Застава

ЗАСТАВА (јутарњи лист)

(Јута р љ и л и оћ}

„На реду је, да се и Хрвати мало окористе“.

„Обзор и истиче колико су у чинили босански Хрвати ва Му слимане у економским питањима, па је сад на раду, да се ма ло и Хрвати окористе. А како би они да се окористе?! Нека Муслимани помогну Хрватима, да створе у босансксм сабору већину, која ће ивгласати: да је у Босни и Херцеговини вванични језик хрватски или срп ски и да се у унутрашњем вваничењу употребљава само латиница. Истина је, па зато и „Об вор“ привнаје, да муслимански посланици нису Хрвати, али за то бз ипак хрватски листови сбјавили целом свету, да јеБосна ховатска, јер је већина изјавила, да је у њој вванични језик хрватски или српски. Тако би, ето, хтели Хрвати да се мало окористе и да на најдрскији ивавову босанске Србе. Хрвата у Босни до 1878. године није било, а и сада их има једва једна петина од укупног становништва ; па ипак су толико насртљиви. А шта би било, да су они у Босни већина! Те шко би било Србима Али Му слимани нерадо се одавивају хр ватсвим ж а љама и криво им је, што им Хрвати мећу нож под грло, па им довикују: Или ће тз пристати да ззаничан језик буде у Босни хрватски или ћемо гласати ва обавезан откуп вмето ва, (од чега се плаше Му слимани). Овај и оваки поступак Хрвата у једном националном питању сра мота је ва њих. Хоће економско питање да употребе ва своје шо врнистичке цељи. Да би Муслимане још већма привукао Хрватима, „Обзор“ прикавује Србе као највеће душмане му слиманске, који су се устремили д» им све увму, јер су Срби халапљиви, прождрљиви, незасгтиви, једном речи стари вуци и хајдуци, док су Хрвати умерена апетита, благе ћуди и људских манира. Нарочито хвали Мандићеве Хрвате, који нису верски фвнатици као Штад лерови Хрвати. сви су они једнаки. Поделили су се на два табора, да би вавадили Србе и Муслимане, а сад су се сви сливали, а с њима су и они око „Обворж“. Занвмљиво је, како Супило и „Црвена Хрватска“ нападају босанске Орбе. По њеховом је мишлењу Мандићев предлог о хрватском јевику производ на родне воље, па се очекивало, да ће га и Срби прихватити и повдравити (Кад би били луди!). Србима није бајаги стало до ствари него до фзрме. Њамаје главно, да је нкпред сопски је вик, а босанска је влада то једва дочекала. Тако пише »Цр вена Хрватска“! Ако је тако, онда ће босаноки Хрвати најбоље ивиграти владу, ако ставе предлог, да се званичан јевик зове српски. Та Супилу и „Црвеној Хрватској“ и онако је

’ ст лло до ствари а не до форме. IПа кад је тако, ево начина да ; се освете босанској влади. Нека српско стачовишге Ме ђутим, босански Хрвати св јвм изазивањем блцају семе раздо дора, па нека Оупило и „Црвена Хрватска“ на њихову адреоу упуте своје добре савете, а Орб i ће и без н/зх внати, штд им в₽ља чинети, да одбране своја права од неискрене браће, која . ударају по Орбима чим осете да ;су јаки, а док нас требају, умиљавају се око нас... Позн&јемо се добро.

Како се зовемо?

■ Повнато је, шта је тражио Супило у свом листу. Каже: Кад су Срби и Хрвати један ■ народ са два имена, онда се они свуда морају навивати са два имена. И у Хрватској и Славонији и у Босни и Херце говини и у Новом Оаду и у Взограду и на Цетињу итд. Од воље им је само једно, да метну напред хрватски, или да метну напред српски, па да кажу: Хрватско српски народ, или срп ско хрватски народ. Но у Веограду као да су их повдравили. Нисмо читвли, да је ико искочио ив коже од радости, вбог оног предлога, а тешко ћемо читати, да су почели говорити о српско хрват ском народу у Орбији. Него смо читали у једнсм београдск м листу, (~Трибуни“), који као да се поплашио овога предлога Оупилова. Он каже: Ако су Срби и Хрвати не само браћа, него један јединствени хрватско српски и српско хрват ски народ, онда шта да кажемо ва Бугаре, који су све до деветог века били у ваједници са Србима, чији је јевик и крв и култура једнака с нашом, и чије је чак и име све до татарске најевде било истоветно с нашим. Ако ћемо тако, онда и Бугари имају права на ову српскохрватску заједницу и онда треба да идемо до краја. Онда би се ми звали у Хр ватској и Хрватско срдско бугарски v У Србији би се звали: врп<Гко хрватско-бугарски народ. А уБу гарској би се звали: Бугарскосрпско-хрватски народ. Но и браћа Словенци имају та права и онда би се тамо ввали: Словеначко хрватско-српски бугарски народ и т. д. и т. д. Хвала, драги кумови! Ми већ имамо свог кума, а то је историјски раввитак. На Супилову кумству лепо се вахваљујемо! Нек не рачуна на кошуљу. Јер ако ово овако даље устраје, ив губићемо не само име, него и памет.

Самосталско подрепашко насиље.

Познато је, како је самосталски и подрепашки школски савет

'дио неку допуну истраге против учитеља Стевана Бенина, ма да је тужитељ повукао тужбу, а истрагом је доказано, да учитеља Бенина не терети никаква кривица' ,или да су у тужби Матије Кикано-' вића изиесене ствари, због којих је 'Бенин већ бпо кажљен. Али школсавет, у коме седи и жалосни f учитељски заступник Ђока Михај 1 ловић, погазио је закон и наредио неку допуну истраге, само да би могао казнити учитеља Бенина. Тако се, ето, бездушно прогања један учитељ, који неће да буде подрепаш. Треба га сломити. Треба га непрестано кажњавати и стварати му кривице. И шта је тај школски савет пронашао ? Ето шта: да је учитељ Ст. Бенин посејао раздори мржњу и позавадпо дотле мирно српско становништво у Даљу! Како и чиме је посејао раздор и мржњу? Зар зато, што је народ одбацио неваљалу цр’ квено - општинску управу у Даљу? Зар је учитељ дужан да брани не■ваљалце у капуту и мантији? Зар укчитељ не сме гласати по својој вољи ? Зар учитељ не сме казати своје Је ли учитељ грађанин или није? : Шта је ово, Ђука Михајловићу? То је мрачњаштво и највеће насиље. То је нападај на слободу мишљења и говора. Али ако је тако, да је учитељ крив, кад има своје слободно уверење, онда шта је заслужио Ђука Михајловић, који од 1905.. године стално сеје раздор узмеђу учитељства и народа? Та он сеје семе раздора и у Новом Саду, грдећи људе подрепашком листу и „Бранику и на најгаднији начин! Тај исти Ђука грди и исмсјава народ свој и пише о њему на а-арод! Он је против законите управе у Новом Саду развио најжешћу борбу! И тај исти Ђука сагласио се да се један учитељ оглоби трећином своје плате зато, што је имао своје слободно мишљење, управо' зато што је радикал. Жалосно, и по сто пута жалосно! Срам вас било мрачњаци и тирани!

Талијански краљ на Балкану.

Иа Рима јављају, да ће талијански краљ Виктор Еиануел, када се ваврше у Италији про славне свечаности 50 годишњице од уједињењ Италије, доћи у Београд, на Цетињз и у Оо фију, да врати посете краљу* Петру, Николи и Фердинанду. Краља Виктора Еиануела пра тиће на томе муту и краљица Јелена. Бечки и Будимпештан ски листови већ данао истичу, * да ће те посете талијанског. кра 1 ља на Балкану бити од врло 1 велика политичка вначаја. Ита ' лија ће кажу гледати да се том приликом учврсти на Балкану.

Устанак у Албанији.

Окадарски валија брвојавио је у Цариград, да је у Скадар засебним бродом стигао црногор с&и генерални конвул Греговић и у име црногорског краља Ни

! коле ивјаво, да црногорскж вла , ца ни у којој веви не стоји са устанком у Адбанији. У случаtју потребе црногорске граниi це стоје отворене турским вла стима, да гоне арнаутске бунj товнике. Сурски пак посланик на Цетињу брвојавио је, да је i црногорска влада ивдала наредбу, да се арнаутски бегунци и> мају склонити ив пограничних - места дубље у земљу, да не >би могли прелавити натраг у - Турску. Исто таке ивјаве учи. нио је и црногорски отправчик послова у Цариграду турскгм - министру спољних послова. i ! У Цариграду се пронео глес, Јда су Арнаути освојили град гСкадар Турска влада побија j тај глас и тврди, да су Арна ) ути васада посели само крај - око вароша Туви. Турска је вла, да решила, да по вахтеву ска- дарског валије пошље у побу> њени крај дванаест бжтаљона . војске.

У одбрану народно-црквене автономије.

> Пишу нам из Мај ш е (Ба . рање): И наша је црквена скупt штина, у седници својој од . 13. (26). марта, једногласно за_ кључила, да се придружи прох тесту новосадске црквене опћие не против нацрта ва нову школску уредбу. е До сада су протестовале 133 и опћине и три епархијске скуп а штине. }

Султан у Маћедонији.

Турски султан је наумио, да ускоро п >сети главније градове у Маћедонији. При доласку султанову у јМаћедонију поздравиће га нарочитп изасланици српског, бугарског, црногорског, па можда и грчког краља. У име српског краља Петра поздравиће султана наследник српског престола Александар. Градови, које ће султан да посети, спремају султану скупоцене поклоне. Све је ово уi таначено пре но што је избио устанак у Маћедонији. Данас пак, када ’ је у Албанији букнуо устанак, може 1 лако да од свега султанова путовања не буде ништа. r?

Здравље црногорског краља.

ј Пре неки дан су сви листоги са* опћили, како је црногорски краљ Нитешко оболео, те се морало од|Годити и његово путовање у инозем|Ство. Сада са Цетиња побијају те гласове. Краљ Никсла се опоравља и његов пут у иноземство није одпожен

Бегство подрепаша у град Варадин.

Оад, у чвтвртак после подне, бзла је седница новсс®довог варошког предстжвништва. У 22. тачци дневног реда био је мвгистрадски предлог, да се на подивањв сцсменика Колсмкна

Врој 62 У Номж Оаду, у суботу 19. м&рта (1. априла) 1911. Година XLVI.

4 мжлааж сважк да в иедежОм i ₽ е».ем % данжма ж*а кздвжв а свеца јад&ред jfc аа Угарску в&д се јут&рљж ж вечергаж ?ж v ш&ље ва једак месец 3 круне . ‘А ков. а ss *ри месецв § аруаж. I ■4oу,@д»кк јутарњи бројеви етају 2 потуре.

ЛИСТ СРПСКЕ ИАРОДЕ РАДИКАЈШЕ СТРАНКЕ.

ВДАВЕ ДЕ.ЖЧАГСКОГ ДРУШТВА У РУIЕ

«а enrace euuta ее 13 soe, ед овакжж ежжжих Уреднжштво »З&ставе« је v кући ?: Ј. Чаваћа Адмжнжстрацжја »Заставе« иалавж се у кукк ад? ie Мжлетжкева штамжаржја у главној ул. бр. 2S Иојединж јутерњи бројеви ет&ју S потуре.