Застава

ЗАСТАВА

РУСИЈА У АЗИЈИ.

Откад је престао рат у Европи, од тог доба бесни по другим деловима света: у Египту, у Судану, у Кини, у АФганистану у кратко, у Африци и Азији, те изгледа, као да је природни закон, да се људи међусобно кољу и сатиру. Нарочито изгледа као да цивилизованн Европејци не могу без рата живети, па чим међу њима престане убојна вика и ужасно крвопролиће. а они се бацају на нецивилизовање КаФере, Египћане, Суданце, Кинезе и т. д. те пушчаним прахом, мачем и огњем шире културу. Сирота култура спала је тако ниско, да је на бајонетским врховима проносе по свету, о чему би умели многу горку причу испричати народи не само они у далекој зулу-каФерској или суданској земљи, већ и наша најближа и најрођенија браћа у Босни и Херцеговини. Но нами није намера, да овде ударимо у Филантропске сузе и да јадикујемо, што се људи међусобно кољу, а не живе у вечитом миру и блаженој слози, већ нам је намера, да изнесемо закључак, шта све може бити, шта се може још из данашњег заплетеног стања излећи не по оне народе у далекој Африци и Азији, век баш по нас овде у Европи. Јер не може се порећи, да свака пушка, која се у далекој Азији опали, да свака та пушка и у Европи одјекне, па као што колера из Азије продире у Европу, тако се исто може обновити на Рајни, Дунаву или којој другој реци оно, што се догодило и догађа на азијатским рекама и по азијатским пољима и брдима. Рат је као и епидемичва болест, па Азија може лако запалити Европу; може лако дотле доћи, да се спор, који се породио у Азији, мора решити у Европи. Отуда се и даје протумачити живо интересовање европске публике за догађаје на бојишту у далекој Азији и Африци. Али нада свим интересује се публика највише за то. да ли fee доћи до сукоба између Русије и Енглеске, да ли ће се ове две моКне државе покрвити у Афганистану, па да се на бојном пољу реши спорно питање, ко је господар у Азији: да ли Русија или Енглеска ? О томе се одавно говори по новинама. Час јављају новине, да се Русија и Енглеска потпуно споразумели, час опет да се крвави сукоб не може више избећи и

да fee скорим морати доћи дц отвореног рата између обе државе, које су, откако је Гледстон ступио на владу, у највећем пријатељству до еад живеле. Између тих несигурних гласова и свакојаких комбинација добруја нам телеграФска вест, да су се Руси с Авганцима побили, да су Руси у крвавој борби надбили 4000 Авганаца, од којих су њих 400 оста ли мртви. Крв се дакле пролила и сад је тим већа вероватност, да се руско-енглески спор неће мирно решити, него да he доћи до рата између Русије и Енглеске. Чивути већ унапред ликују дипломате се у Берлину и Бечу радују, што ће се Русија са Енглеском сударити, јер држе, да ће им тако одрешене руке бити, првима према Француској, другима, да продиру даље на исток, па да са својом „културом“ усреће европске Суданце СтароСрбијанце и Македонце. Држе, да he велика словенска држава имати и сувише посла у Азији, те неће моћи пазити, шта се догађа на словенском истоку т. ј. неће моћи противстати „културтрегерској“ навали, германском „Drang nach Osten“. Но дотле по свој прилици неће доћи. Јер и ако је сад вероватније но икад, да he између Русије и Енглеске доћи до крвавог сукоба, ми ипак држимо, да he се руско-енглески спор у Авганистану мирно решити, а ако ипак дође до судара, онда онда he тај судар одјекнути и у Европи. Авганско питање породиће друга питања и сва he Европа букнути у пламен. Гарива има доста и на северу и на југу, и на западу, и на истоку, па запале ли га једном кратковиде дипломате, огда се не зна, шта te у тој ватри изгорети, шта ли остати недирнуто, какве ли fee се у опште промене догодити. Нас угарске држављане води бечка дипломација одавно кривим путем, па с тога се ми и највећма морамо плашити, да у евентуалном европском заплету не прођемо најгоре. Судбином нашом дрмају рђаве руке и лоше главе, па с тога морамо зепсти за нашу будућност, јер нас те лоше главе воде управо у понор. Нека би нас добар удес сачувао од тога! У наше државнике не можемо се уздати, већ једино можемо очекивати спаса од сретног случаја, од доброг удеса. Ми дакле не верујемо, да he између Русије и Енглеске доћи до крвавог сукоба у Авганистану, већ држимо, да fee се државници обеју држава упети из све снаге и употребити ева средства, да се руско енглески спор мирно и пријатељски реши,

али ако и дође до сукоба, нека је знано чивутском новинарству, да Русија iy Азији неће ни онда заборавити на Европу, јер се то противи њеним традицијама и њеним интересима. Ми пак Срби у Угарској желимо у интересу наше отаџбине мира. јер нам пред очима лебди само интерес наше домовине, али тај мир пре свега захтева, да и Аус трија даде мира народима на балканском полуострву, па да се не меша у њихове послове и да не дира у туђу земљу. То је за Аустрију најздравија и најспасоноснија политика! л. н.

ЈЕДНА РЕЧ СРПСКИМ ТРГОВЦИМА!

Много се писало и пише, а још више се говорило и говори, како ми Срби, а наиме Срби трговци и занатлије због стране, а највише чивутске конкуренције трпимо, страдамо и пропадамо. 0 томе се водила реч и на скупштинама „Матице Српске.“ Било је предложено, да се фонд Коњевићев употреби на трговачко-обртничку цељ, али тај предлог пропаде. Зато ви Срби трговци, којима је данашњи српски трговачки сталеж врло добро познат, ви, из којега сталежа људи основаше већину српских фондовз, из којих се већина данашњих адвоката, државних чи новника (Срба) и други, васпиташе и до коре хлеба дођоше, а врло се мало (осим изнимака) за свој народ брину, покажите, да сте још и данас, ако не бољи од ваших старих, али бар да вам је до благостања свога народа као и вашим претцима стало. Вама је врло добро познато, да је велики број Срба трговачких спомоћника, кореспондената, трговачких академичара и књиговођа, данас без хлеба, да еу силни ,Фацирани“ без занимања. Познато вам је и то, да у Пешти, Бечу, Трсту и другим великим трговачким варошима, доста Срба академичара, кореспондената и књиговођа без икакова занимања има, и да врло тешко до коре хлеба до лазе. Зато им треба помоћи ! Не иштемо од вас никакве новчави потпоре, не, али само вас у интересу нашег трговачког подмлатка позивамо, да ви, који сте већином купци у горе наведеним варошима, оставите немачку кореспонденцију, ида одсада горњим кућама само српски, ћирилицом пишете, те и тако нашем млађем трговачком

свету, у велике трговачке куће врата отво , ‘ рите. Та за бога ви сте купци горњих кућа, па зашто као купци за свој рођениновац, од онога Пештанца Бечлије, Тршћана и др. који су од вас зависни, зашто од истих да на туђем језику робу поручујете? Кад онај Фабрикант, или велетржац Чивут, добија од вас немачка писма наравна ствар, да му онда није нуждан Србин, да му ту немачку кореспонденцију води, јер за исту има он своје људе, па нашто му онда Србин. А сваки од њих узеће пре Немца или Чивута, а наша трговачка младеж нема прилике, да допре у веће трговачке куће у већа места. Зато Срби трговци, који са горњим кућама радите (а врло велики вас је број), освестите се и водите одсадакореспонденцију са горњим кућама само на српском језику, јер само тако и на тај начин мо. жете осигурати опстанак нашој одличној узданици, трговачкој омладини (та од велике господе скоро и онако ништа немамо) јер као што рекосмо, ономе Фабриканту и велетржцу није Србин од потребе, кад ни један Србин трговац не пише српски. Кад већ немамо никакових трговачких Фондова, а ми га оснујмо на горе наведени начин, који је дуготрајнији него новчани фондови. Ономад бавећи се у Пешти и враћајући се кући, нашао сам се у путу са неколико Срба трговачких помоћника и једним свршеним трговпчким академичаром, који ми се тужише, да не могу себи места наћи. А зашто? Зато, што сви листом овдашњи Срби немачки, а Србијанци опет или немачки или Француски кореспонденцију воде, а такође и из Босне, врло ретко по које српско писмо дође, те тако је онда за горе наведене вароши пре нуждан за Србе трговце и Француски, него српски језик. Браћо Срби трговци, оканте се немачке и Француске кореспонд> нције и пишите кад имате горњим кућама што да пишете српски, те тако приморајте онога Пештанца, Бечлију, Тршћана и др. Фабриканта и велетржца, да мора, ако мисли имати Србе за муштерије држати и Србина помоћника, дописника или књиговођу. Чивути су само трговином постали богати, и овладали не само Тисом и београдском владом, него и целим светом. А ми? Ми ево сами искључујемо наш млађи нараштај, и затварамо му врата великих кућа, са кореспонденцијом на страним језицима. К А.

ЛИСТАК. ПРЕ ХИЉАДУ ГОДИНА.

(КИРИЛ И МЕТОД ) Дали сте приметили, како наша књижевност у ово последље врене посрамљено обара главу? Што се в(ћма приближује дан хиљадугодишње прославе ћирила и Метода, тим се све већма опажа, где ваша вњвжевност пред вародом крије очи. А и вако да веће? Та зар јемало било хвљвду година; зир је вужво да прође и друга хгљада, па да тек овда, далева века повол(ња протумаче српском народу: ко је био ћирил и Метод? Није вајде, ве да се порећи, да се по српским колебама више зваде о Исаији пророку, него о ћирилу и Методу. Срамота. Не велимо, да се у нас о првим славенсвим учитељима није баш вишта писало. Налази се вњига и од отв руве, само их је мало; и то мало, није за - народ. Кад осване дBв светвовиве ћврила и Методв, Српсва се Матица са својим учествовањем неће ви претргвути ви врославити. Нека књижевни одбор Матичин тога дава распише награду за најбољу народну вњигу о животу и звачају ћирила и Метода и ми ћемо бити задовољви. „Матица“ не сме ви вод којом ириликом, а вајмање лрема ћирвлу и Методу, да постане »маћеха*. * * * Наш најновији светсм календар рачува године од рођења Христа. Христос је радио за Свет. Али кад би Славеви хтели да оснују нарочити, засебви календар, они би морали рачувати годиве од рођења ћирила и Метода.

ћирил и Метод дали су нам, Славевима, књижевно семе слова. Они су нам створили књижевни плуг граматику; они су прокрчили њиву славенске књижевности. и засејали је славенским семеном. Из тог су вам изникле књиге. Дати народу у руке прву књигу, то вначи дати му у руке кључ, којим ће отвсрити врата просвете. Без тога кључа. варод би сстао вечито вапољу, ивложен варварској студеви, па би и вропао. А тај кључ што отвара врата лепшој будућности, ту прву књигу, дали су Слввенима ћирил и Метод. Ко верује у бога а Славен је, тај мора тој дичној браћи узвиквути: „Бог, па ви*. Управо, умал што нисмо рекли: „ви, па б о г. “ А знате зашто ? Та тек ћирил и Метод су нас ваучили познавати бога. Створити вародима књвжеввост, то је одиста тешко; Bли оборити им блатњаве кипове и кумире, то је било можда још теже. За тај посао не беше дорастао једав човек; свави поједивац који је то засочео, д орао је подлећи... Тек девети век после Хрвста убвцио је међу Словене два чсвека. Једав ва који од њвх, био би ведовољав. ћирил би бев Метода застао на_ по вута, а Метод без ћирила не би могао ви почети. ћирил је био ввјвећи ваучењак, Метод је био вајв(ћи агитвтор свога доба. Они су се довувили. Били су браћа и по рођењу и по тежњама, па су се слили у једво. Зато су и продрли. * * * Отац првих славевсквх учитеља који су били лавови по уму, ввао се и сам Лав. Био је високи чивоввик у ввзавтијској царевиви, у граду Солуну, где је взродио децу. У оно време

беше Хришћанство у Грчкој већ захватило корена. Кад се родио Методије, то се не зна зацело. ћирило, млађи брат, родио се 826. или 827. год. после Христа. Његово је име било Константин, али су га у калуђерству прекрстили у ћирила. Ми ћемо га још испочетка звати ћирилом, да се какогод не забунимо. ћирил је већ у ранвм годинама отишао у Цариград ва науке. Све што се у оно доба могло ваучити, вије му омакло. Учио је граматику, геометрију, филозсфију, астровомију, реторику, дијалектику и друго. Био је за оно доба скроз обрвзован човек, а његово житије вели, да се разумевао и у музици. Поред сгега тога, и ма да је био примљен на царском двору, вије се кавда много кретао no тамошњим „салонвма*. Или је вар и сувише добро позвавао лепе Гркиње? Доста то, кад му је Логотет Теоктист повудио своје младо лепо и богато кумче за жеву, а обећао му нуз то високо звање, ћирила вестаде из Цариграда, он се завуче у неку далеку пустињу или мавастир. Нико није знао где се налави, а тек после по године врати се натраг. Међутим се био већ покалуђерио, и у својој 24. годиви вовудвше га, да предаје у Цариграду филозофију, и он се прими тога посла. Међутим је невреставо учио, усавршавао се у језицима, решавао је ватписе и читао књиге које вико у Ввзантији не могаде прочитати. Због његовог знања и језика су га и шиљали да брави Христову науку против Сарацева, Козара и Жидова. Нико га вије могао победити у превирци, и он је многе неверне филовофе обратио у хришћанство. Метод се беше посветио војничкој струци, Постао је старешина у струмској области, но

за мало, па остави цареву службу и оде у калуђере. И цвр и цариградски патријарх понудише му епископство, ал он није постао калуђером само за то, да поставе што пре владика, као што се то на жалост данас чини, но је тај чин из обзира ва своју младост одбио. Задовољио се да буде игуман у манастиру Поликрону, па је за тим често пратио на путу свога брата. * * ♦ Треба да загледамо: како је стајала вера и књижевност Славена у IX. веку, у веку ћирила и Метода ? Да посмотримо вајпре веру. Чим се доселисмо у наше нове крајеве, те тиме дођосмо у додир са грчко-визавтијским и лативско-германским државама, почели смо да се упознајемо са хришћанством. Има пуно доказа, да су се Славеви na и Срби, покрштавали мвого пре ћирила и Метода. Али то хришћанство вије било одвише чврсто. Служба се могла служити само на грчком, латинском и јеврејском језику; начела Христове науке ширили су међу Славенима стравци, који су слабо разумевали језика; па се народ често враћао у везнабоштво, те опет градио кипове. Иначе су грчка и лативска, управо источва и западна црква биле још неодвојене, цариградски, римски, јерусалимски и александријски натријарси били су једно другом равновластни. А славенска књижеввост? Ње није било. Имали смо до душе веке бувве, црте, али те црте не беху слова, која лредстављају звук, негозвакови, који представљају мисао. Иаша прва словч беху упрошћене слике. Из таквих слова не виче књижевност.

Молпимо поштоване претплатнике да не заборане обновити претплату.

„ЗАСТАВАЛ излази редовио:' средом, петксм, недељом, на целом та6asy, н уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Аустро-Угарсву аа целу годину 14 ф. а. на по године 7 ф. в. на четврт године 8 ф. 60 н, ■а 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру) на годипу 86 дин. на пола године 17*/> дии иа четврт године 9 динара.

БРOЈ 49 ■ У Новом Саду у недељу 31. марта (12. апрпла) 1885. ГОДИНА XX.

ОГЛАСИ рачупају се по 9 новч; од сважв врсте овахих ситиих сдова, за жиг ое пдаћа по 80 новч. сваки пут. ДОПИСИ ша*у се уреднипггву, а претплатв и огласи адиинистрапији „ЗАСТАВЕ® у Нови Сад. НЕНАПААћЕНА ПИСМА не примају ое. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.