Застава

Д о п и с и.

Голубинци, 16. јуна 1904. (Пои-Фирингер и нов шкакдалј Једва се поутишао говор о полупаним прозорима попа-Фирингера и већ смо помислили: „Ну, хвала Богу, сад ће опет потећи вода куд је тема, т. ј. наши ће се сељани — без разливе вероисповести — наставити свој посао пазећи се и поштујући међусобно, као што је то од памтивека овде у нашем селу било и као што и треба да буде, јер су то деца једне крви и једног рода и колена“, — кад, али ево до^е до новог покора. Попу Фирингеру баш се не мирује; изазива, па изазива! Дрским својим понашањем изазвао је он одмах по своме доласку овамо, сумњу у нама свима овде, да он стоји и служби његове браће по рођењу и да је и постављен овде с нарочитим планом, да сејући раздор и неслогу међу рођеном браћом, послужи — ако не баш као ћуприја, а оно макар као дашчица — браћи својој тамо па Рајни за што успешнији „Вгап^ пасћ ОBlеп“. Па како је иначе доста окретан, а за срества не пита, то мал’ да му и не по^е за руком да и до колико-толиког успеха дође. Најбољи је доказ тому, што јавна хрватска гласила отварају своје ступце његовим дрским измишљотинама и неистинама, којима би рад да оплете себи као неки мученички венац. Оно како изгледа, „Оћ2ог“ се тргао и „затворио врата своја пред тим апостолом „с а огњишта“ слоге и љубави између Срба и Хрвата, али зато има на свету и „Нгуаlвкј Вгашк“, којн је као створен за таке ствари; нека се само удара по „ВасГта" или — како се тамо још вели — „1. г. BгМта“ без обзира на то, одговара ли то, што се на Србе износи, истини, или не. То је парола тог митровачког дрекавца. Зна за то поп-Фирингер врло добро, па је зато и отишао к њему. Дужност нам је да обавестимо јавност о томе, шта се десило дне 7. (20.) о. м. приликом мајалиса српске школске деце, па да се сваки, ко ово узчита управо згрози од дрскости попа-Фирингера. Ево шта је било: По старом обичају, приредило је учитељство овдашње српске школе и ове године дечију забаву, или тако звани мајалис. Кад се та дечја забава приреди у недељни или празнични дан, онда се згрне тамо око деце силан народ, а нарочито дечји роди тељи, узимајући учешћа у радости и весељу свога подмлатка. Ове године је приређена та забава у радни дан, с тога је било света мање но обично, али зато је сва интелигентна публика наша била тамо, не би ли присуством својим, као што су и прилозима својим — увеличали деци радост. Деца су изашла уз песму и свирку око 8 сати пре подне са својим наставницима, а сви остали око 4 сата после подне. Тачно у 6 сати пред вече, кренула се цела по ворка уз песме и поклич веселе деце, натраг. Том приликом дочека силан свет децу пред школом, где бива дечји растанак уз песму и игру. Па као што је увек био обичај, тако се и ове године пред школском зградом и у школском дворишту ухвати у коло с децом заједно и старо и младо, без обзира на спол и сталеж. Све то хита да својим учешћек увелича дечју славу и радост. И све би то као и до сада прошло у миру и реду. да није попа-Фирингера. Таман се коло најлепше разиграло уз ситне тамбурице и радосно клицање дечије, зачу се путем од Старе Пазуве тутањ од каруца. Нико није могао ни сањати да би ко могао кварити за минут два ову дечју игру и забаву, а најмање да му то чини сметње. Ну каруце у оштром касу дођоше сасвим близу. Из многих грла зачу се: „Стој, стој!“ али кола јуре. Млади наш пријатељ г. Душан Панаотовић потрча пред кола, па кад опази г. жупника, довикну му гласно: „Зар не видите децу, господине ? Та то је срамота!“ Кочијзш се мало збуни и позаустави коње, али г. жупник викну: „Тјерај!“ и кола по ^оше опет напред. Све се то стаде склањати на с^рану и бегати — што-но реч — на врат на нос, а особито јадна дечица; ну при свем том, једно је дете ударила руда, а једно се стропоштало преко гомиле камења и озледило се (озледа је лечнички утврђена). Да би се преплашена деца умирила и освежила, управо да би све то пред њима остало прекривено, нареде г. г. учитељи деци, да певају. И све би то било па и прошло; деца би се на миру разишла, па мирна Босна. Ну у тај пар отворише се врата на жупном стану поново и кола се указаше на њима, само с кочијашем. Г. Жегарац (учитељ) стојао је у сред деце, па осврнувши се и спазивши коње и кола, довикну ко-

чијашу: „Молим вас, туторе, терајте десно, тамо вам је „просто!“ Са многих страна зачу се на то: „Терај десно!“ Кочијаш се мало размишљао стојећи ; кад али се иза његових леђа зачу: „Тјерај кроз гомилу!“ и кочијаш нави — лево. И опет наста трка и бег, нарочите деце. „Срамота, срамота!“ зачу се с неколико страна. Међутим док кола пролажаху, појави се на капији поп-Фирингер. Испрсио се колико је жив, па са рукама прекрштеним преко — „леђа/ појури у гомилу и — како се чинило — нарочито према учитељству. Свет се узруја и — ко зна до чега би дошло, шта ли би изазвао г. Фирингер, јер је био напит, то се јасно видило, — да није преда њ изишао г. др. Д. Гајић, који га благо ш.ихвати за руку и рече му: „За Бога човече, склоните се ине изазивајте!“ У име од говора на то, поп-Мартин се још јаче испрси, и истрже своју руку из докторове, па хтеде напред. У то му се стави неколицина грађана у супрот, узеше га за рамена, па окренувши га, одведоше до близу његових врата. Пун једа, г. Фирингер узвикну на вратих — а све у хатар слоге Срба и Хрвата — „регеап! Срби!“ ито тако гласно, да су га сва деца могла чути; и чула су га, само га нису разумела добро, већ причају како је онвикао: „Перјари Срби!“ Господа учитељи да би и то како — тако загушили, нареде деци да опет певају, на што се захори весела песма: „Ватимо се кола тога, од вишњег је оно Бога!“... и све се разиђе у своме реду. Ето то је верна слика, новог цвета из „муче' ничког“ венца попа Фирингера. Према томе дрска је неистина оно што тврди самозвани „браца из Голубинаца“ у 51. бр. „Нгуаћвко^ ВгапГка“, на име пак да је ико довикнуо реч: „медвед“ „АВгу§“ и „демонстрација", а најмање да су деца следила примеру не знамо кога |учитеља и викзла: „свиња, свиња!“ Дрска је неистина даље да је Др. Гајић уз „је<lпи ^ијиапи пјеб“ пограбио попа Мартина за прса и да је г. учитељ Жегарац измахивао својим штапом; дрска је неистина и то да је Жегарац хватао коње за узде, као и то да је изу стио не знамо какву псовку, јер се господин Жегарац није мицао из средине деце и народа, којих је било више стотина на броју. Ко сведочи лажно на другога, тај греши против девете Божје заповеди, то барем зна „вуе81гапо оВlуиБlуеш“ (нека га љуби „свестрано“, ко га је и до сад тако љубио — веле његови парохијани!) текбавт — браца Мартин! А — „ко се Бога не боји, тај се и људи не стиди“, вели наш народ. Само би саветовали „браца“ — Фирингеру да не заборави и на ону народну изреку која гласи: „Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се полупају." Зл сад оволико истини у хатар. —ћ.

Мала игра.

Приповет^а И. Н. Потапенка. (Наставак) (9) ш. Зелени шевар, на оној страни реке тихо се гибао, час приклањајући се, час из нова подижући своје дугачке власасте гла!ве. Он није шуштао, већ је само једва чујно шапутао једнолику мелодију. Сунце |је зашло и настаде сумрак. Небо осветљејно далеким зрацима већ невидљивог на земљи сунца, још изгледа прозрачно, а звезде се још нису загореле. То је био час када на западу догоревају јарко-ружични зраци сунца, које тек што је отишло у невидљиву страну света; када птице допевавајући своје последње песме и усађују се у своја гнезда; када се дневна врућина на један пут замењује вечерњом хладовином. Речица се сурово мргодила од нихања. — Зар није дивно вече?! с усхићењем је упитала Надежда Александровна, кад су сели на клупу једно поред другог. — Јест, кратко одговори Прасов. Он је био погружен у својим мислима. Мислио је о томе, шта она може рећи. Да није у овом, по изгледу, срећном крајичку природе наишао на женску, која је кадра изливати своје осећаје пред човеком, кога тек што је сусрела? Другим речима — да ли га не очекује обична подлост, што се лако догађа за ле^има мужевљевим? Он се озбиљно загледа у лице Надежде Александровне и није опазио на њему 'ништа, што би могло оправдати бојазан. Оно је било озбиљно, и како се њему чинило. бледо. У очима је светлила одлучност и прибраност. Она, очевидно, та-

ко као и он, била је погружена у својим мислима. Ћутали су неколико тренутака. — За женску обично веле, да је слабачко створење у свима односима, не само физички но и наравствено! озбиљно отпоче Надежда Александровна. — Чини ми се као да се отуда управо може извести ово: ако на женску много полажеш, онда је ваља свима силама чувати од искушења. Та на св^ком кораку искушења сусрећу слабост, зар није тако? — Истина је. — Али сем слабости постоје још на свету и самољубље и гордост. Жена, која уважава себе, не може остати спокојна, кад је замењују. .. свињама!... — Надежда Александровна! Станите!.. ускликну Прасов, чувши, каквим је дрхтавим и жучним гласом изговорила последње речи. — То је истина. Та ви сте видели продужи она. — А ја сам се уверила о томе, и то не данас. Има пет година како сам се удала, и ето већ три године, како сносим ту увреду. Она се развијала постепено и сад, чини ми се, дошла је до највише тачке. Верујте, да се није у мојој дудуши нагомилало много горчине, да нисам доспела дотле, када већ немам снаге више трпети, онда не би ни повела с вама говор о томе данас, другога дана по вашем доласку. . . сачекала би, макар из пристојности, неколико дана. Та ја вас још и не познајем. Тек само мислим, да сте ви частан човек, да се вама могу поверити. А зашто ? . . На то не би могла одговорити. Онако по спољашности — и тек. . . Она ућута. Прасов је тако^е ћутао. Сад је већ разумео, да су бојазни његове биле узалудне, да га не очекује ниска историја, већ нешто много боље, дубоко и озбиљно. Али какво ће му питање на крај крајева предложити и каква га улога очекује у тој драми, он још није могао ^одгоненути. Он погледа на њу. Њено бледо лице покри се руменим мрљама, очи успламтеле као у човека, који је готов да се заплаче. Видело се јасно, >да је сама била потресена својим говором. Свако расположење, све баш кад се дуго не би ни протегло, кад се баш често не би ни скупљала у душу горчина од њега, само ће се тада потпуно јасно сазнати, када се искаже отворено пред лицем другога живог човека. Другда човек и не зна трагичност свога положаја, ма да сноси сву његову тежину, и на једанпут се искаже, покаже истина и ужасане од ње. Надежда Александровна осећала је у овом тренутку нешто слично. Њено гануће оснажено је још и тиме, што је исказала све то човеку, кога готово није познавала. Али она продужи: — Као пријатеља мога мужа, молим вас, Сергијевићу, реците ми, шта да чиним, како да поступим? Он је ипак ћутао. Како да одговори на то питање? Та ово већ није онај разговор, који су водили пред ручком, гдеје било могућно разонодити се овом или оном гомилом речи. Овде је ваљало решити озбиљно животно питање. — IПто ћутите? тихим, протегнутим гласом упита Надежда Александровна. — Ја још не знам . . . Ја још не могу одговорити на тако важно питање!. . одговори он. И то је био одговор по чистој савести, и казане су биле те речи тако истинито и с таквом искреношћу, да је то Надежда Александровна разумела. — Разумем! Ви се понашате озбиљно и бојите се узети на се одговорност у таквој ствари!.. промрмља она пређашњим тоном. Но на један пут јој се глас и манир променише; она некако необично весело и осорно подиже главу и рече живим и оштрим гласом: — Ви не знате, а ја знам! Да, ја знам!.. У очима њеним заблиста се сасвим други пламен, како се чинило Прасову, јарки и злобан, танке се уснице стиснуше. (Наставиће се.)

27. јуна 1904» ВаСТаВЛ бр. 144.