак држимо ее ми наше Саве. која је била до сада а биће и надаље најважнији пут за промет и трговину у нас. У том погледу очекујемо, да ће се који од наших заступника на заједничком сабору пригодом расправе о прорачуну сетити толико пута већ истакнуте потребе, да се за неодгодиво већ трајно јаружење у Сави годимице свота од 50—80.000 фор. већ ове године у прорачун уврсти.

позив на јавна предавања у читаоници орпској у Новом Саду. Одбор читаонички решио је, да се у читаоници за време боиићног поста сваке суботе у вече држе јавна предавања. Дајући то на знање, част је одбору јавити, да ће прво предавање бити у суботу 1. (13.) децем бр а о. г. и да he том приликом говорити А. Хаџић „0 Српкињи девојци“. На сва ова предавања повива учтиво све своје чланове с њиховим породицама заједио OДБ 0 Р српске новосадсие читаонице

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ.“ (По закључку листа приспео.) Будимпешта, 29. новембра (11. децомбра) (Предан у 7 сах. 5 мин. с вечера стигао у 8 сах 20 мин.) Депутација Срба посланика у којој су барон Бајић, барон Јован Живковић, Алекс. Отојачковић, Миша Сабовљевић, Васа Поповић, ђока Крестиђ, ђ. ђурковић, Милић и Ст Поповић-Вацки предстала вечерас министру-председнику Тиси. А Стојачковићу име депутације разложио потребу што скоријег сазива српског народно-црквеног сабора ради уређења замршеног стања на пољу народно црквене автономије наше, штету коју отуда трпи и народ и држава и замолио да влада приволе на што скорији сазив конгреса. Ова молба не истиче, рече, из каквих личних обзира, него једино из обзира на корист народа. цркве и државе. Говорник најзад изјављује наду, да ће конгрес, према садањем расаоложају духова у народу, делати у правцу таком, да се интереси народа и хијерархије у склад доведу. Министар Тиса је одговорио: Да он од своје стране искрено жели, да се једном већ путем конгреса српски народно-црввени одношаји повољно реше, како по народ и хијерархију, тако и по државне интересе и изјавио своју одлучну вољу, да се српски конгрес на пролеће сазове.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. НАЈЛЕПШИ ПОКЛОН. ЗБОРНИК ИOЛИТАВ4 ■I наше најновије издање украшено вештачким челикорезним сликама ИИ СРПСКИ ПРАВОСЈАВНИ ЗБОРНИК МОЛИТАВА побожпим Срикињама превео и прерадио Љубомир Панић окружпи прота вел. бечкеречки, професор српског језика и катихета гимназијски, у укусном Формату зборничком 164 отране. Издањем збориика овог трудили смо се ми, нежалећи ни највећет трошка, да дамо у руке побожним Српкињама књигу-молитвену којој досад у српском књижарству нема равне. Цене су Зборнива елегантно увезани: у корице кожне са златним шарама од 350 до 4. у сомоту (разне боје) црвеном, љубичастом и црном од 6.50 до 7.50 у финои сомоту са посребрним крстом и оквиром од 7.Б0 до 850 у корице имитиране сдонове кости обичне са крстом од 6.20 до 7. у корице слонове кости обичпе са крстом и лепим цветнастим украсом од 7. до 8.5и Најскупоценије увезанима: у позлаћене или у посребрвеве корице B, у корице од седефа Perlmutter ва ксцке најфипије са бојама преливаним 20. у корице слонове кости најфиније са великим крстом (дивот-израда) 16. СРПСКИ КЊИЖАРИ БРАћА М. ПОПОВИЕИ

РУЧНА ПАРОХИЈСКА КЊИГА или ЏЕПИИ ТРЕБНИК СА МОЛИТВЕНИКОМ. Одавно је се појавила прека потреба оваке књиге и ја пун добре воље да о своме трошку штампам удесну Ручну парохиску књигу, у којој he бити све што свештенику при свакој прилици у парохији потребује, постарао сам се и саставио садржину исте такву, да свештепик идући у парохпју неће импти нужде, да и неке друге књиге собом носи. Ја овде износим на јавност и садржину те књиге, па иолећи браћу свештенике да на исту обрате озбиљну пвжњу, ја их још молим да ми јаве ако би прмметили какав недостатак како би исти благовремено исправио, или ако би ко имао удесну какву старинску књигу с молитвама ове садржиие од којих овде неиа, нека ми је изволи послати, јер hy је не само примити са благодарношћу, него hy у награду послати по вредности и по нежи екземплар више кад књига буде готова.

Рок чекпња зи овај материјал одредмо сам до конца јануара идуће године а прва садржина улази у штампу 1. децембра ове год. Како још незнам колико he иста књига изнети штаипаннх табака, то и цену за сада не могу одредити. Но ако кн. ига остаие само при до сада скупљеном иатеријалу |она ће изнетн 18-24 штампаних табака на малој осмини саио с цриим словима, фипој хартији с лепим повезом и коштаће 8 динара. Но ипак нека ми r. скупљачи до 1. јануара јаве број својих уписника, па ако се материјал умножи ја hy благовремено јавити и о промењеној величини књиге и о другој цени Садржина ручнв парохијске књиге: 1. Посљедован.е све о св. крштењу. 2. Св. крешченије в кратпје. 3. 4. Молитве разрешителне при исповести. 4. Бодиому дати причашченије в кратпје. 5. Модитва над разрешенија од запрешченија. 6, Посљедован>е иалаго освјашченија води. 7 Посљедоввње јелоосвећења. 8 Посљедовање малаго опела. 9. Посљедовање великаго опела. 10. Спровод умершаго на свјатују светлу седмицу. 11. Парастос и с прекадом 12. Молебно пјеније преосв. Богородице с иконом. 13. Молебно пјеније св. Параскеви с иконом. 14. Молебно пјеније о недужних многих. 15. Посљедоввње за бољашчаго над јединим. 16, Посљедовање обуревајемих од злих духов и нечистих и стужених. 17. Посљедовање о страждушчих св. Врачев. 18. Посљедовање ко отгнанију у чародјејанију 19. Молитва седм. отроков немошчи спјашчи. 20. Модитва на свјакују немошч. 21. Молитва св. Василија и св. Јована Златоуста, страждушчих от деионов и на свакују немошч. 22. Молитва о сушчих в запрешченпх и себе кљатвоју свјазујушчи. 23. Молитва о храниње стижеми от злих духов. 24. Молитва от очес и призора. 25. Молитва о дергостех кленушчих. 26. Молитва о умиревајушчаја во враждех сушчих. 27. Молитва св. Антипи о бољезни убов. 28. Молитва бивајени ашче случитеја чесону пас.ти кладводни. 29. Молитва над копами кладјаза и над кладјазом. 30. Молитва на основани домов и внити нов дом. 31. Модитва хотјашчаго отити на пут. 32. Молитва над кољивои и резања колача. 33. На свакују бољезн скотов. 34. ЈИолитва војеже благословити стадо. Скупљачи имају на 10 унисника 1 књигу, Књиге на вересију неће се ником слати, а новац треба слати књижари В. Валожића у Београду. Умољавам све црквене административне власти, да овај оглас што пре објаве подручном им свештенству ради броја књигл и да буде што подпувија. У Београду на Ваведење 1884 год. Сава Грбовић-Хилендарац, Б. настојатељ м. Ви.

СРПСКА КЊИЖАРА БРАћЕ М. ПОПОВИћА У Н. САДУ КОД СВЕТОГ САВЕ. НОВА КЊИГА ЗА МЛАДЕЖ: ЧЕСТИТКЕ о имен-дану о новој години и другим разним пригодама у прози и стиховима Цева јс овој књизи од 140 страна 60 новчића. Ко у напред новец пошље добија у крстоплету (Kreuzband) о нашем трошку Мч Срги прн рвпним свечаиостама радо ивјасљујемо један другом у честиткама наше жеље и осећеје, а у тој намери, како 6и првјатеље, рсђаке и дсбротворе своје и тиме уверили о нашој искреној љубави, псштовању и благодарности. Али искуством осведочени, да се при сваким приликама у честиткама врло чеето и најалемснитијем оеећају даде неприкладан облнк, а све ради тога, што ва таке свечаности у нашој књи» жевности немамо вгодна упутства, то ее ево решисмо, да горњом вњигом допунимо и ту правнину. У тој књиви наћиће пошт. чмталац у ивобиљу развих а сходнвх честитака не само о новој години и имен-дану, него и ва многе друге прилике, које човека у животу сретају. Еојима је дакле до тога стало, да својим чистим, истинитим и искреним осећајима и жељама према пријатељима, рођецима, претпостављенима и добротворима леп, врвкладан достојан облик даду таковима топло препоручујемо горњу књигу, којом ће се сваки при ргвним свечанвм приликама користити моћи. Српоки књижари БРАИА М. ПОПОВИЋИ.

ОГЛАСИ. 0 Г Л А С. Претставништво вуманске општине у својој седници од 3. децемра 1884. године вакључило је, да свој пашњак која се састојивв бливу 4000 јутара вемље, као и своје сенокосе двна 28. децембра т. г. пре подне у 10 часова на јавној дражби под вакуп ввда и то ва год, 1885. Иввикана цена 12,000 ф. а. вр. Блвжа условља ее могу довнати код општинског бележништва. У Кумани 6. децембра 1884. з—з Општинско поглаварство.

МАНУФАКТУРНА ТРГОВИНА МИЛИВОЈА ЖИВКОВИћА У Митровици !- 3 потребује једног шегрта или практиканта који одма ступити може.

Одговорни уредник Тоша Бекић. ———— Српска штампарија дра Светозара Милетића.