Застава, 11. 02. 1898., стр. 3

сине, кличући „Живео!“ Градски начелник Х рибар посредовао је лично. Но, како је светина претила, полиција је 15 особа затворила и растерала сакупљене са трга. Троједница. У саборској седници од прошлог четвртка настављена је расправа о обрачуну између Угарске и Троједнице за год. 1894. и 1895. Пошто се нико није јавио за реч, говорио је о обрачуну одборски известитељ др. Егерсдорфер, полемишући са заступницима дром Врбанићем и дром Франком, који су против обрачуна говорили. Аустро-Угарске. Орган удружења ауетријских инжењера и архитекта у чланку о развитку жељезничких путева у Китајг, вели, да разрада разпих жељевзничких путних пројеката у Китају, занима сада германске, белгијске, енглеске и швајцарске енжењере. Писац чланка вели, да аустријски ипжињери имају много изгледа на успех у Китају, услед чега и аустријска трговина може освојити тамо лепе користи. Угарска је — вели — већ послала у Китај ввоје инжињере: један од њих проучава китајске реке, воје још нису откривене пловидби пароброда, други је нашао посла у свези са пројектоми некаквога „руско-китајскога пута“, а трећи суделује у геолошком истраживању Манџурије. Крит. Врло важну вест доноси „Хога“ у погледу гласова што се јавише у страној штампи, као да је Русија спремна да се одрече кандидатуре краљевића Ђорђа. „Русија — вели — нема никаквих лажних разлога у тој кандидатури него искључиво општи-мпр, а особито мир на југоистоку Јеврове, који, ма шта говорили неки смутљивци, може се сачувати једино помоћу ове кандидатуре. Она ће подржавати овај предлог докле год се не усвоји. Она ће га подржавати HO сваку цену, па не успели она ће учинити оно, што је учинила и за независност Грчке и Бугарске. У осталом у овоме питању Русија није усамљена, она дела у споразуму не само са својом савезницом Француском, него и е Енглеском и Италијом. · Крит. „Рој Когг.“ побија вести „Frankf, Zig.“ односно божног споразума Русије, Енглеске и Француске, да протежирају кандидатуру краљевића ђорђа, па ма то било у наточ оеталим силама. Маћедонија. За поткрепљење тарнизона дошло је у Маћедонију из Тесалије 6000 војника. У Скопље долази 3000 војника . из Епира, а отуда ће на бугарско-маћедонску границу. Цариград. Туреки лист „Маљумат“ који је орTaH двореки, доноси оштар чланак и пун претње против бугареке штампе о догађајима у скопском, битољеком и солунском вилајету. Тај су чланак прештампали сви турски лиетови. Тамо се тврди, да немире у тим вијајетима изазивају једино бугарске бунтовничке чете Један секретар бугарског екзархата отишао је у СОкопље, да се увери, је ли истинита турска оптужба против бугарскога владике и неколицине евештеника и'учитеља бугарских. | Цариград. Јављено је бугарској влади, да султан, желећи показати колико је расположен према Бугарској и кнезу, шаље у Скопље нарочиту комисију. Сви затворени Бугари помиловани су под условом да положе заклетву на верност, осим њих петнајсторице, који су под судом. Све кајмакаме који су злоупотребљавали своју власт, уклонио је са дужности. ' | . Бугарска. Емигрантско питање официра потпуно је решено. Акт о томе потписали су већ руски пуномоћник Пјешков и војни министар бугареки Иванов. „Свобода“ Стамбуловљева негодује, што су „ивдајници“ официри примљени и докавује, да је свршетак емигрантског питања тек почетак целоме реду нових захтева руских од Бугарске. | Букурешт. Краља Карола пратиће у Петроград осим председника министарства . Стурзе и војничка свита еастављена из официра, који учасетвоваху у војни 1876 —77. · Париз. Нови повланик руски кнез Урусов посетио је 4. (16.) фебруара миниетра Ханото. Енглеска. Лорд Солисбери наредио је британеком посланику сер Клоду Макдоналду, да уз услове зајма Китају скопча и питање о отварању слободнога пристаништа · Талијенвана. Кад би се то пристаниште нашло у рукама Енглезч, не би било мотуће Русији да заузме Љаодонски полуостров, те да! та одвоје од осталога света. Али, благодарећи „Т--тев“-у, који је пре него што је требало истрчао на јавност с овом вешћу, ствар је потпуно пропала, јер су Руси одмах у Пекингу предузели мере, те је Енглеска услед тога повукла предлог натраг. Индија. Да се горштачки Африди не мисле никако покорити Енглезима, о томе већ и Енглези почињу тврдити. · „Рајтеровом бирој“ јављају ив Калкуте, како је један урођеник из војске енглеске пао у ропство Африда и ови су га после неколико дана нустили, те се вратио у Али-Мушидски ово, Он вели, да су га пустили под условом, да украде OX Енглеза оружје и да им донесе.

ДОПИСИ.

() Сомбор“) 22. јануара. (Школски надзорници на инспекцији наших школа). Ових дана су походили школски надворници наше основне школе. Први је био г. Куруц државни поднадворник. Походио је и мушке и женске основне школе. У колико чујемо, не хвали се баш са успехом. А најпосле може казати шта хоће и може реферирати % 860:· погбг материјала ваостало. — Пр. ур. „дает“,

даље како хоће, кад му нико не светли. Од стране наших нико није нашао за · вредно, да е њим заједно иде по школама. Ту је председник MIR. OKбора, ту управитељ школски плаћен, ту заменик гл. шк. референта и ту толики чланови ШКолског одД}угборв, и државни поднадзорник, који је јавио свој доЈ Јазак, мора сам да иде из школе у школу бев икакве надзорне контроле од стране наших позваних. Зове ли се то савесно вршити своју дужност и поверену част7 Заиста и срамота и вваке оеуде достојно! И то тако бива у Сомбору, који би требао у школсеким пословима да елужи за пример свим осталим општинама ! Радовнали смо, да ли ће когод о томе рачуна потражити те управу и шк. одбор на одговор поввати. | \ Одмах ва државним надворником дошао је и наш епархијски г. Јорговић и походио је све, па _и са}Jamxe школе што је сваке хвале вредно. И њега нико није пратио, ма да је човек сад први пут овде. !Његов суд још нисмо чули.“) Али је похвале достојно, да он школе ревносно походи и као што чујемо, настаће свом снагом, да наше школе у подручју своме што боље и што брже унапреди. На том пољу и трудном послу ми му само желимо еретан и успешан рад! | | %) Кавао је извештај из носледње седнице епарх. школ: одбора бачког. . Пр. Ур. „Заст,“

Вести из народа.

Мови Сад,“) на Оретеније. Овогодишња беседа е игранком коју је приредија српска виша девојачка школа 1. (13.) фебруара заслужује нарочиту пажњу са свога вешто изведеног распореда. И досад су ученице давале беседе или бар забаве, али овогодишња је беседа од свију досадањих знатно !„одскочила, и показала нам, да и женске ученице умеју, да изведу што лепо, јер заиста и најоветљивији критичари би морали признати, да су вредне и одушевљене ученице извеле сваку тачну програма врло лепо и складно. Она лакоћа у песми и еигурност појединих сола певачица јасно HaM показују, да се на ерпској вишој девојачкој Школи даје доста прилике за песму и музикалну уме'ност, а ко зна каква утецаја има песма и свирка на образовање духа човечјег а тим и целог народа тај ће увидети, да је заиста вредно похвале то, што се ј вишој девојачкој школи полаже толика · важност на неговање песме и евирке. С друге стране %евдкано се мора похвалити и то, што се види, да. се и ученице знају одушевити и омилити себи ту уметност. : ' ii _llecue што су отпеване у хору изведене су. тач'д.Ј[ но и сигурно. И сопран и алт располаже добрим: и вештим гласовима, који се yućjy уживети у песму јб"“с топлим осећајем је отпевати. Прелаз из јте у piano и обрнуто изводи се најтачније, а делови fortissima – маркирају се добро и изводе најсложније. Најбоље се то видело у оном одломку Херувимске песмо који се најбоље и допао. Кад смо већ код песме ваља нам у првом реду споменути вешту певачицу Јелену Рајковићеву, која је већ по други пут показала, да је достојна оног признања, којим су је гоети обасули, одушевљени њеном красном пеемом. Рајковићева – отпевала је mecMy Ђуре Јакшића, „Дал'то“ у повнатој композицији Антона Хочевара. А на бурно захтевање гостију отпевала је и Бран'кову „Гусле моје“. Рајковићева раеполаже јаеним, сонорним и чистим алтом, којим уме владати не}обпно вешто. У њену, певању нема никаква напрезања ни усиљености, него. јој пеема. иде тако. \naxo и сигурно, a MBašHBAR дивљење у слушаоца. аРазуне се, да би јој орган добио и ону окрупинуј и рутину, који краси учену певачицу, да је “шполоввв.' _И свирање на гласовиру показује напредак. Уче!„нице Мирослава Јосићева, Вера Јовановићева и }Анђелџја Јосићева, показале су, разуме се у еврон—; ним границама, да су добре свирачице. | Цвета Бингулчева ученица ГУ. разреда одекламовала је Змајеву песму „Легитимациона карта“, онако као што то раде добри декламачи. Своју задаћу је изве/а потпуно сретно. Као девету тачку приказале су ученице шалу с |певањеи у два чина. „Инштитуткиње H чаробно огледало'““ коју је по немачком поербила Анђелија. А. Сандићева. За сам комад можечо рећи да је добар „ер му је тенденција поучна. Но нораио·] додати, да има неких места, су се могла H5бећи. Исто тако онај предугачак монолог TOGOжег човечуљка је и сувише дуг, што је у опреци с драматским правилима. Приказ је потпуно задовољио, управо изненадио. Приказивачице се кретаху на позорници као код своје куће. Но нарочито морамо истаћи игру Јелене Којићеве и Олшге Вученовићеве, које су својом нриродном игром и слободним кретањем задобиле симпатију свију Гостију. Заузимање гђце Сандићеве око учења ученица вредно је хвале. , . Круна целе беседе беше „Како се цвеће свети“ од Уланда а у преводу Змајеву што уз живу слику и певање приказаше ученице Олга „Љубишина и 'Јулка Бугарска. Око гледалаца није се могло довољно науживати у овом дичном венцу, сплетеном од дичног двећа красних Српкиња. Па и ако внамо скромност – учитеља о им, свакојако не можемо R не споменемо, да се како око ове последње тачке, ; #) Због многог материјала тек сада ивлази. . . Tlpww. ypeA „9acr.“

тако и оке још неких морало уложити труда, да се!| постигне успех. } . Радујемо се, што можемо рећи, да је беседа | Gula врло добро посећена, а одушевљена омладина || разишла се са игранке већ пред саму зору. Похвалу заслужује и то, што се овога пута играло више српских игара, него обично.+. Радојко — Пишу нам из Каменице: „У недељу 8. фе- | бруара око 8 сахата, крену се Чеда Марковић и | Паја Поповић шумари и Ђђока Пантелић са депова | у Каменици, т. зв. провалинске ћуприје у Нови ! Сад. Када су били око пола Дунава, шиља се почне ' пунити водом и за неколико минута потоне. Срећоцl се сви троје за исту шиљу похватају и тако се ви–! чући за њу држали. Али на једном се шиља у води искрене и Чеду Мирковића, поклопи, те се овај удаBH на очиглед ових паћеника. На вику оне двојице' похита у помоћ Јефта Теодоровић из Каменице и | његов шогор Марко Жигић из Черевића, те их у!: последњем часу извуку на поље обојицу већ укоче- « не, пошто су се више од пола сата у води за ши- ! љу заједно држали, те су их одмах однели у I'O-·] етионицу Јована Маринковића, где им је npya:eua!l брза помоћ. И једва кроз три сахата дављеници су%Ј дошли к себи. Мора се признати, да г. Венцелин Фекете и Ј. Маринковић пружише брзу помоћ, дов“ наш началник, ма да је више пута зват, није x·reo!x доћи, јер је морао играти дарока.“ Реља. l· | — Пишу нам из илочког срева у Срему:, „Како се у Угарској шири све већма еоцијппва·н,': то је нашу господу која су у власти, напао c·rpax,l да се и овде не појави у ширем обиму, те етвврајујј себи баука и тамо, где нема ничег страшног, Пре,: неколико дана допраћени су са оружничком npar–if OM HB' HpuHra H BpxaHka y Haok Mumvrap menhe·'; вић, Лука Црвенковић, Цвеја ЗКивојновић, Mm·ai· Кретић, Митар Владојевић и Крста Крстић. Кри-јј вида им је у томе, што су читали неке књиге Васе. Пелагића. Шта више још је по кућама ових људиг· и преметачине било, па разуме ее, да се нигде нц–;Ј шта „опаено“ ни „револуционарно“ није нашло, еемј| неки примерак Пелагићевих књига. Заиста врасан, ред и слобода. Не знају људи, ни шта вначи оно, чиме их оптужују, а морају да леже у затвору.“ |f — Пишу нам ив Крчедина: „Поред свакида-! шњег напора у школи жртвоваше учитељске снаге овог села и ено мало проста времена, те приреди–' ше, анимирајућ и друге чланове тамошње ввтели–! генције на Три Јерарха народиу забаву, која је отпочета дилетантском предетавом „Преки лек“ од, М. Калића и „Чеетитам“ од К. Трифковића. — ди-* 'детанти и дилетанткиње одиграше своје улоге баш! 'g,em·l_·o,_ па као да се надметаху KO ће боље оди–! !rpa.·m',f те ме тако занееоше, да поред најбоље воље Šne_ могу са хвалом на поједине да пређем, да ми |не би која или који вамерио да сам пристрастан, | него ћу им свима довикнути: „Живели“ ! е l “ Похвално је од интелигенције, а од учитељетва! доказ љубави к народу, приређивањем овакових за- | бава, на којима ратар имаде прилике да види _из чује, оно што му, уз околности сеоске, никад или' врло ретко случај донесе. Народ пак, треба да је! благодаран учитељу своме, јер ваља знати: „С учи-| теља добри и ревносни, народу ће синут доба ново,[ народу ће дан ускршњи доћи;“ а учитељима: „народ ће им благослове низат, народ ће их у звезде дизат“. — Колико сам информисан слабо се одазвао на-–' род позиву ; многи од имућнијих не дођоше, из ког узрока не знам, но свакако им је замерити, као што би и они замерили да ове народне забаве било није ; а они који на ову забаву дођоше, миелим, да се ту-! жити не могу, јер онакова предусретљивост и љу·'. 'базност са наковом су приређивачице и приређивачв! !г.осте·дочепивали, сваког је изненадила, те им и на | томе „хвала буди“. |„ Играле се већином српске игре, за које су момци јпредходно осокољени били, нека слободно играју! |шека их не женирају рукавице госпођица. днвота| Čје било погледати тај венац младежи! Та то беше! |баш по оној: „Српеког еина ерпску кћер, ком је |само поштен смер, све нам коло прима.“ ] !_ Весеље је трајало до пред зору. Растадоемо се; са једнаким жељама, да се више пута овако састајемо. l Кад нам се жеље остваре јавиће Вам. K. ·. — [mmy HaM H8 Ђурђева: „Можда ће kora! |занимати, ако_ јавим, да је у Ђурђеву у очи Tpp Јерарха ове год. била забава с игранком. Истина,Е |ше могу о њој ништа осдбито рећи, као што то " многи други чине, префаљујући своје обичне лO- забаве и весеља; но ипак смем тврдити, да 'Ђурђево екоро није имало тако веселе забаве, где !се све месно грађанство тако лепо провело, а и ма„|теријала'н успех и перед мале улазнице није изоГетао. Забава је била приређена у корист сироте _;'шволске деце. Гостију је било и са стране скоро „'сваво је дошао, ко год је био позват. | l Приметити ми је само то, да не знам чијом криви|цок не беше дозвољено присутном гајдашу, да свира. коло, ма да је као што чујем тако било с прва уде'шено, и ма да је To две трећине присутни Срба. ';гостпју захтевало. АДко се тиме можда хтело задо'м;'ттршпхо никад длаку у јајету, али онај силан !хотимичан и на глас разговор, којег нека господа остраг у '!nup·repy водише ва време извођења појединих приказа, свакојако је ва строгу осуду. Тим пре што је повив дотичних да ' дају пример млађем нараштају, а не да га на разговор на'воде, те да сметају слушаоцима, који су дошли на ва|баву, да слушају жад је томе време, а .П Š serap vpasr·cmapas·iy | : Прим. Уредн. „овст.

вољити неколицини претерењака, који мрве ерпсног тајдаша и српско коло, није требало тиме вређати већину присутни Срба и то на забави, коју су Срби приредилји, где су дакле они домаћини, __ Против тога је као што чујем било и оправдана, приговора. — Нека се у будуће пази, да се ничија народна игра Me вапоставља и ничији народни осећаји не вређају. Јер кад може гајдаш и у највећим градо}вииа на најсјајиијим српским забавама, где је кад TOX већина стране публике, да отвори забаву колом, може ваљда и у Ђурђеву“. | Један гост са стране.

Вести из места и са стране.

} 1000 нових шкомла у Угарској. При рас;вравв прорачуна министарства просвете ивзјавио је ,Угароки министар просвете Влашић, да се у Угар'ској има подићи још 1000 народних школа, „да би |ве најпречим потребама одговорило“. Да би се ове · :извело што пре, министар је разаслао расписе на 'велике жупане и позвао их да означе у којим опћи:naua њиховог подручја треба да се оснују школе. &К,ад прими извештаје о томе сачиниће нацрт, по коме ће се у току идућих пет година, те школе !поднћи. По свој прилици да ће бити и ерпских 'опћина, које ће тиме бити усрећене, но има при'мера да те махинације нису могле имати трајна | живота, па нема сумње да ће тако и сад бити. | о Арнаутска насимља. Из Врање јављају „Бео'градским Новинама“ ово: „Арнаути чине нова |насиља Ha нашој граници, а нарочито над нашим | селом Дреновцем, чији су становници тражили од | начелства окружног оружје, да се бране од арна! утскога насиља 7. 0. м. око 4 часа по подне напа|ли су два наоружана Арнаута на Стојана Стевано|вића, Стоиљка Илића и Станка Динића, тежаке из !Дреновца, на месту званом Мала Речица HR међи ,атара врањске цесовачке и дреновачке општине. 'Ова три наша сељака водили су собом пет коња. !Арнаути наперише пушке на њих и викиуше на 'српском јевику : „Стој бре!“ Стеиљко и Станко по'бегоше, а Стојан остаде међу зликовцима, који та !ранише на три места. Арнаути узму три коња, које је Стоиљко водио, узјаше их и на њима побего- · |ше. Тешко рањенога Стојана нађу људи тек после |неколико чаеова где је преминуо. Арнаути су побегли ,на врањски пут, и оданде отишли на Девотин, где · су прешли границу. ' | _ Интеидант вагребачког поворишта Ми- · '!.детиђ отетупа са свога места због слабог здравља. |Влада води преговоре са грофом Бомбелесом да 'овај преузме интендантуру загребачког позоришта, | Сељачки немири на Сицилији. Из Па| лерма. јављају да се у Тројни побунило 300 сељака. и траже помоћи своме стању. Међу њима има жена. [· деце, а више побуњеника је наоружано сикирама, · ' батинама и пиштољима. Полиција их је узалуд pa'}стериша, а кад су јој војници дошли у помоћ, до' чекали су их побуњеници камењем и пуцњавом. „Војници су ватром одговорили и два сељака убили. 'ЕЈедв.н потпоручик, један полицај и четир BOJHHRA. је рањено. : : ·| Забава у Темишвару. (Српско мехалски ' православни црквени школски одбор приређује уз ' суделовање своје младежи у недељу 15. (27.) фебру- · ' ара 1898 год. у дворани „мађарског краља“ забаву · ' с' позоришном представом и игранком. Распоред. ' „Тражи зета племића.“ Шаљива игра у 1 чину. : Лица: Милан (Симић . поседник, г. Милан Игнија. ';Зорка кћи му, гђца Зорка Недићева. Милан Савић, 'докторанд, T. Јоца Душков Лепоеавић. „Гигерд“ г.. ['.Haša Недић Лолић, бекрија г. Васа Ђорђевић. Кон, "&агент женидбе и удаје г. Иван Брашован, Сликар|ски шегрт г. Стеван Недић. Штампарски шегрт. |r. Коста Марковић Мл. Разносач новина г. Јован '!['ајеров, IL део: Игранка. *l Андреова вавдушна „лопта. Један Ичали-. 'јанац у Риму добио је писмо од свог пријатеља ив. ' Сибирије, у којем му пише да су у они крајеви 'нашлп два глађу и зимом измучена Европљана, за. s;које држе да су из Андреове експедиције. “ 'Они„__ · беху једва у животу, али не могоше говорити. __ _ | Кратке вести. Изгледи су да he_y_ By,u_u· | 'пешти поново отпочети зидареки m?pBšjKOBH, JepL'uoc.loy.zunm неће да иепуне неке захтеве зидара у | погледу радног времена и наплате. — У прошлу. .Енедељу осетио се у Градишци јачидз_еињотрес. ' У Бомбају је изгорела болница у којој су смештени ! болесници од куге. Болесници су сви за Ђремена · llcuoa,eun, али их је троје од страха умрло. .

Најновије вести.

Немири из бугарској граници. Турска влада ће у АДлбанији – органивовати добровољачки мерпус из потурчењаа Албанева и ову војску послати на макодонско-бугарску границу. — Грчка ратна отштета. Министар• ства руско, француско и енглеско изјавила су свој пристанак, да ће стајати добри ва зајам, којег би Грчка подигла да отплати ратну отштету Турцима. “ Русви маневри. На јесен ће руска 'убојва флота одржати нод Одесе маневре, у иојима ће 30 бродова бити ваувето. Маневрима ће жрисутан бити и цар Никола.