Застава

ЗАСТАВА.

лист целокупне ерпеке народне елободоумне етранке. ~ ••

ПОЛОЖАЈ ЕВРОПЕ.

I одииама се већ вуче бугарска ствар, а joni никако да се скрја. Врло се добро зва, да се у бугарској ствари сутичу две протмвве струје, алв су се до сад сутвцаде тако благо, тмхо, да вије дошло до преливања. Ко пажљиво прати резвитак догеђаја у Европи, тај је могао видети, како поједине велесиле удешавају своју полвтику час лакше, час брже, а богме и правзц им вије у свBко дсба једнак. Ови који све то бе леже в најпвжљивије посматрају, ти су најмање собом ва чисто и могу иајтеже да ухвате рачун о држању европских велесила. Од »УД ј е Т(> ? То је без сумње од туда, што са взузетком Фравцуске и АустроУ гарске, све остале европске државе имају две врсте пслвтике у цепу; ломе се око два пута, ua час вагву ва једну, час на другу страну. 0 овим нисам хтео рећи и. пр. то, да Русвја ил Немачка не знају шта хоће у крајњем смеру, знају оне то врло добро. Али да дођу до своје цељи има вшпе путевв; има их који су даљи, а вма вх који су блвжи, једиим путем се може вћи сједиом, а другим путем с другом државом раме уз раме. 0 Турској нећемо говорвтв, јер она види своју леку иоК. Сва шжња турсквх државвика иде за твм, да се нвђу ва страви јачих, да удесе ствари онако. како се на њвх не би скрјала кола, те како би продужвли Турској век. С тога и јесте Турска ДBИBС као некв барометар. Турски су државнвци лукави, па можемо унапред знати, да су по оиу државу згодне прилике, уз коју држи Турска. Турска се политика зато и мења као оно жива на барометру, јер се в европске прилвке мењају. Но иесталност се не види само код Турске. У мањој мери ее ввди она и код другвх велесила Немачка н. пр. још увек није се ). ешила изм<ђу Аусаро-Угарске н Руеије. Не иде јој у рачув да поквари пре времена с једвом државом, а не иде јој у рачуи да поквари с другом. С тога је и тешко данас рећи: хоће ли Немачка стајатв у одсудном часу уз Русвју или уз АустроУгарску. Па и с Русијом је тако. И она би могла с Немачком, а могла би и с Француском раме уз раме да решава ие бугарско, не источно, него европско, и еветско питање. И Енглези имају две политике. И код њих није искључеио, да ће се здру-

жити с Русијом, јер им може Русија учи нити уступке у индијској политици, а може се десити да вду и протвв Русије. И код саме Италије је тако. И она може удесити своју политику тако, да може битина јед- > иој ил на другој страии. И то иагињање час тамо час амо, та неодређеноет узрок је, те европска поли- 1 тика изгледа теко често неразумљива. Тешко да и Бвзмарк давас зна поуздано, хоће ли бити уз Русију ил против ње. А то је с тога, што не зва ваљда евгурно, неће ли ' Руеија ићи насигурно с Фравцуском. Једна држава не верује другој; свака се чува да не опече прсте; св< ка гледа, да пре времеиа киког не увредв, да не сасече ни с које страие за собом ћуприје, само код две велесвле је вначе. Мислимо Фравцу( ску и Аустро Угарску. Фраицуска зна си( гурно што хоће, оиа хоће реванж, оиа хоће Елсес Лотарвнгвју. Али чак и код Фравцуске има веке мере. И ова ие вели јасво гласио шта хоће, и она пева често песму, да јој треба мира, и она неће да сасече све ћуприје, и оиа тражи да бар , може остати у крајњем случају неутрална. Само аустро-угарске дипломате су се [ решиле на једну страву. Оне гледају на исток и иепрестано говоре о иеточним ииi тересима. Ту значи: или, или. Наше дипло. мате јасно обележвше пут којим хоће ићи, i а што је најжалосније, може се десити да > иа том путу останемо сами. Сву снагу иаi слоиисмо на Немачку; биће зло ако се j Немачка измакне, а опет за то заиђосмо t суввше далеко. L Нема сумње, кад се узме у опште ово . стање, овда је појмљива данашња иесигур. иост, даиашње посртање европске полити. ке. До последњег часа тешко је рећи, где ће се нагнути »оло, и кад се то једаред . деси, могуће је да ћемо ввдити онакве ев. ропске силе раме уз раме, од којих се тоI ме ие надасмо. Изненађење је не само мо. гуће, него и вероватно. Само толико стоји, . да ова неизвесност неће дуго трајати, дан кад ће се европске силе морати еавити лево ил десно није више далеко. Говори се о састаику царева, о састаику знаменитих државника. Ако тог буде, то може ускорвти решење. Кад великани заједно вечерају, онда врло често народи 1 не Фруштукују више заједно ... X. 0. I

НЕКОЛКО ДАНА ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГ ТРГОВЦА.

Звао се Самуел Хецл. Кад је постао „самосталан", било му је нешто више од 12 година, а имао је мање но ништа. То значи џеп му је празан, а лице му је било одвратно, на челу му беше урезана грабеж. То је свакојако зло. Доста је кубурио. Но ја нећу да вам причам његове тешке дане, већ само оне часове, вада се осећао сретан. То је било први пут једне године пред јесен. Ишао је селима да купује вуну, дабогме за другога, али што превари на кантару, то је његово. И једног дана начинио је први већи ,ребах.“ Купио је већу количину вуне, измерио је, помешао је са другом, па при рачуну преварио. Управо није преварио, него отео, јер је на очиглед одрицао. Сељаку смрче пред очима; дограби Самуела за гушу; давио га; тукао га, док га није премртвио. Онда се поплашио, те побегао. Бојао се тужбе и суда. А Самуел дође к себи; испрао је врваво лвце; везао раздрускану вилицу, па се задовољно насмешио. То беше први сретан дан у његовом животу. Заслужио је коју врупвију крдјцару својом је могао почети радњу ва себе. * * > * Самуел постао момак; отворио је већ за себе мало дућанца. Нуде му две девојке. Једна се зове ч Ребека, друга Сара. Ребева је нешто аепша иаешто богатија. Самуел узео Сару. Н*гови познанмци му се чуде; питају га, јели

помео с ума или зар не зна ни толико, да је ( 4 више него 2. Самуел се само смеши. Кад је ; испросио Сару, био је то други сретан дан у i његовом животу. Не због другог чега, но што ; је нашао жену чије се име почиње са С. да- : кле с оним истим писменом, с којим се почиње ] и његово. Сваки „паметан* Чивутин прво гледа . на то, и благо оном који нађе жену са згод- ; ним именом, јер то вреди хиљаде. Зашто ; видићете. ] ** * ' I Самуел добио кћер. Он се радовао њојзи < тек онда у истини, кад су је врстили. А крсти- . ли су је Сидонија. Дакле опет име, које по- : чиње као очево, са писмом С. Код паметног i Чивутина и то вреди неколико хиљада. С тога < је Самуел на дан крштења своје кћери био i сретан. *♦ • ) ј Самуел добио сина. Крстише га Саломоном. < И то је име, које почиње са словом као и i очино И Самуел је и опет био сретан. За тим дођоше друга деца: Сименон, Силва и још једно. Име последњег детета сам заборавио, али се, наравно, и оно почињало са С. То су била i три нова сретна дана у животу Самуеловом. 1 ♦ • ( * з Самуелова трговина носила је натпис С. Хецл. Дакле не беше на цимеру исписано < цело име, но само почетно слово. И тај цимер i стајао је тако близу тридесет година. Заиста је i лепо, кад трговац за толико време не промене ј фирму. То је звак, да није изгубио име. Тако i

! би мислио многи, али није тако. Ко би завиi рио у звање, где су забележене фирме, видио j би шта се све за тих 30 година догодило. Кад * је Самуело банкротирао, онда је превео радњу ■ на жену, и трговина му је и даље носила стаi ри цимер: „С. Хецл< За тим је банвротираi ла и жена. Но фирма се није мењала. Остало је на цимеру и опет: „С. Хецл“. Дабогме, то - је било с пуним правом, јер јепрешла на његову вћер Сидонију. Са пуним правом је носила трговина и онда стару фирму, кад је и Сидонија изгубила име, те била преведена на ! Симеона, Силву и т. д. А кад год се то деси■ ло, онда би то био сретан дан у животу Са■ муеловом, јер му је џеп постао пунији. Њего’ ви конвуренти око њега мењаху фирме, управо ! односише их на таван, јер пропадаху. Самуелу » нико није могао одољети. За сваког он вели: ,Не вреди тај ни колико моја ципела; ја продајем пошто хоћу“. И он је заиста давао пошто је хтео; јефтиније него што га вошта, па се опет богатио. А на воји начин, то смо већ видили. * ♦ * Све су то обичне ствари, обичне за онога, воји познаје тавве Самуеле, Мозесе и Авраме. Па није ни то више ништа необично, што ћу сад причати. А и то је проувроковало сретан дан у животу Самуеловом. Самуел је богат, постигао је у многоме своју циљ; само нема имена. Да плати што је дужан; да намири своје повериоце, за то би му требало 4000 фор. То није много за њега, јер је васлужио на деци и жени при разним банкротирзжима пет пути толико. Но ипав би бо-

ље било, кад би могло проћи без те суме. Он је премишљао. И гле! Дође му срећна мисао и још један сретан дан у његовом животу. После три недеље дође му други срећан дан. У новинама је стајало, да је Самуел Хецл променуо своје име у мађарско, и да ће се од сад звати Шамуел Сивари. Кад је то изашло у новинама, неколико ватрених Мађара пливали су у радости, та није шала, из силне љубави према мађарском народу променуо је опет један немађар своје име. Помађарио се. Тако су они мислили и радовали су се. А Самуел? И он се радовао, те још ваво. Да је хтео доћи до свог имена у трговини, морао би намирити своје дужнике и платити 4000 фор. Овако је дошао до имена јефтиније, дошао за 50 новч. Толико само кошта, а не више, кад ко помађарује име. Узму му само на штемпл. * * ♦ Негдањи Самуел Хецл, сада Шамуел Сивари преселио се у друго место. Нико му не зна предживот. С тога је чувен и виђен. Изабран је у општинсво веће; председнив је невог добротворног одбора; кад је Вод градоначалника ручак, њега мећу у прочеље. Како и не би, вад је он тако угледан, па још Мађар. Шта да важемо ту? И зар је нужно ту штогод кавивати? Не каже ли се зар само, да наши трговци треба да се удруже, да мисле, да раде, да не спавају, јер иначе неће с оваким нитвовима моћи изаћи на крај.

Погранични спор између Црне Горе и Турске.

Сврши се једва једном и погранични спор између Црне Горе и Турске. 0 томе доноси „Србобран* ово: „У спору бијаше граница од Јечмишта вијше Плава, до Кривога Дола више Виницке, 16 —20 часова хода на коњу. На тој дужини има пространих пасишта и великих планина, 5 око којих се водио спор. Присвајала их је Тур3 ска а присвајала Црна Гора. Истина, пуномоћ’ ник цариградске конференције, гроф Корти у-1 дзрао је границу некуда овуда, ама то остаде 1 само Кортијева линија а не граница, те је морала доћи нова комисија да реши ово питање. " У овој комисији бијаху: с црногорске стране ' г. Јово Мартиновић, бригадер артиљерије, а с турске Али паша из Гусиње (Србин потурчењак, ’ који не зна турски), пуковник Бедри беј, и тур* ски министар резидент на Цетињу Џевад паша. По биљегама ове комисије овако је граниа,* * r ца уређена: Гранична линија иде поред шуме Јечмишта а на Чакорски поток, па покрај ђевојачкога каР мена, који остаје Турској, па поврх Језера и 1 ’ Тетребњака чакорским камивалом и Лијепим е Долом, ждрелом између Лијепога Дола и Вага-8 ничког Виса на Шиповачки поток. Одатле иде - на Мокру планину, источном долином Шекула- ра у Лим, коритом Лима до сеоске границе >, села Трепче и Виницке, а од ове удара на а стару границу. Црна Гора уступа Турској Бјелуху, мало 6 пасиште села Велике на источној страни Ча-0 кора планине, а то је било спорно и до сад. А добија српско село Трепчу (на овој страни D у Турској сва су села српска) са 40 кућа и ■ 60 пушака. Даље добија западну и северну ■ страну планине Мокре. То је велика просторие ја која је до сад била у спору. Само село До4 ња Ржаница остало је под Турском а улази у ■ Црну Гору као нека отока. То је за то, што * у њему живи већина Срба потурчењака него * ли православнгх. У осталом ово не бити никал ква штета, пошто су Доњу Ржаницу склопила 3 са две стране два српска села у црногорској 3 граници, те не даду писнути безумним потурчењацима. Најзад сва пасишта и ливаде од Је. чмишта па до Виницке осим Бјелухе и једног , дела на Чакору, остају на слободно уживање i њиних сопственика, па били црногорски или i отомански поданици. По Кортијевој линији село Трепча бијаше остало Турској, а сад је црногорско. Још би ваљало споменути да је Црној Гори остао у државу на чисто један део некадашње државе

Петра Шекулара; но Црна Гора држи га од последњега рата као своје, те се овде и не спомиње. Да богме да није ни имало места спомињати га. То су велика села Шекулар на реци Шекулару, и Велика. Обадва дају Црној Гори један јаки батаљон војника, или седам чета. Оважо је одраничен овај део границе после толиких мука и сукоба за ових девет година.*

Политички преглед.

Француска мобилизација, пробе ради, . испала је врло добро. Показало се, да је француска војска у стању да се мобилизира 24 сата раније, но што јој прописују правила. Кола за , подвоз искупила су се такође брзо, било је све у реду, све на месту. Француска се дакле метла на пробу, те видила, да је спремна. Нема сумње да ће то јако подићи дух и самопоуздање у Француској. Но тога се Немачка и боји, а неки њени листови отворено веле, да t ће сад Французи дићи високо главу и тако ускорити рат. Бугарске ствари су опет застале. Турска је позвала била Немачку, нека она код великих сила препоручи руски предлог, да генерал ’ Ернрот као комесар оде у Бугарску и начини реда. Бизмарк је сад позвао Турску, нека она пошље тај предлог израђен свима велесилама, па ће се онда Немачка заузети и препоручити 1 га. Јер сад, кад велесиле још не познају тачно предлог, не може им га Немачка препоручити. ' Ово је таман згодно, да се још мало одуговуче ствар. _______

Главна скупштина новосадског грађанског клуба.

Сада у недељу у 3 сата по подне одржана је главна скупшт. новосад. грађан. влуба у гостионици вод Пере Фабрија. Дворана дупком пуна 250 —300 чланова • беше присутних. Скупштина бира С. Келера ■ за председнива, а Перу Дамјановића за пероi вођу. ј Адв. Стеван Келер у име привременог од■ бора извешћује скупштину да друштвени шта■ тути, који су још 5. марта о. г. министру ' унутарњих дела на потврду поднешени, но до > данас нам још потврђени нису дошли, јер их је министар послао овдашњем градоначалничком звању на увиђај, а ту још и сад леже, и то i читавих пет месеци. Он је тог мнења, и препоручује скупштини да усвоји резолуцију, војом да се министар унутрашњих дела умоли,да пожури ово варошко градона-

„ЗАСТАВА“ ивллаи редовно: срвдом, петжом и ведел.ом иа целом табаку а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА 3 а Аустро-Угарску ga цеиу годину 14 н на до године 7 ». н на четврт године 3 ♦. 50 н. на 1 иесец 1 ♦. 20 н За Србију (у влату) ва годину 32 дин. на пола године 16 дин иа четврт године 8 динара.

БРОЈ 133. у Новом Саду у среду 2. (14.) септембра 1887. ГОДИНА XXII.

ОГ&АСИ рачужају ло в иоlч. од гвам •рств овакжх свтнвх слова, ва жвт ce пдака по 30 иовч. свакв пут. ДОПИСИ шал>у ее уреднвпггву, а претплата в оглаев адмииистрацвјв „ЗАСТАВЕ" У Нови Оад. НЕНАПЛАКЕНА ПИСМА не лримају М РУКОПИСИ не враћају св ватраг. □ојединв бројеви етају 10 иовч.