Застава, 29. 03. 1908., стр. 1

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Нека се и ово запамти.

Љшу НBМ ив градншког ( срева: „Коме служ® „СрбобрЈ?н“, нека каже и ова чињеница. Имв већ четрнаевт дана, како сзу ! ратари у градкшком среву почели добиввтл „Српско Ко- : ло“ и „Србобран“. Друштво , комуналвих учмтељ« из Лl- које је и у овии крајевима потисло са сввх наших ' школа домаће синове, вакључило ’ је све учинити, да се уннште радвкали. По тим својни ли стовима онако, како су код куће васпнтани гњусно, срде, ружа нашо боље људе и онда те своје бљувотине шире у шире слојеве бесплатно. Красни васпмтачи! Кажу Француви, да по стилу повнаш човека. По иисању „Србобрана“ и „Кола“ »нате, колико су обравовани и васпитани „Орбобранови" дописницм. Шарење „Србобрана и и „Кола“ пренели су и у новски срев а нарочито у рајићку опћину. Но пошто су овде нашм ратари упућсни у политичже прилике и прнпадају оргздшвацији српске радикалне странке, вра« ћали су ове непрвјатељске листове. И у понедељак, добио је Мишо Марић ратар и председ ник вемљ фаднвчке ваједнмце у Рајићу од администрације „Србобрана“ дописнацу датирану 3. априла о. г. а која гласи: „Повратисте нам „Србобран* што га шаљемо иа Вашу адре су са наводом, да га не^примате. Јављамо Вжм, да је претплату ва Вас платио бивши претстојник вемаљске владе, пресвијетли господин др. Бадај. Оволико внања р*ди, па се н^дамо, да нам листа нећете више враћатм. 0 поздравом Даниловић. а Карту су прочитжли многм људи и отпљунули на овакав ивдајнички дар. Стојн и даље Србадмји на увид, да уповнаду рад сдмсстала и како је ниско пао тај јадник Прнбићевић са својим 9 Србобраном“. 8а паре је онолмко бранио Бадаја и препоручмвао га. Прогледаће народ, али тешко оним@, који га ваводе.“

Граничар

Манастирска уредба.

VII Није још свршено Манастирска уредба је по тврђена. Алн та потвр^ена у редба треба да се ивведе у свему. Оне параграфе треба ожмвети, оживотворити.

Дзнагпња Оаабороки Одбар радио је на тој уредби са љубављу. Он ће јбЈ са љ^багљу и игвађати. Али ћее та уредба н мати многе протгивш ке и ти ће противници чинити многе ометн>е. Ту су у прз*ом реду в?алуђзри. Мањи калју^ери ће се бр-80 ивмирити. Њекм се већ од <зрца радују новсом стању. Али је друга ствар @а архимандри* тима и другим настојатељима. До душе, њима није нико учинио криво. Манастерзко имање није њихово, већ народно. Али су они до сад нешто имали, уживали, што вм се сад увима. Управа. Нека је то ма како оправдано и добро и корисно, они озећају као да су нешто ивгубили. Биће мсждас неких који ће се „предати суд^бини и тешвим срцвм пристати на оно што се не може ввменутв. Али ће се већина борити шротив овог новог стања, до жонца свога. Радиће и јавно и подмук^о да скршв ту ур^д^у. Обраћаћн се хиљаду пути влали, етотвну пути патријарх:у. Чинвће теш коће и сметње у свакој ствари. Гледаће да пок^жу, како и ово стање не ваља, нити може да се иаведе. Ровиће испод вемље; 1 шуроваће у мраку; неће преввти ни од чега. Немојмо да& се варамо, јер ће то назтупитги. Будпмо спремни на то. И они, кочи ће све то радити, неће битги сам^. К*лу^чрска странка имка својих отворених и скривенких савевника. То су и самосталхци и либепали н алмажани. То су они, који су пречили рад нашег прошлог народно-црквеног сабора, који је донео манастирску уредбу. То су оаи, што су ивашли ив сабора кад је донета та урецба, јер су се надали, да неће бити довољан број посланика, кад । они ивађу. ) Чак и онда, кад јз сабор донео манастирску уредбу, они су вивали по новинама својим, ; да је онај сабор крњ и неваконит. А обијали су пр^говв министара м маћароких политичара 1 и молили да се та уредба не 1 потврди. То су он« који и да* нас хоће да огаде н^роду ма, настирску уредбу. Причају како у њој има октројака, како она не вреди, како ће се угаро&а 1 влада умешати у наше авто номне стварм. И свави ће дан ивмишљати нове клевете. > Још пре мало дана је „Орбобран“ целом свету на видику аокушао да слаже, како су и они, самооталц^, гласалн равумите гласали за манастирску уредбу, а онм су још 14 дана р^није ивишли ив саборв, но што се глаоало. Оаи се неће ни од сзд стидети никаквих лажи и никаквих подвала, само да вбуне и преваре народ Т« људи имају на уму само гадне политичке цвљеве. Ми имамо професопа, на нашим просветним ваводиме, који с«мо

тражз да им се повиси пла та, и да се иа?едначе са платом гоју нмају профезори н^ нашим држввн^м швохам% Кажите Е2м: Не мсже сал; нема. Н>2х ее то не таче, она с^ Жј&ле влади. Кажите им: Хајдете у борбу! Х^јте да рs- иа томе. дз се народна добра не равзл^че. Х^јте да ив војујемо и спроведемо вгодну м&нсткрску уредбу. Хајте да се преустроји патри^арашка дотацаја. Хајте да се одлнје где је препуно и остриже -где је поедугачЕс, па ће бити новаца ва све потребе. Али се то мно гих не тиче. Они мирно гледају вло, грабеж, помажу трулеж, и^и седе за фуруном и не тиче вх се од куд но ^амо дај. Они су научени само да се подвлаче као онм подрепаши, а неће да воде борбу — ва народ. А не могу се више ударити терети на народ, теш<о иу је. На срећу н^су сви такеи, има и ваљаних народних пријатеља, али ?е такв^х мало. И вато јевгро нашег наро^а не сме да малакше. Требж да продужи борбу. Треба очувати оно што је иввојевано. И треба прмдобити нове тековине. Не дајмо се обманути, вавести, натоциљати. И не малакшимо нити се успавајмо. Баш свд нам треба борбе, јер смо се увермлм, да се поштеним радом, борбом и истрајношћу впак мо* же постића нешто. Треба да превремо и сатремо дородне противнаке! И да се скупимо у једну снагу и ово народвог програма. Онага је народ, а програм је српске народ не радикалне странке. У томе внаку ћемо победмтм и иввоје* вати лаље успехе.

Xвала!

После потврђене мировинске уредбе српских народних вероисповедних учитеља, добила је ево и манаутирска уредба превишњу владареву потврду. Ова је манастирска уредба пуаа добрих и одличних стра на По њој ће у будуће имати српски народ у митрополији карловачкој велике користи од својих манастира, јер ће се сва манастирска земља издавати под закуп, те ће се на тај начин пружити народу прилика да до земље дође. Колико пак је та уредба важна и корисна по нас млађе калуђерство, најбољи је докав то, што ће по њ ј млађе ка луђерство у место досадашњих годишњих бедних 200 фор., до питано бити у будуће са 400 фор. годишњих Да је ова ма настирска уредба донешена и потврђена, припада једино за слуга посланицима српске на родме радикалне странке који на последњем српском право славном народно црквеном сабо ру са онолико воље, љубави и пожртвовања створише и прихватише ту уредбу. Овим сво јим родољубивим и несебичним

радом, задужили су нас млађе килуђерство признањем и хвалом на вечита времена. Нека ми је с тога дозвоље но, да се у место многе своје у Христу наоаћене браће, која се, увјерен сам, исто тако рздују тој потвр^еној манастирској у редби, топло и срдачно захвалим свима посланицима српске н родне радикалне странке на њиховом племенитом плодоно сном и спасоносном раду. У Грку, 26 марта 1908 г.

Платон Радовановић, јеромонах, администратор парохије.

Само две три примедбе.

Новска 27. марта. У самосталском т зв. „Србобрану* учестали су нападаји на пароха рајићког Ј Јовановића. На морског Ђеме стих „ао прото несу^ени“ одговарамо: Ко получи срећу. да поста не парох у Рајићу тај нема нужде, да се отима за протинство. За доказ наведене претпо ставке нека послужи ова изјава: Прота Зорчић из Воћина изразио се у Липику у парку 1904 године месеца јула овако: „М >ј идеал као богослова и доцније свештеника била је парохија Рајић; и само би се тамо срећан осећао“. ЈБепота места, околице, диван стан тих миран живот, леп доходак, међу вели ком масом свога народа, та како протинство! питајте Зорчића проту: „не би ли се мењао!“ Овде је Ђемо промашио циљ; не погоди у живац, већје иза звао смех и задовољство, Дакле, поп Јоцо постигао је идеал сваког богослова, и боље му је повнавајући његову ћуд и особине, него да буде „поповски шпиун“. У суботњем „Србобрану 44 у допису ив Новске вајка се дописник што су четворица гласали за франковце. Не треба лаг^ти, они су гласали за Агића, то је њихово лично убеђење Ра икали су закључили, да не иду. Дописник се вајка, што не гласаше за самосталца? А што Ви не гласасте за Ј. Јовановића кад је Србин већ за Аугустина кад смо Вам ближи. Па да се не делимо, што нисте њега истакли и за њега гласали?! На присподобу безобзирну о вашарском лопову узвраћамо Вам, што још нико није хтео отворено рећи Ви сви самосталци сге слични док сте с њима у коалицији: Оном крмету, које газда у котлацу гоји, да првом приликом, док се удебели, закоље“. Тако с вама миели Харамба шић, Лорковић и Супило То је наше убеђење, кога самостал ски слепци не виде. Изборници. Еписком Мирон добротвор Епископ Миро«l је, што иавештавају, основао влкладу,

Врој 71. У Новои Оаду, у суботу 29. марта 1908. Годана ХЕШ

„Застава" жвлави свакж дан двапута, а недељом свецем и данима ива неделе ж свеца једаред. Цена је ва Угарсиу кад се јутарњж ж вечерм лист ваједно шаље на један месец 2 кр. 70 пот. а на три месеца 8 круиа. Поједини јутарњи бројеви стају 2 потуре. ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДВЕ РАДИШНЕ СТРШЕ.

За оглаее млаћа се но 12 нот. од сваке врстовакжх сжтнжх елова. Уредништво „Заставе“ је у куки г. Ј. ЧавиКе Администрацмја „Заставе" иалавж се у кућж гд је Милетићева штампаржја у главној ул, бр. 22 Поједини јут».рњи бројеви етају 2 потуре' ИЗДАЊЕ „РШ“ ДЕОНИЧАРСКОГIРУШШ У РУI«