Застава
чалничко звање, гледе давања свога мњења, преко поднешених му штатута нашег клуба. Пошто је све ово досад од Келера на мађарском речено, па .и на српском и немачком протумачено, скупштина усваја једногласно Келеров предлог и оставља одбору, који ће се за овим, по 2-oj тачци дневног реда изабрати да овај закључак изведе, и исту молбу што пре на дотично место поднесе. Председник напомиње, да је сада по 2-гој тачци дневног реда избор одбора са часницима на реду, те држи, да није нужно напомињати, какве људе треба у тај одбор бирати. Од Срба су ови предложени и од скупштине једногласно изабрани: Председник: С. Келер. Потпредседник: Јован Т. Чавић. Одборници: Пајевић Арса, Томић Јаша, ђока М. Поповић, Пера Татић, Лава Вуков, ђока Крушедолац, Пера Попадић, Милош Жикић, Сава Стојковвћ, ђока Влаовић, Тоша Мартоношки и Лаза Стојковић. За заменике: Јоца ђорђевић, ђока Сланкаменац, Панта Јовановић-Беба, Јоца Дера, Лазар Балаш и Петар Маркуш. Перовођа: Петар Дамјановић. Контролор: Тона Георгијевић. Рачунопрегледач: ђока 0. Милутиновић. Архивар: Живко Вулетић. Немци и Мађари имају ова места: председника, 12 одборника, 6 заменика, благајника, рачунопрегледача и надзорн ка (економа.) Прелази се на 3-ћу тачку дневног реда. Усваја се предлог, управо представка на великог жупана, у којој се навађа, како је неким варошким представницима истекао рок, неки су умрли, па пошто се није до сад расписао на њихова места избор, то да се по закону избор распише што пре, јер Нови Сад нема данас законито представништво. Пошто се више нико није са предлозима пријавио, председник прелази на 4-ту и последњу тачку дневног реда, и предлаже: Миту Ковачића и Карла Голдмана за чланове, који ће оверовити Јовај данашњи записник. Скупштина усваја поменуте за оверовитеље записника. Председник затвара скупштину око ‘/ 2 6 по подне захваљујући се скупштини по ново на таком одзиву. Д.
Дописи
Рума, у августу. (Због нагомиланог материјала закашњено). Годвне 1882. лицем на други дан кат. божића изјутра у 6 сати лочињена је похара поште и извршен злочин уморства над поштанским кочијашем и пратиоцем у долу Курдину на државном друму између Руме и Велики Радинаца за време поштара Јове Радмановића. Том приликом похарапо је 10.850 фор. и два човека убијено. Као што је ц. листу у своје време било јављено. Прошло је дуго времена, превалило је две и по године од дана извршења овог грозног убиства и ништа се не дознаде, поред свега тога што је нека жена Симка Јанић неколико пута одлазила кр. кот. суду у Руму да исти злочин и похару пријави, но увек беше отерана са речима: Симка, ти си опет дошла да неког олажеш! Ето видите, вако наши судови, суде без преслушања! Након две и по године јуна месеца 1885. добије румски редарствени повереник анонимно писмо у ком су биле наведене особе које у похари поште участвоваше. Редарствени повереник г. Тимотије Мирковић ствар је прво добро промислио, и обазриво отпочео ислећење. Један од тих учесника у особи Стевана Михајловића названог Бердака из Руме беше му при руци т. ј. у затвору на 14 дана због неког незнатног прекршаја; отоочне с њим разговор, за тим испит и сретно му за руком те се увери да се писмо на истини оснива. Призове Андрију Косара, за тим Петра Грчића испита их и сазна да је у тој ноари велико друштво учествовало; стави их у затвор, без да су један за другог сазнали да је и где је затворен. Редарствени повереник учини пријаву магистрату те одма идућег дана отпочне испит јуна 1885. г. варошки тајник г. Мита ђорћевић. Г. тајник водио је истрагу са ванредном окретношћу, тактом пуног вештине у стављању питања као да је цео век провео у истрагама оваке врсте. Прво испитана беше Симка удова Јанић, она је испричала: како је на први дан божића католичког отишла пред вече својој кући, ксја се налази у иришкој улици, око 8 сати у вече дође њен сусед пенцераш Цветко Буновић, потужи јој се, да му једно дете пати од наступа, и замоли ју да дсђе и детету наступ обаје. Она пређе преко пута к Буновићу, и кад је ступила у собу видела је много људи око стола, на прозори беху јастуци, сви ћутаху а кад се осврнула да врата затвори, видела је млого пушака. После поздрава: добро вече! упита Буновића: где му је дете, да му обаје настуд? Цветко јој одговори: не фали детету' ништа, већ ћеш обајати главу овом пријатељу, а то је био главом на далеко чувени зликовац Кузман Новаковић. После свршеног посла, упита Кузмаи Симку: да ли ти је укућанин добар? Јесте, одговори Симкн! Кад је добар, а ти му реци нек се не најми сутра прати лошту јер ie погииути! Ова оде
кући и одврати свога укућанина да Ие прати пошту не казавши му прави узрок. < Тог вечера у истини Симкин укућанин буде од i поштара за пратњу поште понућен, овај одбије, затим позове Исака Дачића и овај одбије рекав: не- i мам топла одела а јака је зима. i Из истраге се дознало, да је вече код Бунови- < ћа ово друштво провело а били су: Гаја Николић ј из Шашинаца, Андрија Косар; Стеван Михајловић i Бердак и Петар Грчић из Руме. До неко доба беху код Цветка Буновића, за тим их Петар Грчић одвезе у гостионицу код „Вола в 1 на крају Руме према Вогњу, ту су вечерали и пили, а у зору око пола шест отишли су на лице места у до названи Курдин. Курдин је до, са обадве стране дола брегови су нросечени и кроз зидан пут провучен, с једне и друге стране калдрме летњи су путеви усечени (ригол) тако, да је калдрма за по метера а на гдекојем месту и за читав метер уздигнута била, сада је све то изравњено. Крајем друма по врх брега засађене су воћке На западној страни Курдинана по брега стајали су са сваке стране по два зликовца са пушкама иза дрвећа заклоњени и то двојица више а двојица ниже, те су у један мах пресули унакрстну ватру, двојица на кочијаша, а двојица на пратиоца. Чим су они пушке опалили ова двојица из ригола искоче и претисну с леђа сикирама тако, да је наћено по друму доста просутог мозга и крви. Кад су своје жртве на овај грозан начин дотукли, окрену кола натраг у до и од ћуприје упутише се северно Јазку кроз до. Кад су дубоко у до заишли, успну се западно на брег и претуре се у други до стејановачки у ливаде назване „Брегови". Ту обију сандук, поваде новац и писма са новцем оптерећена, жртве покрију, а коње испрегну и привежу за кола и разиђу се сам их бог зна куд? За Симком испитан је Петар Грчић овај није хтео пре подне вишта признати, но после подне признао је, да је возио, но да је то морао учинити јер се бојао од Цветка Буновића, који му је претио, а и много му пута штете нанео. После Петра испитиван је Андрија Косар, овај није никад ништа првзнао ни пред магистратским тајником, ни пред встражним 1 еудцем, ни при главној расправи у Вуковару увек је ћутао и кадтод одговорво, са: нисам, не признајем и те људе не познајем. Напослетку је испитиван Стеван Михајловић Бердак. Овај је све као и Симка исприповедао, само је тврдио, да кад су стигли до Курдина, поскакаше с кола и изгубише се у магли, а Петар ми рече: терај коње кући те не казуј ником ништа. Признао је да је искао од Буновића и Петра новаца, но ови га одбијаше, чекај добићеш, али му до данас не дадоше ни новчића. Петар Грчић је тврдио да је Стеван Михајловић остао на Курдину а он да је коње дотерао кући. Сутра дан после овог испита Стеван Михајловић Бердак ускочи из затвора а Цветко Буновић умро је дотле природном смрћу од сушице. Редарствени повереник румсви велика је труда око ове ствари положио, те на основу својих бележака пронашао је, да су сукривци још и Петко Ивановић началник из Шашинаца, Јула Николић жена Гајвва и марљввим иснитивањем пронађе код Топаловића у Шашинци 350 дуката цесарски. За Гају Николића пропитввајући и тражећи га дан ноћ ухвати у Шапцу и нађе код овог велику своту новаца, том нриликом беше и борбе; доста то, да за кратко време зликовци беху похватани и судб. столу у Вуковару отпраћени. Свако чудо за три дана, вели нар. пословица! Сви већ бапвмсмо у забсрав јер данусмо душом што се ових зликовгца опростисмо ал не смеће с ума наш ред. повереник г. Твмотеј Мирковић он нема мира, већ розбира ва све стране за Стевава Михајловића те га овсг пролећа ухвати, предаде га судбеном столу у Митровици и 4. августа г. одржана је главна расправа код истог, те и овај саучеспик горе излсжевих зала буде осућен на 10 годвна тешке рсбије макар да и овом приликом ништа није хтео да призна. Што су ови зликовци похватани и што је ова ствар овај облик добила, главна заслуга припада г. Тимотији Мирковићу румском редарственом поверенвку, који је сав свој труд и вештину уложио како би ове несретвике похватао и грађанској сигурности имања јачег основа положио.
Народна просвета.
»Матица Српска". Оаст&нак хкижевног одељева 26. августа (7. оептембра). 1887. Председнвк др. Лаза Станојеввћ поздравља чланове и взриче наду, да ће књвжевно одељење, у ком се налази првбран цвет внтелигенције српске, и од сада као и до сада сложним радом и братским споразумом вћи на то, да се „Матица“ све више и ввше приблвжи свом узвишеном задатку, распростирући књижевност српску и тамо нодижући просвету народа српског. За тим позва председник, да књижевно одељење избере себи потпредседника на годину дана. На тај позив би једногласно изабран за потпредседника досадави потпредсвдник Светозар Савковић. j
Члан Јован Грчић саопштава, дахајеСветозар Савковић овластио, да у име његово изјави, да се више не може примати потпредседништва. Према тој изјави бира се једногласно за потпредседника на годину дана члан Новак Радонић, а досадањем потпредседнику Светозару Савковићу ставља се у записник захвалност на ревности, којом је три године дана с највећим пожртвовањем вршио потпредседничке дужности. За чланове књижевном одбору бирају се већином гласова: Јован Грчић, А. Хацић, др. Илија * Огњановић, Стеван Лекић, Сава Петровић, др. Милан Савић, Миша Димитријевић, Милан Андрић, ( А. Сандић и Андрија Н. Матић. ( Члан др. Милан Јовановић-Батут захваљује се на чланству одбора за издавање „Књига за народ из задужбине Петра Коњевића. На место његово бира се члан Аркадије Варађанин. . Чита се одлука главне скупштине, по којој се одобрава, да се из фонда Јована Наке В. С. Ми- , влушког распвшу награде, које је књижевно оде- , љење предложило. Тако исто чита се одлука скупштинска, којом ' се књижевно одељење и одбор овлашћују, да могу издати награде оним чланцима и делима, која доћу и мимо расписане награде, или која су већ стигла, па се налазе на оцени, и то у течају године и пре главне скупнтине, ако књвжевно одељење или одбор пронаћу, да припослани саставци заслужују награде. Узима се на знање и равнање. Чита се одлука скупштинска по којој су према предлогу вњвжевног одељења расписане награде из задужбине Јована Остојића и жене му Терезије и по којој је књижевном одељењу и одбору дато овлашћење, да могу у смислу основног писма Остојићеве задужбине сваке године 24. априла или 24. јуна издати награде делима, за која се пронађе, да заслужују награду. Чита се одлува свупштинска, по којој се одобрава прорачун о фовду „Матице Српске’ за годину 1888. По том одобреном прорачуну долази на књиt жевне цели: . 1. На награде 240 ф. . 2. На штампање и увез Летописа . . . 1600 ф. > 3. На библиотеку 200 ф. 4. На новине и погремене листове . . 250 ф. Чита се одлука скупштинска, по којој се одобрава прорачун о фонду Јована Наке В. С. Миклушког за г. 1888. По том прорачуну одобрено је на књижевне награде 1400 фор. Узима се на знање. Чита се одлука глазне скупштине, по којој се одобрава прсрачун о фснду Петра Ксњевића за r годину 1888. По том прорачуну одобрено је на награде и на ' издавзње „Књига за варод“ 1200 фор. Узима се на знање. Чита се одлука скупштинска, по којој је остављено књижевнсм одељењу, да удеси прославу Ву-1 кове стогодишњице како и кад за добро наће. Секретар напомињући, да би ваљало дочекати ’ програм, који ће издати нарочито за ту светковину 1 изаслани одбор предлаже, да се у славу и спо* мен стогодвшњЕце Вукове држи свечана сед-1 ница књижевнога одељења у месецу декембру, да се наручи слива Вукова за дворану матичину и да Ј се у тој свечаној седници открије. Узима се на знање, и књижевни одбор упућује се, да дочека програм 100-годвшњвце Вукове у I Београду и да према тсме после учини што треба ( за достојну проелаву те светковине у .Матици*. , Чита се одлука скупштвнска, по којој се упу[ ћује мслба Јовава Максвмоввћа, питомца стипенi двјске завладе Петра Коствћа вз Руме и слушаоца [ философвје у Будвм Пештв, да му се изради у ви. соког министарства просвете и црквенвх послова . дозвола, ради прелаза на који вемачки аустријски университет и усавршења у немачкој филологији и . историји књижевности. Молба ова подноси се с препоруком на одо■ брење високом вр. угар. министарству просвете и . црквенвх послова с твм, да се молиоцу допусти, да може у смислу основног писма у Бечу довршити i своје започете науке. Молбе: Јоакима Милана Иванчевића, свршеног гвмназисте у Земуну, и Василија Радосављевића, свршеног реалца. из Петријеваца (крај Осека) враћају се молиоцима, пошто нема празних места у стипендијским закладама под управом матичином. Према одлуци књижевног одбора утврћује се, да се 6-недељни парастос дру ђорћу Натошевићу даје у суботу 29. августа о. г. у саборној цркви у договору са српском црквеном општином новосадском, српском великом гимназијом, српском вишом девојачком школом и српским народним основ-1 ним школама. „Матица 1 * ће штампаним огласима то на знане дати свима члановима и осталој публици. Према допису Германа Анђелића издана су нужна упутства неким питомцима из стипендијске закладе Нестора Дититријевића. Одлучено је, да се по обичају у децембру о. г. држи редовна седница књвжевног одељења.
Вести из места и са стране.
Одбрана »Матице Српскв." Одбрану, коју смо у броју од уторника, и коју су председник а секретар послали свима будапештанским листовима, већина листова је донела и то у понедељак. Само у „П. Лојду" нема те исправке. То је знатајно по тај лист, кога наши Срби, тако много дрке и тако радо читају. Румуни се жадв. Као што јавља »Ко л о шв ар,* врдељски Румуни се спремају, да предаду краљу r жалбу, кад краљ дође у Деву. У тој жалби ће се ’’ навести, како су ердељски Румуни у народносном i смислу потлачени и ако не буде скорим помоћи, * онда вође народне не могу примити на себе ни за шта одговорност. Под тим писменом купе се сад потписи. Како у Хрватској купв порезу. Из Вуке пишу „Хрватској®: „У селу Горјанима дугује сељак порез као и другде. Ових дана дођоше у то село опћ. начелник, благајник и егзекутор. Пратила их два четника. Сељаци су спремили жита, но жито је јефтино па га не траже господа, него падоше равно на горјанску пашу. Хтедоше да свежу кравара, али им се он отме па умаче у село. Господа бич у руке и терај марву сами у село. Људи то опазе. Мушко се и женско подиже. Ради дужних да пате н недужни? Егзекутори оставише марву. Разбегаше се. Још пре неколико година били су Горјани имућно село. Опћина је имала 70.000 фор. иметка. Сада им се продаје кућа по 1 фор., а крава по 2, по 5 фор. Нека нам се дозволи да питамо: који је разлог, да су Горјани пропали?" Ватре у Херцвговини. Пештанским листовима јављају, да су у мостарском срезу учестале ватре. У шуми Крстници изгорело је 6000 квадратних метара дрва; у другој шуми изгорело је 7000 мет. а у трећој 70.000 метара. Говори се, да су шуме попалили хајдуци. Колера у Сицилији опада. Сад већ дневно умиру само 23—30 људи у целој Сицилији. Власти већ не издају званичне објаве о епиделији. Војници праве нервд. Од неко доба наши војници хсће нередима да у мирно доба стеку славе. Тако су у Шурању истукли и изболи 18 мирних граћана, а у Вел. Вараду убише једног сељака, у Стоном Београду пак претукоше једну жену. Рађање и умирање. Умирање на целој земљи износи 67 случајева у сваком минуту, 97.790 сваког дана и 35.639.835 сваке године. Мећутим се роде 70 људи сваког минута, 100.800 сваког дана, а 36,792.000 сваке године. То је просечно рачунано. Према томе, роди се у свету више људи, него што умире. Демократе у Пенсилванији америчкој државици, донели су овај програм: „Сувишак прихода државних има се употребити на плаћање дугова. Пореза и ћУ м РУ чина има се сразмерно смањити. Ова демократска странка симпатише са свим потиштеним народностима, које се боре за своју слободу и самоуправу. Према томе сммпатише са Ирцима, који се боре за своје животне потребе, са потиштеним радницима у Европи, који траже побољшање свог стања, и са свима словенским још неослобоћеним племенима.** Из овог се видн да Америванци нису тако тесногруди. Кошут и Суботица. Маћарски се листови једе, што Суботица није изабрала за почасног члана свог, Л. Кошута. Тако „Будапешти Ујшаг" у огорчењу вели, да више Суботица није маћарска варош и да је негативно решење донесено на „рацком* језику. Чудновато је доиств, ако је ,Б. У.® икад и мвслио да је Суботица била „маћарска варош!* Статистика несрвћа на жељезници. Из статистике северо-америчквх пруга вадимо следеће: Лањске је године на жељезницама у савезни држава путовало 725,584.390 особа за 28,371.359 више од предлањске године. Пострадалих пригодом разнвх несрећа било је свега 4477, од којих је мртввх оетало 938, а рањенвх 3539; мећу пострадалвма бвло је жељезничких чиновника, и то мртвмх 405, рањенвх 2010. Код сукоба влакова усмрћено је само 8 особа, а рањено 615. С властите кривње уемрћено би 87, а рањено 727 путника; осим тога погинуло је још 205људи, који су хтели претрчати преко шина а захватио вх је влак. Самоубојство на шина вргнув се под влак, починило је 80 особа. Из ове статистике види се, да на 7,637.730 путнвка долази по један мртви, а на 540.674 један рањени. Краткв вести. У Пењти је основан „клуб каваљера*, јкоји ће настојати, да не буде више двсбоја. У Пешти су се двоје децв отровали, са непажње родитељске. Из благајне 89. регементе наше војске украдено је 8000 фор. Лутеранска црква у ђоми изгорела ]’е. Један звонар је погинуо. У бечкој .царинари а било је великих проневера. Француски родољуби Деруле и Жупил, враћајући се из Русије, мал нису пострадали на мору. На многим талвјансквм лађама појавила се колера. Чувеви бечки трговацуметввна Шарпентије уапшен је због краће. У Ротердаму је било крвавих немира. Половина места Најсидл изгорело је. У селу Мочонеку изгорело је 60 кућа. Из Р умелије јављају, да је жетва зло испала. Русија купује силно брашно за војску. Вране се тако намножише у банатском селу Вингв. У читавим облацима падају на кукуруз, те праве грдну штету. Власти не знају, како ту штетј да onuroee.