Застава, 11. 02. 1898., стр. 2

омладину, особито данас, кад су жалосни појави у држави, када катилинарско-германска иридента хоће, да надвлада јачи словенски елеменат, чија је будућност, ми треба да пођемо дома и запјевамо: »Ој Славени јоште живи, ријеч наших дедова, док за народ срце бије њихових синова«! Да живи мајка (Олавија! Овај говор би пропраћен одобравањем и пљесвањем и на тријемовима. Сједница се од узбуђења прекида, а заступници кличу: Живио ! На здар! Живила славенска узајамност ! Наш је народ јако задовољан овог пута са говорима наших заступника. Евала им, а тако и треба! Зар да се и на даље туче со на нашим главама, а ми да ћутимог Само напријед, па да нас види Бог! Радосни сио, јер: Би облачно, па се разведрило !

Aprys.

Нови Сад, 10. фебруара.

· Прича и нотина. „Крао си“, каже господар управитељу свога добра, „крао си од мојих новаца и потплаћивао си моје слуге, да са њима заједно изигравате моја права.“ „Јесте, крао је — вели један слуга — подмићивао нас је све редом, господару; ево право да ти кажем: и ја сам од њега добио оволико и оволико, но видим да није право, ти ето пропаде поред нас. Ја ево хоћу да ти вратим што добих.“ : „Јесте, вели управитељ, крао сам те ја, јер су ме тако научили они пре мене, крали су те и они. А да искрен будем, кажем ти, крашће те и сваки други, ко дође после мене, јер те краети мора, јер само на тај начин може се твојим имањем управљати, само на тај начин може таково имање остати на гомили и сачувати га, да не однесе сваки своје. Сад суди: отпусти или допусти и даље...“ _ Како вам се допада ова причаг Али чујте још нешто друго: Посланик Рохонци је, као што је познато, устао у сабору и рекао, да је министар · председник Банфи приликом избора потрошио три – милијуна на изборе, дакле је државним новцем у" пливисано на то, да се поквари слободна воља народна при изборима и да од народа одузме то слободно право избора и у сабор доведе какове ов људе хоће, који ће онда управљати моралним и материјалним и физичким животом државе. На то је Банфи. рекао; да су овакове изборе правили и они, који су пре њега били а да ће их такове пра“вити и они, који после њега дођу, па ма дошао и . caM Апоњи, јер данашњи режим и борбу против државоправне (Когјорт) опозиције мо же само корупција одржати. . . _ Нека престане државоправна опозиција, престаће и корупција при изборима, а дотле мора се данашњи режим по сву цену одржати, То зна сваки, ко MHĆČIH VJ;_o'hn на државну управу, па ће тако и ЧИНИТИ. Може бити да сам мало јасније рекао оно, што jč | Банф н у сабору у неколико ваиршенијш( фраза изјавио, али је пак смисао један и истоветан. – Јер једно је свима јасно било у његову говору, · ато је: да је он признао, да је при изборима било корумпирања, а друго да је он рекао, да ће тога још бити, јер га код нас бити мора, XA се може одржати данашњи режим. Али ја ћу да се вратим на ону причу. Било је оно имање једне породице, само што је један члан пограбио ову власт и да би друге чла"нове потпуно одбио, он се и са страним сложио, обвезао се потпуно њему, само да га онај брани од његових рођених. С тога је и подмићивао и потплаћивао, плашио и страшио, где је шта требало. Па је најпосле када му превару открише рекао, па и то мора бити бар донде, док не савладам евоје 'са свим. Ишло је тако и даље, пропадао је, док није ва· љада са свим и пропао... Али да завршимо још и оно друго: Банфи је ре_нао: Док у Угарској има државо_ правне оповиције, корупције бити мора ; TO је тоЛИКО, КОлИкО И ОвО: док Има икога, ко сме тражити потпуну самосталност за Угареку, дотле се сме у њој влада борити свима средствима па и коруцијом. : Јадна Угв:р'ско! Док друге државе после кратког времена, извојују своју потпуну самосталност, ти ни после хиљаду година на њу ни мислити не смеш! Зар нема још никога да види, да је баш поетављена државна идеја мађарска, највећа препрека независности Угарске Заиста нема још никога, који би увидео, Xa TA државна идеја чини Угарску ту ђом провинцијом и леглом корупцијег Јер, јасно је, да док данашња идеја државна не одбаци оне постулате, које већа подовина грађана ове државе не може примити, та државна идејс може само уз помагање Аустрије шантуцати напред, али мети својој доћи никада ·А за ту слабу — бескорисну — помоћ има лИ вајде дочекивати и оваке бруке7 Исписах и једну причу и једну истину. Ко воли које, нека 0 том ми. сли, а може их ко хоће и у свезу довести. = | : Justus. n.onouo заклетву. Изабрани будимскћ eonuekon Лукијан Богдановић положио је заклетву пред краљем у прошли понедељак у присуству краљ. ко— морника грофа Аладара Андрашија и министра просвете Влашића. Заклетву је читао министарски саветник Емануило Мадач. #

Депутација саских госпођа. Ив Ердеља пишу „Шлеским Новинама“: ' „Као што је већ јављено, барон Банфи је одговорио саским госпођама, које .је нинист&р Јоко краљеве особе у своје време упутио на предведника угарског министарства, да он не може n{ неће да заложи своју реч за тражену аудијешшјку'! у ствари помађаривања имена места. Одговор пр.ед-! седника министарства, што га је овај дао депутацији, сасвим је лажно гаведен од целокупне аустријске и угарске либералне штампе. Шта више! изостављено је из одговора оно што је битно бил'о,'* а наведено је напротив баш противно од тога. По хоставерним белешкама госпођа, које су забележиле одговор министра-председника одма после пријема у самом министарству, Банфи није рекао, да ће се даном приликом постарати, да адреса — споменица — дође у руке краља Фрање Јосифа. Него је његов одговор глаеио: „Вашу споменицу можете оставити код мене или је послати по пошти. Да ли ће она пак доћи до краљевих руку, то не знам“. Даље није истина, да је Банфи ванредно љубазно примио госпође, као што је то јавила званична штампа, него је био доета хладан, чему не само да је дао израза у кратким, оштрим и одбијајућим реченицама, као што су: „Не могу одобрити, што сте овамо дошле ради онога, што вас је рукеводило. Па то вам неће ништа ни помоћи!“ него се то видело и по дршћућем му гласу, кад је стишавао у себи свој гњев. Но највеће негодовање је изазвала не само код госепођа, као чланица депутације, него и у другим круговима по једног дипломату са свим. недостојна примедба : „Његово Величанство не прави политику. Политику прави влада. Банфи је и сам осетио био, да се овде затрчао, с тога је после додао: „Што сам мало пре рекао, не тиче се саме ствари. То сам ја рекао само онако!“ (Саске гоcn_(li)e, које су биле у депутацији, све се у овде казаноме . слажу и потврђују, да је тако било. Потпуно смо уверени, да код луда попа не може бити ни молитва пзметна. А да је барон Банфи главом. тај „луди поп“, који често лупа ка' путо .O лотру, и о томе смо још више уверени. i њ - -

Чески нацрт адресе.

У прошлу суботу је продужила комисија за адресу свој рад од пре. Саветовазо се'о предлогу референта дра Крамаржа За тим је пао предлог : : 1. ! 1. Сабор одлучује, да се пошље д'епу·.'ш'%l цнја цару, ноја ће му изјавити оданост евбора 'враљевине Ческе · прилином педесетогодишње проелаве његова владања. — - *1 l · 2. Сабор усваја ову адреесу: | - “ “ | · Bame ДВеличанство! Најмилоетивији цареј краљу и господару! Вазда веран земаљски 'Ća? ;бор краљевине Ческе у истинитом одушевљењу поздравља педесету годину владања Вашег Величанства и изриче своју топлу 'жељу, да Бог даде В.В., да још много година у миру владате над монархијом и нашом крах љевином. Дај боже, да се држава В. В., без штете изведе из оних тешкоћа, у које је на жалост сада упала, у пркое неос: поривом о напретку, који је постигнут на тако MHOTHM пољима људског знања и умења под владом В. В. ~ : | | B. B! Cađop краљевине Ческе неће да превиди оне политичке односе, који су се тако јако заоштрили у земљама и краљеви: нама, које су заступљене у рајхерату. Обнове љење аустро-угарског поравнања, које би по праву требало да опрости ову половину монархије од тешких терета, осујећено је, у своје време. У рајхсрату су се догодиле беспримерне ствари. Принцип већине, без које се не RNA замиелити парламенат, насилнички је прого“ њен и сабор, коме су осим тога поверене још мпоге друге задаће, које неби могао ни 7 мирно доба да изврши, показао се као са свим неспособан за законодавни рад. Народносна борба достигла је врхунац неумерености и страсности, које бацају у овбиљну бригу сваког, који у народноесној борби неће, да тражи ништа друго, до борбу за једнако право, за праведан и слободан развијтак cnanos; народа на свима пољима душевна и матери“ јална рада. И док об% народа, који станују у 'краљевини Ческој од векова, живе у непријаг |тељству, пропада привредна снага ове тако богате земље. Земаљска привреда, на коју тако l·remno утиче утакмипа прекоморска, још није MOTJIA да стече нове боље услове за свој раз“ 'вијтав Потпуно неуређене реке и воде про!узрочавају вве чешћу и већу штету, која ·ra·i ;uaun и последњу снагу земљорадника. Руво·% творство и занатлијство пропадају под притиеком фабричне производње и узаман чевдју* а систематску помоћ законодавства и управе,! а раденици с правом вичу и траже побољшање !нвтерија.шог положаја велике народне масе и заштићење радника у болести и старости. Економска је потреба тако велика, да је земља приморана да диже све веће зајмове, да би покрила евоје редовне издатке, јер се због, месаразмерности порезна терета, због претоварености економски слабијих, не може пенишЉати а какво год повишење земаљских при-

реза. Земаљеки сабор краљевине Ческе јако осећа несрећне ове односе и радо би учинио своје ради пробитачног решења ових тешких задаћа. Али због своје ограничене легислативне компетенције, због свог по све слабог утецаја на државну управу у оквиру свога законодавства и због недостатка самосталног прикупљања порезе, остаје његова добра воља неизвршена. · Земаљски сабор краљевине Ческе је чврсто уверен, да је свима тешкоћама, с којима имају да се боре у државном св.бору% заступљене краљевине и земље, најв ише' крив у тако разнобојној држави неприродни централизам. Централизам је нрив,| што се народносна борба тако јако заоштрила' и што је питање о мирнем, равноправном животу оба народа, који живе у краљевини и:–] метнуло се у питање господарења једног на.–| грода над другим. Тежња, за учвршћењем тога централизма је учинила, да се покра;пн–] ским саборима узехо право, да шиљу своје посланике у државни сабор,} и да се створи централни парламент, у који је непосредним изборима у тако различитим и рагнобојним о земљама унета борба оке народносних о економских и социјалних интереса у пуној својој жестини. На место да краљевине и земље своје ствари самостално уређују nO о своме хисторијском – развитку, DO својим економеким H социјалним особинама, а у средишњем заступничком телу само и једино, али тиме и што исцрпније, расправљају доиста опће ствари, питање о сили и снази момархије и велике економске и социјалне-политичке задаће модерне државе, поремећена је компетенција државног сабора и његов законодавни рад је недовољан и недостатан. Прекомерном централизацијом је онемогућено државној управи, да испуни вадаћу, коју јој задаје нови, неочекивани развијтак модерног економског живота. Она не може да се индивидуа'лише, не може да се прилагоди особинаиа_по–* јединих краљевина и покрајина. Она не губиз бирократски карактер евој ни онда, кад хоће да буде напредна, управа према духу времена, те се тако спречава културни живот народа у ел.бодном развијтку му, и производни редови узаман чекају помоћи од централизма у законодавству и управи. . _ B.B! Земаљски сабор краљевине Ческе, према законитим традицијама позван, да чува к брани интегритет и јединство, права и прерогативе земаља ческе круне, краљевине Ческе и; овој припадајућих . вемаља, држи баш у овај мах да му је дужност да изјави, да јеl непоколебив у верности својој према правима краљевине Ческе, онаквима каква су свечано ујамчена прагматичном санкцијом, многобројним краљевским заклетвама, на и новијим државним актима. СОамо кад се монархија врати на :зсв,ој хиеторијски природни пут, наићи ће на мир у унутрашњости и стећиће снаге према спољашњости. Сабор неће да превиди легислативне и административне уредбе, што су сту-: пиле у живот 1749., али се ипак чврсто држи неоспорна права краљевине Ческе на 'саноетално законодаветво и управу. 'Веран свом државо-правном становишту и убеђењу, да се изравнање противности међу пра-I„впна„ краљевине Ческе и садашњим приликама [ne може постићи без пристанка сабора, земаљi(·;xm еабор никад нпје_ порицао потребу, зајед]ничг:ог заступства појединих краљевина и по.[вра.Јина. за донста заједничке ствари; али и у границама садашњег устава сматра сабор за своју дужност да изјави, да се ни до сад !„ниј? одрекао свог права, да шиље своје заступнике у државни сабор и да се тог права никаке ни одрећи 'неће. На·против! Да би помогао државном lca,(iopy, који се налази у тешком положају, 'бно би врло корисно, да се вратимо из'бо,ру у државни сабор из покрајинĆRHI сабора, како би се то по земаљским дзуредбаив с правом могло учинити, али евакако с обзиром на нове односе и с ујамчењем заступништва народне мањине. Исто тако је потребно, да ее државна управа учини самосталном у покрајинама на свима областима, где поврајинсн·и сабор оима своју легислативну компетенцију, јер само у организованој вези законодавства и управе лежи јамство за здрав развијтак о(?ојпх. Само проширењем компетенције покрајинских сабора и самосталношћу државне управе у земљи могу се богато помоћи културне потребе оба народа, као што је желети, и може се приступити систематеком решавању економских и социјалних питања, као најважнијим задаћама сабора. Дли услов за сваки рад покрајинског сабора је реформа вемаљских финансија. Систем »цушлага« (пореза на порезу), који је могућ само у мазим односима и на основи праведне поделе порезе, није довољан ни за садашњу важну задаћу земаљског сабора, шта више он је највећа препрека за њено решење. Без самосталног и згодно удешеног прикупљања порезе, не

може земаљско законодавство испунити. своје озбиљне задаће, а отуд проистичућа штета је велика по културни и економски _ развијтак. оба народа у земљи. Земаљски сабор краље« вине Ческе би допустио oGoymu_ народа и свима становницима све, што им је потребно за потпун развијтак кудтурног H евоџоиедњо;р' живота. Сабору је врхо немила народносна борба, која тако јако шкоди обојима. Уверен, да се народносна спорна питања могу _ре·п}ш' само на домаћем земљишту мирним споразуиом, сабор се чврсто држи компет енције земаљског сабора, да овај реши народносно питање у краљевини Ческој. Кад се спроведе основно начело апсодутне равноправности_оба народа у спољашњој и унутрашњој служби управе, кад се не буде оспоравало право ни једног становника ове земље, да овај на своме језику тражи и нађе своје право код }свпју власти у краљевини, кад се не буде противило праведној реформи изборног реда, онда би се могао да ујамчи Еозбиљан мир, и неби било тешко пронаћи за конито јаметво, које би заштитило мањину једног или другог народа и обојима пружило могућетво, да се слободно развија у једној не|подељеној краљевини. Одржање јединства и 'нераздељивости · краљевине мора бити први "услов сваког мира. Да брани јединство и не. 'равдељпвост краљевине, то је непоколебива 'воља земаљског сабора, јер је сабор чврсто убеђен, да он тиме врши не само своју завониту мисију, него да тиме брани и највеће интересе Вашег Величанства и династије, те и интрегритет и независност целе монархије. – В. В ! У верној оданости се обраћа сабор краљевине Ческе на В. В. Мудрост В. В. љубав и справедљивост према свему, улевају му чврсту наду, да ће ее старославној краљевини Ческој повратити дани старе славе и хисторијског јој значаја и да ће оба народа, која станују у краљевини наћи онај мир, што је једина тежња В. В. Дај Боже, да се оствари топла жеља земаљског сабора краљевине Ческе, !да. посред радости оба народа засија света круна Већеслава на освећеној глави 'B _В. и да се тиме оснажи вековна веза ди%настије са краљевином Ческом на добро кра' љевине, а у славу и част В. В. и династије и HB учвршћење целокупне монархије. Бог да живи БВ. В.! . . |

Политичке вести.

] Угарска. О прорачуну министаретва. нравде,·зђ•;д почеће расправа у угарском сабору, данас у среду. "Ту прилику употребиће неки чланови неодвиене и „народне странке, да поведу реч у сабору о увођењу ;штаппарскт· закона, којим влада мисли да обрадује своје држављане. Угарска влада је у врло незгодним приликама са покрета аграрно-социјалистичких. ' Да би сузбила овај покрет, не тражи му лека, ка.нвог у истину треба та болест, него покрегима одговара са жандармеријеким и војничким бајунетима. |Впди она и сама, да ће је то одвести ма куда, п да ће се тек тиме створити хаос и неред у држави и неће да пође путем смишљеним и да положај се!љака„ уреди онако, како би јој то заиста служило на углед, а држави створило срећу и напредак. Него у место да ствара средства која воде добру, пронашла. је, да је штампа много крива аграрносоцијалистичкој бујици. С једне крајности · прехази на другу. Наумила је да створи литерарни штандрехт, те да оживе цензорска времена. Она. додуше вели, да ће ове негве и лиеичине за слободну штампу имати односа само према социјалистичким списима и штампи, али ко би јој још то веровао, кад. се већ из искуства зна, да она не бира средства, д8 се одржи на крмилу. Према томе радуј се елобедна мисли и штампо, теби се спрема Дамоклов мач! — Аустријеки министар председник Гауч био је у прошлу недељу у Будимпешти у аудијенцији код краља. Аудијенција ова односила се на аустријске ствари. | — Што се више приближује време пољским раХовима, аграрни социјализам све више задаје бриге оцима отаџбине. Из пештанске жупаније јављају, да раденици неће још сада са послодавцима да склапају уговоре, него веле да ће · то учинити тек о Петреву. дне. Газде се 'опет боје да не остану без радника изи — што ће бити да их још већма боле — да не дочекају крајње време пољских радова,. Те да им онда радници кроје капу са захтевима својим у погледу наднице. Да би ово избегли, хоће";џ· дозову раднике са стране, а ако то буде, изгледи су, да ће доћи до крвавог сукоба. — У Цегледу је био У прошлу недељу скуп 60· цијалиста, на ком је нашао за потребио да говори и сам градски начелник, јер је хтео у говору своме XA побије оне назоре, које је пре њега радницима иврекао вођа социјалиста. | | _ Аустрија. Борба између Немаца и Словена. у Аустрији, још увек је на дневном реду. У Љубљани су У прошлу недељу ноћу излепљени били на свима зградама позиви у којима се Словени п'озп?вају на збор. И ако је полидија настојала да поништи ове новиве, ипак се у заказано време скупило мноштво народа пред немачком касином. Полиција је сувбп;џ; сакупљени народ, а они.демонстроваше о испред ка-