Застава

ЗАСТАВА

Руси и Кинези.

Петроград, 22. јуна 1904. Народи жуте расе, а у првом реду Кинези, имају свој особени морал, тактику и политику у односу према народима Европе, а нарочито према онима, који су преко мора дошли у њихове земље. Они једино Русе сматрају за своје суседе, али и њих добро не познају. Узајамно упознавање хвата све дубље корена. А благодареки директору рускокинеске банке у Пекингу, Поздњејеву, ти односи постају све чвршћи и бољи. Поздњејев се решио на један крупан посао: он оснива у Кини један велики лист, свако дневни на кинеском јевику. Поздњејев, живећи дуго у Пекингу, запазио је слабе стране руске политике, због којих је положај Руса на далеком истоку доста те жа^. Руси се нису старали да добро упознаду своје најближе суседе, као и ови њих, и да се спријатеље. Кина је Русе и Русију уповнавала по енглеским и јапанским ивворима и саошптењима а ова су махом била непријатељска. ЈПтампа ј“ на истоку исто тако велика чињеница као и у Енропи. То су добро знали Енглеви и Јапанци и експлоатисали су је у своју корист, на штету и против Русије. Енглези су на далеком истоку постали господари и вак\ пници свију новина и листова. Желећи да свој уплив развију на све стране па и на народе истока, Енглеви су своје листове ивдавали не само на ешлеском. него и на језицима оних народа у чијој средини издају новине. Конкуренти Енглезима јесу њихови савевници, Јапанци. Сад су Јапанци господари новинарства и штампе на истоку. Ови су потисли Енглезе. Утицај њихов захвата чак и Индију. Јапанци имају новине на свима језицима и наречјима што се чују У Азији. Кинеска штампа сва јесте филијала токијских редакција. Ма ка кве биле кинеске новине, у њиховој редакцији као уредник седи Јапанац, који управља листом. Може се мислити у каквој боји Јапан ци представљају Кинезима Русе и Русију. То је најорганизованија агитација противу Русије на далеком истоку. Русији кинеска

и Јапанска шчампа приписује најстрашни је смерове, против чега се религиозност и осећаг Азиј’ата страшно буне. Лаж, која кроз штампу иде и провлачи се из куће у кућу о Русији, примасе као истина Ј’ер њу нико од позваних руских људи не сузбија нити деминтује. Отуда Руси имају врло слаб утицај’ на далеком истоку на штампу иЈ Ј авно мњење. Антируска пропаганда успева. Поздњејев се решио да да е^ергичан отпор тој агитацији м ширењу неистина о Русији. Овде у Петрограду његову одлуку о покретању свакодневног листа сви су политичари с похвалом прихв тили Тим је за интересована цела Русија. Руске аовине оа кинеском језику ниј’е нужно да хвале Русију на Истоку, него да шире истину о њој и разбијају измишљотине и лажи. које плету јапанска и енглеска штампа у Азији. Факта и истине треба износ? ти и Кинези ће неминовно моћи упознати своје суседе, коЈ‘е су досад преко Енглеза и Јапанаца упознавали. Нема сумње, да то није лака ствар: у јавности устати у Кини противу свију оних злонамерних агената, кој’и су прегли да у Кини са свим убију углед и утицај Русије на своју корист. Авти-руска штампа пустила је дубок корен у Кини. Она има своју организацију и добро познаје укус Азијата. Поздњејев познаје добро Кину и Ази јате. Он је годинама с њима и у њиховој средини. Он с њима дели радости и све; он зна своје приЈ’атеље, као и свој’е душмане — Јапанце и Енглезе, Иввесно ће у почетку његове новине бити дочекане са грдњом и неповерењем. Но истрајност и стрпељивост руска умеће савладати те тешкоће и успеће временом да отвори очи Кинезима те да ови упознају Русију и њене смерове у Азији. Добити поверење од једном у Кини то је ствар немогућна. У Петрограду од Поздњејева нико то и не очекује. Руска је ствар на далеком Истоку сва упрскана блатом енглске и јапанске штампе. Треба то блато шчистити и показати своје чисто лице. Силу оружја руског, тада ће потпо моћи сила руског пера, које је вазда желело истину да износи.

Јапанци и Енглези употребљују на Истоку штампу као средство ца ширење лажи. Руси ће је употребити за распростирање истине. А истина ће вазда на крају крајева бити победилац.

ПОДЛИСТАК. ПИСМО ИЗ ЧЕСКЕ.

п Карлове Вари (Карслбад.) Драги г. уредниче! Глас о смрти народнога великана, ЧикаЈове Змаја, донела нам је »Застава.< Беше баш између осмог и деветог часа изјутра, кад смо после пијења воде и доручка, ишетали били у најленши крај Карлсбада — Гетеов пут. Кад један друг наш, г. Перо Тодић, Боса нац, дошавши међу нас, извади из џепа »Заставу« и рече тужним гласом: —■ Ето вам »Заставе,« а ето вам и тужне вести: — Умро Чика Јова. Сви се изненадисмо и сневеселисмо. И ка ко не имадосмо уза се своју »Заставу,« јер не свртасмо у свој стан дотле, узесмо «3аста ву« Босанчеву и прочитасмо с највећом тугом у срцу све, што је било написано о Змају. А кад би прочитан и последњи ред — сложисмо се на мах и посласмо уредништву »Заставе« брзојав ове садржине. — Срби гоЈсти Карлсбада, дубоко жале смрт великана Змаја, комесла ва сада па до века. И дана, што долажаху за овим, живо чита смо »Заставу,« и у жалости својој за добрим Чика-Јовом, нађосмо утехе у песми, која вели:

„Окреће се коло смрти, На сваког ће доћи ред, То је закон неминовни, Закон хладан као лед.“ А још више у оном огромном одзиву срп скога народа уопште, који је онако сјајно умео да покаже, како ваља ожалити и славом увенчати заслужне народне раднике и борце. У недељу, после Чика-Јовине смрти, односмо око десет часова пре подне у лепу руску цркву у Кноловој улици. Свештеник руске цр кве, служио је баш парастос неком Гаврилу. И ми уз њега певасмо упокојне песме и спо мињасмо у души име Чика-Јовино, молећи се уједно од срца, за спас душе његове. И тако учинисмо и ми, далеко од свога завич&ја и својих, истина, али ипак у братској нам земљи Ческој, смеран помен нашем великану Змају. И помоливши се топло за душу његову и кликнувши у души својој још једном: Слава ве ликоме Змају! Слава Чика Јови! — одосмо, да се прођемо по дивној околини руске цркве. У близини цркве су лисната дрвећа и шеталишта, језеро, а јужно и југоисточно од ње се дижу брегови покривени шумом. Идући уз брегове шљунковитом стазом у југоисточном правцу, дођосмо до веома стеновите горе испред самог »Јеленова Скока» (НlГBсћепзсћргипs,) о којем беше спомена у мом ирвом писму. И ту нађосмо камениту плочу с овим немачким натписом:

„НЈтте! аиГ ЕгЈеп. XV 1е зсћбп о НоП! 181 Јете sУећ ^етасН ЛУепп вте Јет ГлсН итЉезг Нlег Гећћз ап Епsеlп пиг тсН ап Ргасћ! Наа 81« кет НГтте! Јзl. Идући уз оно црно каменито стење. рећи ће један од нас, који је био у Црној Гори. — Боже, мислио сам, да само у Црној Гори има овакве врлети и оваква црна гола стења! А гле, њега има и у овим питомим крајевима лепе Ческе! Недалеко од оног »Рај на земљи,« може се лествама, преким путем, попети до »Јеленова Скока.« А то је литица, где је намештена дивокоза, ради сећања на оног јелена из доба Карла IV. кад је пронвђен главни извор Карлове Бање. И ако нам с лечничве стране не беше баш допуштено, да се много пентрамо по стењу и камењу — не могосмо одолети срцу, но се успесмо прво до дивокозе, а после и до ^СИопеП« е (виса изнад Јеленова Скока), где је распеће, б&ста Петра Великог и неколико камепитих плоча с натписима. И са једног и са другог овог места, врло је леп поглед доле на варош и другу њену околину. Кад се науживасмо, разматрајући с ових висова долину, где је варош и друге суседне висове, међу којима ]е баш према нами источно: Стефанијин вис (s€еlапlе \\7агlе), а то је највиши вис за разматрање у околини Карлсбада — прегледа-

Змајева смрт у Дубровнику.

Дубровнак, у јуну. Кад нам жица муњевитом брвином донесе црни и тужни глас, да се је ан^ео смрти сишао с небеса и леденим пољупцем дотакао се мудра чела Змај’ева: претрнусмо Та шта има, да ужавасмо с нашом дјецо плод Змајев — његову поезију, пригодом 70-годишњице ро^ења му ? (Ни пуна три мјесеца ) А сад мјесто уживања, радости: сузе и јад. Питамо се у чуду, да ли }’е могуће, е је Змај умр’о ? Зар и онакови људи умиру ? Јест, тјелеса им умиру, троше се, ал духови... увијек су живи — бесмртни су. Нема дјетета, одраслога, старога, што се српским зове, а да у њему Змај није његова патриотичка пјесма. Кад се српска пјесникиња вила у црно вао^ела и тужни писак широм Српства пустила за мплим Змајем, и ми, да своју бол, жалост искажемо, на свим нашимдруштвима иввјесисмо заставе на по копља и црне ћилиме по провсрима, те се тужно вијаху ва три дана, бива, док великог Змаја не предадоше матери земљи. Наша бол ва Змај’ем голема је. Васцијелом Српству озим чином тешки је ударац вадан. Да иоле нашој тузи одушка дамо: Обратисмо се Богу с топлом молбом ва спас његове уввишене душе. У прошлу неђељу иза св Литургије одржасмо величанством парастос, којему чунодјествоваше овамошњи парох и капелан ув судјеловање српског пјевачкот друштва „Слоге“. На сред цркве подизаше се прекрасан споменик обучен у палмама и јужним зеленилом. На споменику бијаше исликавеликог Змаја. Црква бјеше пуна побожног народа. Опћину је ваступао начелник с првим при сједом. Ту бјеху изасланици свих корпорација српских и хрватских. Око споменика у црном одмјелу омладина држаше ве -

Број 144 У Новом Саду, у недељу 27. јуна 1904. Година XXXIX.

„Застава тол&ви еваки дан осим понедељкика и дана ва свецем. Цана Јв за Угарску: на један месец 2 кр. 40 пот., на четврт године 7 круна. Ва Црну Гору, Србију, Немачку, Румужију и за све остаде стране земље на нетврт године 10 круна. Народним бројевима од петка цена је: ма пола године 2 круне, на целу годину 4 круне. Коједини бројеви стају 10 потура. Телефон бр. 131.

ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРА9КЕ ИЗДАЊЈЕ „РАДА.“ ДјКОИИЧАРСЈ^ОГ ДРУШТВА V РУМИ.

За огласе илаћа се по 12 пот. од сваке врств оваких ситних слова. Дописи шаљу се уредништву & претплата и огласи администрацији „Заставе“. Уредништво и администрација „Заетаве“ јеу куки г. Јов. Т. Чавића, на пијаци. Рукописе нв враћамо. Ноједини бројеви етају 10 потура.