Застава

ЗАСТАВА

НОВЕ ПУШКЕ.

Још никад се није говорило о миру тако много као сад, а никад ее јогп није таком журбом епремало за рат. То јасно показује, да дипломација једно говори, а друго ради. Данас је дошло већ дотле, да н. пр, у. Француској уче ђаке ередњих школа војничкој веџби, а мал’ да не све државе одреда уведоше „народно ополченије“, тј. уврстише у војничке редове и саме стауце. А то тек није ваљда за то, што Европа верује у мир. У овој општој ратној спреми ужурбала се и наша држава. Тако јављају са званичне стране, да ћемо наручити на милијон комада нових пушака, репетирки, какве је Btfe увела Немачка и Француска и које пушке могу кад се напуне избацити као револвер неколико метака једно за другим. У војеним круговима води се велики разговор о томе: „хоће ли пушке репетирке бити боље од досадањих простих острагуша?“ И то питање остало је нерешено. Они, који су против пушака репе тирака, наводе ове разлоге: Досадање острагуше удешене су веК тако, да се и не гађа много. но се пуца на срећу. Последњи француско-пруски рат показао је, да ни сваки хиљадити куршум није погоди*, То делази од наглог пуцања. А шта ће бити тек сада, када се почне пуцати још брже? Пушка ће се брзо угрејати, дим ће бити ужаеан, и о исле тачнијем гађању неће бити ни помена Рђаве стране н< вих пушака велике су. Оне су теже од досадашњих острагуша, а што је најглаввије, војници be за час вспуцати муввци у, па he бити тешко давати им другу. Близу је шмсти, да Le у будуБе врло често поједивкм тЈугама муввција. а sefee им <е м< ћи сдмех друга дати. Па шта онда? Једев гсвсрел је и ревас: У буду Тем рату в< ова војскв. koja најгоре буде в)ц₽ла, јер та веће тако брзо испуцати муницију. Они, који заступају вове пушке репетирке, позивају се на то, да he у „извеевом тревутку“ много взжитв, ако сваки војвик једно за друго, ве пунсћи повово, мсже взбацити по веколико метака. Али најглавнији разлог њихов ово је: Кад су већ неке државе увеле пушке репетирке, ове друге државе ве могу остати за њима. Нека од пушке репетирке и не буде стварне велике користи, али he сваки војвик с таквом пушком ићи поуздаво у бој, а онај, који ш ма такве пушке, стрепиће, кад зна, да његов прстиввик може узастопце да пуца на њега по неколвко пута.“ Сад било како било, доста то, да наши званични крутови сасвим стидљиво призвају, да ће Аустро-Угарска наручити око милијон пушака репетирки, и да ће нас свака така пушка стати 16 Фор. Занимљи-

во је, да ни сам „П еш т. Лојд“,не веруј#, да ће те пушке стати само 16 Фор. него 50 Фор., а додаје, да ће требати це милијон, него милијон и по пушака. То би било 75 милијона Форината. Наша дипломација је већ на\чила, да никад не излази са иетином на ереду, него нам је казује све у пипулама. Па тако ће бити и овог\ пута Према овоме ми већ видимо наше добројтро. Са свију страна Жижу молбе влади, нек ове године заустави за порезу, јер народ не може плаћати. Интерес на наш државни дуг и потреба за војску и војенс потребе, највећма нас терете. Па сад још и то да не буде доста него нам се спремају нови и то силни намети. Према томе, ако ово још дуже траје, ми ћемо пропасти и без јер ће нас овај наоружани мир сигурно убити. А што ]е то тако, крива је наша дипломација. Зашто рачуна ва освајање Босне, предирање ва Солун и т. д. Зашто не седи с миром, те не гледа, како ће се народ подићи новчано, а да у земљи буде више правде? Онда ве би морала дипломација стрепити и ићи до крајвости са усавршавањем војних потреба. Овако ће нас оборити намети и терети и врло брзо ћемо и без рата доћи до весреће, која ће нас скупо стати. Као што се види, код нас долази све црње за црњим.

Са учителске скупштине у Сомбору.

Зоључак учителске скувштнне у погледу загсвсксг гредлога саборсксг одбора 15-орвце. Појвто се прилигом генсралве дебате исти предлог толико претресао, да се јасво виде у њему маве и ведостаци, а време је кратко, те вије могуће о <вему одмах у реаолуције девсти. то се уступа г. Мати Косовцу учитељу Меленачком да подрсбво у форми резолуцвје изради предлог и тачво да ваведе, шта су све у заковсвом предлогу мане и како си их исправити ваљило, а та тим као додатак да надовеже све ово што у заковском предлогу вема, а вбљало би да буде; све то да поднесе Сомборсксм учитсљсвом збору; који ће ту ствар још једвом свестраво испитати и у колико нужно буде пспувитв, ie путем ввс. школ. савета поднети сабору, * Резолуцвја у погледу ваставвсг плана гласи овако: 1. Да је постојећи наставни план нецелиснодан, и да га је нужно заменити другим. 2. Наставни план да се састави према пропису уредбе од 1872 §. 19. саслушавши мњења учитељских зборова. 3. Нови план да се изради специјално за све разреде из свију предмета а у свима комбивацијама т. ј. подробно да се изради минимум градива, које се у току године има израдити у околностима без весе за поједини дан

или час са обзиром пак кад је 1 учитељ с 1 разредом, 1 учитељ 2 разреда 1 учитељ 3 разреда и т. д. и односно 6 учитеља у 6 разреда. 4. Да се при појединим предметима јасно истакне формална и материјална цељ и при подели градива да се има обзира на свезу између предмета и да нека одређена система влада у плану.

Писмо из Русије.

Петроград, 31. августа 1886 Књаз Багенберг већ је у свом немачком завичају, но и ако Батенберга нема више у Бугарској, остали су тамо још његови прсти. Пре поласка књаза Батепберга из Бугарске, он је утврдио и углавио , како ће његови приврженици и надаље, било у прилог Батенберга или кога другог против Русије радити. Да тај рад успешан буде, за то побринуће се Енглези и други, који ће средства пружити. Батенберг се о Бугарима увек врло гадно изражавао и врло их ниско цени. Он мисли и мозга, да се сваки Бугарин за 1000 франака купити може. Ослањајућ се на то, удешаваће Батенберг свој рад у Бугарској по тој цеви и подржаваће у земљи растројство и страначку борбу. Ни до сад вису бугарски и славенски непријатељи друго у Бугарској тражили и желели. Њима је било до тога, да у Бугарској створе по што по то против-руску странку, и да руски уплив униште. Батенберг био је главно оруђе у томе, пак и ако му је то врат скрхало, ипак је за то темељ положен и сад ће се зидати. Све ће зависити од будућег држања Русије. Но ако се овде увере, да ће известна странка нсвом књазу сметње чинити и да ћебургијање настављено бзти, то би се могло нешто догодити, што ће све руске противнике изненадити. Овде су данас на чисто, и добро знаду: како ствари у Бугарској стоје. Русија неће се по свој прилицн у унутрашње послове бугарске мешати, и пустиће нека све иде онако, како то сами Бугари хоће. Пођу ли ствари криво и наопако, и устрајали борба и међусобно трење странака ва штету земље и народа, онда је известно, да ће нове околности наступити. Овде су врло огорчени, што су се поје динци, а шњима и књаз Батенберг побуђени нашли, да од Русије неке гаравције траже. Све то држе овде за просту интригу и подбадање, које од људи произилази, који су понајмање Бугарској нешто привредили. Зар Батенберг, који је хтео с бугарско-турским уговором и онакову Бугарску крњити, какву је Русија створила, право има од Русије неке гаравције тражити ? Овде верују, да ће Бугарски народ врло брзо прогледати, и да ће томе комешању крај и конац учинити. Овде се још нису споразумели, кога ће за будућег бугарског кнеза предложити. Мисли се на књаза Александра Олденбуршког у првом реду. За тим долази брат царице Валдемар дански, Херцог Лајхтенбершки и т. д. Но има их и других. Може доћи ред на оног, о коме и не говоре.

Овамо јављају, како је Батенберг на више места уверавао, како је његов избор на ново у Бугарској осигуран, и како ће се он онамо повратити. Тако доста пута сви протерани и збачени владари рачунају; али их је врло мало, који су се икада на изгубљени пребтол повратили. Батенберг слабо Бугаре познаје, нек се обазре: што је и како је у Рушчуку било, кад је први пут из Бугарске отишао, био је у Рушчуку велики митинг, и ту је свеколики народ пљескао, викао и Богу благодарио, што се од Батенберга ослободио ! Ни један глас није се у његов прилог чути могао. Кад се на позив једног дела војске у Рушчук повратио, чуо је исти оне своје проклињаче, како га усклицима поздрављају и на рукама носе. Батерберг може уверен бити, да је он у Бугарској био и битисао. Можда ће Русија тако ствар удесити, да се на ново енглеско и свачије друго пријатељство спроћу Бугарске ва пробу метне, то би се окушало овако: Ако се неки, и кога Русија назначи, бугарског престола прими, удесиће Русија, како ће турска на потпуно уједињење Бугарске и проглашење краљевином пристати. Томе ће се овром Русије и Немачве, можда сви други, а особито дапашњи пријатењи Бугарске противити. То ће Бугарима маглу испред очију разагнати, и овда ће и Стамбулов, Муктаров, Попов и многи други илузорни постати. Ја вам не говорим да ће ово и овако у самој ствари бити, али верујте, да би се нешто сличног догодити могло. Русија никад не застаје на полак пута, и она све оно до краја свршава, на што се реши. Овде опоро опоричу, да је у Франценсваду ишто позитивног углављено, што би се на деобу балканског полуострова односило, јер Русија за себе ништа не тражи, нит другом дозвољава, да вешто узме. Тако радећи, нек се Русија Батенберга, Енглеза и колико их год има не плаши, да ће руски уплив потиснут бити и да ће Русија свој скок изгубити. Овдашње новине бележе све појаве који се на бугврске и српске одношаје односе. На српско-мађарско пријатељство примећава један руски лист овако: Како се то српско-мађарско пријатељство сматрати сме? За време рата и кад је Србија први пут заратила да своју слоi боду стече и своју робујућу браћу ослободи, шаљу Мађари Керим-паши сабљу и моле га | нек све Србе погњави. Срби војеваше за слободу, ослобођеве и човечанство против турски барбара. Слободви Мађари стоје на страни барбара. Бугарски кнез Батенберг, кога Бугари прогоне војевао је на Србе и прву славу стекао је он у глупом pafy између Срба и Бугара и прослави се код СливнИце и у Пироту. Мађари као Српски пријатељи славе сливничког јунака журе се у Софију, да му честНтају повратак, и да га охрабре, како би у Бугарској остао и ако устреба Србе још једном потукао! У свему овоме нема баш никакве логике и право се не зна: какво је то пријатељеЈсво између Срба и Мађара. Све то скупа узети неће баш никакве штете, као ни користи бу-

Л И С Т А К. ЗАШТО ЈЕ ОПЋИНСКИ БЕЛЕЖНИК ОТПУШТЕН?

(Цртица из живота.) Висок веки господив увезе се у опћинско двориште. Званичници у писарни брже боље поседаше на своја места и почеше уредовати. Тај високи господин спази у дворишту красну младу жену, те јој се и нехотице поклони. Она му смешећ се отпоздрави. Завиела високога господива лепота ове жевице. То се је могло опазити одатле, што ју је са стране пажљиво посматрао и што је павдура, који се овде десио, запитао: „Чија је то госпођа?“ „Бележникова! покорно молим,* одврати понизни пандур. Високи господин уђе у писарну, те стаде озбиљво свршавати свој посао. Примао је и отправљао странке; прегЈедао и уређивао списе; опомињао и саветовао опћинске званичнике итд. За то вр ме долетг павдур бележвиковој жени, те ј°ј : „Рекао је господин нотаруш, да приправите масву уживу. Биће код вас ва обеду, знате, овај велики господин.* Опћински će бележник, нема одавна, оженио мислим пре по годиве, јер је од онда престао залазити у сеоску крчму к „Краљевићу-

Марку“, где се ми млади неожењени људи састајемо, да у друштву угодније проведемо слободно време. С њиме смо се врло лепо забављали; али нас он први оставио. Белај га спутао у женске окове. Кад је човек ожењен, онда дабогме да не сме никуд од своје женице. Наш се бележник није требао кајати, што се оженио Нашао је честиту девојку ванредне лепоте а непокварева срца. Била је сирота, али је била поштева. Ово више вреди него хиљаде. Многа женица са својим хиљадама, допесе свом мужу несрећу и проклетство. Ова није донела бележнику новаца, али му је донела крепосну душу и племенито срце. Била је то у опће жева, која је донела своме мужу срећу и покој. Нашао ју бележник сироту, опазио њене врлине, заволео ју, па се и оженио њоме. Тачно у пола два сврши високи господин прегледање уреда. Бележник се усуди понизн о га позвати к себи на обед. Сетив се високи господин лепе бележникове жеве, прими милостиво његов позив. Изврстан обед приредила бележниковица, а бележник се постарао за још изврсније вино. Винцем бележниковим разиграло се високоме господину срце, а лепотом бележникове женице узнела му се душа. Тако је високи господин био врло добре воље. Највише се забављао с лепом женицом, дочим је бележник као оеуђе-

ник седео за столом. У то некз покуца. Бележник је нешто требао у писарни, те је морао оставити високога господина, да се забавља с његовом жаном, док се он поврати. Сад је високи господин био сам, те се приближи ле ој женици и стаде јој говорити: „Ала сте ви, госпо, красна! Несте заслужили, да овде на селу увенете. Вас је судба требала поставити у град, да тамо сјајете лепотом својом. Тисуће би тамо обожаватеља имали. Ој колико сам сретан, да ам вас упознао. Ваша ми успомена неће никада погинути. Видео сам лепоту вашу, њој сам се дивио, па сам вас заволео. Не бежите од мене. Ја сам висок званичник. Могу много. Узвисићу вашега мужа, како никада ни сањао није. Само ме не одбијте! “ И хтеде пољубити, и хтеде обгрлити лепу жену. Но она га рину од себе, викнув: „Господине! Не дирајте у мене, јер тако ми бога, нагрдићу вас.“ „Ха, тако!“ рикну господин. „Тако ви говорите мени? Чекајте, показаћу вам, ко сам! Хтедох вас обасути мојом милости, хтедох вас подигнути, али сте ме одбили. Место милости сад вас чека несмишљена немилост. Хеј, слепци, па још тако опори! Добро, добро, видећемо, i какви ћете бити, када не будете има 'и круха и еоли.* И високи грсподин разјарен излети из собе,

скочи на кола, која су га чекала и одвезе се из села У соби је стајала бележникова жена и говорила: „Све, све, само части не могу дати!“ У то дотрча у собу бележник сав блед и упрепаштен, те сгаде питати: „Штасето, Маријо, за име божје, дигодило? Зашто је тако нагло отпутовао?* Жена му исприча све. Беше њеном верношћу ганут, те прозбори: „Знам, да ћу бити отпуштен, али нбка, уз тебе ћу ласно невоље подносити.* И обгрли и пољуби млаДу жену, а она рече: „Да, не бој се!“ Четири дана кашње и бележник није више уредовао. Био је отпуштен из! службе. То је била казна, што је није заслужио, јер је био савестан чиновник. Сви 1 смо га сиромашка жалили и осуђивали тај чин. Али шта ћеш, кад су велика господа моћна и силна. Некадањи бележник данас је опћински писар. Тежак је то Човек би ту очајавао. Бивши бележник то трпељиво подноси, тим лакше што га жена теши и бодри. Та неће ваљда вечно ни овако оетати. 14. августа 1886. Прибележио Сиротица.

ЗАСТАВА* ввлаеа редовно средом петжом и иедељом иа целом табаку а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарску на целу годину 14 ♦. - н. на jo године 7 ф . _ н на четврт године 3 ♦. 60 н. на 1 месец 1 ♦. 20 н. За Србију (у сребру) на годину 35 двн. на пола године 17*/, дин. на четврт године 9 динара.

BF’OJ 138. i у Новом Саду у недељу 7. (19.) септембра 1886. ГОДИНА XXI.

ОГЛАСИ рачунају се no в новч. од сваке врсте оваких еитних елова, аа жиг се плака по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примају се РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.