Застава

ЗАСТАВА

Приходи наших манастира.

Калуђери наши, управо настојатељи наших манастира галаме, како они не могу више давати чиста прихода, него што су га до данас давали. Тврде, да им се неправда чини, кад им се пребацује, да харче и развлаче манастирско имање. Кад већ не помажу њима речи, почећемо са бројкама, цифрама. Од год. 1883. до 1891. год., унели оу наши манастири у фондове равно 0, дакле за 9 година ништа У год. 1892., унесе у фондове манастир Гргетег 8000 к., а оотали ништа. Од 1893. до 1895. год., нико ништа. 1896. год., дао је манастир Гргетег 8 к., а остали ништа. 1897. год., унесоше манастири у фондове 3440 к. 08 пот. Године 1898., дадоше 8862 к. 48 п. Год. 1899,. унесоше 3254 к. 64 п. Год. 1900., још мање: 1455 к. 56 п. Год. 1901., још мање: 781 к 10 п. Год. 1902 , (кад се састао мајски Сабор) дадоше већ више: 5826 к. 62 п. И тако су 26 манастира дали ва 20 година свега 31.628 к. 48 п. чистог прихода у манастирски и клирикално-школски фонд што чини просечно годишње (31628'48:12—) 2635 к. 71 пот., а то од имања, које пред станља вредност од више милијона и које има само ораница преко 30.000 јутара, а где су силне шуме, баште, ливаде, вино гради, воћњаци, млинови и камате од главница добивених ва откуп регала и т. д. ?! Тај невнатни приход, управо је подсмех, и ко Је ма најмање равбирао ва приходе од каквог имања тај се мора чудити, да калуђери могу бити толико дрскп, те тврдити да они не распуђују, не равбацују манастирско имање, већ да га употребљују на „основне цељи и . Привнајемо, да су то „финеццељи,и и , али не опште и основне, те да настојатељи фино састављају рачуне и фино прикривају право стање сдвари. Да како, то су „фине“ ствари, али по ред свега одају настојатеље у правој боји. Треба бацити само један поглед на прошлих 20 година, па ће се видети, каква

је разлика ивмеђу појединих година, што се тиче прихода, па ће се све видети. Тако у 1883 —lB9l. год. није било никаква прихода, 1892. год. већ 8000 К, а 1893. до 1895. год. опет ништа, а 1896. свега 8 К, па и других година је неједнак приход, тако год. 1898. 8862 К, 48 п., 1901. год. само 781 К, 10 п., а 1902. год скочио је приход на 5826 К. Дакле калуђери су уносили, кад им се како свидело: кад нешто, акадгод ништа. Баш као да су они госе и вла сници манастирских добара, као што околишећи и тврде у својој представци поднесеној највишем форуму автономном: са борском одбору. И неправо им је, што је саборски од бор притегао настојатеље на што тачније испуњене својих дужности и тачно и са весно полагање рачуна и унашање што већег прихода у фондове. Па закључише, да се поднесе пред ставка угарској влади и поднеше представ ку угарској влади, те се притужише, што је саборски одбор одредио истрагу због тога, што манастири не уносе чист при ход у фондове ни према нацрту прорачуна, што га они учинише. Бадава је рескрипт и саборско устрој ство ту, бадава упутство саборског одбора од год. 1876. за манастирску манипулацију и рачуноводство, све бадава, јер ка луђери неће да знају за контролу, већ они хоће, да расипају манастирско имање, као да им је од бабе или деде остало. И данашњи саборс^а одбор заслужује признање, што је енергичан, те што са свом строгошћу тражи, да рачуни буду што чистији и манипулација манастирска што поштенија, па да и приходи манастирски буду што већи, како би фондови од манаетира имали што веће хасне, јер ће тиме и просвета добити, пошто половица чиста прихода или вишка од манастирског имања иде у клирикално школски фонд Данашњи саборски одбор је свакако на почетку почетка, те мора у свом раду ис трајати, и ако је показао у неколико успеха са својом енергијом, јер у год. 1903. унеше у манастирски и клирикарно школски фонд 9 манастира 36,359 К, 10 пот. 17 манастира још не послаше ништа, због

чега су у последњој седници саборског одбо ра и пожурени, да одмах своје вишке у фондове унесу, а унели су горњу своту ови манастири: 1.) Гргетег К 23.299 54 2.) Св. Ђурађ . „ 10.000 3.) Војловица . . „ 1.361'64 4.) Ковиљ . . . „ 607 28 5.) Бездин . . . „ 389'36 6.) Јазак . . . „ 259’ 7.) Крушедол . . . „ 202'43 8.) Бо^ан . . . „ I^o 9.) Шишатовац . . „ 119 85 Свега К 36.359 10 Треба испоредити сада године 1883. до 1891., где од 26 манастира није било ни једног новчића прихода, са год. 1903. где су само 9 манастира унели 36 359 К. 10 п. па да се види, како је несавесна каку^ерска управа по аданастирима и како се само за 20 година (од 1883 —1902 год.) прођердало у српским манастирима карловачке митрополијс пр? ко милион до два милиона круна (1,000 000 2,000 000 круна) јер и приход од 36 359 К, 10 п. у једној години није ни из бливу онакав, какав треба да је, пошто наши манастири могу дати чиста прихода годишње у средњу руку 100.000 К. А ако хоћемо, да се још боље уверимо о нехатости и неверном управљању калуђерском, онда треба поставити и ова пи тања: Зашто да Гргетек даде чиста прихода 23 299 К, 54 п. а још богатији манастир Крушедол да даде само — 202 К, 43. п.?! За што да манастир св. Ђурђе даде чиста прихода 10.000 К, а манастир Бездин — још богатији манастир — да даде само 389 К, 36 п.?! Откуда то, да сиромашни и мали манастир Бођан даде више прихода од много имућнијег и бољег манастнра Шиша товца (120 : 119'85)?! И најпосле како је то, да манастир Војловица даје више прихода од припо внвтог богатог бачног манастира Ковиља (1361 64 : 607 28)?!! А поред тих питања нека нам је сло бодно ставити још једно питање, а то је: Како то, да сиромашни манастир Бсфан унесе ва времена свој вишак у фондове, а

ПОДЛИСТАК. СВЕТЛОСТ.

Било јој је оео шестдесет година, кад је ослепила. Становала је изван села, у малој кућици и имала је ћерку код себе. Пре, него што је старица ослепила, ћерка јој је била у служби, али ју је тада мати довела кући, да њу негује и да се брине за домазлук. У време, кад јој је вид постајао све сла бији па док није сасвим ослепила, неговали су је неки људи добра и милостива срца, који су припадали назаренској вери. — Бог гаси вид њених очију, што хоће да је обрати у праву веру, да упозна своје грехе и да се покаје, тако су придиковали Назарени сваки дан, кад се с њоме састану, док се она вбиља не обрати и не поверава као и они. »Сад нећу моћи више моје кокоши у авлији гледати.« »То је Бог дао, он је угасио светдост твојих очију да ти помислиш на спас твоје душе, а не на такве светске ствари.« »Сад нећу моћи више разазнати, ни ко је у мојој соби.« »То је Бог тако учинио, да се вид твојих очију угаси, јер ћеш моћи твоју душу само

Вогу окренути и нећеш више помишљати и на грешне људе.» »Сад нећу више моћи одлазити у цркву, да се молим Богу, сад не могу разликовати ни које је дан, а које је ноћ.« »То је божја воља и божја казна за твоје грехе и грешне помисли. Ти се можеш молити Богу свугде и на сваком месту и Вог је тако и хтео, да не идеш више у цркву, где се слу жи сатану. Црква ће твоја бити у твоме срцу.« »Ах, Боже, зар нећу никад више гледати твоје сунце, што тако лепо сија?« »Ти си пре у мраку живила, сад кад ти је земаљска светлост одузета, нека ти душевна светлост сија.« Тако је седела она сама са својом ћерком, повила се пред божјом казном и гледала је својим тавним очима у помрчину и видела је, како у свету на свакој страни разапиње ђаво своје мреже. Али сад је ђаво од ње одагнат, он живи на светлости, а Бог је био код ње у мраку. • « Сеоски лечник ју је посетио н рекао, да јој он може помоћи. Место, на коме је она ослепила, може се оперирати, па ће јој се вид повратити. — Бог ју је због њених грехова ослепио, његова се воља извршила; никаква непозвана рука не сме додирнути то место, где

је божја рука стављена. То значи ићи против Бога, а ко иде против Бога, то је ђаво. Овако се бранила старица, јер је овако она разумела речи њене нове браће — Назарена. 0 томе дочеше у општини говорити. Слепа стврица је пала на терет општини и општина је не хтеде даље издржавати, кад је дознала, да јој се вид може повратити. Наговарали су старицу сви редом, а кад не поможе, онда дође сам старешина назаренске вере, да наговори старицу, нека пристане на операцију. »Божјаје воља, мајко, да се даш оперирати. Зато је Бог и дао мудрим људима разум, да изуму справе и дозволио им, да лече и помажу свет, кад се разболе.« »Али ако је то само ђаволско дело, да нас искушавв? Та ви сте сами казали, да су мудри људи обично неверници.« »Ћути само, старице! Не можеш ни знати, какву је намеру имао Бог с тобом. Он ти је дао да ослепиш, да ти и опет помогне.« Тако је старица нагоњена, да се повери неверничким рукама и да се подвргне операцвјк. Истина треба увек да остане истина. Старица се даде врло стрпљиво оперирати и све прође добро. У прво време су је морали чувати, јер је било случајева, да таки пацијентн у верским наступима својим насилно скину везе са очију, да би тиме уништили дело оних,

„ Заетава* авлави еваки дан осим понедељимка и дана за свецем. Д®на је аа Угарску: на један месец 2 кр. 40 пот., на четврт године 7 круна. Црну Гору, Србију, Иомачку, Румунију и за све остале стране земље на четврт године 10 круна. Народним бројевима од петка цена је: №« пола године 2 круне, на целу годину 4 круне. Доједини бројеви стају 10 потура. Телефон бр. 131.

Броl 142. У Повом Саду, у четвртак 24 јуна 4004.’ Годма XXXIX.

ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ издаљв п радл“ деоничарсд;ог ДРУШТВА У РУМИ.

За огласе плаћа се по 12 пот. од сваке врств оваких ситних слова. Дописи шаљу се уредништву а претплата и огласи администрацији „Заставе". Уредништво и администрација „Застнве“ јеу кући г. Јов. Т. Чавића, на пијаци. Рукописе не враћамо. Поједини бројеви стају 10 потура. Телефон бр. 131.