Застава

Трговачко-занатлијски део „Заставе."

Наша трговина. ИОКРЕНА РЕЧ СРПСКИМ ТРГОВЦИМА. I. Стаље и подожај. Има читав низ година како је наша трговина почела опадати. Тај назадак приписују трговци обично рђавим временима, рђавим годинама. Но било је међутим и добрих година, па се помишљало, да ће се трговина опет на боље окренути; ал и ако је иста више пута полета узела, те било наде, да he несносном и презазном стању краја бити, ипак од тог до данас не би ништа. Тешки дани, који су на трговину наишли, слегли су на њу и притисли су је, као да xohe наш трговачки сталеж све више у сиротињи, беди и невољи да изједначе. Разумимо се, овде је говор о целини, не о појединцима. Ако и има појединих трговаца, који су и у овим тешким временима напредовали, према огромној већини трговаца, који тек животаре, па онда већ посрнулих и прожиих трговаца не мења тиме ни у колико очајно стање велике целине. Изнимака има свуда, а како их не би тек било у трговини, где је више него ма у ком другом огранку народне привреде много случају подвргнуто. Кад сравнимо број трговаца, који су имовно напредовали и до благостања дошли са онима, који су пропали и пострадали, и кад се даље сравни укупно имање зараде првих са укупним упропашћеним имањем других (трошав за одржавање не може ту доћи у рачун), види се најбоље, како је тврдња о општем назатку потпуно основана. Срби трговци, који су за време ове наше кризе у једном или другом месту до имања дошли, могусе, тако рећи, на прсте избројати, дочим је број пострадалих ужасан. Укупно имање обогаћених трговаца ишчезава према оној своти, која је за то време од нашег света у трговиви изгубила. Тако је у Банату, Бачкој, Срему, Славонији, Хрватској, а ништа боље није ни у Босви, ни у Херцеговини. У Србији је готово још црње и горе. Обазримо се на Пешту и Беч, где је пре ове кризе леп број знатних српсвих трговачких кућа посто јао. И те су данас са врло малим изузетком, ва жалост, збрисане. Ни у Трсту није много боље, где још две три богате српсве трговачве куће постоје, где су оне за Српство као изгубљене. Власници њихови стоје јако под утицајем талијанштине, па се с тога млађи нараштај претапа све већма у Талијане. Још пре вратког времена не знамо дал и данас, могао се увидити. Јасно је, да је опште стање наше трговиве врло неповољно, да не кажемо очајно. Па кавви су под оваким околностима њени изгледи у будућност? Ако хоћемо о будућности наше трговине да говоримо, морамо у првом реду разгледати, у каквом се она положају данас налази. Стање и положај није све једно. Обазримо се на садањи број наших трговаца и сравнимо га са оним, који је пре 25 година постојао, па ћемо приметити, да се исти јако увећао. У селима, где је пре једва два три трговца било, има данас вако где, десет и петнаест. Пре су ти сељански трговци пазаривали у поближем већем месту, опет код наших већих трговаца, па је усљед тога рад и обрт у тим већим местима знатан био. Горње велике радње нису рачунале на ту ситну муштерију, за то је сељански трговац на варошког упућен био. Данас је то друкчије. Путници горњих кућа путују по свима селима и намећу тамо трговцима робу готово под истим условима, као и варошким. То видимо нарочито од онда, од како су се страни елементи међу нама настанили (то се тиче само наше трговине у Аустро-Угарској). Ти странци су тражили први јефтиније изворе, да би могли са јефтинијом робом муштерију привући, а тиме су и нехотице и нашим трговцима отворили пута. Нема сумње, да је та свеза са горњим кућама сељансвим трговцима од вористи била, јер су сад могли варошанима конкурисати и велики део потреба које је свет са села пређе у вароши набављао сад је имао све то у селу. Осим тога је било и других начи- • на а нарочито верееије, да су сељани ипак у селу све куповали, ма да иначе радије у вароши купују, где је и цена ипак нижа а и избор већи. Сељански трговци су усљед тога почели боље радити и дизати се, а то њихово напредовање је донело собом, да је и њихов број знатно порастао. Посао се децентралисао; сбрт у средишњим трговинским местима се смањио, а број трговаца у место да се такође смањи, он је на протвв постао већи. Се*ансви трговци после, кад су поред свог успешвог рада до неког сувишка дошли, нису тај сувишак у дућан вулагали, него су га употребили на куповање ране; упуштали се тако у спекулацију, где су такође усљед јефтиног куповања лакше успевали, нег варошани. Конвуревцвја взмсђу села и вароши преселила се т ако ина пољу спевулацнје Данас трговци на £ел У упуштају се j већа вупсвања хране а тм-

ме се да богме мање у варош довози храна. Кад пак код једнаког, а камо ли увећаног броја трговаца на једном месту довоз опада, онда тражба постаје већа, а та проузрокује надметање и услед тога дизање цена. Роба се тада преплаћује, а зарада бива мања. На многим нашим великим житним пијацама постоји тако отимање, да се често роба према горњој цени i преплаћује, тако да купац одма из почетка у 1 штету упада, коју само скакање цене, ако на-1 ступи, навнадити може. Тај посао вреди само 1 онда нешто вад већ при куповању неке мале 5 зараде има. Трговина са раном треба да има 1 две зараде т. ј. зараду (заслугу) и добит. За1 слуга је поменута аванса при куповању која 2 треба да је извесна (псзитивна); добит је раз• лива у цени при спекулацији, ако у корист трговца испадне. Иста је неизвесна (проблема’ тична). Велика конкуренција, које с поља, које изнутра (са села) учинила је да је здрав 1 темељ том послу постао трула даска. Почем један од другог робу отима, нема времена да се ’ цене регулишу; аванса отпада, а купује се на 1 „биће*, тиме пак постаје тај посао коцка. Ре» зултати његсви су неповољни, а дотични трУ говци се туже на рђава времена. Међутим до-1 лазе и пролазе и добре године, а посао рђав ■ те рђав. Нису времена крива, већ несаразмер у кои личини трговаца и могуће зараде. Узмимо, да ’ је у једном месту било 100 трговаца житара, који су на довозу од свега 400.000 м. ц. робе једно на друго 50 новчића по м. ц. заслужи-0 вали; то чини 200.000 фор. хасне, која има е да се подели на 100, кажимо, једнаких, делова; остају сваком трговцу 52000 фор. зараде, или, равнајући се по улогу, према воличини истог, 0 једном више, другом мање, ал укупно 200.000 а фор. Рецимо, да су се прилике променуле, као што у ствари и јесу. Број трговаца се умножио, а шровзводња нгје ндпредовала. Пре су ® радили, боље рећи, прекупљивали 100 трговца у од произвођача они 400.000 м. ц. робе, данас 0 их прекупљују 500. Зарада је иста, т. ј. 50 п новчића 200.000 фор. Поделимо ту своту на ' 500 трговаца, па ће испасти зарада за појеr > диног, код равних удела, само 400 фор. Кад 0 се пак у обзир узме, да је при пет пута ве6 hoj тражби куповање под много мање. угодним условима, пошто се отима и преплаћује, а [ ' аванса, која може при здравом послу до 20 новчића износити, отпада, онда се та зарада Е од 400 фор. смањује на 240 фор., дочим је ! ’ пре под истим произвођачким приликама 2000 фор. износила. Ту дакле могу године бити добре; послови, који се под утицајем такових диспроft порција између тражбе и понуде обављају, 0 морају остати рђави. Но ово нису сви узроци, који отештавају тај рад; вма још ваздан и ft других. Један од убитачнијих је јако распроУ страњена крађа на мери, која на неосновано и дизање цене јако утиче и поштеним трговцима посао онемогућава. То су све незгоде, којеми Срби понајвише 3 из тежње за напретком и у борби, за опстас нак, независно од страних елемената, сами се_ би наносимо. Број трговаца расти од дана на дан, потреба заслуге бива све већа, а наша _ производња сувише слабо напредује, да би а могла с том увећаном потребом корак држати. _ Само онде може број трговаца да расти, где 3 и производња саразмерно напредује; где то } није, ту трговина мора опасти. Поједини мали _ успеси се могу указати, док се стање не из_ једначи. Децентрализација је у почетку онима j од користи, који су на оном месту, где се не. ке празнине у трговачком организму попуња, вају. Је ли пак једаред тај процес свршен, , онда наступа и тамо застој, ако опште стање t трговине нвје здраво. Процес попуњавања на трговинском пољу, као да се по селима већ довршује. Потискивање и отимање је и тамо j већ наступило; роба у дућану се даје по малу хасну, а јагма за земаљским производима је скоро као и у вароши. Hehe дуго трајати, па he досадању пробит наших сељанских трговаца навала и грабеж под именом конкуренције унипггити. *■ У том погледу има српска трговина у страним елементима, као у Немцима и Јеврејима, опасних такмаца. Немац је стрпељив и истрајан, а Јевреј вредан и лукав. Последње својство је у нашем поквареном добу, на жалост, од великог значаја по успех. Јевреји то добро знају, па се њиме служе у свакој прилици, па , и према своме најрођенијем. Успех и напредак су код њих прва питања, којима се све остало : запоставља. А са таким људма издржати мегдан у трговини код нашег елабо-опрезног света је врло мучан посао. Осим тога постоји између Немаца, као и међу Јеврејма нека узајамност, које код нас Срба нема. Они држе једно другог; код нас тога нема, или ако има, а оно у врло ретким случајевима и онда само s код појединих. Они се међу собом подижу; у j нашој нарави пак лежи нека тежња да међу својима сами велики 6јдшо т. ј. једап мфу «

свима. Славољубље и злоба. Ми немамо наслона један на другога и остављамо много лак- . ше вашег човека, кад је у нужди, нег Немац и ] Јевреј свога човека, а у скривеној жељи, да га i претечемо, ако је бољи. Увмимо само како се 1 лако одважи Србин да пазари код Немца и Јевреја, а како је Србину тешко придобити њих за му- < штерију, кад у истом месту њихових суплеменика има код којих могу своје потребе нами- : ривати. Ми не подржавамо један другог, па се један по један ронимо; ту лежи наша највећа ; слабост. Као трговци имамо способности, ада те још немамо, одавно би морали оружје положити. : Но та наша способност без узајамности може само да нас одржи, ал полета и положаја у у светској трговини, као што га Немци и Јевреју имају, нећемо ми све донде добити док међу нама узајамност не ускрсне. Но повратимо се на посматрање положаја наше трговине. Ми смо рекли да се број трговаца од дана на дан увећава, али се бројем тим не увећавају зараде, а то је производња. Ова би требала куд камо више трговаца да зарани него пре, а она је остала код нас она иста. То не иде. Лебац, који је довољан био за два човека, да их засити, не може довољан бити и за десеторицу, кад се појаве. Ту има само два лека, ако је да не умру сви од глади: или треба они осам уклонити, или већи лебац на, правити. Тако је привремено и са нашом трговином, или број трговаца умањити, или произi водњу подвћи. Прво не иде, јер се ником не мсже забравити да буде трговац, није ни саве, сно наговарати, да се српски свет не одаје толико на трговину, јср наша места у њој неће оствти празна, већ he од Несрба испуњена бити, , а ва тај начин би стран елемевт у нашој тр* говини само још већма овладао, а то би зло i било. Ми морамо на против свом снагом пора• дити, да од наших покрајина не испадне каква Галвција. Други пут би био прави. Производњу 1 треба двћи. Ми Срби смо насељени већим делом ■ по вајплодоноснијим земљама. Клима здрава и за i рад удесва зашто да не издаје наша земљорадња > толвко, као у другим културвим земљама? Зашто да икод нас не цвета индустрија? Срби су до[ бри и вешти радвици по туђим творницама; што не би то били и у својима? Није било : никога да наш свет упути. А што је најглавни, је, освудевамо на оном велеможном јединственом духу узајамности и духу самопоуздања. Самопоуздање је мати великих дела. Но све се то да получити, само кад је ту воља и истрајност а поред тог вастава и упуство од стране наших позваних на ту мисију. Вести из трговачко-занатлијског света. Башари у Банату. „Всља Народа’ јавља, да панчевачки вашар почиње у суботу 17. септембра по н. к. а траје до уторника 20. септ. У Саски he бити вашар од 15.—18. септембра по н. к. а у Вел. Боки је био 10. —11. септембра. Урвђење житне пијаце у Панчеву предузето је у договору, тамошњих трговаца с раном, који је 'био у четвртак 8. септембра. Савез занатлија и економа у Панчеву имао је у недељу 11. септембра своју главну скупштину у магистратској сали. Ту је савез добио ново часништво. Извоз жита из Индије. Месеца априла, маја и јунија извезено je из енглееке Индије 4,268.671 мет. цената. То жито троши Енглеска, Италија и Француска. Извоз индијског жита знатно се увећао. Раднице пожунске фабрике дувана, њих 600 на броју, обуставиле су рад. То су учиниле због мале наплате. Јубилеј позлатарсног калФв. Задруга молерска и позлатарска у Пешти приредила је 4. септембра јубилеј Јовану Хригеру, који већ педесет година ради вао позлатарски калфа. Јубилар има сад 70 година. У почаст њему имала је задруга свечану седнвцу, где је калфи предана штедионичка књижица, од 175 фор. 10. септембра пак био је јубиларов банкет. Занатлијски шегрти у школу! Угар. министар’ трговине и заната издао је строгу наредбу, да занатлијски шегрти тачно и марљиво иду у шегртску школу. Ако шегрт не иде у школу, казниће се мајстор најстрожије. Изложба у Прагу. Трговачко-обртничка комора у Прагу закључила је, да 1888. године приреди у Прагу изложбу. Нове Форинтаче. У државној штампарији у Бечу спремају се, да штампају нове државне банке форинтаче. Те нове банке раздаваће се у јулу 1888. године. Руски трговци. У Нижњем Новгороду био је 1 збор руских трговаца и управио на владу споменицу. Влада је на то одговорила, да већа о мерама, како да заштити руски обрт и трговину од немачке и стране утакмице на азијским пијацама. Руска влада оће сасвим да заштити интересе 1 својих поданика, који се трговине ради баве у 1 иностранству. Издала је валог својим трговачким ’ конзулима да поднесу списак руских поданика на ’

0 радничком питању већало се и на католичком друштвеном конгресу у Брислу, ког су јако радници посетили. Говорило се о дужностима фабриканата према радницима, и о томе, да је дужност државе и владе заузети се за радничке интересе. Вивши министар Воесле изразио се, да закони нису довољни, да се радничко питање реши. Нова жељезничка пруга сазидана је и отворена између Штајнбруха и Лајошмиже. Пруга додирује пештански атар. Сад је прегледана и пађена је да је солидно и добро грађена. Увоз Италије до краја јунија 1887. повећао се знатно, а нарочито у рани. Усљед тога повећаног увоза, примила је талиЈанска држ. благајна велику своту од ћумручине. Пештански жељезничкИ одбор држао је 6. о. м. седницу. Прочитао се извештај инжењерског звања, да се уреди свеза пештанског трамваја. После се усвојио предлог, да се смање подвозне цене. Изложба у Кракову отворена је сад 1. септембра по н. к. То је занатлијска и изложба вештина. Из Пеште се спремају Пољаци да посете изложбу. Изаслаће на изложбу и варош Пешта изасланство од 45 чланова. За занатлијског комесара, за све занатлијске задруге у Пешти именован је Л. Кулман. Фалирали су: ђула Нађ у Сатмару; П. Пилих у Сегедину; Д. Г. Алесандро у Фијуми; Д. Клајн у Пешти; М. Гогољак у Печују; Мориц Телч у Суботици; Б. Лењи у Зилаху; А. Самек дворски дрварски трговац у Бечу. Занатлијска изложба отворена је у Штајнамангеру. Изложба је јако занимљива, у њој су изложени производи столарске, тапацирске, стакларске индустрије, ту је лепа збирка женских ручних радова оних крајева, машине и производи металне индустрије. ђумручина. Месеца јунија о. г. примила је наша заједничка државна благајна мање ћУ м РУЧине, но у месецу мају. Скупштина аустријских занатлија била је у Линцу. Посетило ју је до хиљаду звнатлија горњоаустријских. Закључила се, да се досадање трговачко-обртничке коморе оделе, т. ј. да буду трговачке коморе за себе. Занатлија Хопихлер предложио је да се оснује занатлијски савет у Бечу, који би се имао бринути за интересе занатлија. Овај је предлог усвојен. Т р г о bik а. = Нови Сад, 1. (13.) септембра). На житарским пијацама горњим није се догодило за прошла два дана никакве промене. Довоза је са шеницом задоста а, за иноземство се никојег зрна не пазари, понуда је јака, а куповање је ограничеио на млинове и домаћу спекулацију те је цена у непрестаном попуштању. На нашој пијаци има дневно довоза са шеницом и јечмом, кукуруза, зоби слабо се довози. Цене су рави ове: Шеница 6ф.до6ф. 30 н. Наполица sф. до 5 ф. 20 н. Јечам 4 ф. 30 н. Зоб 4 ф. 40 н. Кукуруз 5 ф. 30 н. Све од 100 кгр. Брашно по досадањој цени се у знатним коликоћама однаша. Мает за овдашњу и околну потрошњу се тражи, цена на више 58 ф., на мање 60 —62 ф. Сланина 55-—56 ф. Пасуљ 7 ф. Кромпир 1 ф. 20 —40 н. од 100 кгр. Купус 4 —5 ф. од 100 главица. На свињској пијаЦИ нема што знатније продаје. Плаћа се за тешку робу 37 н., средњу 88 н., лаку меснату до 40 и., од 1. кгр. Теоци 9 —lB ф., од комада. Јагањци 7—12 ф., од пара. Вино. Сад, када су по неким местима у нашој околини отпочели виноградску бербу слабо се старог вина тражи. Виногради су јако оштећени много је нездравог грожђа нема изгледа да ће иоле добро ново вино бити и опет нашем старом вину за сада нема што боље цене. Лањско бело 10 —13 н., шилер 12—15 н., црно 24 н. Старо бело 12—16 н., шилер 14—18 н., црно 42—40 н., од 1 литре. У Будммпешти, 31. августа (12. септ,). Производи. Брашно. Преко целе прошле недеље је тражено брашно за домаћу потребу за иноземство није пазарено. Цене су досадање. Маст се тражи, цена је напредна, са буретом 58 ф. Сланина сирова 51 ф. 50 н., сушена 56—57 ф. 50. н. Лој 31—32 фор. од 100 кгр. Шљиве. Минулих дана је слабо извоза било. Термини су са попуштеним ценама закључени. Плаћане су 85 ком. у по кгр. за окт.-новемб. 19 ф. 20 н., до 18 ф. 98 н., босанске 100 ком. 14 ф. 28 н., до 13 ф. 62 н. Узанц роба 11 ф. 95 н., до 11 ф. 61 н., српске 11 ф. 61 н. до 11 ф. 16 н. Нове робе је приспело, српске продане по 12 ф. 95 н. Пекмез славонски 11 ф. 50 н., банатски 11 ф., српски 18 ф. 50 н., од 100 кгр. Коже овчије пемачке 2 ф. 10 н., до 2 ф 30 н.; српске и банатске Iф. 80 н, до 2ф. 10 н., од пара; српске и бугарске 90—95 ф., од 100 ком. босанске и хрватске 58 —60 ф., кгр. Јагњеће, бачке и банатске 60—70 ф., црне српске 88—95 ф., од 102 ком. Сирове ксже говеђе 34—46 ф., тешке воловске 38—40 ф., од 100 кгр. Суве кравије 82 до 85 ф., од 100 кгр. « У Будимпешти, 31. августа (12. септембра). Понуда са шеницом је данас врло јака била, но, и покрај добре воље за куповање цена је за 5 н. попустила пошто се извоз и брашна и шенице посве омалио; промета је било до 30.000 м. ц. Остала зрна се не тражу; раж и зоб лабави са ценом; јечамје своју вредност одржао. Плаћана шеница потиска тешка 82 кгр. 6 ф. 75 B2’s 6 ф. 95 н., понека партија најлепше < робе но # £ 5 љ, зешдв О- Ф