Застава
ЗАСТАВА
ВИДОВ-ДАНСКА ПРОСЛАВА.
Догодишња видов-даиска елава мало по мало оће да пређе еаеввм у заборав. Још иеколико само даиа, дели нас од даиа, кад ће ее навршитв пуно по годиие, како се састадоше изасланици певачквх друштава ове годвие на Лазареву-гробу у Раваници, да утаначе програм за догодишњу ввдовдаиеку прославу. Нећу подсећати ма зажључке, које домеше том приликом, нећу се дотвцати тачака програма, већ ћу се еамо иа једну околиост освриути. На том договору био сам, па и рекох, шта мишљах о етвари, које се ради мекупвсмо, »ли уједно бејах одлучаи противнвк, да се још једном позивају взасланици певачквх дружина за Нови Сад; бејах одлучаи противник, да се већ донешен програм квари, те други нов, али коначан програм за догодишњу ввдов-дамску прославу скује у Новом Саду; но не с тога, што ја не вмадох вере у иовосадеко читаонвчко певачко друштво, век с тога, што оемован или главан програм већ том прилвком удеевсмо, дакле за љубав иеки поједаности и еитммца, да се ие дангуби. Те малемкости могле су се удесити путем преписке и етвар би била у свом реду, те би се до сад у велвко иа самој ствари радило. А овако? Сад се више не валазимо нв овде, докле смо дошлв на сам овогодишњи Ввдов-дан, јер је збор, који требаше бити у Новом Саду због неких препрека изостао. Но питам: па шта сад? Оћемол овако ие радећи а екрштемвх руку пропуштати, да пролази дав за даиом ? Оћемол неспремни дочекати тај знамеивти даи за српски народ? Ја велим и опет не! Успомена иа сам дан Видов-даи пружа нам важну поуку слогу само јој треба сљедитм, па да нае види Бог! Још ивје доцкан, прегнимо правом и иетрајиом всљом око ове веома важне ствари, па ћемо постићи за чнм тежимо а тим чииом покезаћемо и оеталом културиом свету и да смо Срби и да смо људи. За певачко друштво, ма које, од данас је кратко време, да спреми спрему за ввдов-данску прославу. Ту спрему мора узети у своје руке румеко пошто оно заузима иајбољи пределни положај еа означену прославу. 0 овоме што
рекох, двојбе нема, јер ввдесмо, да еу иеки људи свом силом одбијали од еебе, ал румљани то не могу и не смеју учинитм, ако иеће да српски народ добије о њима чудан појам! Прво потстрекавање дакле нека узме у евоје руке румско певачко друштво, те иека сазове у што краћем року грађански збор без разлике стања и умења; ма том збору нека се изабере из свију сталежа средишан одбор за видов-дапску прославу; тај одбор иека остане при донешеном већ програму, те иека још до бсжићивх празника изда нужне прогласе: иа песивке; компонисте; позоришну управу и т. д. Мислм ли ко, да је програм иепотпуи, то ће се вмати путем срп. иоввнарства попунвтн, само нека ее отпочне једиом радити. Пошто ће та прослава стати доста новчаивх жртава (трошка) нвје искати а још мање очекивати, да всти подиесу румски грађани; то је прослава целсг срп. народа, па и трошак треба да падне на њега, јер у друштву се лакше терет сноси. Цео српски народ треба да првтекне средвшном одбору са новчаввм првлозвма у псмоћ, како би се иазначеиа проелава према својој важноети, величини и узвишеиоети евремити и извести могла. Нека се ие узме, као да ме је руководила намера, да за овај застој у изложеиој ствари смерах еву крвввцу свалвти иа новосадско читаоиичко певачко друштво делеко та мвсао од мене ја еам уверења, да је сасвим на другој страни крвввца, а без вужде ие упврем ни у кога врстом jep ми је стало, да догодвшњу 500-годишњу ввдов-данску прославу »ви у љубави и слози дочекамо. с.
Најновије из Србије
Београд, 30. новембра. Избори повереиика по целој еу земљи већ довршеви. Иепало је све онако, како се могло очеживати. Напредњаци су у целој земљи претрпели поразу, коју никад неће заборавити, а ако буде по закоиу, они ће иа даи избора посланика бмти емлављени на очиглед целом свету. Напредњаци еу у великој иеприлмци Оии су се еамо оида упуштали у избор, кад еу били ии влади. И тада су апсили, кажњивали, чимили све могуће мезаконитости, те тако добнли иешто послаиика.
Но ма да су све то чинили, и ма да по уставу има свака влада права да наимену- , је ’/ 3 посланика, то ни с том једном трећииом миеу напредњаци имали увек већину у екупштини. Него су често терали кући меке послаиике из опозиције, претили им убијством ако дођу и т. д. Стран свет је видео где напредњаци имају већину, па многи и ме питаху како су дошли до те већиме, ио само рекоше: Кад имају већину и треба да владају. Кад је пре две године пала напредњачка влада, те су под либералима и радикалима била два взбора за скупштииу, напредњеци су ивјавилм, да се онм иеке упустити у изборе. Свет је видео да с њмма стоји зло, али на страни нису могли веровати, да иапредњаци не би добили ни једног посланика, да су ее упустили у избор. Напредњацима је дакле последња два избора испало за руком, да бар сакрију нешто од своје голотиње. Кад је сад дошло до взбора за велику народну скупштииу, напредњацима опет иараствше крила. Знали су, да је Христић на влади, који he и људе за њихову љубав убијати. И они се упустише у нзборе са великом лармом, а били еу сигурии, да ће победити. И избори повереиика запо чеше, 8 чииовивци су иа ммогим местима силом или ноћу кришом епровели избор. Било је апшења, глобљења и евакојака чуда. На неквм местима чиновиици доведоше иарод до очајања, те ее народ мо рао од њих кољем, као од вашака бранити. У целој Србвји ее подиже узвик против неправде, краљу ствзаху тужбе и крељ нареди нсве взборе поверенвжа, ал тако, да ти взбори буду под надзором комееара, а евака страика да избере сама ког хоће за комесара. Напредњеци су били у клопци. Ниеу могли hmksko псбећи, те казати, 'нећемо ее сад упуштати у изборе, кад су век почели, него морадоше да иду напред и да испију горку чашу до дма. Избори поверевика се свршвше и они меће можда имати ив једиог посланика у свој Србији, неће га моћи иматв, еамо ако и даље ие буде било иезаконитости. Сви се гласови у томе слажу, да ће радвкали добити бар 80 посламика од 100, а оетало ће добкти лнберали. Из овога ће ее видети јасно, да је у Србији морало бити иезадовољства, кад је ето годинама владала влада, па и данас влада, која за скупштину не може да про-
тури у целој’ земљи ми 10 својих људи. Даље се види то, каква је грозна чуда морала чииити та влада, кад ју је народ презрео до скота. А показаће ее и то, да краљ не може даље без велике иевоље оставити такве људе иа корммлу. Што се тиче иовог устава он наилази у уетавотворном одбору иа велику опозицију радикала. Једва је продр о предлог, да ие буду два дома, иего један дом. Но у многим питањима остадоше радикали у одбору у мањини, јер јекраљимемовао у тај одбор ни трећину радикала а оно друго иапредњака и либерала. У екупштвии ће сасвим друкче етајати ствар. Тамо ће битм радикали у грдиој већиии. Па могу ли они примити онај устав, који су у одбору одлучивали иапредњаци, где је њих више од радикала, а овамо се показало, да иапредњаци ие могу говорити у име иичије, јер они у Србији иемају странке, ио су презрени. Цела напредиа странка састоји се из неколико људи, који волу пашовати. Па зар ти људи да буду у одбору где се уетав гради заступљени у већем броју ио радикалв? И зар скупштина, коју народ бира, да мора призмати онај иацрт устава, који је тако грађен?! То би било против сваке здраве памети.
Из Босне.
Сарајево, 24. нов. Стањв нашег иарода у Босни и Херцеговвии бива сваког боговетиог даиа несносивје. Сељаци пропадају и сиромаше ужасно. У опште етање није се ии за длаку побољшало, него је под овом владом постало још јадиије и чемерније. Влада иеће и не мисли, како би уредила аграрне одиошаје и разделила иарод са спахијама. У тај чвор ие сме ова влада дирнути, јер ее боји, да ће се Турцима замерити. За сад се оелања влада на Мухамедавце и већ одавно све употребљава, како би их за еебе задобила. Рецимо, да је влада збиља аге и бегове у иеколико себи привукла, али је због тога евеколики иарод од себе У Босни има до 450.000 Мухамеданаца, између којих има меколико хиљада ситиијвх и крупнијих епахвја, а еви еу остали тежаци, трговци и занатлије, а велики број пука еиротиња, која ннгде ништа иема. За еад су задовољми само иеки и то богатији земљовлаетивци а еви остали Мухамедавцв, моле
ЛИСТАК. ЖИВОТ ЈЕ CAH.
Хинеска прича. (Превод с *р анцуско г.) Живео некада свршен великошколац Лијен, ив Фу-Кјена. Положио је са дсбрим успехом своје испите, па занесен тиме, ои се шепурио и проводио са својим друговима где је год могао, само да се покаже и похвали свету. Бдш у тсме завосу његовоме чује он да је у манастиру Пи-лу дошао веки чувен проров. Крене ти он одмах реченом манастиру да види да ли му се из лица види да ће једног дана доћи у држави до великог ввааа. Изиђе пред мудраца надувен вао што само може бити: из лица му се читала сујета, а ладилицом је својом махао, као 'што само може да чини охол и бесан човев. Проров га погледа, ваговори му сијасет ласкаввх речи и заврши проропивом, да he двадесет годвва на миру мивистровати. Весео са тог нрсроштва, млади надувенко постаде још охолији. Осу један пљусак. Сва се дружина склони у једну гелику двораву мавастирску. Стври један валуђер седео је ту ва једној столвчеци слакевој, утовуо у дубоке мисли, он се и ве сбазре ва грвјну гсмилицу воја у двораву уђе, не маче се и оста тако седећи, затворених очвју.ј Лијен тада врвми честитава својвх другова, воји га већ назвгаху: господвне минвстре. Ов је грвмао та чествтања таио милссттвп j! нрвхватн своју всву улогу тажо оз-
биљно, да одмах поче да дели званвја свима, који га окружаваше, па и самвм слугама ма-| настврсквм. Пљусак не престајаше и ве даваше младићима да врену даље. Лијен се осећаше уморан, па задрема у једној столици са васлоном. У једанпут виде он два царска улава, воји стадоше предањ са царсвом повељом у руци, позввајући га у двор, пред цара, воји жели да се посаветује са њим о једном врло важном полвтичком питању. Он похитв са улацима, воји га уз пут једнако наввваше „председниче министарсвог већа.“ У двору му владар изађе на сусрет и саслуша смерно и са поштом све његове савете. Он издаде налог одмах,да сви чвновници испод трећега степева стсје непссредно под Лијеном; одпустив га, цер заповеди да Лијена обуву у свечаво одело, које му пристоји и да га посаде на воња од најбоље пасме, оввћена и покривена златним повровцима. Псшто се 38ХВ8ЛПО цару, Лвјен одмах оде својој вући, воја се претворила у сјајну палату. Једва што ie подигао своје брке да вога довивне, вада му стотину гласова одговори услужно са свију страна. Сви чвновнвци, који се тревише у престонвци, подносише му дарове, већвном скупоцене реткоств из страввх држава; проситеља од сваке руве беше пуво у сввма пространвм дворднама његовим. Аво је гзлазио на улвцу, сви му се клаЊBлв. Он је одпоздрагљао само оне, ;воји су бвли у чину начелвика; што се осталих тиче Bво вм је главом клвмнуо само, они су то сматрали за велику част и срећу.
Један његов штвћеник прати му једном цело једно свирачко друштво склопљено из десет млBдвх девојава, мсђу војвма две најлепше постадоше његове љубимице. Сваки ти дан он беше пјан од дворбе и уживања. Усред његовога свлнога и сваковрснога посла и толиког уживања, он имвђаше довољно времена и срца, да се сети старог једног пријатеља, који му је невада много чинио, вада је оно још био свромах ђак. Он одлучи да учвни штогод томе сиромзху и предложи га цвру, воја га одмвх сутра дан вазначи за важнога званвчнива. Алв Bво се ссћао својих пријатеља, није звборввљао ни своје вепријатеље. Он је позбацивао са звања све своје негдашње противнике и све оне које је мрзео. Зли људи стадоше правити заверу противу њега и покушвше да га убију једном, када је ЕЗЛB3ВO из својега двора. Он се срећно спасе напасти и заповеди да одмах посеку те несрећнике. Кзда умреше оне две свирачвце, његове љубимице, он пожеле да их замени једном убавом младом девојвом, из суседства, воју оте од родитеља њезвнвх и у пркос самој сиротој девојци. На вратко, свава жеља душе његове испуњаваше се одмвх и сав му живот пролазвше у блеженству, које ништа не помућиваше. Многи дворјани замерали му врадом, али његов положај беше такав, да га нико не би смео јавно судити. Председввк царске цензуре, Пао, огорчен толвким невзжњеним неправдвма тога министрв,
реши се напослетку да поднесе цару тужбу овог садржаја: „Држввни министар Лијен, смртан је човек вао и свави други, а рода је нисвога. Умесним одговором он се додворио Твоме Величанству и Ти га сада обасипљеш милостима, које се простиру и на његове старије и на његове млађе. „У место да се пашти довазати своју благодврност, указујући земљи вакве мале услуге, он се користи својим положајем да угађа својим личним жељама, да унапређује или смеће са звања људе, не по заслузи њиховој, већ према томе, да ли ix воле или мрзи. Он дели масна званија. И њему се сви достојанственвци дворски покоравају, више но Теби, царе. „Ако какав заслужан муж добије поверење својвх земљака, он је устрањен, па и ивгнан. То све тзшти добре грађане и убија углед царевине. „Шта вгше, Лијен глоби народ, он је господар народног имања, са којим по вољи располаже, па располаже и женама и девојкама народним, које бира себи за уживање. На варод је пало небо без сунца. „И саме слуге његове примају се свуда са поштом и удварањем. Чим где допру његова писма од препоруке, правда намах пропадне. „А и да не спомињем како његови пратиоци злоставе људе уз пут, којим он пролази. где он прође, тамо трава вене! „А он сам од Тебе, царе, добија сваки дан све веће дарове Твоје милости, он их никако и не заслужује. Чим у дворе своје;ступи, њега дочева свирка. Он тоне у раскоши и уживвњу; државна корист и брига о народу никако 4М улазе у обим његовиж занимањ«.
„ЗАСТАВА 0 ивлааи редовно: средом, петвом и недељом на целом табаку а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аусгро-Угарску: ва целу годину ' ■ 14 ф. —н. на по године 7 ф. н. на четврт године 3 ф. оО н. на 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у злату) на годину 32 дин., на пола године 1G дин., на четврт године 8 динара.
лист целокупне српске народне слободоумне странке. БРОЈ 186. У Новом Саду у петак 2. децембра 1888. ГОДИНА XXIII.
ОГЛАСИ рачунају се. п<Л6 новч. од сваке врсте оваких ситних слова, за’ ; жиг се плаћа по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примају се. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 вовч.