Застава

ском Сабору пвлила свећу за покој душе; а Бог је хтео, слава му, да те опет жива видим! Рудњев, Вјелајев и дружипа нису се могли у први мах кренути. Њзгх у часу опколи го мила сасвим непознатих људи и ко је стигао грлио је јуначне синове ове, што су извученииз чељусти смрти, у коју су били добровољно пошли. Је дан непознати стври господин скида златан ланац и сат, искићен брилијантим^ и даје га мла дом мичману, — Узми, сине мој, за успомену. Бог нека те штити. И загрли га. Многи од матроза и официра су повезани —• ране још нису зарасле. Таких је било дванаест. Тешко рањени били су у болничким колима. На Невском. Матрози направише поново фронт и кре нуше се. Све опаљена, поцрпела лица. Види се и по лицу њихову да су преживели страшне дане. На свакоме фурашка с натписом »Вар јаг* или »Корејац«. На прсима свакоме крст св. ђорђа, ретко одликовање које се даје за опробано јунаштво. Около њих родбина и нај ближи пријатељи. Поздрављању и грљењу ни кад краја. — Био си рањен ? — Си гница ... три мале ране. Када се морјаци показаше на пространом

тргу пред станицом она, мирна маса народа затала' ала се као океан, Капе полетеше у ваз> дух и урнебесним клицањем поздрави вас сабрани Петроград ове јунаке. Гомила света дође гушћа и збијенија, Народ им поврве у сретање и поздрав. Највећу пажњу привлачи на се капетан Рудњев. Он се и не види из гомиле, која га о кружује и с времена на време грли. Рудњев је човек опаљена лика, проста изгледа и врло скроман. А то и јесте особина јуначких људи Музика засвира народну химну и морјаци се Невским кренуше к царском дворцу. И на сваком кораку по Невском Проспекту таласаше се нова гомила густо збијенога народа кличући »ура, ура« јуначким гостима. Упа рађена војска, господа и сиротиња, фабриканти и раденици, старци и деца жене и девојке цео Петроград. По прозорима, балконима пачичкао се безбројни свет. Хитрија деца успужала се уз стубове електричних фењера и припивени уз гвоздени стуб грабе да угдедају јунаке са Чемулпа. Напред иде Рудњев и његови официри са Бјелајевом, а за њима остали матрози. И на сваком кораку разлеже се поздрав. — Здравствујте браћја ... По ваздуху лете капе, вију се мараме а са прозора и балкона и кровова пада на њих ки ша цвећа и пукета, хладни Петроград показује топло срце своје.

Невски искићен заставама. Киша је ситна ромињала, али нико на то није обраћао пажњу. И даме, као и војници и остали грађани обукли су на се најсвечаније рухо. Громогласно »ура, ура« пренашало се на Пушкинску улицу, с Пушкинске на Литејнују, с Литејне на Фонтанку, од ове на Караванују па до Гостиног дворца; одатле се тај узвик појачао прама Казанском Сабору и таласао се до морске и Гогољеве улице. У зимњем двору. Дивну и особиту слику представљао је огроман празан простор пред царевим дворцем. Са три стране се скупио безбројни свет и ис пупио пијацу пред двором. По средини те гомиле народа био је узан пролаз. Ту су чинили шпалир мл&ди васпитаници ратних војнихшкола и завода. Тешко је ред одржати; али се публика сама стара да се ништа не деси. Пред двором чекали су морјаке госте лица из царске свите: ђенерал ађутант гроф Воронцов и Дашков и други. У сустрет јунацима ишао је сам император, а за њим су ишли престолонаследник и велики кнежеви, чланови царске породице. И наједанпут сва пијаца пред двором оживе Цар поздрави јунаке, а од једном тај се поздрав помеша са силним кдицањем народа, које се разлеже по пространом тргу пред двором. На балкону су биле царица, њене кћери

Усљед турског „бојкота“ у Призрену и околини против Срба, о коме сте већ опширно писали, и у привренском крају предстоји дакле економска криза, сироти ња, глад и материјална пропаст Срба. Последњи арнаутски немири, — о којима сам вам у своје време опширно пи сао, — утишани су на „миран начин“. Порта је Арнаутима и опет попустила у свима захтевима, те су се они умирили док им не падне на памет да траже не што ново. Тада ће бити „пик Јово, на ново“. Чак им су се и њихове вође Сулејман ага Батуша и Шабан Бинак, „форме ради“ предали косовском валији. Но они неће бити кажњени. Они иду „султану у го сте“, а у Стамболу ће добити лепу пла ту, ордене и вратиће се натраг у „фис“ (племе) као пуковници и ађутанти Шта фали чувеном Иеи Бољетинцу? Он се овде у Цариграду шеће слободно и галантира као „султанов гост“, а Руси верују, даје он у Витлису на — ваточењу... Тако се у Турској „кажњавају“ — разбојници. Они су код цара у гостима окићени ор денима, награђени платама, а комите се бугарске пуштају на слолоду. А мирна српска раја гине од арнаутског куршума и ножа, пада под ударцима кундака тур ског аскера и труне по турским апсанама То је овамо код нас правда у добу ре форама, али, за Србе нема -— рефорама... Најбешње и најдивље арнаутско племе, ЉумљаниЈош се нису примирили Они су још под оружјем, и држе ево већмесецдана шест чета турских војника опкољених! Војска је појача на у Приврену, али у Љуму — не сме. Љумљани се још погађају са султаном. Незадовољни су, што су од плаћања новог прирева на стоку ослобођени само ва једну годину, већ траже да их од тога ослободе на — вечита времена! И то ће им се учинити. Свака арнаутска жеља Јв ва султана — заповест! Тако вам је дакла стање тамо сад, кад је Стара Србија на срамоту европске цивиливације, остала — бев рефорама.. . Има ли Срба бар да важале, ако не> могу помоћи?!...

Срдан.

Одлазак ђенерала Скридлова.

Петроград, 15. априла 1904. Ожаљен јесте; ал заборављен није, нити може бити јуначки адмирал Макаров. Ру сија је изгубила једног војсково^у ал није оетала без војсковође. Но и ако је то ве лики губитак, није он једини син велике Русије. Још је вазда пуно достојних последника и јунака, који ће послужити отаџбини и заступити палога борца.

Макаров је пао. Дош&о је Скридлов. Падне ли и Скридлов, нови ће се појавити. Данас на поаорницу ратну јављ^ се једно повнато, симпатично лице. То је адмирал Скридлов, последник н наследник ђенерала Макарова. Он је стари ратни повнаник. Њега памти руско турска војнв седамдесетих година прошлога 'столећа. Још тада је ђенерал Скридлов као командир радом и јунаштвом својим обележио себи пут у будућности. Ратна хроника ондашња вабележила је подвиге његове в ставила у ред најваслужнијих бораца о* нога времена. Данас се Скридлов понова креће у рат Некадашњи командир поота је адмирал читаве једне флоте, кој’а има опасног непријатеља да савлада. Скридлов има искуства и вере у Бога и данас се са тим креће на рат у далеке пределе истока. Данас је Н. И. Скридлов оставио престоницу и кренуо се на своје ново опредељење да предузме команду над флотом у Порт-Артуру. Као да је ветар разнео — тако се растурила и ушла у најудаљеније домове петроградске вест да Скридлов данас полави на исток. Од уста до уста летило је по невском про спекту: „Скридлов одлави данас на бо јиште “ То је био довољан равлог да се улица невског проспекта ис-пуни много бројним народом. А пред николајевску станицу маса народа очекивала је само да види ђенерала, да му може довикнути при пролазу „ура“ и „срећан пут“. Поред себе чуо сам како га вову. — Герој (јунак) руско турецкој* војни иде на Восток! Његова кола у којима је седио пу блика је познала и муке је требало да га ослободе од урнебесних повдрава. Кола су једва пролазила кров густе масе народа. Кад се појавио, народ се ко талас усталаса и клицању није било краја. У два и по часа по подне појавио се нови адмирал на станици, где су га че> кали разни другов^ ратни ђенерали и виши официри ив т. зв. гварддајског екиНа станици је било живо и весело, гурање и клицање. Нико не стрепи, нико се не плаши што и кад иде смрти у сусрет. Јуиаштвом се сазлађује „смрт“ и страх од ње. Чим је ступио на перон станични и народ и ратни другови и официри, па и путници, који су истим возом путовали сви га одушевљено поздравише. — Ура! ура! С њим ј'е у друштву био контра-адмирал Авелан ј*едан од најумнијих поморских официра у рускоЈ* војсци, затим контра адмирал Рожественски и вице адмирал Геркен.

После кратког времена појавио се и сам келики кнеа Александар Михајловић. Чак је и он изишао да га испрати. Ван сваке је сумње да ни један православни Хришћанин не иде у бој без свештеничког благослова. Тако Ј*е и овде било. Међу високвм војним сановницима видела се и свештеничка мантија. Архимандрит александровско невске лавре Корне лије, нарочито је догпао да испрати и благослови новога врховног заповедника руске тихо океанске ескадре. Кад се Скридлов појавио на перону са свитом која га је испраћала, онда се из гомиле посматралаца издвоји Ј*една млада, лепа и елегантна госпођа и смерно му приступи. Затим издиже своЈ*е руке и обеси му о врат једну амајлију. Присутни су клицали поздрављајући га. Наскоро за овим појавише се још три госпође са великим пукетима природнога цвећа. Тада му се обрати командант гвардијског екипажа контра адмирал Нилов и пружи му златан тежак крст. — Гвардијски екипаж, рече Нилов, лепо вас моли да примите овај свети знак. На крсту Ј*е био натпис „Да хранитЂ тебг Господђ“. Скридлов је изгледао тронут. — Из свег срца и душе. рече он хвала својим ратним друговима. Екипажу предајте мој поздрав. Овај крст ми је особито драг и мио, он је као благослов морЈ*аку... Наступи тренутак да се воз креће. Генерали, официри и маса народа поврве на пространи перон. Са свиЈ*у страна, с близа и даљине, стижу безбројни усклици и поздрави. Повдрављају га и сами путници који су у истом возу . . . — Ур а , УР а ’ s еB кр а јаТек кад се воз изгубио с очију, свет се стао разилазити. Са Скридловим је у свити официр Веселицки и мичман Шишко.

Беч, 20. априла.

Крупне промене у српској цркви. Овде се бави већ од дужег времена задарски епископ др. Никодим Милаш. Пре кратког времена био је у Н. Саду и Ср Карловцима, а сад се опет вратио у Беч, где ће остати дуже времена. Епископ Милаш дошао је на позив и нарочитим послом. Какав је то посао о том се још нагађа, али верујтд нећу вас оманути, ако кажем, да се то све тиче крупних промена у нашоЈ* православноЈ* цркви. Ради се поглавито на томе, да се аабробосанска митрополија прикључи карловачкој патријаршији. То Ј*е стара идеја, кој*а све више сазрева. Има вести, да се ради и на томе, да се карловачка митрополија

Стр. 2.

ЗАСТАВА бр. 92. 23, апрнла 1904