Застава, 29. 03. 1908., стр. 2

од 35 000 круна. Чист првхол ввкладе уаотребиће са на ивпомагање потребтиих и немоћн^х срп.:к^х свештен^ка. Ово дело епископа М рона свакојако јз похвално, па ма дол^в^ло и пред избор патрзфрха.

Италија и руски предлози о реформи.

»Согпеге веИа Bега« доноеећи св^х шезт тачака руског реформног предлога 81 Маћедонију доноси ж овај иввештај чв Рима: „Рускж предловм о маћедонском питању саопштени су с^им силама потписнигрма. Италжјански м^нистмр спољчех послова Титони одговор^о је ру ском амбасадору, да жталијвнжа влада усваја и помаже све предлоге кош се нал^ве у руској ноти. Истоветност погледа ивмеђу Русије и Итал^е потпунв је. Ова нова мена гаћедонеког питања од највећег је вначја по Европу, а нарочито ва нас. Значајна, јер то питање прел^ в^ ив руку Аустрије ч Рудаје на све еиле п тп^снвце берлинског уговора; вначајна је s јер је снабдевена новим иввод љив^м одредбама ва решење маћедонског питањз. Д^е су тачке у руеком предлогу поглавмто важне: т. ј. проширење надлеж ности жандармерпје и поврх свегд прошчрење права и моћ^ финанбијских делегата. О® прошмрењем жандармеријске надлежности омогућава сејача контрола европска над органима јавне бзабедностж у Маћедони ји; а проширењем надлежности финадснјских делегата уништа вају се последњи остацл нарочитог аустро-руског ввступништва на Балкану. Европа је сг д и пО делу и по праву вастшљена, док су пре биле само ва интересоване државе Енглеска може да прими у слове, које Русија предлжже, јер ће н^ тај ^н&чвП европски концерат бити потпун. Али ако се Е^глеска и одвоји, бев сумње ће друге потпк>шице бзрланоког уговора прим^ти русжм предлсг Још остаје да се вшдм, шта ће Порта одговор&ти на тражење Србије ва грк^ ње желевнмце од Дунава до Јадрана. По свој прилвци Турска ће као што је то обачај султанов, ту ствар одлагати и одлагати а напослетку каватж: не. Али државе су се већ ваувеле и потпомажу вахтев Србаје, т@ ћ@ на један илљ на дру г^ начин, ^ли мпш или силом Турска морати пркстати на вахтев Орбмје.

Толстој против своје прославе.

Тодстој ]е изјавно жељу, да му се приликом аегове осамдесетогодишњице не указују никакве велике почасти. На то се средишни одбор, којн је руководио припремама за ту свечаност, у својој поздедњој седници разрешио. Ипак је донесена одлука, X* се саотави нов одбор, којићесвечаноот удеоити према жељи скромнога великана. Петроградско варошко веће намерава да подигне једну школу, која ће носити Толотојево име- Даље се намерава да се у 40.000 примерака изда једиа чдтанка, у којој ће бити изводи из појединвх дела Тодотоје вих. Градски начеоиик Петрограда предложио је, да се олика Толотоја

као народног прооветиоца извеси по овима школама. Озим тога пала је мисао, даоеповодом Толотојеве ооамдеоетогодишњчце подижу човекољубиве установе као народие књижнице, бес платне кујие, домове за снроти&у, зимо а окломишта, итд. Даље се јавља И8 Петрограда: Удружење грађевииара је иа једној оедницн доиело вакључак, да се Толстоју још за жи вота подигне споменкк, без обзира иа то да ли ће олавити своју осамдесетогодишњицу или не. О&м Толотој пак, откако је овдравио учи децу из свога села у вемљопису историји и јевав^ељу.

Једна невероватна вест.

Пишу нам из Митровице: У ствари манастирске штампарије овде се проносе гласови, да је председник Ванековић написао одлуку и тражио од суд ца Сарића. да је као његову потпише, што ј« овај одбио Онда је г председник ту по,нуду учинио судцу Рачком, и овај ју је као његову потписао. Још се говори о томе, како ар химандрит Анатолије није избивао од г пред едника, док ова ствар није решена (Ми у вест чисто неверујемо, али је бележимо по свајој нозинарској дужности и ^ратићемо се на њу чим је проверимо Примедба уредништва.)

Напад на папскога нунција.

Из Лмоабзна јављају: Јуче се овдашњи папски нунције извезао на коли. На улици опколн кола његова р&вјареиа оветииа и бацаше се камењем иа кола. Неколико ком&ђа погоди нунција.

Љубоморна мачка.

У Њујорку, у Америци, имала је једна фамилија два љубвмчета — малу Катжцу и једну велику белу мачку. Мачжа је из дана у дан бивала ове љубоморнија на малу Катицу, која ју је у мажењу претезала и окоро ове милоште фамилије оеби приграбнла. Прошле недеље ое зато ржзрачунала. Када је стара домаћица маиила малу Катицу, скочи на њих обоје мачка. Отара домаћица прво оклони малу Катицу,^и настаде крвави ви бој међу њом и мачком. Бој је тријао скоро пола оата и вввшно' ое тим, да је мачка кроз прозор на калдрму излетела, па можда и главом овоју љубомору платила.

Време

Према телеграфоком извештају од 9. априла може ое очекивати већином променљиво, ладно време на много места киша.

Брзојави „Застави“.

Отнгдм 28. марта У отвари ханаотирске штампарије Среж. Карловци. Пред капиџиком штампарије чека публика, јер су врата авлијска закључана Долази суд и хоће врата да отвори, но неможе. Адвокат саборског одбора др. Красојевић изјављује судцу, да он прима привремену управу штампарије и протестира, да се у овој кући и штампаријским просторијама званичи поштоје саборски одбор, као управа срп ских народно-црквених фондо ва, у поседу и куће и штам-

парије и свега њеног прибора,’ а ту управу врши сад преко њега, народног фискала, као привременог управитеља. А зва ничити се може тиме мање. што је прв молбена судска одлука укинута те нема против сабор ског одбора нити нове тужбе нити нове судске одлуке. Калуђерски адвокат тражи да се врата обију. Суд доноси одлуку да из разлога, наведених у одлуци судбенога стола, јасно излази, да је сабор ки одбор само власт, а није ни јури дична ни физичка особа, те по томе не може нити имати ка ква имања ниги вршити ка ква поседа. С тога одређује, да се врата имају обити, те налаже да се бравар за то позо ве Док се комисија пред кућом шета калуђерски адвокат, са грацијом циркуског кловна, прескаче капију, нађе кључ отва« ра широм кипицик, и судска комисија улази уз поновни протест адвоката ( аборског Одбора У самој штампарији др Красојевић даје у записник про тест против оваког судског по ступка и задржава себи право да даље по закону поступи. Калуђерски адвокат тражи, д,а се одмах отклоне из штам парских просторија др. Красо« јевић и др Радотић, јер нису странке а својим предлозима за државају званичење. Адвокат Саборског Одбора изјављује, да он има права да присуствује званичењу и да ставља предлоге, )ер је он заступник Са борског Одбора, који је фактички у поседу. Суд доноси одлуку да заступник Саборског Одбора може бити присутан, јер као заступник ( аборског Одбора може да врши право надзора, но ве дозвољава му, да ставља предлоге, пошто није странка Калу^ерски адвокат даље тражи, да се сви кључеви штампарије или њему предају или да их сам суд узме у по храну, да се не би понављао ј^трошњи дога^ај и предаја ометала Адвокат Саборског Одбора протестира против тога, јер постоји већ једна с дска одлука у т м правцу, која је то одбила. —- Суд решава, да све донде докле се све ствари судски не предаду, имају кључеви остати у рукама Саборског Одбора Калуђерски ваступник, даље тражи, да се предаја штампарије обавља символички т. ј. да му се сви кључеви пре даду као знак фактичног при мања поседа, а предаја ме^ странкама ивврши, без при сутности суда Адвокат Сабор ског Одбора противи се томе, јер он мора тачно да зна, шта се све предаје, псшто је он одговоран за сву штампарију Саборсокм Одбору Суд доноси од луку, да ће се предати тачно, као и до сад, предмет за предметом, а не символично Преда ја слова тече затим даље без даљих сукоба. Заступникје Са борског Одбора, вбог овако са мовласног и незаконит г поступ , ка, поднео котарском суду у Карловци, тужбу ради метања поседа против судца Коњевића и адвоката Поповића, јер су против његове воље и без његове дозволе дали отворити вра ; та, на улаву у двориште у коме су просторије манастирске штампарије и што су у истоме

г пррувели мерење и предају штам^ парских слова и други^ прибо ра, јер се у последњем мирном и фактичком поседу налази Саборски Одбор, као управа фондова, који Саборски Одбор вр ши преко њега, као свога за ступника и привременог упра витеља манастирске штампарије Београдоки ауотроугароки пооланик у Будимпешти. будимпешта. Форгач, ау стро-угарски посланик у Београду, стигао је у Будимпешту, где се саветовао са министарпредседником Векерлом о посланичким пословима у Србији. Нова влада у Енглеокој. ЛОНДОН Тек ће у недељу објавити листу нових министара. Билов у Италији. ј Берлин. Канцелар Билов путује вечерас у Италију, где ће тражити аудијенцију код та лијанског краља. Држе да је нешто вапело.

Трговина.

БУДИМПЕШТА, 8. априла 1908. год. (Брвојавни иавештај). Готова роба. ?аж прве каквоће 19 кр. 85 н. до 19 кр. 95 п. врдаве швоће — ир, — в. д < — вр. м 12 ». 90 ков. до 13 50 вс«. м тпшве мм -> Зоб прве каквоће 15 кр. 40 п. до 15 кр. 60 п. Зоб средње каквоће 14 кр. 70 п. до 14 кр. 90 п. ^укуру« домаћи 12 кр. 85 пот. до 12 кр. 95 п. Т е р м и н н. ^Кито за април 1908. 22 кр. 54 п. । до 22 кр. 56 п. ^Жито за мај 22 кр. 34 пот. до 22 кр. 36 п. Раж за април 1908. 19 кр. 56 п. до > 19 кр. 60 п. Кукуруз за мај 1908. 12 кр 76 пот. до 12 кр. 78 п. Ове од 100 кила.

Ожоворим уредаик: Номтаигвм

ггдвич® ф (ВИКЕ) еемена • зрло лепвЈ чиоте, бев вобв ва Јвјање, може се добити по К 19— 100 клг. код Ђорђа Петровића и Сина । зоб 6—6 Ириг (Срем). Зобрих оВаца заједно са ЈАГАЊЦИМА нмам ча продају ув врло повољну цену. Упитати се код власника ) Дамњана Ла ића 356 4-8 Бешеиово з. п. Велмки Радинци (Срем). Стапарска ! МЕСАРСКА ЗАДРУГА потребује доброг месарсНФа ® кзји самосталво внаде радити. Првенство имају они, који марј у, свиње и овце клати внају. । Молбе важе до 15. априла п. н. в. и слати треба на Олавка Јанчурића, књиговођу српвке штедионице 4’4 2—з у Стапару.

дрн Окатоввржј Мждатићж у Новом Саду.