Застава

за крстом или за ибриком поћи, а они да су одговорили да ће за ибриком, и тако их у поруку назваше ибриком.* То не само да је лаж, да је Вучић при поласку назвао Шапчане ибриклијама, него је лаж и да таква поруга стоји на Шапчанима, да нису пошли за крстом, него за ибриком. Ако је г. парох колико толико читао бар народне песме о устанку под Карађорђем, видео је, колико је пута шабачки округ славно побеђивао турске војске; видео је или бар могао је да види, колико је из тога краја војвода и јунака било, па му се може само да каже, да таквој порузи или може бити шали, и нема места, особито, што у то време у Шапцу нису ни живили Срби, него Турци, а Срби су живили само по селима. Али и да је та руга и била, кад би г. парох икако познавао Вучића и у то време Шапчане, његове пријатеље и партизане, не би могао да каже, да је Вучић ословио: јесте ли чули ви ибриклије. Вучић је пре 55 година био у шабачком магистрату „президент“ и био је трговац, и у тим односима стојећи са Шапчанима, задобио је доста пријатеља, па, бар њих ради, неби их тако наружио, а да не говорим о том, што је Вучић, сваку реч метао на теразије, и отуда је то, што је мало говорио, и боље је, него да лупа много па да се стиди, као н. пр. г. парох што се сад стиди. Ја сам казао, да је ону ноћ кад и Мнлош Богићевић, осуђен на смрт и Фнлимон, игуман

троношки, и г. парох преписујући тако, додаје, да су Филимона, пошто су га у шабачкој црвви распопили, вратили натраг Вучвћу, који га поред друма иза Месараца пушкарати даоЛ (Стр. 85.) Зар је Вучић са војском и преким судом чекао док је Филимон из Месараца далеко 5 сати у Шабац отпраћен да се у цркви рашчини, и док није повраћен, па да га он „да пушкарати?* Зар је Филимон нешто важнији био Вучићу, него други на смртосуђени? Зар Вучвћ није имао под својом руком онда све полицијске власти, да пресуду преког суда изврше? Вучић је сам извршавао пресуду, ако се осуђени има да убије на истом месту где му је суђено; али ако се има који да убије у Остружници, окр. београдском, или у Дубравици, окр. пожарев. или у Шаторни окр. крагујевачког или у ком другом округу, преки је суд онако вао за Богићевића, писао надлежном окружном начелништву, послао му своју пресуду и препоручивао да се пресуда изврши. Радв тога, наравно предавао је осуђеног са пресудом Вучићу, који је одређивао неколико катана као сигурну пратњу, стражу уз осуђеног, до места где се има да изврши пресуда. Тако је исто пресуду преком суду над Филимоном извршило шабачко началништво преко свог подручпог среског начелника Хаџи Трвфуна, а није Вучић. Он је сутра дан дигао логор па путовао даље. Наставжћеее.

љубима, него из дужности према таквој племенитој установи, као што је читаоница. Наша је читаоница просто само читаоница, па шта би онда радили наши .отлични у вој, кад нема ва њвх никакве забаве. Они су научени, да секлаљају златном телету, и за то им је увек само на усти: новац, новац и новац. Сад су дошли већ и до тог заклучка: за што да плаћају за бадава чланарину, кад у читаоници читају понајвише они, који с љима не дувају у један рог. Ето такве морске појмове имају наши .Браничани’ о читаоници. У великој гостионици заузели су ти стари читаонички чланови једну собицу, где се скупљају, а иад вратима су написали, да само чланови могу унутра улазити. Тај натпис чудновато изгледа, јер не знамо, какви то чланови могу унутра, не знамо, какво је то друштво и има ли своје штатуте. Знамо само то, да се у тој гостионици купе Чивути и наши „Браничани", а кад то знамо, онда нам је од прилике јаено, шта и унутра бива. Тако наша читаоница животари и без неколицине оних, што хоће да се свете. Пре неколико дана закључио је читаонички одбор, да за време оввх месојеђа приреди поучна предавааа у читаоници и позвао је неке своје чланове, да се приме овог. Ово је врло узвишена замисао. И кад се буду предавачи пријавили, о чему и не сумњамо, надамо се, да ће се наћи и леп број слушалаца, који ће предававу дати већу важност, а предавачу већу вољу за рад. Сад да кажем о забавама. Ових месојеђа имали смо три забаве. Прву је приредила „сентомашка омладина*. Чист приход наменила је добротворној задрузи Српкиња овдашњих. Посета је врло слаба била, поред свега тога, што је изабрана задруга Српкиња као мамак, да је поједини могу изиграти и избебукати. Добротворна задруга сентомашких Српкиња приредила је игранку, која је добро посећена била и леп приход унела у задружну благајницу. Ма да је у повивници стојало, да публика дођз у што простијем оделу, ипак су баш саме задругарице биле раскошно обучене. За то је у Новом Саду ушло у обичај, да се каже: кад видиш, да је ко изванредно обучен, онда знај, да је из Сентомаша. 0 Сретењу приредила је овдашња певачка дружина беседу е игранком. Песме су добро отпеване и добро примљене. Види се, да може дружина, кад хоће, лепо напредовати. Певачи двопева као да су били гласом уморени, кад нас нису онако занели, као што то они умеју. Народну песму треба износити чешће пред наш свет, јер је и овом приликом радо саслушанв. Обадва декламовања била су на свом меету, само би препоручио Милану Којићу, да окуша свој декламатореки дар на озбиљној, јуначкој песми. А говор ? 0 њему, не ћу говорити, јер је погодио у праву жицу... Ова је забава прилвчно посећена била. И сад је певачка дружина осетвла, да је имала гостију из тако званог „вишег реда“ само за то, да се неби рекло, да „виши ред* није родољубив. Пврлез, на Сретеније 1888. Морам вам се тужити на нашег општ. адвоката, г. Перу Вуковог. Наша цркв. општина му предаде више процеса, и даде му 150 фор. предујма и 40 и неколико форината на биљеговину па опет готово ништа не уради. С тога буде цркв. општина принуђена да га опомене, но ништа, па опет ништа. Последњи пут цркв. одбор хтеде га опоменути кроз три изабрата члана одборска, докле је са процесом дошао, и ако није нвшта радио да поврати цркв. општини акта натраг, и да рачун поднесе. Изаслате чланове одбора није нн у собу примио, него у авлији, и са грубим речма одговори члановима: знам ја зашто сте ви дошли. Сад да пређем на избор подбележника, који је ових дана обављен. Наша репрезентанција несло-

жена и недоговорена гласала је на два кандидата, на г. Шитерија, Мађара и г. Франца Милера, Немца. За првог кандидата г. Шитерија гласаше њих шесторица: два српска свештеника, два адвоката: г. Текер, Мађар и г. Пера Вуков а тридегет и један већином Срби гласаше за г. Франца Милера. Ето до тога емо дотурали, да нам две трећине Срба а једна трећина Несрба бирају Несрбе за бележника, али фала богу кад бар не дође Јевреј у кандидацију, па би још може бити и он са већином изабрат био. Ми ћемо мирно посматрати и чекати шта ће бити са избором прва бележника, ако дође до новог избора ? Треба само на уму имати да је избор прва бележника вековечит. Још би молио поштовано уредништво 4 3аставе*, да још иеколико редака уврстите, које не могу а да на јавност не изнесем. Наша политична општина исплаћује пет учитеља годишве, и то преко 3000 фор. осим огрева и стана. Од отих учитеља су један мађарски, један немачки, један на новооснованом немачком разреду, адва српска комунална. За све те учитеље наша политична општина бригу водн и уредну им месечну плату издаје. Но на жалост од тих свих пет учитеља ми Срби имамо само два учитеља, а то је мало, кад има преко четир стотине способне деце за школу. На два учитеља био би тај посао претеран кад би били потпуно на свом месту, но на другом и трећем разреду нам је учитељ неспособан. Замислите, он још пише са титом (0) ал је иначе добар и послушан. Он је недељом и празником најмлаћи и најстарији ђак; чита апостол у цркви, јер нема ко да научи школску децу да апостол читају. Он је миран и недира никог, да и њега нико недира. А други је на првом разреду много интелигентнији, али ће нас још и из наше рођене куће истерати. Бар да је, ако ништа друго какву свечаноет као учитељ на дан св. Саве приредио, да деца дознаду ко је био св. Сава, ал ни то. Види се из свега, да је код нас наопако, горе него тамо, где су Срби у мањини. Свему овоме крива је једино наша интелигепција, јер је она најгора. Ако таким примером предњачи, неће бити чудо, ако се и народ сасвим поквари. Крајње је време да се једаред промислимо куда смо се упутилп и забраздили, јер овако ћемо сасвим пропасти у Перлезу. Ада, 5. фебруара. С радошћу узимам перо у руке, да јавим српском свету, како ее и код нас почела будити свест и међу нашем женскињем овде. Код нас су прегле наиме две врсне Српкиње да оснују „женску задругу", а то су гоепође К. Поповвћка и Р. Ковачевићка. Ово се заиста за сад само честатати може, а како нам ове две госпође довољно јамчевине за остварење племените замиеле дају надам се, да ће се ово скорим и остварити. Но како је овде сувише мало интелигентног женскиња то у напред чиним пажљивима наш ратарски сталеж, кога је овде у млого већем броју, а дао Бог у добром стању, да без и најмањег одлагања и околишења радо притече ка уписивању у чланство, како би се ово племенито подузеће што пре остварило, а не да својим немаром прво и прво врснвм покретачицама убије вољу, а друго да од свег овог напослетку не буде ништа. Ја ћу врло пажљиво пратвти ову лепу замисао и повремено преко цењене а 3аставе* српски свет извештавати; за сад пак радосно довикујем врсним прегачицама: напред! и не сумњајте да вам племенито дело неће лепим плодом уродити.

Вести из места и са стране.

Главна скупштина новосадскв болничкв задруге трговачке омладине бвће данас у недељу у 2 сата по подне. Ми се надамо, да ће не само

трговачка омладина него да ће и наши трговци посетити скупштину, и учествовати у њој саветом и заузимљивошћу како би ова корисна и благотворна установа што већма пошла унапред. У Панчеву и на другим местима где је ове године била скупштина сличних задруга, стигле су тужбе, да господа трговци нису одвећ љубав показали према болничкој задрузи њихове омладине. Нека се то бар о Новом Саду не може рећи. Забаве. Срнска читаоница у Иригу приређује у суботу дне 6. (18.) фебруара о. г. у својим просторијама беседу с игранком уз суделовање српског румског певачког друштва. Распоред забаве је овај: 1. Поздрав. 2. .Хајде песмо" од Топаловића пева мушки збор. 3. „Наши сељани’ од Пачу-а, пева мешовити збор. 4. Декламација. 5. ■ђурђев дан“ од Доубека пева мушки »бор. 6. „Плови, плови лађо’ од Лисинског пева мушки збор. 7. »Сватовац* од Толингера на хармонију свира г. А. Дозела. 8. „По језеру“ од Вилхара, квинтет, певају: гћце Вукосава Вујић, Кристина Михајловић и г. Гавра Путник, Бранко Белић, Тоша Огризовић. 9. вУздисај 11 од Милчинског, пева мешовит збор. 10. „Напред* од Толингера пева мушки збор. У Товарнику биће вечерња беседа са игранком у среду 10. (22.) фебруара 1888. у великој гостиони у корист глуво-неме школе у Митровици. Распоред је овај: 1. Говор. 2. „У бој* од Зајца. 3. Декламација. 4. в Благи ветар и од Зајца. 5. в Онам’ онамо“ од Јенка. 6. Декламација. 7. в Постојница“ од Маршнера. 8. „Имам дику.“ Холуја. Прошлог четвртка био је измећу Будимпеште и Суботице тако необично јак ветар, да је заустављао железничке влакове. С тога су возови тога дана стизали врло касно, а воз, који је долазио из Београда није се ни кретао даље из Новог Сада но је ту ноћио. Отровала се цела породица. Спахијски чиновник у Бакињ-Нани није знао к; ко ће друкчије да се отресе и растера разну штетоносну дивљач, што се на спахилуку јако намножила, него закоље овцу, месо од ове поспе неким јаким отровом па онда изнесе у поље. После кратког времена наиће један сиромах сељак на месо, виде да је свеже те га узме и донесе кући. У кући му је владала највећа сиротиња. Од неколико недеља амо породица се некако јадно само хлебом хранила, те мећу децом наступи велика радост кад видише, да им је отац читаву заклану овцу донео. Мати одмах скува и испиче од тога меса, свима је пријало и сви једоше у сласт мееа, али сутра-дан нађоше људи мужа и жену заједно са децом их мртвз. Ко не зна читати и писати, нећа моћи у Амарику иселити ce. У једном од последњих бројева американскога лиета a The Banker’s Magazine“ расправља се питање о исељавању у сједињене америчке државе. То је данас код Америчана једно од најважнијих питања. Ма како да су простране, ипак се сједињене америчке државе почињу upeко мере пунити становништвом, па са зебњом гледају на нове таласе од дошљака. Бриасљиво се из тражују вачини, како да се затворе врата исељеницима. За то је спремљен законски предлог. Говори се као поуздано, да ће се над исељеницима, при улазу у Америку вршити нарочити преглед. Они, који не знају читати и писати враћаће се натраг у Европу. Некада су Американци одводили сељаке из најсиротнијих предела Немачке, и то често баш онд«, кад ови никако нису хтели ићи. Тада је Америка имала под плаћом чиновнике, који су доводили исељенике, те тако је у неким варошима америчким бивало сваког дана по 20 исељеника. Од главе исељених, плаћало се доводиоцу 2 ф. У то доба (1742. и 1766.), Америка је била тек само једна енглеска колонија, где су се јавно на тржиштима продавали људи. Унивврзитвтски проФвсор убијца 28. пр м. довршен је у Чекано близу Рима судски претрес, који је трајао три дана и који је изаввао велику сензацију. Претресу еуделовао је велики број еле гангних гостију из Рима. Оптужени, професор Филипо Моли, доцент за аритметику и цртање на универзитету у Риму, врчо леп и поштован младић, извреан сликар, био је оптужен да је из љубоморства убио слушаоци права Артура Синдичија. Професор Мола пробавио је последње лето са својом супругом, удовом грофицом Малербом, коју је обожавао, у Чекано. Тамо се брзо упозна са једним младим ђаком из добре породице, Артуром Синдичијем, који се већ после неколико дана поче удварати његовој жени. Професор Мола опомињаи је младића, али све узалуд; о томе говорио је и са својом супругом. Али овој се допадаше удварање Синдичијево, те сгаде мужа корети због љубоморства. Љубоморни супруг хтео је да буде у извесности. Једном кзд су били маневри у оближњем месту Фрозиконе, рече он жени, да ће ићи на маневре да црта слике маневарске, и да неће два дана кући доћи. Он је одиста отпутовао, али се око поноћи истога дана поново вратио. На куцање жена му је одмах отворила врата. Веома га је изненадило то, што је она још била потпуно обучена. У спаваћој соби његове жене у коју га она није хтела пустити да уђе нађе поетављен сто за два лица, остатак од цигаре нема сумње, овде је пре неколико минути морао бити какав човек. Појури напоље, шчепа напуњен револвер и почне претресати кућу. У ходнику чује где неко без ципела силази низ стеиенице; «са једним скоком стигао еам га* тако је Мола сам причао »ухвдтам m за руку, то је био Сивдичн. Ни и*

што друго нксам мислио нвго само на осввту. Испалим на њ’ четири мвтка, која га свале. Хтедох по том себе да убијем, али не беше више ни једног метка.“ Сви сведоци сведочили су у корист Молову; супруга његова није хтела ништа говорити на суду. Државни тужилац тражио је да се ouтужени осуди на 6 месеци робије, али га поротници ослободише, само га осудише на новчану казну од 200 лира, Осуду ову примила је публика са демонстративним одобравањем. Парница још није довршена, јер је Мола подигао против жене тужбу развод брака.

Трговина.

Нови Сад, 6. (18.) фебруара. На житарским пијацама није се покренуо што живљи посо у промету са раном, но спекулација је ипак одпочела више пажње поклањали довозу и понуди ране и, увелико се спрема према освитку пролећа н отвору пловидбе на рекама те да одпочне куповање у што већој мери. Цена је у течају ове недеље и на горњим и овамо на нашим доњим пијацама житарским сваком се зрну одржала доста чврсто. На нашој житној пијаци није ни толико довоза те да се и дневна потрошња може нодмирити. Није ни ова потрошња напослетку велика пошто млинови врло су у изради брашна ограничени; кукуруз се пазари на израну свиња иначе га спекулација не купује за овај мах. Цене су рани ове: Шеница новосадска, шајкашка и сремска (што стигне амо преко леда) прве каквоће 6 ф. 70 н., лакша роба 6 ф. 50—60 н. Наполица 5 ф. 50—60 н. Зоб 4 ф. 50— 60 н. Јечам 4 ф. 20—40 н. Кукуруз sф. Све од 100 кгр. Брашно. Ни су млинови у великом послу око израде брашна а није ни потрошња што знатнија. Порука са стране је мање и већином се чека отвор пловидбе рекама те јевтинијим подвозом да се подмири потребе на страни. Цене су брашну старе без промене. Пасуљ је све то на вишој цени на нашој пијаци: бели крупан 11 ф. 50 н., пасуљица 11 ф. 50 н., жути 10 ф. 50 11 ф. Лук црни 4—5 ф. Кромпир 3 ф. 50 н. Све од 100 кгр. Угојени свињи 42—46 н., од 1 кгр. Теоци 14 ф. до 26 ф. од 1 ком. Јагањци 10 ф. 12 ф. од пара. * У Будимпвшти 5. (17.) фебруара. Шеница је мање него досад нуђепа; тенденција је доста лабава; промета дневног 12.000 м. ц. цене су без промене. Остала зрна покрај малога промета по досадањој цени. Плаћана шеница потиска тешка 80-8. 7 ф. 35 н., 80 5. 7 ф. 35 н., 80. 7 ф. 35 н., 79-7. 7 ф. 30 н., 79. 7 ф. 45 н. Пештанска 79. 7 ф. 27’/ e н., 78 5. 7 ф. 25 н. Банатска 78 5 7 ф. 25 н. Бачка 79. 7 ф. 27’/, н. Све на три месеца. Зоб готова роба sф. 25—40 н. Јечам sф. 40 —6O н. Кукуруз sф. 97 1 /, н. Термини. Шеница за пролеће 7 ф. 17 н., зајесен шеница 4 ф. 61 н. Кукуруз за пролеће 6 ф. 3 п. Зоб за пролеће 5 ф. 50 н. Репица готова роба 10 ф. 75 н., за август-септембар 11 ф. 25 н. * Време. Хладан источни ветар са вејавицом. Вода у Дунаву под Комораном, под Будимпешгом и Новим Садом у надолазењу. Лед под нашом вароши се чврстодржи, на Дунаву прелазисе санјавећи колски терети. * У Будимпвшти, 4. (16.) фебруара. На недељном марвеном вашару је било 2116 ком., које ситне, које крупне стоке за кланицу. Продавци су морали попустити цену, пошто је куповање врло споро ишло. Плаћани волови угарски творнички нагојени 49 ф., српски пустарски 44—51 ф., краве јалове 44—48 ф. од 100 кгр. Теоци 16—28 ф. од ком., живи на меру 30—34 н. од 1 кгр., заклани на меру 45—50 н. од 1 кгр. Јагањца 5—7 ф. од пара. * У Штајнбруху, 4. (16.) фебруара. 75.111 ком. је разне врсте свиња у оборима на окупу. Посао се чврсто одржао. Плаћани угарски мат. тешки 51— н., млади тешки 53—54 н., средњи 52—53 н., лаки 51 —52 н. Сеоски 50—52 н., средњи 50— н., лаки 50—51 н. Српски транзито тешки 49’/ а —50% н., средњи 49—50 н., лаки 49—50 н. Све од 1 кгр. * У Пожуну, 4. (16.) фебруара. На овчијем недељном вашару је бнло свега 798 ком оваца. Због вејавице вашар је слабо посећен био. Плаћани шкопци за извоз 16—24 ф., овце џоре 7—14 ф. од пара. ■» У Будимпвшти, 4. (16.) фебруара. Производи. Маст свињска варошка готова роба са буретом 61 ф, за март-април 61 ф. Шљиве су слабо тражене. Српске узанц каквоће 6 ф. од 56 кгр. Спирит прост 24 ф. 50—75 н., рафиниран 28 ф. 50—75 н. Детелино семе Југарско 40—42 ф., црвено лицерско 40—43 ф. од 100 кгр.

БРЗОЈАВИ „ЗАСТАВИ. (Стигли 6. Фвбруара у вече.) Лондон. Долњи парламент одбациоје са 317 против 229 гласова Парнедов предлог, којим се ирска политика Дрхавни секретар БелФур изјавио је да су се прилике у Ирској на боље окренуле, судови и полиција врше ревносно своју дужност, слобода, ред и поредак су осигурани .