Застава

самоме чиновништву обустави даљни избор, а обављени прогласи ништетним. Сада, nocie пуна два месеца приступило се опет избору. Ал за то време није се мировало, него се на разне начине комбиновало: како да ивмисле вонтролу за чиновнике, и доиста измислише паклени строј. Саставило се до 900 знакова за изборне цедуље које су штампане и литографисане у Пешти са »водотиском*, тако, да се је сваки поједини чиновник могао контролисати. Цедуље су раздељене по одсецима, за сваки одсек друкчије са разним шифрама. Шеф уреда послао је свакоме чиновнику глаеовницу, а знак исте прибедежио у посебну књигу. Знакови су били посебни и за чиновнике умвровљене, као и часнике у миру. Знакови су се могли само опазгти на свгћи, иначе су неприметни. Кад је тако организовано, приступило се избору. У четвртак 4. (16.) фебр. почео је избор за треhe изборништво. К избору је дошло до 600 изборника од нешго преко 1100. Тај дан победили су кандидати „грађанског избора“, што се је у напред знало. У петак 5. (17.) фебр. бирало је друго изборништво I. котара. У истом изборништву има од 891 избо рвик 527 чиновника. К избору је дошло свега 692 изборника. Тај дан се бирало 9 ваступника, од којих су владини кандид&ти добили највише гласова 526 а од опозиције 166. Према томе није дошло на биралиште 198 грађана. Зашто? У опште је завладала велика апатија у грађанстзу, веле а ја би реко, да су томе узрок странци, дошљаци којима није ништа свето. Много је постигнуто новцем и обећањима разноврсним, а то се постизава код људи превртљиве багре. Има их, који су сверили вером, они, за које су држали да им је карактер светао ко на небу сунашце. Свакако је жалосна појава, али јој узроке даље нећу испитивати. Него ћу овде да споменем неку непогоду, а то је: др.Б огдан Медаковић био је на тај дан болестан, те није дошао к избору, а другог дана био је већ здрав. Но то се могло догодити. Али зашто није пуномоћије послао? Мвоги се чуде, како је то могао да учини онај човек, који се истицао прошле године за вођу „српске самосталне странке*, која је странка коалирала са осталим ипозиционим хрватскЈМ странкама за време избора, и која ради на зближењу и слоги са братским нам народом хрватским. Услед ове непријатности мислила браћа Хрвати што му драго, ми им одговарамо: да једна ласта неправи пролеће, нити један човек сачињава странку. „Српска самостална странка“ има свој програм и тога се чврсто држи. Она је до сад показала својим радом да иде правим путем, а и овом приликом није седила скрштених руку, него је радила са свесним грађанима руку у руку; а да је томе тако, доказао је, да су сви самостални Срби осим Медаковића гласали на опозиционе кандидате; као и то, да је г. ђура Поповић овдашњи трговац био и при избору за саборске посланике, као и сада глава авционог одбора, што свакако служи странки као и г. Поповићу на част и дику. Данас је опозиција победила у првом изборништву I. котара (велико-порезника), а изабрана су господа: Гвидо витез Понграц, Милан Станковић и Драгутин пл. Погледић. Са данашњим взбором броји опозиција у заступству три члана више а наде је, да ћа и у другом

котару у сва три изборништва (бирају се свага четворица), победити. Избор се наставља у понедељак 8. и траје 9. и 10. фебруара. Карактеристично је, даједиректор „загребачке штедионе* г. Владимир Крешић, који је дан пре изабран као владин кандидат, гласао данас на опозиционе вандидате. —ко?

том комисијом, своју молбу, жалбу или буди шта друго представити. Онај пак сужник, који није потпуно годину издржао, има то право, да може реченој комисији, ако држи и вна, да његов процес није довољно исљсђен био, из недсстаточни причина осуђен је, своју молбу поднети, да се његов процес наново предузме, исљеђење подобателно учини, и по томе друга пресуда изрече. Комисија је дужна ово предложење на протокол увети, а по том суд одредити, и ствзр му предати на његово поступање. Тако 10. јуна по рим. при петицији, ја сам се решио такво предложење учинити. Да ће се оно у толико јамачније и радије уважити, почем мој процес и онако није довољно и подобателно исљеђен, јербо сам ја и ви... као једини инквизит, на кога је правителство српско око бацило ... Ја знам добро да ствар по мене неће најбоље испасти, али неће још по некога. Ја самвећ готово навикао на горчину овог тешког живота, и сад ми више није чемеран као онда кад сам први пут његову горчину окусио. Меније сада све једно: живио две или десет година овако. На сладост каквог... будућег живота не смем више ни мислити, нитн се надати да ћу некада такове уживати. Кад ми се горчина са данашњега са ничим ни с које стране незаслеђава и неразблажује. То вами вашега знања и управљања ради јављам. Десети јуни још је далеко доста те да се од предстојеће непогоде избећи може. Дед да видимо оћел се и какав Blitzableiter противу овакога грома употребити хтети. Ја га се јамачно више не бојим. Он мени није више тако опасан, као први пут што је био. Први сам удар његов одржао,

а други ако ме погоди, неће ми много наудити, он ми нема шта убити. Са првим ми је убијено и порежено све што ми је нзјмилије, најнужније и најсветије било, чест моја. На сваки начин боље би било да се какав Blitzableiter за овај удар изнађе, а ви будите господине Франклин, у томе ваша ми је чест света и то нека буде за ваше умирење. Поред све моје невоље не могу опет пропустити, да вам је не јавим да се Светић 28. априла пр. год. из Србије после вишегодишњи родољубиви трудова и подвига со славоју са целом фамилијом у Нсви Сад кући својој вратио. Толико чујем да су сви у Србији хуље и ниткови а он сам поштен човек. Скоро! скоро! ако бога знате скоро прескоро Blitzableiter амо. Черни облак згустивши се Отјемљет сон „покој и здравије’ Грозит ужасом и пораженијем. У тужном Варадину 1. фебр. 1846. п. н. Здравствујте ваш понизни слуга Божидар Рајевић. Писмо ово тетка је моја ома брату свом у Лондон послала, и не чекајућ одговор на њега она и отBц мој, свакога месеца походили су га, новцем га снабдевали и тако горчину његова тамновања ублажише. Је ли Божидар обадве године у Варадину издржао, тс дознати нисам могао, али се врло добро сећам, да га је отац кад и кад ропства ослободио (ко сад може ово да разуме: „да га је отац кад и кад ропства ослободио*?) и из Варадина у Руму ДOВвO.“ (Наставвће се.)

Политички преглед.

Русија против Кобурга Са више страна долазе у један мах брзојави, да је Русија затрзжила од берлинског и бечког кабинета, да се кнез Кобург уклони из Бугарске и да су оба кабинета на то престала. Неке вести додају, да је Русија још осим тога тражила неке уступке, али се не кззује које. У опште су те вести још непоуздане и треба чекати док се види шта је у ствари. Ако је вбиља Русија затражила вванично уклоњење Кобургово, онда нема оумње, да је то у договору с Немачком и онда сгојимо на прагу расплета, било лепим било ружним. Босна и Херцеговина. Читамо у ,Србобрану“: „Од задње херцеговачке побуне (1882.) па све до сада управљало је мостарском српскоправославном црввеном општином владино комесарство. Након тако дугог изнимног стања, у коме се је српска црквена општина у Мостару налазила једва је сарајевска влада дозволила, те су 20. пр. м. у присуству тамошњих владинвх највиших чиновника, нашег сваштенства и учешћа силног народа обављени избори управног одбора тамошње српско-православне црквене општине и шкоде. Изабрани су све сами честити људи и врсни Срби и то: Ник. ћоровић, Војислав В. Шола, Јово Грковаћ, Јово Перић, Д. Билвћ, Михо Дугоња, Мијат Радоввћ, Перо Шантић, Дим. Шахин-Милетић, Перо Гвозденовић, Марко Косјерина и Тамо Ковачевић. Сад још народ тамошњи нестрпљиво очекује, да влада тај взбор и потврди, те да једном та српска општина у редовито и своје аутономно ст&ње и право дође“. Предлози министра унутрашњих дела у Србији. Читамо у „Одјеку": „Дознајемо да г. министар унутрашњих дела спрема све предлоге за прву сесију народне скупштине: 1. закон о уређењу општина; 2. скупштински изборви закон; 3. закон о зборовима и удружењима; 4. измене у закону о штампи; 5. предлог закона о трошковима управних чиновнива. Шести је предлог о административној подели Србије. Већина ових предлога већ је своро готова, и ми ћемо у скоро, у нарочитом чланку, моћи упознати читатеље наше изближе с главним мислима и начелвма поменутих предлога. Сад можемо само толико рећи, да су садашњи закони о општинама и о скупштинским изборима толико измењени, да ће предлози законски о њима бити са свим нови закони о ошптинама и изборима скупштинским, кад их скупштина усвоји“.

Из словенског света.

Младочеси. Од најновијих политичких појава на словенском обзору је најзнатнија та, да су се Младочеси, посланици на аустријском државном сабору, после божитњнх ферија а пре почетка садањег заседања конститујисали као: п Клуб независних чешких посланика*. И тако има сад на аустр. сабору два чешка послан. клуба: младочешки и старочешки или Ригеров. Последњи

јако слаби У иоследње време: повереве народно, које их је нослало у саборницу оставља их а особнто откад су се Старочеси према Гаучу тако млаво понашали. Младочеси напротив све се боље утврђују: тому је доказ и последњи накнадни избор за аустр. сабор у Кутенбергу, где је изабран Младочех др. Херолд према старочешком кандидату. Сад има свега седам младочешких посланика и то: др. Грегр. гроф Кауниц, др. Енгл, др. Влажек, гроф Лазански, др. Вашати и др. Херолд. Херолд је држао пре неки дан говор у сабору аустријском и то против савеза са Немачком. Уопће се Младочеси врло лепо држе и врло су вредни. Агитацији чешкој, против предлога кнеза Лихтенштајна за вероисповедну школу, стоје Младочеси на челу, док Старочеси симпатишу са тим предлогом, који иде за тим, да се клерикалцима осигура превласт над школом, дакле, чисто је рејакционарне природе. Према досадањим знацима судећи, надати се је, да ће Младочеси приликом идућих опћих избора за аустр. држ. и прашки земаљски сабор добити већину. И Старочеси сами се канда надају таковом резултату! ♦ Чајковски у Пра г у. Чувени руски композитор Петар Чајковски стигао је 12. фебр. по н. у 3 сата по подне са брзим влаком у Праг, да суделује на концерту чешког уметничког друштва 19. фебр. Чајковски је сјајно дочекан. На перону држ. железнице дочекан је од одбора уметн. друштва, од управитеља чешког народног позоришта Шуберта и од многих депутација разних чешквх друштава са одушевљеним: „Na zdar!’ усклицима. Младочешки посланик др. Ваш а т и је поздравио славног госта на руском језику а председник уметн. друштва др. Стракати је у подужем говору нагласио узајамност чешких и руских културних интереса, као и крвно сродство између оба народа та. Кад се Чајковски захвалио на свечаном дочеку, захорише се са свију страна усклици: Слава! ♦ Српско-хрватска узајмица. Познато је, да хрватско учитељство прикупља од неколико година прилоге, да подигне у Загребу „Хрватски учитељсаи дом“. У ту цељ је приређено јесенас и извлачење срећака, од којих је доста продато и међу Србима и то заслугом и братским заузимањем Срба учитеља. Поводом тога пише заслужни хрватски књижевник и педзгог Иван Филиповић у 1. бр. овогод. „Књижевне Смотре" о том, како се радује, да се народном уједињењу крчи пут, а тому нам је вели у најновије време сјајан доказ пружило српско народно учитељство у Хрватској, Славонији, Далмацији, Угарској, Босни и Херцеговини, које се ама баш ни за длаку није мање ревним показало око распачавања срећака лутрије за учитељски дом, него ли је то било хрватско учитељство, тако, да ће тај дом бити не само храмом свести хрватскога учитељства, негоуједно и храмом братинске љубави између учитељства хр ватскога и српскога”. Ми ову изјаву признања тим радије бележимо, што видимо да се полако, истина, врло полако, почињу наши ваздашњи идеали, да се остварују! * Пољаци имају у свом лепом граду Кракови средиште свог јавног и просветног живота, али нису имали поред академије наука и других јавних завода свој конзерваторијум за музику, који им је био врло потребан. Сад имају и то, јер су предавања већ почела одмах после свечаног отварања од стране градоначеоника др. Шљахтковског. Завод ужива субвенцију од галичког земаљског сабора и од опћине града Кракове.

Д о п и с и.

Вуковар, на Сретеније. Као сваке године тако и ове приредило је овд: Српско певачко друштво „Јавор“ „Беседу са игранком" и то за потпомажуће чланове. Беседа је нашла врло леп одзив. Не можемо пропустити да не споменемо да је на истој Беседи певало први пут пред отвореном бином тђа Јулијана пл. Рогулић и то сопран соло nKaватина из опере ,Риголето и уз пратњу гласовира, исту песму превео је с’ немачког овдашњи млад Србин г. П. С. суделујући члан друштва „Јавора". Гђа пл. Рогулић одпевала је врло хармонично исту несму тако да је публику заиста изненадила, а са тиме је допринела лепу корист пев. дружини, ми јој никакову другу захвалност одати неможемо него јој кличемо живила! а надамо се и у будуће да ће за корист друштва радити. Даље је свирао на гласовиру ,Lied ohne Worte“ од Б. Менделсона, г. Ј. Ландесман који је такође пред публиком показао своју вештину, после овога свирали су на гласовиру у четир руке гг. Макс Бадер и Милан Петровић који су такође својом вештином публику задовољили. Што се зборова тиче овд. пев. друштва песме су врло складно одпеване само се приметило да су слаби тенори, али се ипак видило да је труда доста положено и да су песме добро научене наиме „Јадна драга“ од Хорешека, и српске народне песме од Т. Остојића изазвале су бурно аплаудирање. Декламација »Болно дете" од 3. Ј. Јовановића коју је декламовала Дар. Ранисављевић поћерка овдашњег грађанина г. Арсе Риђичког неможе се боље захтевати од једног седмољетног детета, ми јој кличемо живила на понос својим родитељима. После овога наступила je игранка, како мило

беше видити чиле момке и девојке кад ее у коло похваташе те стадоше подскакивати, није другче него мислиш да нога не достиже к вемљи. Споменути ми је још да је при овој Беседи учествовао наш млади и чувени Србин г. Васа Муачевић, а са њиме видесмо и другог Србина г. Ј. Радановића обоица из Осека. При одмору наздравио је овд. млад Србин г. Жарко Станић правник, г. Васи Муачевићу а уједно описао његове заслуге до данас стечене у српском народу, публика је пропратила ову здравицу са бурним живио г. Васа Муачевић. На исту здравицу одздравио је г. Васа Муачевић и рекао да му је мило што је код српског народа таково поверење стекао и да ће се тога правца и на даље држати, на послетку наздравио је исти и овд. пев. друштву „Јавору" и рекао да му је мило што види да друштво за сад на чврстим ногама стоји а нада се и од сада да ће се друштво у истој слоги и на даље одржати. Пев. друштво одпевало је песму „Ено барјак“, даље су текле разне здравице. Тако је ова Беседа са лепим одзивом овд. грађанства у лепом весељу завршена. Надамо се и у будуће да ће ce овдашње граћанство у колико је могуће што у већем броју одазивати! М. Т. Ш.

Вести из места и са стране.

Болничка задруга трговачкв омладине у Новоме Саду држала је у прошлу недељу своју редовну главну скупштину. Извештај управног одбора доносимо на другом месту. Скупштина је решила ове предмете: изабрала је 2 члана за прегледање рачуна, одредила је годишњу плату лечнику од 200 фор. донела је закључак да се сва г.г. трговци позову да код својих помоћника и шегрта на том пораде да морају као чланови у задругу уписати се, утврдила је прорачун за ову годину, по којем примања износе 691 фор. а издавања 680 фор. по ком се показује сувишак од 19 фор. изабрала је управни одбор, и то за председника г. ђоку М. Поповића, за благајника Антонија Георгијевића, за потпредседника: А. Јојкића, за нодблагајника: Душана Арновљевића, за перовођу Марка Мићића, за одборнике: Светозара Станојевића, ђоку Дамјановића, Миливоја Лотића, Леополд Руби, Јохан Дитриха, Душана Максимовића и Бранка Поповића, за задружног лечнака: Др. Лазу Станојевића. Хајдук Вељков споменик. Грађани неготинеки оснивају фонд, којим мисле подићи споменик неумрлом јунаку Хајдук Вељку. Они се обраћају и на остали српски свет, да им нрилозима притече у помоћ. Њихов позив у овој ствари донећемо у идућем броју. Ужасна смрт. Пишу нам из Будимпеште: „У Штајнбруху догодила се 5. (17.) о м. велика несрећа. Један Словак, дротар, по свој прилици, да би се склонио од зиме, увуче се у пећ једне цигљане и затвори за собом врата. Али од велике врућине ухвати га несвестица, те паде. Када су раденици у 2 сахата ноћу отворили врата, био је онај јадник тако рећи печен и већ мртав. Мртво тело донели су му у пештанску Рохсус болницу*. Српска ратарска читаоница у Вел. Кик*нди. У „Садашњости* читамо: Наша „Српска ратарска читаоница" имала је о Сретењу своју редовну скупштину. Чланови читаонице искупише се у лепом броју, што је знак д i им читаоница на срцу лежи, да им је збиљски стало да се о њој побрину. На дневном је реду био предрачун. 0 предрачуну су мирно, својски и достојанствено многи говорили, и надметаху се како ће га боље и основније попунити. По малом разјашнењу од стране перовође примљен је предрачун, с врло малом изменом, онако како га је управни одбор склопио и предложио. Читаоница ова није још ни годину дана навршила па ипак ако погледамо у предрачун можемо задовољни бити. Нека чланови буду и дчље задахнути оним жаром и маром којим су досада ондаје читаоници будућност осигурана. Остатак од прошлих 9 месеци је 210 фор.; Чланарина по 4 фор. 400 фор.; Случајни приходи 50 фор. Издатак је: за стан, послугу и огрев 160 фр.; За новине 180 фр.; Писаћи прибор и тискарије 20 фр.; Непредвиђени трошкови 40 фр.; За попуњење намештаја 20 фр.; На послугу 15 фр. То је предрачун за идућу годину. Скупштина је затим изабрала три члана који ће прегледати рачуне од прошлих 9 месеци. Овим је био исцрпљен дневни ред. На питање предеедниково имали ко од чланова каква предлога, устане један члан и напомене како се у једном од писледњих бројева »Браника" налази једно писмо у ком се о „ратарским читаоницама" ружно говори. По што по нашем знању постоје само две „ратарске читаонице*, ова наша и она у Мокрину, —то да неби на нас она љага пала предлаже да се из скупштине одговори у „Бранвку* и да се српски свет обавести да код нас није онако како се тамо навађа. Предлог је овај једногласно усвојен. Тиме је ова редовна скупштина у најбољем реду своје послове свршила. Овакав рад, који се код нас нарочито у ратарској читаоници може видети, мора се похвалити. Ово је знак здравља и свести. Поучавати свој народ речју и делом, јавно и отворено дужност је сваког члана који осећа да може и да му је то дужност. Где се тако ради ту је напредак сигуран. Уверен сам да ће се у ратарској читаоници још које поучно предавање чути. Нека је хвала и слава предавачима!