Застава

ЗАСТАВА

ПОЗИВ НА СВА СРПСКА ПЕВАЧКА ДРУШТВА У УГАРСКОЈ.

У нас су данашњим даном певачка дру- ( штва скоро једини фактори, који су по- ( звани, да уметнички гаје, шире и унапређују српску глазбу, нарочито песму. Али, 1 певачка друштва, ма како снажна била,!' ако у свом делању немају јединственога ! правца, не могу појединце и без органи- i зације постићи на том пољу повољна резултата. Тај би правац могла одређивати заједница свију наших певачких друштава у Угарској. Значај и потребу певачке заједцице осетила су наша певачка друштва још одавно, па су је и основала. Омладински i покрет захватио је и наша певачка дру- 1 штва, и године 1869. основана је певачка , заједница, којој у оно време припадаху: панчевачко, шабачко, белоцркванско, митровачко, вуковарско и новосадско певачко друштво. Али које са тога разлога, што је заједница обухватала и прекосавска певачка друштва; које што јој је статутом установљен задатак био тако огроман, да јој се опстанак на дуже време није могао ни замислити (оснивање 5 стипендија по 600 фор., оснивање средњих певачких школа и консерваторије помоћу редовних улога од појединих пев. друштава и т. д.); које најзад са разлога, што је стара заједница као „интегрујући део уједињене омладине“ разрешењем омладине ео ipso разрешена: та стара заједница више не постоји; а узев у обзир све горње околности, нема у опште ни изгледа, да би заједница с онаком основом и онаким обимом скоро могла из мртвих ускрснути. Знајући то, а уједно осећајући преку потребу заједнице, друштво „Гусле“ је наумило, да од своје стране поради на томе, како да се оснује у нас певачка заједница онака, која одговара нашим потребама и нашим силама. Па како су у нас ретке прилике у којима се на једном месту стичу певачка друштва у већем броју, а прослава 25-годишњпце нашег народног позоришта је за ову мисао баш добро дошла то друштво „Гусле“ у договору с новосадским певачким друштвом овим братски позива сва наша певачка друштва из уже Угарске и из Троједнице, да тога ради или изашљу своје заступнике на ПЕВАЧКИ ЗВОР И ДОГОВПР' који ће се одржати у Новом Саду у просторијама српске читаонице у суботу 11. (23.) априла о. г. у 3 сата после подне.

Молимо уједно свако друштво, које ми- ј сли у збору учествовати, да се за времена i пријави новосадском певачком друштву. i Друштво „Гусле“ је израдило за заједницу и нацрт правила, који је заједно i с овим позивом обнародовања ради послан i сл. уредништву. У пуном уверењу, да ће се наша пе-’< вачка друштва овом позиву својски ода-j звати, јесмо с братским повдраво , »Из седнице друштва „Гусле“ држане , у В. Кикинди 1. (13.) априла 1887. Арманд Поповић, Др. Живко Богдан, перовођа. председнив.

ДЕСЕТ ФОРИНТИ.

(Олиха ив граничарокот живота). Има томе својих осамнајст до двадесет година валда, како се у селу С* догодало ово. што хоћу да вам приповедим. Беше некако баш у вршидби. Једног лепог дана из јутра седила су пред »стражом* два постарија човека. Онај, што по изгледу беше млађи, био је тада први сенатор у селу, а онај старији био је газда добре и јаке куће Иванчића. Разговарали су тијо, као, да их нико не чује, а могји су здраво разговарати; не беше баш никога, ко би им разговора чуо, јер свакоме је било сад да свога посла, а не да иде на стражу, да слуша шта први сенатор са газдаКостом разговара. Но они се опет тијо разговарали, скоро шапутали, али се видело, да разговарају брзо, онако, као кад хоће људи на врат на нос да скроје неки план, па нису ради да их ко-год у том ухвати, да им валда не поквари план, докле га не изведу, или може бити, да нико и не сазна sa њега. Не могу, бога ми, не могу да га гледим. Сав ми је крвав, кад га видим. Видиш, ја сам добар гавдв; имам земље и стоке толико, да сам мислио, да ћу, док хивим, увек од први људи бити у селу, а ти внаш, да нисам ја то стекао, да се нисам сам подигао, већ да ми је имање

остало од мојих старијих. За то ми је баш и тешко: стару кућу Иванчића да .неко претекне. Ја знадем, каква је сиротиња била у кући његовој. Радио је и мучио се као нико његов, а ето, шта сам дочекао, да ме сада имањем већ претекао. Но не би ме ни то тако једидо, аман било у селу, било у кумпанвји, било у ређименти вреди он више од мене: одају му и гори и б>љи пошту, а ја као и да нисам жив на овоме свету. Не могу да га трпим, морам му где-год ногу подметнути. У имању да га сметнем не могу, али ћу гледати да га осрамотим, да буде постидан у селу док живи. Било би ми и то доста. Тако је шаптао газда куће Иванчића, а први га сенатор слушао мирно, ни оком да је тренуо, као да је зар премишљао уједно, како да газда-Који помогне. Сила је он у селу, може много да учини. па би се могло покушати. Радовао би се и он, кад би се пред селом деда-ђока осрамотио. Ти ми говориш, а ја те слушам, али уједно и мислим, како би могли то да учинимо. Знаш, и ја га не волим. Кад је женио првог унука, узео је мене ва старог свата, а онда још нисам био сенатор. Знаш, да је лане оженио и другог унука, па си валда и чуо, ко му је стари сват био. Мене, као првог сенатора обишао осрамотио ме пред целим селом. Еј, Симо, мислим ја о томе ево већ година дана, аман никако, да иађем згоде. Тек

ми пада по нешто на памет, али чини ми се да се не би тиме много хаснили. Ево, само да ти кажем. Сећам се, кад смо у револуцији били на , збегу више П., да сам му дао 10 форинти у зајам. Искао је од мене те новце, да купи своi јима опанке. Сад, како би било, да потегнем [ ја, па дч тражим бајаги тај новац од њега. Да ли i ми је он тај новац вратио или није, не могу ! се са свим опоменути, ал све једно је, до за■ клетве сигурно неће доћи. [ Хм! Шта мислиш, Симо, да л’ би могли [ тако да га стигнемо. Ако ништа друго, знаће - свет, да сам му некада новаца узајмио. Па добро, хајде да пробамо. Можда ће ! после бити и друге згоде за сада биће и то • доста. Него, да га зовем одмах на стражу, не - би ли га како-год скловили, да ти врати 10 форинти па онда смо готови. Гледаћемо после, да сазна и цело село то. План је био готов против деда-ђоке. * * * Брат ђоко, звао сам те на стражу, јер . брат-Коста каже да има нека посла с тобом, па би хтео да рашчистите међу собом лепо и мирно, да не дође до тужакања и рапорта. Стари сте већ људи, а добре газде, па не би било лепо, да се вучете по суду, те да вам се свет смеје Сећаш да се брат ђорђе прихватиће гавда-Коста, кад оно бесмо у револуцији на

3 збегу више П. да сам ти дао 10 форинти 1 не знам шта ти је требало ти рече, да куi пиш својима опанке, па ми те новце ниси врау тио. Прошло је, истина, доста времена, па како - хоћеш сада: ако ћеш ми вратити добро, 4 ако нећеш опет добро. Хвала богу, ја нисам з осиромашио са ти 10 форината, па нећу ни оу сиромашити, а теби нека је богом просто. Онда - еам те помогао у невољи а сад како хоћеш.... Хм! хм! Али за што ти мене пре ниси i опоменуо за тај дуг. Jec’, узајмио сам ја <од тее бе онда новаца, али не толико, колико ти кажеш: 10, већ 20 форинти. Али се ја врло дое бро сећам, кад смо дошли опет натраг са П., е да сам ти свих 20 форинти вратио. Да сам још е кад-год од тебе узајмио новаца, бога ми, ја не ) знам.... Па добро, добро, брат-ђоко, није то бог вна шта. Ето брат-Коста каже, да му је све једно: хоћеш ли му вратити или нећеш, тек хтеде само чути од тебе, како ти мислиш. А ти, брат-Косто, не-би за цело требао да трар жиш сад свој новац, ако ти и није вратио, јер , прошло је много времена, дуг је већ застарео... а Не, не, Симо, нећемо тако. Дедер пишити . нас на рапорт. Што данас имам, то је мука i моја, мојих синова и моје унучади. Грех би е био и једну крајцару у лудо да избацим из своје куће, али као што би то грех био, тако е исто не бидбило лепо ни право, да мисле љуi ди, да сам некога преварио и закинуо —дз

ВЕЛИКИ ПЕТАК.

Нека необична туга н бол испуњава цео 1 православни свет на данашњи дан. Христос , издише на крсту ; поквареност ft нвваљотво ликује. Нећемо да говоримо о Јуди Искаријотском Његово име презире и онај који није Хришћаиин. Па опет је у грудима Јуде Искаријотског тињао пламен частољубља; он се заборавио; продао је онога, за кога је требао умрети, али се покајао, те је сам себи одузео живот. * * * У том погледу пошао је данашњи свет на горе Данашње „Јуде* су неваљалије од оног Искаријотског; они кад учине издајство, не убијају сами себе, но уживају плодове издајства свога. * * * У целој Христовој парници најодвратнија је личност Пилат. Он је одвратнији и од Јуде. Научен, образован човек,' треба да дели правду, његов је поеао да се опире неправди. И шта учини Пилат? Он види и зна где хоће Христа на неправди да распну; он би и могао и требао и морао, да се заузме за његз, али он то не учини. Јадиик је само опрао руке од свега и рекао: „Грех на вашу душу“. То су најодвратнији људи, најодвратнији па и најопаснији за оне, који се у њих уздају. » * * И иаш народ има на жалост Пилата. И то су они који ће га убити, то су они због којих неће никад прокопсати. Кад дође тежак час, ви ћете их видити где са своје висине силазе у блато; видићете их где постају мањи од маковог зрна; видићете где перу руке, збацају од- ’i говорност са себе. * * *

Било је пре три године кад су i нотабилитети почели да распињу 1 начело нар. слободоумне странке. i Цео је народ гледао онда у чо- ј века образоваиа, научена, те из- i гледао, да тај човек устане у обрану тог начела, да га брани и од- ] брани. Тај је човек био др. Полит. А др. Полит је у онај мах, прао руке. Уместо да је учинио све што је могао и морао учинити, он се непокрете. Па Пилати су нам гори од оних за време Хриетово. Оиај чивутеки Пилат је бар рекао: „Грех на вашу душу“, ал др Полит је рекао: „Акоје товољана рода, дасеубије начело народне слободоумне странке, ја ћу бити последњи кој и ћу се томе опирати*. Тако је он написао у својо) посланици, пиеаној Јевреју Макеу Фалку уреднику „Пештанског Лојда*. * ♦ ♦ Слава сваком, ко се натраг врати! Али у овом тренутку кад се др. Полит враћа натраг у борбу, он би да отера оне, о којима сам рече у својој брошури, да су у место њега у најопасиијем часу, одбранили слободоумно начело. Овај горњи члаиак написасмо за то, да покажемо: зашто се недамо отерати од др. Полита. Он се показао као добар генерал у миру, он је. високо носио шарено перо за клобуком и звецкао сабљом о калдрму, али је у најодеуднијем часу напустио војску. Нека нам данас опрости, али њему за љубав не дамо се отерати. Толико му на зиање, па нек не покушава даље, да сам себе брука. Ако хоће лепо, лепо, ал ако „настави како је почео, ми ћемо бити елободни да кажемо још коју реч.

НА ЗБОР!

Кад нае једаред метму у политички гроб, нећемо ваекрснути. Пазимо дакле на себе; чувајмо свој Ј ; не дајмо да се чини од нас свашта. Дакле на збор! Понесимо на збор оно, што људи не смеју заборавити код куће. Понесимо свести, родољубља; понесимо очи па гледајмо; понесимо уши па слушајмо, а богме и уста, да рекнемо коју. Горег времена од данашњег нема. Шта је према томе киша и непогода. Ма какво време било, ма шта падало из неба, дођ ите на збор. , До душе, учињено je доста од онога, | што не треба. Можда неће бити слободно ! договорити се, шта а радимо онда, кад прођу избори. Неки су узели ствар тако, као да немамо никаквих других брига, доли

како ћемо изабрати два три посланика. Дођите на збор, па бар да кажемо, да није тако. Да нам је мађарска влада кројила дневни ред а не нека браћа из Ноеог Сада, не би нас могла већма стесиити. Напослетку биће ипак о нечем речи. Па гледајмо бар оно мало о чему ћемо смети говорити, да не испадне наопако. Остало ћемо знати и моћи поправнти. Овај наш позив изгледа, као да звоиимо на ларму. Ми нисмо криви. Није се добро почело, па имамо права зепсти. За то нек дође народ. Ако се мисли што криво, он је ту да не допусти, ако се мисли добро, он треба да је ту да благосиља. На збор у Сентомаш, па се узмимо добро на ум. Запамтите, да немамо више много да изгубимо.

Глас из омладине

Поштујемо свачије убеђење, па ево отворено велимо, да треба и вод омадине да тако i буде: ако једнодушност није могућа, а оно бар i да се међусобно уважавамо као људж. Не■ воља је то, ; што омладина није једнодушна, а r доћи ће згодније време, када ћемо много опширi није говорити о омладинским приликама. Један део српске омладине изазван је, он данас мора i да пзраза да своме осећању. Изазвало га је . оно писмо, што га је један члан омладине пиi сао г. др. Политу. > У име те омладине ја подижем глас. Не , тиче ме се г. Полит, не тиче ме се „Бранив*, . али тиче ме се понос омладинеки, тиче ме се в истина, па не могу допустити, да омладина буi де мост, преко кога ће газити неки људи, ради < својих интереса. > Понос омладински неће дозволити, да она - послужи за срество неколицини људи. У свесиом делу српске омладине изазвало је оно писмо велико огорчење; читао сам га, па нисам могао веровати својим очима, прочитао сам га још једном, и са гнушањем окренуо сам се од тог покора. Ако вреди што мишљење српске омладине, . ако је и она нека чињеница, ако је нужно да g се о њој пише и најзад ако је коме стало, да ту омладину убројава у своју странку, требало 0 је отворено, јавно писати. Требала се повести реч о томе не у приватним писмима, него отворено у каквом листу, па онда давидимо право ’ мишљење (у овом случају само) будимпештан* ске српске ђачке омладине. Али овом приликом а рђаво су прошли и писац оног писма и j „Браник*. Мало ниже ја ћу то показати а сада хоћу само у кратко да одговорим на садржај оног писма. За сада чиним то у најкрупнијим поте*) За сада доносимо овај чланак из круга омлаЈ динског. Имамо још и других и више таквих чла, вака а од других писаца, па ћемо и њих донети, i ако устреба. Пр. Уред.

„ЗАОТАВА* ивлшм редовио петком и недвд.ом ва цвлом ткбаху л уторвико« нл tio табаха. ЦЕНА ЈЕ ОВАз а Аустро-Угарску иа целу годину 14 ♦. н. на ло године 7 ♦. н. на четврт године 3 ♦. 60 н. на 1 месец 1 ♦. 20 н За Србију (у сребру) на годину Зп дин. на пола године 17‘/ј дин ' на четврт године 9 динара. \

БРОЈ 50. У Новом Саду у петак 3. (15.) априла 1887. ГОДИНА XXII.

ОГЛАСИ рачуввЈу е* но 6 во«ч. од »ретв оааких сигнпх влова, sa жиг м шлаКа . по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу ее уредвиштву, *претплатв и огласи админиетрацији „BАСТАВЕ* 1 у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примају ое РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.