Застава

смо натписе на плочама и међу другима нађо смо и овај: »Великш ПетрЂ! Твои каадмЕ сл^дђ Дла сердца Русскаго еств паматникЂ свитценнми И зд^сђ ередв гордмхЂ ск&лђ, Твои образЂ незабвеннмћ Встает^ вђ лучахЂ лгобви, и славн, и по6lцђ. НамЂ свлтн о Тебs преданЂн в^ковмн, Жизнђ Русскал Тобои егце озарена И памнти Твоеи, Великш ПетрЂ, вsрна Твоа великал Росијд.« 1853. г. кн. П. Влземскш За успомену на Петра Великог има још једна плочана реци Тепли спрам ^МићЉгипп«ске колонаде и то с овим натписом на једној страни: »Сђ камешциками ПетрЂ ВеликШ 1711. бшлЂ ваменгцикомЂ. Пост. вђ паматЂ 200 л.« А с друге стране: »На етомЂ м^ст^ до 1895. года стонлђ домђ »Пфау« вђ построик^ котораго вђ 1712 году принималЂ участјл Петрв Великш вђ качеств^ каменЂцика.« Осим Петра Великог, бивали су у Карлс баду и многи други чланови руског царског дома из прошлости, као Алексеи Петровичв, Анна Федоровна, Анна Петровна и др. што је такође избележено на каменитој плочи испод бисте Петра Великог, који је год. 1712. пре

одласаа свог из Карлсбадш, узјахао на неосед лана коња и успео се до Јеленова Скока и тамо на дрвену крсту својеручао урезао ова слова: М. 8. Р. I. Од владара других земаља били су у Карлсбаду: саксонски војвода ћорђе Ш., Карло Ш. араљ угарсм са ћерком својом, а потоњом ца рицом Маријом Терезијом, цар и араљ наш Франц Јосиф 1., пок. немачм цар Виљем I. и др. А најзад ннемачки велики песник,Гете, тај краљ иад краљевима. који после првог свог лечења рече, да се препородио и пост&о сасвим други човек. А уз Гетеа и ми би пристали донекле и рекли, да су воде карлсбадске доиста изврсан лек за оне, који болују од болести, што их споменух у првом свом писму. Само, дабогме, да неће и не може да помогне болеснику ни сва величанственост и лепота самога Карлсбада и лековита моћ његових извора, ако он после лечења сам не буде на дому своме имао на уму ону пвметну: *2и Наизе зеl (огЉп аиГ sиl Оlаl БеЈасћц 8о ^IГBI Ји пасћ ипб пасћ егз! ^апх ^езипЈ §етасћс.<

Вaш Милован.

лика дуалијерв са црним тракама. По грацким зидовима бјеху црни огласи, у којим српска дубровачка друштва јављају да ће Змају одржати парастос. И тај дав вијаху се ваставе на по копља. Пошто се помолиомо Богу са великим пијететом за неумрлим Змајем, рави^осмо се, ређајући у себи дјела његова, која га обесмртише, па: „Благо томе ко довијек живи, Имао се рашта и родити!“

Србињски

Јесу ли Маћедонци Срби или Бугари?

— Прилови питању о народнооти Македонаца и љихово народно пеоништво Написао: Иван Иваиић. Сенн | Дон Д. Ивана Мусића, војводе доње Херцеговине. (Наставак.) Ханс Дарноиван (1553.) вели, да су га на путу по Маћедонији пратили „Раш а ни“ (Срби) војници турске војске. На грчке, нарочито византиске старе писце из X. века па на више, Бугари се могу до миле воље позивати, али суд тих Вивантинаца сасвим отпада. јер су они били толико необавештени, да нису пр а вили никакве равлике између Бу гара и свих осталих Словена. Они су сваког Словена, дакле и Маћедонца просто навивали Бугарином без икаква разлога. То је потврдио и Т. КбШег по* водом полемике Матије Вааа са бугарским шовинистима. Но ми у опште мало полажемо па суд необавештених странаца, који су писали о Маћедонији или ао чувењу или по туђим обавештењима често и на основу података дотурених им са бугарске стране.*) Не вреди много ни суд и оцена и оних странаца, којз су путовали по Маћедонији, јер они нису знали темељно ни историју њвну, ни право порекло словенских племена у њој, ни јевик, ни обичаје њихове. Они, дакле, нису познавали ни најосновније етничке елементе који онредељавају којој народности уираво Маћедонци припадају, те према томе нису могла ни њихова по сматрања бити правилна, ни закључци тачни. Поввали смо се на неколико страних писаца не зато, што на њихов суд много полажемо, већ што смо хтели Бугарима *) 0 томе вели Рус Дурново (стр. 69.): „Б угар с к и свештеници и учитељи, на питање јевроп с к и х путника и етнографа, који долажаху у Маћедонију, какве је народности становништво, одговараху : „б у г а р с к е“.

показати да има доста и странаца, којн одричу егзистенцију бугарске народнссти у Маћедснији, а привнају, да су или ссе Маћедонци Срби, или да у Ммћедонији има и Срба. Кад човек чита бугарске писце, мислио би да сви страни писци потврђују, да су Маћедонци Бугари, а да нема ни једног странца, који би допустпо, да у спорној Маћедонији има и Срба. Ив несени примери показују да није онако, као што бугарски писци веле, Сада ћемо оправдата своје убеђење, да суд страних писаца не може бити меро даван у спору око народности Маћедонаца. Прво и прво, страни се путописцн, пре друге половине XIX. века, нису могли слободно кретати по унутрашњости царевине, нећ само на главним путевима Ниш—Ца риграду и Ниш Солун. Узрока томе треба тражити у тадашњој оскудици личне безбедности, у оскудици саобра ћајних средстава и у непогодним прили кама, које су онемогућавале да један стра нац у^е у масу народа и да се бави опсежним проучавањем његових етнич ких елемената. Све кад би те прилике, лретпоотавимо, бвле и подесае за така проучавања, као што су се прилике не што и побољшале у другој половини овога века, ипак су тим странцима, недостајале главне погодбе, да могу успети у својој научној мисији. Те погодбе су: по знавање историје, а нарочито језика и обичаја Маћедонаца, како један странацможе донети суд, да ли је језик Маћедонаца бугарски или српски, када он не зна ни језик словено-бугарски, ни језик српски, а још мање вна наречје маћедонско?! Ја дислим, да ће свакоме бити јасно, да странци бев знања озих језика, не могу доно оити правилне закључке о језику и народности Маћедонаца. Тај је исти случај и код обичаја и порекла. И само се тако може објаснити, да један Xа н, који не зна ни језик српскн. ни бугарски. оглашује Маћедонце за Бугаре или Грке, према томе, како му се који Маћедонац ученик бугарске ијли грчке про паганде, представио. Доцнијји страни путописци, нарочито после оснивања бугар ског егзархата, обележавали су народност Маћедонаца по томе: којој цркви (грчкој oли бугарској) припада ово или оно село или област? Ако су дошли у село, које признаје духовну власт бугарске Егзар хије, они су то село, огласили за бу гарско, или обратно: село, које признаје Патријаршију (која у Маћедонији има чисто грчки карактер), за Грке. Ако нећемо да гледако у суштину, већ само на спољашност, онда би се такво обеле-

жавање етнографских односа могло правдати и сада, када Словен^ маћедонски верници Патријаршије називају још себе Гр цима, и ако једне речи грчке не внају, а верницп бугарске Егзархије кажу, да су Бугари, и ако не говоре бугарски и ма да ни једног атома бугарског немају у себи. Али по томе се не опредељује народност. Јер ако то увмемо за мерило, онда би и солунски Јевр е ј и, који се споносом називају Шпањолцима, па још уз то и говоре једно шпањолско наречје, бпли — Шпањолци!

Смрт Срба на Четирци.

Бвогра^, 22. априла 1904. 0 чети која је изгинула на Четирци близу Куманова, о чијем је догађају тако страхотно почела била да пите београд ?ка штампа, за сваку је осуду Незнајући ствар у детаљу, она је по савнању из страних новина, да је се десила катастрофа, направила била праву увбуну ме^ светом, оптужујући одбор ва помоћ пострадалих Старосрбијанаца и Маћедонаца. који постоји у Београду, као виновника овог несрећног догађаја. Да су чланови тога одбора, жудећи за славом Цовчева илити Сарафова угледали се на њих, организовали ову чету и ппебацили је у Турску. Ме^утим ствар са свим друкчије стоји. Са људима у тој назови-чети, која је из гинула у Турској на Четирци близу Куманова као и с осталим из Старе Србије з Маћедоније, који су нашли склоништа на нашем вемљишту после прошлогодишње револуције у Маћедонији, одбор је у толико општио и долазио у додир са њима, у колико им је дужност налагала да им помогну срествима, која су покупили од нашег народа за њихово вздржавање. Навала ових наших сународника била је толикв, да су срества одборова била врло брзо исцрпљена, тако, да их је одбор почео да одбија, нарочито од кад је бил& ивашла султанова ирада, којом Турска зајамчава слободан повратак свима који су учествовали у револуцаји, и саветовао их, да се врате својим кућама. Наишавши код одбора на овакав одговор, они су, вајкајући се, наравно повназајући прилике у Турској, најзад пристали били да се врате својим кућама, али молили су одбор. да им за тај пут и у опште, један пут за свагда, изда по извесну суму новаца. Одбор им је то учинио и саветовао их понова на миран повратак. Познавајући, као што рекох прилике у Турској, они су, ови људи, напустили били брво савете одборове и решили се да се на свој начин врате својим кућама. За новац, који су од одбора добили, покуповали су оружје, које се тешко или никако за њих у Турској не може да набави, а које им је тамо неопходно потребно. Купили су га, не да с њим какав неред понова у Турској стварају, но да га однесу код својих незаштићених кућа, како би се могли да заштите од размажених зликоваца, којих у турскоме царству и сувише има. Тако оружани и у тој намери они су неопажени од наше власти прешли границу, уграбили прилику баш када су ове биле заузете дочеком краља у Врањи, и на путу поред Куманова, бев сумње прокавани од шпиуна као комите, сви изгинули у борби с турском војском, која их је иввенада напала, али која је ипак мушки била дочекана. Ивгинули су јуначки, право српски. Јер брат брата ивдати не хтеде. На њих је било навалило 300 низама вођених од стране ту^заских офицара, од којих је половина пала, које мргвих које рањених. По савнању болница у Куманову била је пуна таквих низама, као што их је по доста и у Скопљу пренето. Ивгинули Срби махом су били из јуж-

Седми Конгрес Сриских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је једнодушно ово: СРБИНЕ, НЕ ИСПУШТАЈ ЗЕМЉЕ ИЗ ШАКА, јер је евака груда, евака бразда, еваки педаљ ерпеке земље, евака изгубљена кућица, евако напуштено кућиште ерпеко, што Срби лакомиелено из шака иепуштају и етранцима продају — неизмерни народни губитак, еигурна и неизбежна народна пропает, највеће ерпеко народно издајство ^Тако, и само тако ивгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада Други шире и размећу, а још ва коју годину нитн ће се знати нити спомињати да је тамо Срба икад и било!

2

ЗАСТАВА бр. 144. 27. јуна 1904.