Застава

Трзавица.

(Сћогеа т(пог.) Једна од многих живчаних болести, којих има у нашем народу је и та трзавица х ореа. Она спопада децу; хоће и да попусти, али хоће и да остане кроз цео век. И таки јадник, који *од ње пати често није способан ни за какав озбиљан рад. »Све му месо игра« — вели се, — не може да ухвати ништа у руку а да брзо не испусти; кези се на сваког не седи на миру у столици; падне по који пут и на земљу, женско дете не може да уде не конац у иглу итд. »Немирно, несташно, неваљало,« обично се говори за чако дете; у »бољим* кућама се чак приповеда и о неким »фрасовима«, а то све није. То је трзавица — хореа. Обично долази у породицама, где је било и има падавице (велике болести)и других нервних болести (хистерије — матернице); спопада малу децу особито кад пате од глиста. Има је, која долази и са реуматизмом, а добивају и жене под бременом. Али је има, коју добију деца кад се уплаше или кад гледају другу, тако болесну децу и подражавају њихово трзање и кад их трзање спопадне, често пута не могу да се умире, док не заспе. Сан их умири и кад их посматрамо у сну, не би нико рекао, да је то оно исто дете, што нема, док је будно, нигде станка ни мира, што не може нигде да се скраси. Кад та болест са свим обузме маха, онда често пута деге не може више ни да говори као што треба. Чују му се несређени гласови, а кад би хтело и да ћути и да мирује, онда је најнемирније и највише ларма, јер није више — и оо је иначе при себи — господар од свога гласа и својих покрета. Ту и лежи сва несрећа. И дете је несретно, јер није као друга деца. Увиђа — јадно — и само, да му нешто недостаје; друга му се дечурлија ругају, а често пута греше и родитељи, а нарочито учитељи, који хоће батинама да тако детеоду че и »науче реда!« И то је оно, што највећма шкоди: непознавање самога тога стања, неразумевање те појаве и мишљење, да је томе свему крива хотимична непослушност. Све то није узрок. Узрок треба тражити дубље и даље, а ако има ичије кривице — то дете, које је тако несретно, да пати од трзавице, то јв дете најмање криво за ту своју погрешку и несрећу. Међутим није само сан који умирује, него има случајева ако је дотични болесник способан за музику, нарочито за вијолину (егеду) кад свира, да свира тако лепо, јасно и чисто, да не бв човек никада ни помислио, да је то онај исти, кога је — мож’да — мало час видео, како се пред њим мучио и трзао! Кад се у почетку, чим спопадне, почне ле чити, излечи се прилично брзо и то тако, да се више не враћа. З&старели случајеви лече се теже — годинама. У Немачкој су пробали да лече и застареле случајеве и постигли су приличне успехе. Пре свега треба гледати, да такм болесник што боље и што дуже спава; не треба га плашити, не треба на њега викати, треба га држати што дуже и више на добром ваздуху (у брдским пределима), а нарочито у том случају, ако му је трзавица урођена — треба га прво и прво извести из школе, већ и вато, да не би дао другој деци прилике, да од њега приме и науче. Тако дете треба извести из метежа, особито ако му мати пати од хистерије. У Немачкој су пробали (у Пруској где су сви скоро Лутерани и имају ожењено свештенство), ди таку варошку децу дају у сеоске свештеничке куће, да их поверавају сеоским учитељима и економима, и постигли су лепе успехе, јер су доиста деца проводила под надзором и пажњом, где су обучавана лепом речи, разлогом а била под правим, озбиљним надзором. Још бољи су успеси показали, од кад су створени заводи ва таке болеснике. Ту се лечи под лекарским надзором, обично х л а д н и м купањем, добром храном, зими гимнастиком, лети радом у башти и пољу, око кошница, цепањем дрва итд. и у опште се гледи, да се ,таком болесвику да начина, да целу своју снагу напрегне и целу пажњу обратиједном послу, и кад се све то

годинама ради, онда може да се и нешто ура ди и постигне. Да, али то може да ради онај, ко може да плати, а међу сиротињом, у млого случа јева има — што читамо и у новинама — да су бездушни родитељи држали затворено своје дете, да га глађу уморе, баш зато, што је п&тило од падавице, и трзавице итд. У Немачкој има млого добротворних друштава, што оснивају заводе за таке болеснике. И ми би могли имати да је мало више добре воље. За сада се носе наши болесниц^ у манзстире да им се тамо »свешта м&сло« ... Можда ће доцнија поколења бити сретна, да манастире обрате у болнице и места, где ће се лечити или бар склонити таки јадници ... па ако се а не узмогну излечити, оно бар да не умиру од глади, и не буду себи и својима на терету! л.

Јаеш Писаћа машина, која одма пише јасна слова, а која су трајна и децимални табулатор. Ремек дело модерне машинске технике за писање. Проспекте и пробе писања разашиљу Нсћ. BсћоН Ооппаlћ, 1054 19—60 VII., Ег2беђеlкогиl 1. Оглас дражбе! Управитељ стечајнине И. Сеидл и Го шлер обзнањује, да ће се дне 22. свибња до 26. свибња 1904. на лицу мјеста у творници стакла у Звечеву крај Воћина котар Слатина примати понуде купаца за разну стаклену робу и то било свуколику било појединих скупина (врсти) робе. Купци ће имати на располагању тачан попис робе по врсти провиђен процјенбеном вредности. Остала роба, која се овим начином не утржи продавати ће се на јавној дражби почам од 26. маја 1904. и следећих дана. Позивљу се с тога купци, који су вољни понуде ставити односно дражбовати, да на горе уречено време и место изволе приступити. Васа Ђурђевић, 890 I—l управитељ стечајнине.

КО ПРОБА, ДОБИЈА! • 110.000 лозова • • 55.000 добитака • Ма Вруга среЦа извлачи 9обвшаК. За кратко време већ почиње извлачење кр. уг. повл. класне лутрије, код које ће се добитци од односно ЈЕДНОГ МИЛИЈУНА КРУНА . а нарочито : 600.000 круна 400.000 круна 200.000 100.000 , 90.000 , 80.000 „ 70.000 60.000 „ 50.000 40.000 30.000 25.000 „ 20.000 15.000 „ 10.000 ~ 5.000 „ жтд . изжребати и у готовом новцу исплаћивати. Немојте се одоцнити, а да не покушате суделовати при овој тако згодној пралици великих добитака ове лутрије, жоја стојн под надзором кр. угар. владе и поручите ерећке сахло код 8-&ех*ххЂзех»&, ВпДаремА V, Когопа п4сха 15. па чију се радњу изобиљна срећа осменула. Послуга је тачна и дисвретна. Званични план разашиље се на захтевање франко. 3584-10 Цена срећки прве класе: Цео лоз 12 К, половlн& лоза 6К, четвртинл лоза 3К, лоза I'so п.

I С болом у души јављамо свима нашим сродницима знанцима и пријатељима да нам је наш нигда непрежаљени и незаборављени супруг, отац и деда Андрија Богдановић после пето-дневног боловања преселио се у ■ вечност Изражавамо нашу топлу сродничку благодарност свима онима који су при покојниковом спроводу а у нашој тузи присуствовали а напосе пречасној господи паросима п. н. г. г. Сави Петковићу и» села Крушедола и г. Душа?у Атлакану из Мали Радинаца као и свима господи учитељима. У Шатринцима, 18. априла (1. маја) 1904. год. Охалошћеми сродиици: Евица Богдановић супруга. Стојан Богдановић син. Даринка Богд&новић Јелка Богдановић снаха. и Ђурђица Богдановић 389 2—4 унучад. Дражба на мањак. На основу закључка седнице црквене скупштине држане дана 12. априла ех 1904. а по одобрењу славног архидијецезалног административног одбора од 30. септембра (13. октобра) 1903. године у Карловцима, расписује се дражба на мањак, ради оправљања цркве у Мар тинцима, која ће се одржати дана 1. јуна ове године у 10 сати пре подне у парохијалпом дому. Предрачуњена јецена: 1. За прављење нова кора: а) зидарски посао .... 584'33 К. б) каменорез&чки посао . . . 1964 10 К. в) столарлки иосао .... 287’53 К. 2. Унутарње и спољашње опровке: као кречење цркве споља, поправка главног венца, молова ње, прављење врата, поправка громобрана, патосање цркве итд. 3458 — К. Укупно 6293 98 К. 1) Црквена опћина задржава себи право избора иодузимача. 2) Подузимач има платити састваљање нацрта и трошковника (2 5%). 3) Ближа извешћа даје председник црквене опћине, код кога се план и услови видети могу. Из седнице црквене скупштине држане означеног дана. У Мартинци 3. маја 1904. Председиик: Перовођа: Милан Стефановић, Миле Стефановић, 891 I—B учитељ.

23. априла 1904. BАСТАВА бр. 92.

Стр. 5.