Застава

Осим многнх, стигле су последвих дана још слике Созанскога, Пилавог и Матејка. Певачка друштва из целе Галиције имали су свој велики концерат у Лавову. Најдивније су одпеване руске и пољске песме. Пољски писац Бронислав Грабровски, чије радове радо превађају Хрвати, посетио је ово дана Загреб. А Гил е р чувени пољски писац и диктатор пољског устанка 1863. г. умро је. Чувени пољски сликар Јан Матејко, који је са изврсних радова своје кичице стекао светска гласа, иврадио је једну нову слику Тадију Кошћинског. Призор је бојно поље рацлавичко, са ког доносе Тадији задобљене заставе непријатељгке. Слика је продана за 50.000 фор. Пољска књижевност обогаћена је збиркама песама: пољског песника Адама Асијука, песникиње Марије Конопницке и бојним песмама од г. 1768—1830. Све те песме изишлв су ово дана.

Дoписи.

Црепаја, 12. јула. Има већ прилично времена од како из нашег места не добисте никаквог гласа. Томе је поглавити узрок тај, што се овде ретко што догоди, што би нашу ширу српску публику занимало. Данас међутим десило се нешто у нашој општини, те зато хитим, да српски свет с том ствари унознам. Наша општина је чисто српска и највећа у свој околини; броји до 6000 душа. Што се српске свести и српскога поштења тиче, неће те на далеко оваку општину наћи, што смо сваком приликом засведочили. Поред тога овде еу људи још веома имућни. Пре него што пређем на саму ствар држао сам да је нужно да ово напоменем. Давле, у нашем месту је смрћу покојног бележника место бележничко упражњено Разуме се, да са свију страна имамо молитеља, јер оваких места немамо сваки дан. Па шта би правије било, него кад би овака општина, која и по својој величини, по свом богатсву, па и по својој интелигенцији, која је овде довољно заступљена међу првим општинама у овостраном Српству бројати се може изабрала себи за бележника Србина. Ја мислим, а тако ће и сваки Србин мислити, да би то најпоштеније било. Шта више, срамота и крајња брука би била, кад би избор друкчије испао. Ми се тврдо у опробану свест и родољубље дичних црепајаца уздамо, да ће и овом вриликом себи пред васколиким Српством образ осветлати. Кандидат свију свесних Срба је млади Србин Паланачки а противнички неки Варади. Наш кандидат Паланачки је поред тога што је Србин још и стручно образован и псштен човев. Но на жалост морам приметити, да има неки вајни Срба, који би силом бога хтели дапротуре Чивутина Варадија. Надам се, да ће још за времена одустати од своје намере. Ми бар са највећом сигурношћу идемо избору на сусрет а шта даље буде, јавићу вам и обелоданићу неке смутљивце и њихов кртински рад. Црепајац. Иришки изборни срез јула 1887. (Зашто смо подлегли?) Прошли су избори. Мвђарски племић, и бан наше заједничке домовине, Карољ Хедервари може да се одмара на „лаворикама’. Но у сплету те Хедерваријеве славе има један пожутели лист на ком пише: »иришки изборни котар“. Од куд то? Како то? питају се људи. Е дошло тако време одговарамо ми. Богме дошло то време, да онај Ириг, који је вазда високо носио заставу српске свести, да тај велимо Ириг бира присталицу већине хрватског сабора Васу ђурђевића. Кандидат српске самосталне странке г. др. Богдан Медаковић подлегао је. Ево зашто: Сво чиновништво котарске области сматрало је за своју дужност латити се свих незаконитости и смицалица, да се мзврши жеља загребачких громовнива. Ово особље размилило се, као скакавци по плодним пољима, по иришком котару. Почело је оно познато „изборно уредовање’. У помоћ им је дошао и надшумар Оцић. Сав кортешки апарат дигао се на посао. Од Срба бирача тражени су потписи, да ће за ђурђевића гласати, од бирача Хрвата искао је председник реч, да ће бити за ђурђевића. Ко се томе противио, отеривали су га општинској кући “пандурима, и тамо га, под претњом затвора, присилили на потпис. У том им је ишао на руку и а сочинитељ разних требника’ иришки поп Васа. У Павловци су жандари читаву недељу дана „чували* наше људе, да не кортешују. У кот. области није било уредовања пред избор, сви су били по селима, где су и ноћивали. Предстојник Богуновић послао је у иришку цркву полицај-комесара, да пази, не били наш уважени свештеник г. Моловић држао какве „раздражавајуће" говоре. Наши су људи заплашавани. Шверцери спирита, хвале се да им је дозвољено кријумчарење спирита, само ако раде за владиног човека. То је награда. Сам ђурђевић јурио је месец дана по срезу, опијао се са сељацима и ишао им у посете. Свака му трећа реч беше Српство, а кад се угрејан враћа натраг, он вели свом пратиоцу предстојнику: (што он и бирачима каже) „Док ми (влада) даје, бићу уз њу*.... То знате вели човек, што у Осеку зида кућу за 80.000 фор. што их добио од владе, ■ у коју ће кућу ући финансијско равпатељство.

Поред предстојника играо је улогу другога реда и гиздави вежбеник кот. области Богдан Новаковић. Он је додуше добар удварач, сметен чиновник, а силовит кортеш. Иначе народњак у прошлости, владин човек у садашњости, а шта ће бити у будућности, то је богами тешко рећи. Може бити свашта. Он је тај Германов говорник, што га је на загребачком збору ковао у звезде, те за то добио службу. Ради боље каријере, ради чешће и на Вортмановом а Сремцу“. Новаковић је уредовао у Јаску. Био је редован гост (дал мио ил немио, то неоитајте) у кући Јоце Димитријевића Мишковића, ту га је наговарао да буде уз ђурђевића. Но Јоца се нехте ни осолити. Г. Богдан се разгњеви, те ће узвиктути: „Хвали те бога, штб сте жупанијски скупштинар, иначе би самном у Ириг, у апс“. Богуновић је позивао све одличне људе. Молио, претио, да буду за његовог Васу. Неки обећаше но кад видеше шта се ради, одусташе. Иришки парох г. Стојшић, кад виде, шта се догађало у Карловцима и уочи (на пијаци) и при избору, гласао је за Медаковића. Иришки бележник Душан Николајевић кортешовао је свакојако. Хтео се човек препоручити „вишима“. Има рачуна. Држ. одветник има код себе доста аката, о његовим кајишарлуцима. Њега трпе, ма да га се Ирижани курталисавају. Како врагу и да не. Та тај делија на плаћује уговоре са 10 —150 фор. У очи избора на 8 дана чували су пандури куће иришквх уважених трговаца Мите Рогулића, Н. Барковића и др. Ишли су око кућа, да спрече | састајање са сељацима, па богме улазили и у ду! ћане. Рогулић није смео никуд вћи, јер му пандур беше за леђима. Пандури се хвалише, како ће те ■ ваљане људе испребијати и послати их у апс. ' Тргсвац Неца Т. Симоновић, који је био ђур, ђевићев, мете у свој излог Васин плакат. Кад то : видеше наши, учинише и они то. Н. Барковић ме, те Медаковићев плакат у излог, а М. Рогулић на • табли. Полицај дотрча, те штапом подера плакат ■ код Рогулића, а неки писар кот. области хтеде разлупати Барковпћев излог, да извади плакат. i Сречише му. Ево ти и предстојника Богуновића. . Запенио као бесан. Свештеник Моловић опомиње • писара, да остави излог, но овај му одговара: „Тешко цркви, коју ви служите!" Предстојник i повиче: „Оружнике! Све редом у затвор!“ Тим је циљао на Моловића и збиља њега одстранише са пи; јаце. Предстојвик позва и плаћене кортеше у помоћ. Ту вам је трг. ђорђе Петровић, тутор без i рачуна, а иначе опште познати лиферант иришке . полит. општине, ком се сваки рачун исплаћује, ма I како он папрен и „од ока“ био. За њим се указује . поносно чело Неце Симоноввћа лиферанта пандурских одела, Ст. Дамјановић по навици „аминаш“ . игаче вечити силом одборник. Они су у осталом i кандидати за начелство, но без успеха. Свршило . се са отромбољеним нссовима, —• што се у осталом . догодило и Урошу Вујићу. Наше им сузе не по i могсше! Многи се већ кају. Осим тих, људи „од уверења“, радвли су за ђурђевића шумари, пандури, натароши, оружници. Радило је још насиље, пиће и подмвћивање. Насиље је постигло свој вршак о дану избора, и само то на1 сиље је учивило, те је ђу рђевић победио. Но ни после избора нису престала насиља. Неки Павловчани (Богдановић и др.) осуђени су за неку тобожњу штету на 14 дане з твора. Иришком трговцу Н. Барковићу хтедоше после избора метути у стан неког официра, ма да он нема просторија. Рекоше му да је то освета за избор. Чиновници прете бирачима, који су били за Медаковића, да ће запамтити, кад су били „против власти“. Милана Јовановића затворише, где је одлежао 5 дана. Ето вам нашег избора. Ето зашто смо ми подлегли. Медаковићев.

Вести из места и са стране.

Да ли опадамо бројно? У Рачи је пре једанаест година било 995 душа, а сад је тај број нарастао на 1308, давле број рачанског становништва повећао сеса 312. Двоглаве птице. Словаци у Хлубоку сазидали велељепну цркву, па по калвинском обичају метули на тороњ место крста, белог двоглавог орла. Мађари дигоше грају. Веле тај бели орао је велеиздаја, он је руско обељежје и мора се скинутн. Мађарске новине позивају владу, да орла уклони не само са цркве у Хлубоку, него и са српске цркве у Араду. Не на крсту већ на торњу насликана су два двоглава орла, а у том очи шовиниста виде панславизам. Уједињена омладина. На позив, да се и наши млађи људи и госпођице уписују за чланове уједињене омладине у Београду, одазвала се нека места. Као што смо извештсни на уписивању се почело радити по неким сремским местима. У Иригу се уписао леп број Срба, но упис још траје У Н. Саду се такође неколицина млађих људи уписало. Загребачко позориште. Пишу из Загреба: Зграду овдашњег позоришта, прегледала је 23. о. м. стручна комисија и изјавила, да је она у врло рђавом стању Већина чланова комисије гласаше, да се позориште звтвори. То се међутим неће све дотле учинити, док једна друга комисија не посведочи потребу затварања. Екзекутори размилише се, по налогу Тисином по земљи. Носе се котлови, јастуци, нова рана, добује дсбои. На мнопвм местима се попеки и одупре.

. Онда дође и до крви. Ово дана у х/чђ-Липики дошао екзекутор и покупио сву рану за пор?зу. Није ■ оставио ни за семе. То је народ огорчило и <?н је ’ јуришао на ревног егзекутора. Припуцаше пушке, ) жандарски орози се дигоше и крв поли земљу. Три ■ сељака осташе тешко рањени, а њнх 11 бацише i у апс. i Ватра. Пишу нам из Крчедина: Дана 28. јула t у пола један сат после подне појавио се пожар у s кући овдашњег житеља Јоце Јакшића. Изгорела му ) је слама, сено и марвене стаје, но срећа му је у • толико била, да је тог истог дана са вршидбом го- тов био, те му није рана изгорела. Како је и на з који начин ватра произишла тачно се не зна, но ј мисли се, да је морала произићи од пепела, који је / из ватренке избачен па ваљда није добро угашен био. Штета је прорачуната на 800 фор. Но том не, погодом већма су оштећени његови суседи Давид Обрадовић, коме је цела овогодишња рана, која још i овршена била није изгорела. Истом је пламен униF штио 130 крста жита, 23 крста зоби, 8 кола сена, - 2 штале, котобању и вајат. Штета износи 1500 фор. i Тај исти зао удес снашао је Ранка Саватовића, коме • је тако исто целу овогодишњу рану пламен угра- био и то 107 крста жита, 40 крста зоби, 3 пласта - сена и нешто сламе у вредности од 600 фор. Код - ове двојице услед пожара стање је врло рђаво, дочим су без хране како за себе тако и за марву остали. Рећи можемо да смо у толико сретни, што - се ватра дању појавила и што је време више мирно i. било те се шврењу ватри могло на пут стати. А е што је даљој ватри мах обустављен имамо благода- рити господину Пешчанском жељезничком управир тељу станице, који је лично и са жељезничком штре цаљком нама у помоћ притекао и тако многе од несреће спасао. Можемо са хвалом рећи, да је исти i- својом вештином при употреби његове штрцаљкеи о неуморнвм трудом, хвалу и благодарност код све!- коликог грађанства заслужио; а особито као странцу а који нам је у помоћ притекао нека му је и овом т приликом од наше стране топла захвала изречена. е Како се расипа општинсни новац ? Пишу нам г. вз Ирига: Наша општина стајала врло добро, до i. времена, кад се по Тисином калупу почела увађати е нова адмвнистрација и коs нас. Од тог времена по: чео се код нас расипати општински новац, од тог к времена задужила се иришка политичка општина е први пут. Ми имамо кот. област а наши чиновници [- у пол. општини одма похиташе, да се додворе кот. i- предстојнику, те дај уваљуј се у дуг зидај кућу за s звање и стан предстојнику. Но није ни то доста е већ треба прибавити и стан општинском начела нику. Цео тај посао стаје 25.000 фор. т. ј. за е толиии НОБBЦ зедтжио се Ириг. Кућа за кот. обi- ласт је у неком ћор-буџаку. Одели случајно кот. ’* област вз Ирига, (што ће бити, не буде ли се вим же бирао ђурђевић), општина ће имати кућу, ал о која јој неће доносити хасне, јер киријаша за тај м буџак неће се наћи. —— Дабогме кад се тако ради > неће бити чудо, ако се заклада Панте Јовановића, Д нвмењена стипендијама, утроши на оно, што није [- хтео ни завештач, па богме ни Ириг. ’» Станлеј. Јавилисмо да је убијен путник Станлеј 0 У боју, што га је имао са урођеницима због набавке - ране. Ова вест дошла је од једног мисионара у Ма'• тадвју. Ако је ова вест истинита, а по најновијим - вестима о Станлеју није невероватна, изгубило је а човечанство и наука свога неустрашивога истражио« ца Африке. Станлеј, који се кренуо као дописник ’ ,Н>у-Хералда,“ да тражи у Африци великог свог - предходника Лввингстона, а затим је наставио у - Африци његово недовршено дело, имао је као ретко , који ева она својства и способности, која имају • одважни јунаци практичкога истраживања; који хо• ће успешно да пркосе смртоносној Африци. Његово дело открића у Африци једно је од најзначајнијих овога века, а тим је плодније, што је уродило и знаменитим политичким последицама. Станлеј је открио први ток реке Конга, а то откриће имало р је за последицу то, што сегодине 1878. установило } у Бриселу под покровитељством белгијског краља међународно друштво, коме је пошло за руком придобити Станлеја. Хенри Станлеј се родио г. 1843 ( у Детајгу у Уелсу. У 15. својој год. крене се он у [ Америку, где је најпре радио у трговини, за тим је ступио у војску, а после нашао места као новинар код „Њу-Хералда,. Најпре је писао томе листу из ’ Абисиније, Шпаније и Француске. Године 1869. по' звао га је власник тога листа, да иде у Африку , да тражи покојнога Ливингстона. Пре тога прису, ствовао је отварању суецкога канала, а по том је обишао Цариград, Каспијско море, Крим, Багдад, Персију и Индију. Године 1871 дође у а одавде п< ђе у Африку, где 3. децембра у Уджижу на танганиском језеру нађе Ливингстона. После тога био је Станлеј још неколико пута у Африци а сада га је тамо затекла смрт. Српско археолошко друштво у Београду, које се бави истраживањем српских старина и издаје свој лист „Старинар* има 288 чланова из 89 места. Из овостраних српских крајева има то друштво чланова из Базијаша, Нанчева, Сентомаша, Раванице Гргетега, Сенте, Гор. Карловца и Пеште. Вински сајам. После илочког винског сајма, ево ће бити још један у Загребу. Приређује га хрватско-славонско господарско друштво. Сајам ће бити 19., 20. и 21. августа о. г. Изложба живине одржаће се 24,25. и 26. септембра о. г. у Загребу. Приређује је гоенодарска нодружнвда у Загребу. Бвће м нагрнде.

Руоки манастири. Читамо у а Нов. Времену« ) да у великом руском царству има 667 манастира 1 р.™‘и‘(Г и у Изгорела варош. Руски листови јављају из ВаI рош, да је један умоболан човек запалио варош Хадичаку у вилнапској гувернцји. Сва је варош изгорела, па и више људи. Осигурато није било ништа. Нов занат. Париски судови дознали су пре неки дан за један нов занат, од кога живи од дужег времена нека госпа именем Рој, који због своје ориги! налности заслужује да се спомене. Гђа Рој не ради i ништа, него се по цео дан шета по улицама парисj ким и чека, да се догоди какав несрећан случај. [ Ако се коме деси несрећа, да падне под точкове . омнибуса, или да га на улици удари капља, госпо[ ђа Рој уплашено трчи у оближњу апотеку и запо[ маже: „Ах, мој брат је тешко повређен. Ах, то је . страшно, ја ћу полудети од бола и страха!“ Уне( срећеног донесу добри људи до апотеке Госпођа . Рој нагнесе са сузним очима над боником; она гоз вори с њим, она га моли да одговара. Уплашено . обраћа се она лекару еа питањем, да ли је повреt да тешка. Она моли присутне, да трче за кола, те да њеног насрећног „брата“ однесу кући. Ако све , испадне по њеној жељи, онда „милосрдна сестра" седне поред „брата’ те му на путу украде сахат, j новчаник, једном речи све што је од вредности. ) За тим моли кочијаша, да за тренутак причека, јер L хоће да извести породицу о несрећи. Али од тог тренутка она ишчезне и појави се тек у полицији. Због празиика еветог Идије изиИ лази идући број нашег листа у среду. а

Нови Сад, 18. јула.

у Одбор иаше црквеие православме општиа не решио је, да за 30. јули сазове ванредi. ну скупштину. На тој скупштиии претреи саће се као важнији предмет ново устројство о општинске администрације и биће избор и Двеју учитељица, (за Клису и за средишне i- школе.) Реч ће бити и о Натошевићевом г Фонду. О тој ствари говоримо опширније а у данашњем чланку: „Паметна реч“. а

Трговина.

’ = Нови Сад, 18. (30.) јула. По извештајима који су на јаввост изнесени, по свима крајевима з наше домовине шенична је жетва довршена, жетва - је мање више на све стране и каквоћом и коликоћом продуценте задовољила. Но у исти мах су земљеделци v доста незгодном положају с тога, што буд је цена шеници ниска туд нема још ни купаца . прави. Спекуланти се уздржавају од већих купова, Ј пошто су извозни путеви у иноземство нашој роби [, отештани, и пошто је из Русије па Румунске шенице јевтинијим путем на многе епропске пијаце е стигло. Продаја на нашим горњим и овим долњим пијацама је већином ограничена на млинове. Јечам и зоб су донели довољно зрна но ни једно ни друго ј се за сада не тражи. Кукурузи усљед дуготрајне 3 суше јако су закржљавили и ако што пре не буде кише биће врло рђава берба. Па житарским пијацама сад, при крају недеље 1 посао са шеницом је у средњу руку ишао. На на-5 шој пијаци је цена шеници 6 ф. 20 н, 6 ф. 50 н., - најбоља роба до 6 ф. 80 н. Наполица 5 ф. 80 н. t Јечам 4ф. 30 н. Зоб sф. 70 н. Кукуруз 5 ф. 50 до [, 60 н. Све од 100 кгр. ' г Посао са производи врло мало промета има. Маст и сланина се пазари за потрошњу цене без про’ мене. Роба наших вртара се у изврсној каквоћи на / далеко разнаша. Цене су умерене. Кромпир 1 ф. . 10 н. до 1 ф. 20 н. Патлицан 2 ф. 80 н. до 3 ф. , 20 н., од 100 кгр. Купус 4 ф. 50 н. до 5 ф. од 100 главица. Свињи угојени тешки 39—40 н., средњи 39 до 1 40 н., лаки меснати 40—42 н., од 1 кгр., мршави ) су свињи увек на високој цени. Теоци B—l6 ф. од , ком. Јагањци 6—lo ф. од пара. Време ведро топло. Вода у Дунаву у оиадању. i * У Будимпешти. 17. (29.) јула. На житној берзи је продано преко 20000 м. ц. шенице старе и ' нове. Понуде је задоста било, млинови су били вољни купци. Цена је са 5 иов. порасла. Плаћана по) тиска стара тешка 79*5 8 ф. 60 н., 79' Bф. 52’/ в н. i Горњо-бачка 79 8 8 ф. 50 н. Нова потиска шени, ца 8Г 7 ф. 70 н., BГS 7 ф, 80 н. 80* 7 ф. 65 н., 79- 7 ф. 50 н. Бачка 78'5 7 ф. 65 н. Ове на три месеца. Термини. У 5 сати у вече закључена је шеница узанц за септембар-октобар 7 фор. 19 н., за . пролеће 7 ф. 74 н. Зоб за септ.-окт. 5 ф. 62 н., за пролеће 5 ф. 97 н. Кукуруз за авг.-септ. 5 ф. 60 н., за јуни 1888. г. 5ф.66 н. Репица за авг.- • септ. 11 ф, 75—11 ф. 85 н., за септ.-окт. 11 ф. 80 — 11 ф. 90 н., за фебруар-март 1888. год. 12 ф. 5 н. до 12 ф. 15 н. « Твчај златног и срвбрнвг новца на пешт, бврзи од 18. јула. Дукатн 5-90 Наполеондори (20 франака) 9'94 4% угарска златна рента 101s*/# „ папирна , 87-50 Немачке држ. марке 6ГSО

Исправак. У потписима под: „Отворено писмо господину др. Михајлу Политу-Десанчићу изостављен је потпис г. Косте Лере из Дубовца, а и он је оно отворено писмо пс •»сао.