Застава, 29. 03. 1908., стр. 3

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

Не напуштајмо своје.

Приликом последњих ивбора у Троједници могли смо читати и у свима српским д листовима како је у Срему и Славонији гла сало толико и толико Срба; толико Нема" ца, Чивута и т. д а ме^у Несрбима по» Е највише „Хрвата м . ј Што о тим силним Хрватима пишу и новерци, сасвим је раз^мљиво; што о ти ( ма „браћи — Хрватима ; ‘ пишу самостал- , ски измећарски листови, сасвим је са њи- ј ховог гледишта и по њиховом „контрак ( ту' оправдано; али нам је врло неравум- г љиво да и наши радикални листови у % својим извештајима са изборног мегдана, ? спомињу свуда и у Срему и у Славонији , — Хрвате Кад човек чита те наше ли- ; стове мора помислити да су у ( рему и ] Славонији бар трећина становништва чи г стокрвни „Хрвати“, што у ствари није ( никако — истина, јер је највећи део тих , сремских и славонских „Хрвата“ — си ј дом покатоличени Србин, што ми православни Срби морамо ув е к на сва ј ком месту и сваком приликом напомињати, ј да бар одбранимо им е наше покатоличе ; не браће. 1 Сви ми православни Срби бев разлике ] странака ако имамо и труни савести, памети и љубави према нашем народу, тре ба најенергичније да одбијамо насртаје на наше име, па ма од које ст ане напада ји долазили Ко год међу нама неће да се најодлучније томе насртању на наше име одупре, тај је крвни непријатељ и издаји ца рода свога Позната вам је „фратарска политика по којој су Срби и Хрвати један народ са два имена, али нам је и врло добро по- ] знато да по тој њиховој „теорији“ никад се не може рећи за Хрвате да су Срби, дочим су Срби ув е к што и — Хрвати, дакле Хрвати. Ми се морамо свом снагом одупрети тој „логици“ по којој, за то што су Срби и Хрвати братски народи, Срба — не мора бити па и нема. Ако то морају да трпе самосталци „више своје политик^ ра ’ ди“, радикали треба и морају се томе најенергичније на супрот ставити, без об

зира наl „благонаклоност и или негодовањо „виших; покровител>а и велико хрватства. С тога и хоћемо овом приликом да упоаоримо још ва времена наше родољубе, на ту гпојаву прошлик ивбора, да не би и на д?аље падали у ту погрешку да на ш народ; римокатоличке вере навивају Хрв Јатима, јер ћемо тако дотле доћи, да ће аможда још за кратко време потреба се појавити, да као у Маћ донији тако и у Слав(онији морају „научењачке комиси је“ „и страж и в а т и“, какве су народности наши Сремци и Славонци. Нас се не тиче хоће ли г уљеви и и „пришелци и : По љаци, Чеси, Чивути, Словаци и тд из давати се за најчистије Хрвате — то су њиховее ствари, али никад не смемо дозво лити да се ономе делу нашег несретног народа., коме су силом ту^у веруна метли, још и туђе име натурује, > особитсо ни за живу главу не би мела наша јјавна гласила да упадају у погре шку ша и сама, угледајући се на непријатељскез листове, употре љавају назив ва католшке у Срему и Славонији место Срби католшци — Хрвати, као што не смемо ни место назива вемље Славоније никад у потребити „краткоће ради и „опћенити и шазив — „Хрватска* Кад ми внамо да тре ба у Б сни народ да навивамо Срби: пра вославни мухамедаеци и католици, кад знамо да би то била наша пропаст кад би и ми називали босанске католике Хр ватима, онда је сасвим умесно да никад не признамо да је наш народ у Славони ји и С; ему који је сад католичке вере народ хрватски, кад тај народ нема са Хрватим;а ничега за едничког осим ве реи попова, аса нама православнима му је све заједиичко: и јевик и оби чаји га песма и игра, и у прошлости и у садаппњости, осим вере коју је силом прилика морао променути, и попова католич ких који га све више отуђују од православне рођене браће Ми не можемо наше старе много осу ђивати што су некад подлегли насиљу прошлих векова па своју прадедовску веру напустили са болом у души и горким сувама, али сами себе мор а м о најстрожије осудити ако довволимо да се сад на

наше очи тој нашој браћи намеће им е страно, које им не приличи. Сваком своје! Хрват нека остане Хрват, а Србин ка толик мора остати Србин и као католик, јер римска вера не чини никакве промене у народности као ни икаква дру га вера, јер би према томе и Црнци, кад постану хришћани посредством европских мисијонара, морали — побелити Ми Срби имамо великих неприлика са Бугарима у Маћедонији, где би Бугари хтели да све — побугаре Пт илике су по нас Србе биле тако неповољне, да је Бу гарима у неколико пошло за руком да уз припомоћ турских власти успешно пропагирају своју Бугарштину, па сад имају Срби највеће неприлике са тим безобвир ним зликовачким шовинистама Ми Срби имамо великих неприлика са Хрватима у Босни, где би „Хрвати и тј католички попови и чиновници хтели да све — похрвате. Поучени искуством тамо су се православни и мухамеданци сложно свом силом томе насртају на своје име и веру одупрли са добрим успехом, брацки, својски Знамо да се наш народ и у садањој Бугарској, где живи на западној граници под називом Шопови. вом снагом проти вио саједињењу са Бугарима и молио да се придружи братској српској држави. Па шта видимо сад? Сад је злочин ако се ко од наше браће у Бугарској усуди да ка же, да је — Србин Али је дужност васцелога Српства, да увек једногласно довикује „глувој Европи , да неправда, да је учињен злоуић,^ о^ћицом тога дела нашег ћЈ^да^ђд рода свога Знамо да наша браћа Маћедов^г^сами себе називаху па и сад још многи називају туђим именом — Бугари Али ми сад јавно довикујемо целом све ту: Ма да су у прошлости силом прилика наша браћа прииорана била да, за живот спасти, себе Бугарима називају, они н и с у Бу гари, него чисти прави Срби, јер са Бугарима ничег ваједничког немају, а са нама их најтешње веже све штоједан народ у заједници држи, и о чему се цео свет све више и више уверава

ПОДЛИСТАК. ХАЏИ-ПРОДАНОВА БУНА.

Од дра Мих. Гавриловића.*)

I Х|џа-Продан Глигоријевић родио ее у Сјеници око 1780. год. У Србију је прешао почетком првога устанва, и 1806. годзне већ се толико одликовао, да га је Кар§форђе постазио војводом над једном кнежином у Староме Влаху. У томе је положају остао све до 1813. годвне. И он је хтео прећи за Карађорђем у Аустрију, али кад је видео да је већ доцкан и да је сва Србија у рукама Турака, он се по вуче са две хи&аде људи у Мучањ, где ее борио противу Тураиа, нарочито против Адемпаше, још читав месец дана. Ну кад је најзад видео да ее више држати не може, он објави својим људима да се решио на предају. И заиста, взабравши шесторицу другова, Х;џиПродан ее двгне с њима право у Ч&чак ћехаји босанског везира, који је тамо био с још две паше, изиђе пред њих, преда им оружје и ови га лепо приме. Кад су заостали четници у Мучњу чули како је Хвџи-Продан добро прошао и они се развђу. Турци одведу Х&џи-Продана у Веоград ве, *) Из књиге: Милош Обреновић. Издање задужбине И. М. Коларца.

ликом везиру, који му да опроштај и н^ цео варод у Староме Вл&ху и врати га тамо с Адем-пашом да оружје покупе. После примирењ® Х&џа-Продан, презајући од Адем-паше и од Турака у Ст^роме Влаху с којима је највише ратовао, изради од Сулејман-паше бурунтију да се може населити у манастиру Трнави код Чачка. Латиф-ага, чачански муселим, лепо је поступао с ХBЏ»-ПродBном* и узме га најзад к себи да му помаже у отправљању нахијеких послова. Кад је куга дошла у Чвчак и стала јако беснити, све становништво прсне куда је ко могао, и Латиф ага се склони са свом својом мослугом и имањем у Трнаву и одатле је вр шио своју службу. Једнога данв, тако> крене се он с Хаџи-Проданом и двојицом драгачевских кнезова у нахију да тера хајдуке, којих је тада било по целој земљи. Иу док су се они на путу бавили, Михаило, брат Хвџи Проданов, и Пајсије игуман манастира Трнаве. ухвате Латвф-агине момке, вежу их, па војво дине ствари и новац равграбе (у половини септембра 1814. године). Чим су ову похару извршили они поверљиво известе о томе Хзџи-Продана, да би Турцима умакао, а и Милошу Обреновићу пошљу једног свештеника, попа Радована Вујовића из Трнаве, да га позове да устане на оружје и да се стави на чело новога нокрета. Толико

су духови били обузети идејом устанка, припремљени разним гласовима који су тога лета кружили о непријатељству између хришћансвих сила и Порте и појавом Карађорђа на српској грвници. Х&џи-Продан. извештен о догађају у Трнави, искраде се од Латвф-аге и похита ма« настиру, где застане осморицу везаних Турака и око њих на две стотине људи који су тражили да се Турци исеку. Х₽џи Продан одмах оелободи Турке, вли им није могао вратити оно што је било разграбЈБено. ^Ослобођени Турци при одласку у очи су му рекли: >Хеџаја, ово се није догодило без твога знања!« Међутим зло се поправити није могло. Свет се скупдао и Хаџи-Продан, хтео не хтео обрете се четовођом. Већ сутра-дан по бегству Хвџи-Проданову Латиф-ага дозна шта се десило с његовим људима и да Хаџи-Продан око себе скупља момке. Преплашен, јер је знжо расположење духова, муселим похита у Карановац да се, премм потреби тамо затвори и брани, и распише свуда Турцима да су се Срби поново дигли на оружје. Туреке породице из Чачве, Карановца и Трстеника дигну се без оклевања и похитају у Лесковац. Неки Срби из Груже, који су се непрестано склањали од Турака још од пада Србије, чим дознаду иа ово бегство, одмах се даду за Турцима, стигну их у селу Лопашу иза Трстеника, и принуде их да се на веру преджду. Пошто су их добро оплачкали, пусте

Зр Оз 7 Новом Саду, у оуботу 29. марта 1908, Година ХПИ.

,3аетава“ ивлави сзаки дан два пута, а недел»ом и понедељником једаред. Цена је ва Угарску кад се јутарњи и вечерњи лжст ваједно пме на један месец 2кр 70 иот. за четврт године 8 круна. Кад се јутарњи и зечерњи лист васебно шаље: месечно 3 кр ?6п. на четврт године 9 круна 7б пот. д а Д-уетрију и све остмле вемље на чеврт године ?0 круна. Народвим бројевима -А пстка цела је: Ш иола годнне 2 круне, на целу годмну 4 жр. в »а стране кемље годишње 8 круна 50 пот. Поједиии вечерњи ФроЈеви етају 10 потура.

ИЗДАЊЕ »РМДА« джоничарског друштва уруми. Чев-вонто вЛМЖ

За огласе плаћа се по 12 пот. сваке врсте оваких <итних слова. Уредништво „За таве“ је у куки г. Ј. Т. Чавића Администрација „Заставе“ налави сеу кући где је Милетићева штампарија у главној ул. бр. 22. Дописи шаљу се уредништву а претплата и огласи администрацији „Заставе“. Рувописе не враћамо. Поједнни вечерњи ОројевиНстају 10 потура.