Застава, 24. 07. 1902., стр. 2

која ће се од достављених му питања изнети на решавање конгресу. Рад конгреса вршиће се у одборима и у пленарним конгреским седницама. Одлуке конгреса биће обавезне за власнике и уреднике српских листова, који буду на конгресу заступљени, или који у напред пристану на његове одлуке. Само уредници и власници таких листова и часописа моћи ће да се користе одлукама конгреским. Претходни састанак чланова конгреса ради међусобног представљања и упознавања биће 13. септембра у вече, на који се учесници ван Србије умољавају, да дођу са својим ппродицама. Отварање конгреса и први састанак биће 14. септембра на Крстов дан, после службе Божје и парастоса Кнезу Милошу Великоме. На првоме састанку изабраће се председништво и биро конгрески, изабраће се одбори за претрес појединих предлога и усвојиће се пословник. Конгрес ће трајати неколико дана, док не посвршава на дневни ред стављене предлоге. Поред рада конгреса имаће његови чланови прилике, да се међусобно још боље познаду на забавама и излетима, које ће у њихову почаст приредити Српско Новинарско Удружење. За члапове конгреса ван Србије и њихове породице постараће се „Новинарско Удружење“ за олакшице за становање и за станове за време њихова бављења у Београду, као и за бесплатно учешће у свима свечаностима, забавама и излетима друштвеним. С тога се нарочито умољавају сви, који желе и имају права учествовати на конгресу, да се за времена, дакле до закључно 31. августа, неизоставно пријаве председништву Српског Новинарског Удружења, и тачно обележе број учесника и породичних чланова. Сва обавештења, која се тичу рада конгрескога, или доласка и бављења у Београду, даваће драговољно председништво Новинарског Удружења. У Београду, 20. јула 1902. године. Председник Српскога Новинарскога Удружења Ствван 'ВурчиД, потпредседник Милан Ј. Миsиs, секретар Пера А. ЂорђевиК, благајник Милан АрсенијевиН, књижничар Павле КарарадовановиН. Чланови управе: Милан Ст. МарковиК, Душан СиасиН, Љубомир ЂириН и архимандрит Иларион Веси&.

Систем псеудо-просвјете у Босни и Херцеговини.

Да са види, у коме броју стоји данашн>а „војска“ у окупираним земљама, у осо бама учитеља и на средњим школама и у особама чиновника, износимо ове двије табеле, које су састављене по службеној статистици крајем 1901. године. Из тих табела ће се видјети и број Срба православних и мусломана, од којих се некоји могу слободно придружити оним осталима, правој војсци г. Калаја.

шуме бР/2%, Најплоднији су делови око Муре и реке Мирц и с малим изузетком друге раввице и долине. Највише се производи зоби (просечно Iг/а1 г / а милијун хектолитара), кукуруза (1,220.000 ћl.) ражи (1 милијун ћ1) и шенице (815.000 ћl.) Даље ељде (600 000 ћl.), проје, кромпира (1 ми лијун и 640.000 ћ!), репе за марву (3,150.000 шс.), купуса, бундева, детелине, сена, лана, кудеље, меља. Воћарство је још слабо развијено. Доброг воћа (јабука и бресака) има по главито у околини вароши Марбурга. А ове године, поред тога, што су воћке у опште слабо понеле, било је овог лета више пута туче, буре и олује, која је много штете проузрочила на све стране. Виноградарство напредује у средњем и доњем делу Штајерске а производи се доста до бро грожђе и вино (око 400.000 ћl.). Од велике важности је у Штајерској сточарство. Ту су добре краве и волови и позната штајерска раса коња, који се употребљавају поглавито за тегљење, јер су јако коштуњави и тешки. Слабо се гаји овца, али тим више свинче. Живинарством пак баве се поглавито Словенци. Али је то јадна и жалосна живина, јер је јако мршава, пошто слабо добива зрна, него се храни поглавито травом и бубицама у трави. У последње доба бави се становништво и гајењем свилене бубе. У рекама и језерима има доста рибе, а у шумама поглавито срна и зечева.

Богата је Штајерска и у рудама. Има преко 100 рудокопа и ливница гвожђа, где раде преко 15,000 радника а производи се вредност до 14--15,000,000 форината. Најважнији је про извод гвожђе, које је са каквоће своје стекло светскога гласа. А копа се и велика количина мрког угља, даље графит, цинк, у малој коли чини сребро, олово, глеђа и со. Индустрија је развијена у земљи поглавито у погледу обрађивања гвожђа. У Горњој и Средњој Шгајерској има ове врсте много радионица, где се израђују шине, осовине за кола, ратила, тестере, жице, челик итд. А нарочито се израђују силне косе и српови и друге ко вачке справе и алати. Осим тога има много творница цемента, стакла, артије, хемијских производа, свећа и сапуна, чоје, жигице, барута, шећера, кавених додатака, пива, ракије, вина, дувана, тканина итд. За саобраћај служи, поглавито железница, А најважнија је пруга железничка: Беч—ГрацТрст, за коју су везане многе друге побочне железничке пруге. Осим тога развијено је бро дарство по Мури, Драви и Сави (свега на неких 600 км.) Просветни су заводи: универза и техничка школа у Грацу, рударска академија у Леобену, два богословска завода, више гимназије. више реалке, ниже гимназије и реалке, учитељске и учитељичке школе, девојачки лицеј, трговачких школа, државне обртничке школе, цртачка ака демија, ратарске и шумарске школе, око 900

Претходним таблама није потребит викакав коментар О њима би се дало говорити много, као и то, колико је г. Калај извео на пут домаћих синова у 24 године дана. И овдје сам хтио, да ударим тачку, али дозволите господине уредниче, још да наведем неколико случаја, који надопуњују већ споменуте.

А. Средњи учевни заводи. 1 Број по реду Име школе Број наставника по вјери Источ право славни мусломана рим. католика Свега 1. 2. 3 4. 5. 6. 7. Три гимназије .Једна реалка Једна тсхника . . Једна учат. школа 9 трговачквх школа 3 више дев. школе 2 занатлијске школе 12(7 1 (1 1 (0 1 16 (7> 8 (°/ 4 । 1 1 1 32 9 9 7 45 30 15 48 10 10 9 62 38 15 Свега 39( 16 6 147 192 Срб ла! КВ. У загради број показј а православних. Одношај наставнш иа стоји дакле овакг гје, кој са на ): 1ИКО И сре^ ма дом 1.ЊИМ ородаца шкоМусломани 02 : или: 0 : Одношај становника: 5 : Православни 1 3 1 7* Римокатолици : 4-9 : 3 в. Број чиновништва у Босни и Херцеговини. =с ф л о Име у ре да Број чиновника по вјери п Гоад православни мусломана католика*] Свега В 1 2 3 4 С 5 О 6 Е 7 8 9 Г 10 11 12 13 14 16 16 17 18 19 20 21 22 23 24 I. Администр. одјелење II. Финанцијално одјел. Ш. Правосудно одјелење IV. Грађевинско одјел. Статистични одсјек . . Помоћни ур. вем. владе I. Рачунски одсјек . . П. Земаљска благајна . Ш. Земаљски економ Владин повј. за Сарајево Врховни суд и државно надодвјетништво . . Окружне области . . . Финанцијско надворн . Окружни судови и др. одвјетништва . . . Централна кавниона . Котарски уреди . . . Духанске режије . . . Рударско сатништво . Бос. х. ■ др»к. жељезнице Санитетскит ваводи . . Земаљски мувеј .... Земаљска штампарија . Зем. пољотр. станице . Воћарско-вин. станице 5 □ 2 ['] 2 [*] 7 [Ч 12 [«] 1 2 8 [ 3 ] 3 ['] и р] 144 [«] ИЧ 14 р] 2 [Ч 1 1 ! | 1-1 I »е 11*5 1 ! 1 м н* 1 ! I 97 28 20 30 6 36 94 5 5 5 27 100 22 133 12 817 45 46 270 44 14 3 9 8 104 29 23 32 6 44 107 5 6 6 32 108 25 146 12 1945 52 46 285 50 15 3 10 10 Свега 227 [’»] 98 1876 2201 * ( Одноп ] ПИр? ТО Е НИ, Ту се рачуна и оно неко Јдношај чиновникг Мусломани 0 98 : или: 1 : тај становника: 5 : 1а још неко приме шим земљама влас :о? Ти Срби прав< којих нема већ 4 / 5 . лико п и Лравос 2 2 7 ^ује т ра! зслав ротеста лавни 27 да I знопр ни и ната. Римокз 18 1 гије у авна мус 1ТОЛИЦИ 76 19 3 г оку'? И лома-

Политички преглед.

Норавнање. Све више избија колико муке задаје поравнање једној и другој влади. Тек што се министар-председник Сел вратио из Ишла на своје добро у Ратот већ се јавља, како ће министарпредседник Кербер доћи за два дана Селу у походе. Ма колико да се хоће ова посета да изнесе као ствар приватне природе, ипак се не пориче, да ће се оба председника саветовати о још нерешеним питањима у ствари поравнања. Кербер ће остати два дана у Ратоту и нема сумње, да ће читава та два дана бити говора ме^у њиме и Селом само о поравнању. И опет покушаји о зближењу ЧеХН И Немаца. Аустријски мин. Кербер и опет се бацио на то да зближи Чехе и Немце. Жури ту ствар и због тога што би поравнање имало доћи у скоро пред оба сабора. Као што јављају из Беча, Кербер мисли, да ће моћи до некле зближити Чехе и Немце. Немце би задовољио тиме, што би се немачки језик назвао државним језиком. Чехе би пак задовољио тиме што би се чешки језик завео у чешким крајевима, као унутарњи језик и у судству и у школи. Хоће ли се овим хтети задовољити ил Немци ил Чеси, или и Чеси и Немци, то ће се видети. — Занимљиво је што износе аустријски листови, да ако се питање о поравнању не реши децембра 1902. године онда 1907. године у опште неће моћи више ни бити говора о поравнању. Нов зајам Србије. У скупштини се води већ два дана расправа о новом зајму. До сада је велик део говорника устао против зајма. Са стране већине врло мало њих учествују у расправи. Сви говорници су сложни у томе да Србији доиста треба брза зајма. Већина тражи да се санкционише закон о буцету, јер мисле да се онда кредити не би могли прекорачивати и не би било више потребе за нове зајмове. Док се закон о буцету не санкционише већина говорника је била противна сваком зајму. Мањи део говорника не слаже се никако са зајмом, нарочито са овим, који је под тако тешким условима склопљен. Борба око зајма као што се види, трајаће више дана и биће доста бурна.

јавних грађанских и народних основних школа еа преко 2000 наставника и 170 000 школ ске деце. У црквеном погледу има у земљи две католичке бискупије са седиштима у Грацу и Марбургу. На врху земаљске управе је земаљска влада у Грацу. Остала старешинства су војне команде, управа поштанска, велики суд, финансиска управа итд. Чланови покрајинског сабора су бискупи, ректор свеучилишта, велике газде, варошки заступници, заступници трговачких и обртничких комора и народни општински за стунници. Осим тога постоје среске управе у □олитичким срезовима, којих има 22 заједно с варошима. Шго се тиче ратарства, оно је, тако рећи, још у примитивном положају. И оно мало земље оранице ради се, као од прилике у нас у доба лрвених плугова. Оре се, дрља и влачи на кравама, а жање се српом. Снопље је танко и слаже се »у крстине* као оно у нас кудеља. Окопавање винограда, кромпира, кукуруза итд. врши се мотиком са дугачким сапиштем, да се копач не би морао сагибати. те је и то окопавање и загртање усева јадно и жалосно. Но ипак има нешто, што би за углед могло да послужи и нашим ратарима, а то је, оно благо поступање с марвом. Шгајерац на име, од мале малоће врло благо поступа са стоком својом уопште, те су и коњ, и во, и крава веома мирни и у тегљењу врло послушни. Нема у њих ћудљива коња, ил бесна вола, ни убод-