Застава

гарском и српском народу и њиховим владарима донети, јер такве симпатије и антипатије не помажу. Мађарске симпатије непомогоше Турцима, јер и ако су они на ђунису победили, ипак им је руско јунаштво ногом за врат стало. Марарске слмпатије за Батенберга не сачуваше му престол, и он отпутова тамо у Немачку. Тако говоре руски листови, и то је зрело речено. П.

Главна скупштина Матице Српске

Иавештај подпредседника књиасевнога одељења Оветовара Савковића о годишњем каижевном раду матичином. (Наставак.) На расписане награде из фонда Јована Наке В. С. Миклушког стигла су ова дела: 1. „Кринка", трагедија у 5. чинова, од Николе В. ђорића; 2. „Мој цеп“, шаљива игра у 3 чина. од непознатог писца, са мотом: „Ernst ist das Leben, heiter ist đie Kunst;“ 3. „Цар Јован,“ историјска трагедија у 5 чинова, од Мите Поповића, коју је писац према оцењивачким примедбама прерадио и поправио; 4. „Роман украђеног детета“, од непознатог писца. Према оцени Дра Милана Јовановића Батута и Јована Грчића одбијена је трагедија „Кринка“, а шаљивој игри „Мој цеп“ досуђена је награда од 150 ф. из фонда накиног. Скупштини ће се засебним предлогом поднети, да се та награда прогласи и отвори запечаћено писмо; које скрива име пишчево. Исто тако досуђена је награда од 300 ф. трагедија Мите Поповића под насловом: „Цар Јован,“ и то на оцену Мише Димитријевића и Дра Милана Савића. И та ће се награда прогласити у скупштини. Према оцени Паје Марковића и Милана Андрића није примљен спис: „Ромап украђеног детета,“ нити му се досудила награда. Књижевно одељење одлучило је на предлог члана А. Сандића, да се уз „Летопис* издаје: „Браник српског језика“, који би се додавао „Летопису" као прилог с посебном пагинацијом, па кад изнесе десет табака, тада да се ти табаци и посебно увежу као књигаза себе. Тај „Браник српског језика“ излазио би као додатак сваком „Летопису“, чим би се искупило најмање за један табак градива. Књижевни одбор је упућен, да у смислу те одлуке поступи. Предлог члана А. Сандића, да се издаје: »Српски речник знања и науке" (енциклопедија) у мањем облику, није примило књижевно одељење, по што се друштво ово не може упуштати у издавање таквог речника, јер му ни новчаие ни књижевне прилике за сада не допуштају, да може с успехом извршити тако тежак и огроман посао. Ј. Миодраговићу одређено је у име награде 120 фор. за његов чланак у „Летопису" под насловом: „Култура и срнство у културној борби.“ Решено је, да се расправа из српске књижевности Стевапа Милованова с насловом: „Физика у Срба“ прештампа из „Летописа® у 200 комада и да се од тога уступи писцу 150 комада. Књижара Браће М Поповића у Новом Саду издала је од себе одвезу, да ће за годину дана издати на свет дело А. Хаџића под насловом: „Српкиња на дому, у народу и у свсту.“ На основу те обвезнице позван је управни одбор, да изда пиецу досуђену му награду од 50 дуката из задужбине Јована и Терезије Остојића. Није примљена понуда Дра. Н. Селака, да му „Матица" ћирилицом прештампа његова два латиницом на свет изашла превода: „Хигијена и одгајање дјеце у прво и друго доба живота", пошто је „Матица“ већ једном наградила такво дело од дра Милана Јовановића-Батута под насловом: „Чување здравља наше деце“, а и Др. Владин ђорђевић пре-

вео је и штампао у листу „Народно здравље“ пешто од тога дела, које је преводилац поднео. Паја Т. Теодоровић понудио је, да му „Матица" награди књигу, која ће енциклопедично обухватати целокупну пољску привреду, а коју ће он у ширем обиму израдити. Понуда му се није могла примити, чо што ово друштво нема довољно средстава, да би се могло упустити у награђивање и издавање таквих дела Делу дру Стевана Павловићаподнасловом: „Мала поетика за школу и за народ“, досуђена је награда од 300 фор. из фонда Јована Наке, према оцени Јована Бошковића и А. Сандића. Књижевни је одбор овлашћен, да може писцу издати ту награду, чим он своје дело према примедбама оцењивачким поправи и одбору на преглед поднесе, и одбор се увери, да је писац све оно учинио, што су оцењивачи од њега захтевали. Писац је поднео своје дело наштампано и сада се очекује, да кажу оцењивачи, да ли га је онако поправио као што су то они захтевали. Да би се „Књиге за народ“, што их издаје „Матица Српска из задужбине Петра Коњевића, што више распрострле у народу, обратило се књижевно одељење на: Народно-школски савет у Карловцима, на пречасне конзисторије у Задру, Котору и Сарајеву, на кр. срп. министарство просвете у Београду, на књажевско министарство просвете и црквених послова на Цетињу, и на земаљску владу у Сарајеву, и замолило је свете власти, да препоруче својим подручним органима и општинама, да те књижице купују и раздају деци као премије при иепитима. До сада ‘в одазвало књаж црногорско министарство просвете на ту молбу матичину и наручило је по 10 комада од првих свезака, а у напредак се претплатило на 100 комада сваке књижице, коју „Матица" изда из фонда коњевићевог. Гђа Савка Суботићка понудила је на откуп и издавање рукопис свога пок. мужа под насловом: „Мемоари дра Јована Суботића“. Ти мемоари изнели би до 60 штампаних табака, а подељени су на три дела: 1. Идила; 2. Пролеће; 3. Лето. Понуда се за сад није могла примити, по што nMaтица“ нема толико средстава, да откупи и изда тако велико дело. Примљени су за „Летопис“ ови књижевни прилози и саставци: 1. Приповетка : „Рашта се тако догодило?“ од ђ. Јовановића, на основу оцене Милана Андрића. Писцу је одређено 25 фор. у име награде. 2. Приповетка Мите Живковића под насловом: „Враг-ђевојка, елика из Сарајева", по препоруци дра Милана Савића Награда писцу 20 фор 3. Чланак Марка Драговића „Грађа за ђеографију Црне Горе“, на основу оцеце дра Милана Јовановића-Батута. Награда писцу 60 фор. 4. На основу мишљења Аркадије Варађанина примљена је расправа Мите Нешковића: „Учитељска школа у Црној Гори“ и награђена са 50 фор. 5. По препоруци Светозара Савковића примљена је трагедија у 5 чинова од Николе ђорића с насловом: „Владислав краљ угарски", и писцу је одређена награда од 150 фор. 6. Оцена Мите Нешковића на „Закон за основне школе у кнежевини Црној Гори од 13. септ. 1884.“ и писцу је <дређена награда од 12 фор. 7. На основу оцене дра Илије Огњановића примљен је спис дра Милана Јовановића-Батута под насловом: „Грађа за медецинску терминологију", и писц је одређена награда од 40 фор. по штампаном табаку. Уједно је решено, да се та „Грађа“ прештампа из „Летописа“ у 300 комада, да се од тога уступи писцу 100 комада, а остало да се распоклања књижевним друштвима и стручњацима, да би се тако та грађа могла после допунити и исправити. < 8. „Златоуст Деспота Лазара. Опис старог рукописа“,од Стојана Новаковића. 9. „Последњи Бранковићи, у историји и у на-

родном певању (1456- 1532.), од Стојана Новаковића. тт AJO. „Бајрон у Италији", од Марка Цара, осн#ву оцене дра Милана Савића. Писцу је одре ћено 20 фор. награде за тај чланак. 11. „Биографија Јована Витковића“, од Гаврила Витковића. Писцу је одређена награда од 150 фор. 12. „Баре у Бачкој“, расправа Мите Петровића. Награда писцу 70 фор. 13. „ђорђе Магарашевић, српски књижевник и први урегник „Српског Летописа", од проф ђорђа Магарашевића, на основу оцене А. Сандића. Награда писцу 80 фор. 14. „Преки Лек“, шаљива игра у 1 чину, од Мите Калића, по препоруци дра Милана Јовановића-Батута. Писцу, воји је то дело анонимно послао био. досуђена је награда од 50 фор. 15. „Опет неколко народних игара“, од Моје Медића, по оцени ђорђа Рајковића. Награда писцу 25 фор. 16. Песме: „Последњи дани IX, X, XI и „Полажајник“ од Драгутина Ј. Илића, по препоруци дра М. Савића. Писцу 10 фор. награде. 17. „Допуне и поправке српској библиографи и од 1748—1880“, од Марка Кречаревића. Писцу је одређена награда од 25 фор. 18. „Прилози за историју Црне Горе*,од Марка Драговића. Награда писцу 25 фор. 10. Песма Мите Поповића с насловом: „Вата", а писцу је одређена награда од 20 фор. 20. Поправљена шаљива и<ра у 4 чина под насловом: „Добре воље“, од Дра Милана Савића. Награда писцу 80 фор. 21. „Неколико ријечи о тасту Немањину, бану Борићу" историјска студија од Синише. 22. „Родослов Беле Павлимира и Тјехошила", генеалогичка студија вз повеснице српске, од Синише, по оцени Милана А. Јовановића. 23. „Српске народне приповетке“, скупио Владимир Красић, ва основу оцене ђорђа Рајковића Награда 50 фор. 24. „Фрушкогорски извори и помени о њима у старијој књижевности“, од Мите Иетровића. Награђено са 40 фор. 25. „Змај-Јован Јовановић као педагог. (Један листак из историје васпитања у Срба.)“ Од Мите Нешковића, на основу оцене Аркадија Варађанина. Писцу је одређена награда од 70 фор. 26. Оцена Мите Нешковића на књигу дра В. Бакића: „0 механизму у школској настави.“ Писцу 25 фор. награде. 27. Приповетка из српског горњо-крајишког жи вота под насловом: „Сабљу или девојку", од Сретена Данчића, по препоруци Светозара Савковића. Награда 10 фор. (Наставиће се.)

Преврат у Бугарској

Бугарско собраније примило је без икакве расправе акламацијом ову поздравну адресу на руског цара: „Скупљени посланици шаљу топле молитве богу за дуг и срећан живот царев и подносе му вајискреније честитке, осећаје привржености и дубоке оданости, са уверењем, да ће после свију досадањих догађаја нестати запетости у одношајима Русије и Бугарске, те ће цар као и пређе узети бугарски народ и народно дело у своју моћну заштиту, и ускорити јединство Бугара и њихову самосталност и независност. “ Депу:ација предала је ову адресу руском посланству. После тога занимало се собраније са финансијским предлозима. Идућег дана удесио се одговор на престону беседу регенства. Собраније одобрило је, после дуже расправе, опсадно стање. Овом се јако противили Цавковљеви приврженици. Осим тога одобрило је собраније буџет за 1887. и 150.000 франака за путни трошак кнезу.

Аустро-Угарска, Италија и Енглеска признале су регенство. - „Дели Њу“ јавља, да у Одеси стоје 20.000 руских војника приправни за одлазак. Исто толило има војника у Криму. - „Новом Времену* брзојавља из Софије дописник, да је говорио са Радославовим којв га је уверавао, да се питање о кнезу Батенбергу неће више у собранију потрзати. Собраније ће општу амнестију издати за заверенике преврата од 9. августа. После га је уверавао Радоелавов, да застава струмског пука није сагорена и да се одгађа разрешење школе војних питомаца. По вестима са Цетиља веџба се и и реорганизира се црногорска војска. Но о каквом ратном подузећу пе може бити ни говора. Све се ово чини само зато, до Црну Гору не затекну догађаји неспремну. Румелијске регименте, изузимајући једну, вратиле се из Софије у Пловдив. Велико собраније састаће се још у септембру у Трнову.

Политички преглед

Црногорско оружање. Црногорска се влада јако стара за преустројство и оружање своје војске. С тим стоји у свези и последње путовање Боже Петровића по ванземству. Набавио је неколико Крупових батерија, 30.000 острагуша и силну џебану. Све је исплаћено у готовом новцу. Наручено оружје и џебана послата је већ из Хамбурга у Котор, где су већ приспели црногорски официри, да све то пркме и отправе у Црну Гору. Проггњање Пољака из Пруске. Пруска влада још непрестано прогања Пољаке, који су родом из Галиције или Русије. Тако је месеца јула и августа прогонила педесет галичко-пољских породица, које скупа броје 150 душа. Од јесени прошле године па до септембра ове годиве прогоњено је из Пруске и дошло ј: у Галицију 576 пољских породица са 1726 душа. Та варварска мера пруске владе траје дакле још непрестано и „цивилизована" Немачка неће се све донде смирити, догод из Пруске не прогони све Пољаке, који су родом из Русије или Галиције. Присаједињење Египта. Глас, да енглеско министарство отворено тежи, да Египат присаједини Енглеској, није у Цариграду турске владине кругове узнемирило, јер држе, да је тај глас веистивит. У осталом, истина је, да се у последње доба живо депеширање водило између порте и Муктар паше.

Из словенског света

(И. И—И.) Русија ће нрославити ових дана стогодишњи роћендан једног свог научењака. Бивши руски министар просвете, пре тога руски посланик у Паризу, Сергије Уваров, навршио је 100 година свог радом препуњеног живота. Као министар просвете преустројио је Сергије Уваров руеко школство. 0сим тога радио је Уваров много и на књижевном пољу. Пиеао је руски, француски и немачки, а свагда се разбирао о напретку свију словенских народа. Зажелимо вредном старини Уварову још који десетак година живота. Почетком ове школске године отвориће се по Русији леп број виших девојачких школа. То ће се учинити нарочито у оним крајевима, где је образовање руског женскиња запуштено Михајло Ал. Бутлеров, руски природњак и професор хемије петроградског свеучилишта, умро је на евоме добру. Покојвик је важио у руској књижевности као врло даровит и вредан радник. Списи му већином расправљају питања из природ-

ЧЕРЕВИћ У МРТВОЈ СЕЗОНИ.

Мислите Черевић је само по томе чувен, што је дао Српству добротворе Петра Костића и Атанасија Гереског и чува им тела; што се ту родио рано преминули песник Јован ГрчићМиленко и што на черевићком гробљу почива и његова „ружа мирисанка* Милена, по којој се он онако у песништву и прозвао? Ове године бар ваља и то да се чује, да је Черевић овако убог и мали, напоредо са Бугарском изишао пред свет са свршеним чиновима у добу, када се музиканти европског ковцерта одмарају и по развим водама и купатилама траже свежине својим телесним и душеввим моћима... Ево, да чујете! Лицем на св. Илију видеше овдашњи певачи и певачице у својој средини ликовођу, г. Душана Лукића, човека вешта и подузетна да једну мисао оживи, видеше у њему животворца својо мисли, која се у њиховој вољи већ пре две године зачела била, и одмах првих дана, у почетку, када је као што се зна, најтеже, могло се опазити, да ово подузеће има животне снаге, те да ће све почетничке сметње и муке преболети. То уверење мораде свако сте ћи, па је то уверење нагнало и она сумњала и оклевала, који се из овог или оног обзира не хтедоше дружини у почетку привључити, да јој се доднвје приближе и удруже, Ц зато евала

оним устацима, који од почетка па до краја издураше па и малодушне оживеше и за своју мисао придобише! После таког одзива од стране певача и певачица, а још и више после истрајне и подједнаке вредноће и вредноће ликовођине није чудо, што се после не пуног месеца дана могаде у нашој цркви Рандхартингерова литургија у мешовитом збору од еванђеља па до „Благословен грјади.. .* отпојати. А то је било управо на велику. Госпсђу; а у недељу после ове, отпојана је она и по други пут у присуству имевогавога ликовође а вод управом сталнога му замевика од јако г. Николе Савића. Истога дана т. ј. ва велику госпођу одржала је и овдашња читаоница своју свечану седницу приликом проглашења одобревих јој правила. Прво је председник поздравио скупштиву, а после тајвик прочитао свој говор о задаћи читаовица у опште и о показаном вапретку черевићке посебице а по том је прочитао правила и тада је дошао ред на ручак. У овој свечавости учествовали су као гости оба уредника „Заставе, * и још други из Н. Сада и Руме. Зазуме се да овај прави српски ручак није могао без дравице проћи. Предсееник чикаТоша Златић се сетио прво новосадских гостију укупно а потом присутнога ликовође. Уредник Томић, у захвалу на здравицу изјављује своју радост, што се у средивн варода овакн заводи

за покретање народног живота освивају и то је знак, да војска неће да узмиче, ако и официри хоће. Лаза Нанчић говори кратко, јер не би било чудо ако би, ћутећи годину дава у Вацу, и говор заборавио, те захваљујући на здравици подиже чашу у здравље важном фактору овог места г. Георгу Грчком и своме побри Н. М. с којим војује већ 15 година ТаЈник ваздравља председнику, а по том присутним суграђанима католицима. Овај је ручак требао бити у воћу, зли сумњиво време не допусти, јер и кад су се гости по авлији почасног председника г. Јована Сгефановића-Брате разместили, удари грозна киша, али Србадија не даде се заплашити ни од елемевза, већ у своме заклону проведе на српски начин тик до зоре, пијући, певајући, играјући и наздрављајући, кад је чему било време или расположење... Али ликовођа са својим певачима хтеде осим службе ва ноте још и нешто више пред черевићки свет да изнесе, те изненадише овом беседом, на којој отпеваше шест песама са таком нагласношћу и тачношћу да их је по томе могао човек, без обзира на ону и сувише кратку спрему од неколико дана, упоредо ставити са ма каквим редовним певачким друштвом Осим песама био је програм запремљен једним говором, г. Н. Марковића, који би из уста бољег говорника већи ефект учинио, деклама-

ција г. С. Милутиновића: „Конт, “ који ва свршетку доби киту цвећа, и декламација г. Лазе Надбандића „Мисли једног маторог Ш. “ а на изазив отфалака исти и ону Змајеву „у-теху мајмуну" тако, да је својим декламацијама унео весели елеменат у ону веселу забаву. На свршетку првог дела деседе доби ликовођа леп венац од черевићских госпођа и госпођица, које је он својим успехом у пуној мери и заслужио. После тога је наступио други део, којег се женски пол највише радује игранка: прво до одмора и залагања а после и до зоре а некима је и ово мало било, па су и од сутрашњег дана један део позајмили. Одзив је према осталим черевићким забавама био добар, али према труду приређивача и ономе, што су ови сада дали, требао је могао je много бољи бити. Било је и гостију са стране прилично. Но покретачима довикујемо: само напред, а добра ствар прокрчиће себи наЈпосле пута! Ето, то се све догодило у Черевићу, када се свако од силне врућине повлачи у хладили бежи у купатила, и то управо онда, када и угари са својим кнезом отшалише онаку шалу. К, није ли то вредно да се забележи? А ja ништа друго и не чиним. —ћ.