Застава, 24. 07. 1902., стр. 3
Ако скупштина и изгласа зајам, изгласаће га са мањом већином, но што се мислило. Устав за Маћедонију. У дворској књи жари у Софији штампана је једна брошура на француском језику, у којој су пока ване жалбе и захтеви Маћедонаца. Про грам тих захтева има ових десет тачака: 1. Маћедонија са вилајетима, солунским, битољским и скопљанским постаје аутономна провинција са главним градом Солуном; 2. Гувернер провинције бира се на пет година, и то из оне народности, која је у већини; 3. Народна Скупштина, у коју ће ући изасланици које народ непо средно изабере, решаваће о свима пита њима, која се тичу унутарње организације провинције; 4. Зајемчава се лична слобода, неприкосновеност дома, слобода наставе и штампе; 5. Чиновници и судско особље узимаће се из оне народности којајеувећини у провинцији; 6. Као званичан језик сматра се онај којим говори већина народа у Турској; 7. Јавна настава је ствар дотичних општина; 8. За одржање реда и мира у провинцији образоваће се мешовита жандармерија, која подпада непосредно под гувернера; 9. Буцет и порез одређује скуп штина, једна четвртина прихода улази у државну благајну; 10. Исте реформе уве шће се и у јадранску провинцију. Из Старе Србије. У Митровици се осећа јак покрет против отварања рускога конзулата. У митровачкој цамији држан је скуп многих Арнаута, на коме је већано како да се спречи отварања конзулата у Митровици. Исто тако су и Турци држали скуп на коме је већано о истоме питању. Арнаути и Турци састадоше се у нарочити заједнички скуп и направили су читав план, по коме мисле успети да затворе још и неотворени руски конзулат у Митровици. За тај циљ употребиће Арнауте из нахије митровачке. У томе послу помажу и за њ’ агитују нарочито аустријски агенти и фратри Ме^у лицима, која највише нападају отва рање руског конзулата у Митровици налази се каваз аустријскога конзулата у Скопљу/Бећир. Он отворено проповеда да треба Аустрија да уђе у Стару Србију, а да рускога конзула г. Шчербина треба најурити из Митровице чим у њу ногом крочи. Русија И ватИКШ. Како јављају из Рима, Русија је наумила да укине своје посланство при ватикану. Разлог је, што Русија сматра своје посланство то као по све излишно. Место тога свога великог посланства основала би при ватикану са мо једно нарочито звање, које би бранило црквене ствари Русије. — Ова вест иза звала је у ватикану велико запрепашћење. Папа се нада, да ће руски цар кад
љвве краве. Све је то необично пнтомо и мирно, па и онда, кад велике возове сена вуче преко оних брда и долвна, да све пуцају ребра, којом приликом Шгајерац само повикује и кавџајом швићка, а никад дивљмчки не псује нити немилостиво бије марву, кло шго се врло често у нас догађа. Куће су у Штајераца срљака великом већином старипскога кроја, од дрвета и камена а олупане и обијене, те на ређе подигнуте у приличну нереду дуж подножја појединих брегова. У кућама не влада баш узорита чисто ћа, нарочито не у Словенаца. Што се тиче просвете, и ако у земљи има приличан број народних школа и наставника народ је ипак доста назадан у мишљењу, чему много доприноси затупљивање од стране вере католичке и свештенства, које ни мало не тежи да наставља рад у школи и ствара мудре држављане и паметне парохијане. А и школа има свакојаких. Има их н. пр. у селу крај купатила Ројича, где један наставник иле наставница има по 150 деце у разреду, те мора један део да обучава пре, а други после подне. Уз то ми се тужили наставници, како се кубури с училима и књигама за децу, која су већином сиромашних родитеља. Школа им споља јако импонира са своја два снрата, али изнутра ни мало не одговара својој спољаш њој огромности и углађености. Учитељски станови су доста тескобни, а у школске дворни це улази се кроз мрачне ходнике и препуњене
дође у Рим у посету талијанском двору, посетити и њега, папу, те да ће он, папа, том приликом моћи задобити руског цара да приволе руску владу, да одустане од те своје намере. Јапан се оружа. Из Петрограда јав љају, да Јапан нагло оружа своју војску са новим пушкама. Све старо оружје своје продао је Кини Осим тога јапанско ратно министарство одлучило је да пошље педесет својих офисира у Кину, да обуче Кинезе оружју и модерном ратовању.
Вести из места и са стране.
Попуњење арадског протопресвитерата. Са многих страна из арадског протопресвитерата, пи тају нас, је ли сабор решио што у тој ствари. На ово им одговарамо: да јесте. Г. Паја Милин парох поднео је био у последњој седници саборској прешан предлог за одлуку, да се позове епархијска конзисторија, да место проте што пре попуни. А у колико влада нередовно стање у арадској општини да се позове административни одбор, да том нередовном стању што пре учини краја и нареди закониту организацију арадске црквене општине. Сабор је овај предлог г. 11. Милина једногласно усвојио и према томе ће се и поступити. Јерусалимска Патријаршија. Читамо у „Цариградском Гласнику“: „Познато је читаоцима жалосно стање у финансијама Јерусалимске Патријаршије. као и то да је због тога био овде Јерус. Патријарх Њ. Бл. г. Дамјан да с Њ. Светости Патријархом Јоакимом Ш. већа о томе. Г. Дамјан бавио се овде скоро 5—6 месеца, држећи многе састанке сг. Јоакимом односно тог питања. Састављени су били програми за статут којим би се имала патријаршија управљати али до коначног закључка није се овде могло доћи, те се је г. Дамјан нашао принуђен да одавде оде у Јерусалим и тамо рад продужи с пот чињеним му људима. Сзд са задовољством дознајемо да је статут свршен са пристанком свију дотичних и надлежних за то људи из кругова Јерусалим ске Патријаршије и да ће се идућег петка потвр дити статут у скупштини, нарочито за то сазватој у Патријаршији. Статут, о коме је реч, садржава 160 параграфа. У њему се предвиђају и одређују одредбе о бирању Патријарха; о дужностима заступника — администратора; о квалификацији патријарха; о његовим дужностима; о саставу Св. Синода; о квалификацијама синодалних ч ганова; о бирању архи јереја; о постављању финанс:ијске епитропије и о дужностима њеним; о саставлљању годишњег буцета. прихода и расхода; о послушшости и понашању братије у опште; о приходима Б>ожјег Гроба, храма св. Воскресења и свију часних Сијонских храмова; о метосима у Турској и ван Турске и о управитељи ма њиховим; о имањима која браћа имају као лична имања и приходима истих имања; и о још многим спасоносним мерама предвиђеним за побољшање це лог система у управи поменуте патријаршије. Из свега срца честитамо Њ. Бл. Патријарху г. Дамјану на постигнутом успеху.“
су децом. Школска година почиње 1. новем бра, а свршује 15. септембра. Но није свугда тако. Ово је старински обичај, док су бербе виноградске биле у јеку, а по другим већи ј а угледнијим опшгинама држи се школа као и код нас. Са свим је друкче уређена немачка народна школа, коју је установио и коју издржава у самом купатилу Ројичу, бечки немачки шул ферајн. Ту су школске дворнице врло лепе, а и учитељски стан је простран и врло леп. Посебне дворнице су: дворница за турновање, дворница, где су учила и где се показују поједини експерименти деци. Учитељска плата износи преко 1000 форината, а учитељ и учи сељица раде по најсувременијим правилима ме тодским. Занимљиво је, да овде у овој школи деца већ у првој години уче писати не на габлици, већ на артији, пишући пером и ма стилом. И за чудо, да су им прописи врло чи сти а и потезови доста правилни. Школа има гри одељења са 6 течајева. Из рачуна учи се у I. одељењу до 10. а у 11. до 100 а у 111. до крајњих граница. У словеначкој школи је наставни језик словеначки, а у немачкој разуме се немачки. Но Немци, као Немци, употребљавају сва сред ства, да словеначку децу задобију за немачку школу, те и званично особље, а и приватни људи раде много на томе однарођивању словеначке деце. И отуда ваљда и потиче она велика мржња Словен&ца против Немаца, која
Нове српске земљорадничке задруге. Српска земљорадничка задруга у Буковцу (удружење с неограниченом одговорношћу). Председник јој је Тоша Поповић, а заменик председника Лаза Стефановић. Члан управног одбора Лазо Радошевић. — Срнска земљорадничка задруга у Перл е з у (удружење са неограниченом одговорношћу) Председник јој је Лаза Нешковић, а заменик председника Милан Георгијевић. Остали чланови управног одбора су: Петар Јовичић, Жива Новаков и Лаза Милинов; пословођа јој је Коста Ракић. Потврђена нравила. Читамо у београдским новинама: Одбор друштва за чување народног здравља на основу одлуке конференције, која је пре два месеца одржана, утврдио је друштвена правила а управа гр. Београда потврдила их је. Главни одбор спремио је проглас на све пријатеље народног здравља и утврдио је програм рада у главним потезима. Све то биће за неки дан отштампано и разаслато свима онима на које се може рачунати, да ће узети учешћа у оснивању овако корисног друштва. Према томе већ се приступило послу, од кога се надамо великој користи, јер је здравље народно основа за његов културни и материјални напредак. И Сфинкс се заљуљао. Млеци су у жалости због куле св. Марка, а Египат је у опасности, да изгуби Сфинкса. Овај знаменити колос, који од толико столећа чува улазак у пустињу, постао је склон паду; испрепуцао је и прети катастрофом. Египтолози објашњују то тиме, што су вели последњих година биле силне бујне кише, иза који су долазили сграховити самнуми (ветрови) те је Сфинкс морао да испрепуца. Овај колос, за који се држало да је вечит, знатно је оштећен.
Брзојави „Застави.“
Стигли 23. јула. Веч. Од нарочите војне важности је што је шеф генералног штаба Бек био у Ишлу за време посете румунског краља. Том приликом је постигнут опширан споравум између Аустро-Угарске и Румуније с погледом на Балкан. Ако би се "онде збили такови догађаји који би учинили потребно да се Аустро-Угарска умеша, Ру • мунија би била уз н>у. Суботица. Одељни саветник Бут којега је изаслао министар унутрашњих послова да прегледи суботичку варошку управу, открио је нечувено стање. Напросто, нестало је близу два милијуна варошких новаца. Три пут толика велика свота издана је без компетентног одобрења. Књиге су годинама фалзифициране. Истрага је наређена скоро против свију чиновника.
се у великој мери огледа у оку и покрету сваког и најпростијег Словенца, кад га запитате н. пр. — Ко је тај и тај ? — Ех, то Немшгукар, Журај! А ти се изрази, као што рекох, употребљавају не само кад се хоће са пуно мржње да каже, да је тај човек Словенцу толико мрски Немац него и кад се хоће да обележи у немачком духу однеговани Словенац, којег Словенац много већма мрзи, него правог Немца. А мржња та не долази само отуд, што Немци хоће да однарођују словеначку децу, него и отуд, што су Немци као Немци, врло себични, те би да приграбе и у друштву, и у школи, и у цркви, и код власти, и у управи сву моћ и силу и првенство себи, а Словенцима како било. И као што се види, сувремена борба за опстанак, борба за надмоћ једне народности над другом, тежња за угнетавањем других, слабијих, води се и Шгајерској од стране Немаца, као што се то ради и у нас и у другим земљама Европе од стране заслепљених шовиниста небираним средствима. Али о борби тој и о опирању словенског елемента против ове навале немачке и у опште о другим приликама у Штајерској и Крањској, рећи ћу коју даље, са допуштењем Вашим, поштовани г. уредниче, у трећем писму, јер ми се ово друго писмо и онако и сувише отегло. До виЈ/ења, дакле! Милован.
тате н. пр.
Милован.