Застава, 24. 07. 1902., стр. 1

ЗАСТАВА

Такт нашега сабра

Кад су обављени избори за сабор и кад су резултати објављени, почели су противници народне ствари и народне радикалне странке ударати на све стране у старе бубњеве и објављивати на све четири стране света да сабор не ће бити дуга века. Говорили су још, како не ће ни доћи до рада, јер су у сабор ушли таки елементи, који ће кварити сваки рад, одрицали су сабору сваки такт. У све ово су ти људи у истини веро вали, а то се најбоље види отуда, што наши автономни врхови нису ништа спремили за саборске расправе, те, да је сабор и хтео радити, то не би могао, по што није било спремнога материјала. Дакле, види се, да су се ту у такту пребацили баш ти вр хови, јер, да су они ишли правилним пу тем, то би они спремили што је нужно за сабор, па ако би саборска већина својим тактом рад онемогућила, оно се не би тако јасно указала зла намера и нетактичност оних, који тако злурадо говоре о нотакти чности сабора. То је оно: гони челу са ту^ега клобука и она му се за клобук лепи! Међу тим видело се, да је сабор показао потпунога такта, већ тим, што је омо гућио рад и што је после и рађено. Саборска већина је тактично поступала у свему, па чак и онда кад су јој почели сме тати и њени савезници, који су се напо слетку изметнули у отворене противнике. Њихова опозиција више није била стварна и разложна опозиција, него је с једне стране било налетање, а с друге стране оте жавање рада. Но саборска већина је сво јим тактом све то потисла у законите гра нице, па што је у опће одржан такт у са бору, да се могло радити и до краја из дурати, то је заслуга саборске већине. Да тога такта није било, то би, зацело, у не колико прилика долазило до жалосних призора, који би довели у питање многи са борски рад па можда и сам сабор. Но није било главно одржати такт у опће да се може рндити, даље, одржати такт према савезницима — противницима.

ПОДЛИСТАК ПИСМА И3 РОЈИЧА.

Поштовани г. уредниче! На крају свог првог нисма из Ројича, обе ћао сам Вам, да ћу у овом другом писму р*ћи коју о народу у овом крају и његовим друштвеним, привредним и културно-просветвим нриликама у опште И, ево ме, да испуним то своје обећање. Но пре но што ћу прећи на ове поменуте прилике, допустите ми поштовани г. уредниче, да Вам саопштим први утисак ово< првог писма мог, што га је оно произвело у Ројичу и иначе у публици, која чита »Зиставу« Чим је, на име, дошао до руку 144. број »Заставе* управи купатила Р«јича, управник купатила г. Виктор Тротер с највећим задо вољством је узео на знање све, п то је у пи сму речено о купатилу. Уз то је одма наредио, да се испуни жеља моја и других Срба у купатилу, те да се поручи »Застава« и бео градски »Народ«, који би листови имали до лазити на адресу управе целе сезоне. А кад је уз то управа 2—3 дана доцније дознала, да су један трговачки заступник и један срп ски свештеник из Баната дошли у Ројич, што су прочитали били моје прво писмо у »Заста ви« — радост беше још већа. Па, исто тако мило беше чути о себи лепу реч у »Застави« и староме ваљаном и искусном лечнику у купатилу г. Јосифу Хајзлу,

него је требало тактично поступати још на две врло осетљиве стране, а те су: је рархија и влада. Видело се одмах у почетку да јерархија хоће да остане себи до следна, те је с тога у ствари адресе и дала познату своју изјаву, којом је рекла: Привнајемо народу право изјављивања лојалности, али непризнајемо му право да води бригу о осталим црквено народним питањима. Па све се то јасно видело из изјаве самога епископа Михајла, који је говорио у име епископата. По себи се разуме, да оваки поступци не могу пријатно утецати на оне којих се тиче. Ово би у свимасаборима сматранобило као изазивање, па би се према томе заузео и положај. Па тако је целу ствар пој мио и наш сабор, па како се понашао ? Наш сабор се узвисио и са пуно достојанства обележио своје становиште, по коме сабор жали да је дотле дошло, али сабор остаје на своме ваконитом становишту по коме народ тражи своје, али, по коме оставља и свима факторима што је њихово. Сабор је ово своје законито становиште обележио са свим достојанствено и умерено, тако, да није дошло ни до каквих трзави ца. Управо, ту се огледа велики такт са бора и његове већине, пошто су противници баш ту највише полагали. Очекивали су, да ће се ту ивродити сукоб па да ће за собом повући теже последице, па међу њима и распуст сабора. Противници сабора и саборске већине су се надали, да ће доћи до сукоба и са владом. Но и ту су се преварили, пошто је и ту мирно прошло, па се ствар и свр шила, сабор је радио и своју радњу завршио. Но главно је то, да ј(е сабор спасао својим тактом свој самосталани рад али је спасао и народно право. Сзабор је сам у тврдио свој дневни ред па је на основу тога дневнога реда и радио самостално и слободно. Спасао је дакле слободу дона шања дневнога реда и слободу рада, и противници су баш у томе гледали низбрдицу, којом је требао да пође сабор. Осим тога, сабор је савладао тешкоћу при поднашању адресе, коју је поднео, онако, како је захтевао интерес народни.

који је ту ‘ ВIЈУ радост и задовољство усмено изразио вашем дописнику уз напомену, да му је ве< ма мило, што »Зистава« рече онако лепу реч о њему, али би му још милије било, да |е споменуто о њему све, чиме он има права да се окити а не само да је каваљер Франц Јосвфова ордена. Јер, на име, он је и командир ордеиа св. Саве, јер је двапут био у срп ском двору код покојног краља Милана, а и код садашњег враља Александра, да послужи св јим мудрим саветом, као дугогодишњи прак тични л<чник. Уз то је г. Хајзл још и члан бечке медицинске докторске колегије и шеф лечник дома за лечење војничких часника, пио га је подигло друштво белога крста у Ројичу Зими пак живи г. Хајзл у Грацу. Освм тога и многи други су читали оно прво писмо у 144. броју »Заставе«, те је више њих на мах отишло у Ројич, ла потражи себи лека. А ја тима и опет велим, да ће тамо шиста и моћи наћи за себе лека. Јер је тамо веома лековита и вода за пиће и купање, а онај горски озон-ваздух, и храна, и питома а дивна околина и целокупно живовање, које је уопште и на меве веома благотворно утецало, за цело време од четири недеље дана мога борављења у лспој Штајерској, где сам после савесног испуњавања за време свог лечења свих лечничких прописа у Ројичу, походио ове красне аустријске круновине још краснију главпу варош — Грац а из Граца отишао у Љубљану главну варош Крањске или Словеначке, из Љубљане у Трст, главну варош аустријског

Дакле, сабор је у те три тешке прилике спасао народну ствар, а није ништа напустио ни изгубио. Тим је показао у пуној мери и свој такт.

Конгрес српских новинара.

На дан 14. септембра 1902. састаће се у Београду први конгрес српских новинара. Чланови конгреса могу бити: 1. Чланови, редовни и почасни, Српскога Новинарског Удружења: 2. Уредници и стални сарадници српских политичких и стручних листова и часописа; 3. Писци познати својим радовима на пољу српске публицистике; и 4. Признати књижевници. Сви учесници имају се пријавити до 31. августа председништву Новинарскога Удружења и доставити, по потреби, своје легитимације (чланови под 2). Предлози, које ће конгрес претресати, за сада су ови: I. Шта треба предузети, да листови, који излау појединим српским областима, прођу у што већем броју у све остале земље, у којима Срби живе, и да се тим путем прошири и поље српске журналистике и међусобно познавање прилика и потреба свега српскога племена? П. Треба ли искључити из наше штампе личну полемику између новинара и између јавних посленика о њиховим приватним и породичним односима, као недостојну јавне речи и штетну по углед српских новинара и раденика на јавноме пољу ? Ш. До којих гравица може опозициона штампа претресати питања, која се тичу народног и културнога живота српског, без повреде општих српских интереса и угледа српске заветне мисди? IV. Је ли потребно установити српски централни прески орган и како га треба устројити? Свако уредншптво и сваки онај, који активно жели учествовати на конгресу, може поднети своје предлоге за конгрес. Таки предлози морају се доставити председништву Новинарског Удружења до 31. августа закључно писмено, са побудама и изјавом, да ли предлагач жели бити и известилац дотичнога предлога. Политичка питања искључена су из дискусије. Одбор Новинарског Удружења решава,

приморја. нолуострва Истрије, а отуд у угарско приморје слободну краљевску варош Реку (Фијуму) и Абацију, а отуд у Загреб, па кући — о чему ћу, у осталом, рећи коју у једном од бројева, што су на реду. Но да пређем на тему, о којој обећах писати у овом другом писму. Штајерска је аустријска кр?новина и простире се међу Горњом и Доњом Аустријом, Угарском, Салцбуршком, Корушком, Крвњском и Хрватском, а заузима простор од 22.355 квадратних километара. Северни део Штајерске повривен је високим алнијским бреговима, средн.и део је хумкаст и најплоднији, а на југу су осредња брда и брегови. Повеће равнице су: градачка, лајбничка и птујска. А од река су најважније: Драва, Мура, која тече кроз Грац а после утиче у ону прву, и Сава, са побочним речицама Сан и Сутла, од којих ова друга дели Штајерску од Хрватске. Осим тога има још и других мањих река и језера. Клима је у бреговима суровија, а у равницама и долинама блажа. Од многих минералних извора најзнатнији су Ројич и Глахејнберг. Становништво у Штајерској броји око Г/а милијун, а по народности је 65 постотака Немац а 35 постотака су Словенци. По вери су становници великом већином католици. Протестаната има око 10.000, а Чивута само око 2000 душа. Продуктивна површина земље износи 93%. Од тога долази на ораћу земљу око 20%, на виноград 1^2%, ливаде 12 1 /з %, пашњаке 12^2%,

нвлави свакж дав аввм -онедвАивжа ж дана ва ввецем. 30 »а Аустро-Угиреку; иа једаи мееец 3 жр. 40 нот. на четврт годжне 7 круна. Црвгу Гору, Србију, Чемааку, РумуЖХЈУ, И Ва све остале стр^нге иемље на жа четврт године 10 круна. Народмиж бројеиимж од аетка цена је: д* жола годжие 2 круне, на целу годжну 4 круже Жоједжшl бројеви етају 10 потура.

Број 162 У Новом Саду у среду 24. јула I^o2 Година XXXVII.

ЛИСТ СРПСКЕ НаРОДНЕ радишне странке Издање; „Рада“ деоничарског друштва за издавање српских књига и новина у Руми.

За огласе плаћа се по 12 пот. од сваке врста оваких ситних слова. Дописи шаљу се уредништву а претплата и огласи администрацији п 3аставе“. Уредништво и адиинистрација „Заставе“ је у кући г. Јов. Т. Чавића, на пијаци. Рувописе не враћаио. Поједини бројеви стају 10 потура«