Застава

Тисе у Пешти даде 500 круна прилога. Варошких представника би ло је на тој седници врло много, јер је на дневном реду, а на седмом месту, био избор варошког фишкала. Велики жупан се досетио шта ће да буде. Од седме до двадесет друге тачке прошао би један сат, можда и два сата, донде би многи оти шли, и он не би внао: Ко је бео, а ко је црн. Те лепо уде си, да се дневни ред промени, м после 7 тачке дође одмах на ред 22. тачка о прилогу за Ти син споменик. Кад је то прогласио, да вам је било стати па гледати, бегство наших подрепаша. Нису смели од својих савевника ли берала да гласају ва тај пред лог, а нису смели од великог жупана да гласају протзв. И зато је било: „Ала, друже, ув долину струже“. Први је поскочио на ноге лагане др. Свињарев, ва њим Марко, а кад су видели, да се њихов трећи друг, Бранко, заговорио и не пави шта се до rafia, они га у бегању обавестише: Хајде, сад ће одмах бити предлог о Тисину споменику. Шта сад ? ивненади се Бржн ко, па ва њим®. Ово је гледала цела скуп штин® и бист „подгуркивање велије“. А квжу, да се тројица бегунсца нису вауставила до Петроварадина. Бојали су се, да велики жупан не пошље по њих и не доведе их натраг. Стрепили су: неће ли наопако ћуприја преко Дунава бити у онај мах непролавна али су сретно прешли преко ње. Сви су Срби гласали против; сви либерали, н. пр.: др. Милан Ћчрић, Ђока Мијатовић и Жзкић, са> мо су вође „српске странке“ стругнуле. Др. Лустиг, члан невависне странке, говорио је против прилога за Тисин спо меник. Каже: Тиса ва време своје владе није ништа ва слободу и невависност Угар I ске. Јаша Томић је ивјавио, да Тиса није васлужио ни да му Мађари дижу споменик, а Срби јсш мање. Већина је ипак прилог за споменик. А док је у дворани трајало гласање донде се по Дунавској улици све пра шило... Било је утростручено: „Ала, друже, ув сокаке струже. 4 *

Прилози за Милетићев споменик.

У Великом Бечкереку скупљено је К 181’70, а приложили су: По 10 круиа: Јулиус Матејић, др. Славко Жупански. По 5 К: Светозар Мађаров, Младен Винцанов, Живко Ж. Терзин. По 3 К: др. Миша Матић, Васа Стојанов. По 2 К: др. Младен Панић, Петар Вуков, Милан Радић, Ђока Ристић, Катица Михајловић, Тоша Тошић, Никола Дрндарски, Младен Богојевић, Кабаничарска Задруга, Н. Н., Пера Девић, Душан Недић, Васа Мирков, Миливој Фогараш, Живојин Терзин, Јован С. Бошковић, Данило Панић, Јован Анђелић. По 1 круну: Јоца Крижанов, Иван Михајловић, Пера Турински, Драгутин Мојић, Чедомир Бајић, Браћа Вуков, Милорад Димитријевић, Стеван Стефановић, Бранко Борјановић, Миладин Тхурчин, Лаза Радичев, Ђурица Турински, Жива

Анђелов, Пера Цвејић, Даница Капунац, Ника Ружић Јелена Марков, Тома Цвејанов, Сава Рацков, Жива Бировљев, Паја Бировљев, Душан Икић, Душан Грунћић, Ђура Аћин, Даница Кирћанска, Ђока Рацков млађи, Пера Аћин, Цвета Аћин, Шандор Мађарев, Војин Козловачки, Жива Козловачки, Никола Козловачки, Ђока Козловачки, Стева Козловачки, Миша Дајић, Љубомир Фи-| i лићарски, Ника Миља, Миша Недић, Гавра Николић, Мита Гардиновачки, Миливој Мартинов, Рада Мађарвв, Сава Мартинов, Рада Турински, Миливој Попмијатов, Лука МошоринскиД Јовица Славков, Цвета Дајић, Милош Милићев, Жива Милпћев, Ђурица Радованчев, Цвета Недић, Јоца Мартинов, Обрад Славков, Богдан Топалов, Ђурица Берберски, Алекса Берберски, Мита Гардинорачки ст., Ђорђе Аврамов, Рада Павлов, Шандор Свиларов, Јеврем Грујин, Милан Бољац, Гаца Ђураков, Милан Мирков, !Милан Голашин, Шандор Лујански, .Славко Тушановић, Ђурица Цветков, ■ Мита Цветков, Сава Толицки, Радоран Ђурчин, Васа Табаков, Никола ( Берберски, Витомир Марјанов, Миша ’ и Ника Девић, Жива Мађарев, Лука Радованчев, Живојин Ковачев, Никола Гардиновачки, Јоца Илијевић, Никола Станић, Борислав Милованов, Милан ; Габоров. Ђока Миуцин, Светозар Нађ- ? вински, Милош Богојевић, Михајло Натарош, Л>убомир М. Лукић. По 60 потура: Вељко Живановић, Сава Тодоров, Душан Воргић, Рада Кур- i јак, Н. Н., Никола Танацковић. По 50 потура: Цвета Гардиновачки, Жива Гардиновачки, Сава Аћин Баћа, Илија Николић, Удицки Ђура, Ђока Цвејић, Илија Цвејић, Миша Воргић, Светозар Мартинов. По 40 потура: Ђурица Ђукић, Ђурица Сележанов, Јоца Коларов, Жнва Цвејић, Гаца Мирков, Милојко Радованчев, Игња Гардиновачки, Васа Толицки, Васа Босић, Н. Н., Душан Момирски. По 30 потура: Миша Драгошев, Јоца Драгошев, Светозар Павлов, Рада Аћин. По 20 потура: Милета Терзин, Добривсј Терзин, Жарко Угринов, Жива Стајић ст., Шандор Мир, ков, Сава Милин, Јоца Ђурћин, Сима .Турков, Н. Н., Шаца Цветковић. . (Прилоге скупио Живко Ж. Терзин).

Аустријска влада и галички Русини.

Из Лавова јављају, да је у Дрохобишу затворен русински конвикт, који је основан уз тамошњу гимназију. На неколико дана пре тога прегледао је русински конвикт државни надзорник и похвалио управу због узорног реда. Кад су упитали уиравитеља гимназије, зашто је затворио русински конвикт, он је одговорио: „Шта друго да радим ? Добио сам такав налог одозгоре!“ И у Лавову је прегледан русински конвикт, нарочито је пажљиво прегледана књижница, јер је наређено, да се избаце све књиге писане великоруским језиком о руском народном питању. Аустријске власти у друштву са пољачким великашима хоће од галичких Русина да створе некакав нов народ, који би се разликовао од Руса језиком и вером (Превели су их у римску веру). Шта више, и у самој Русији раде њихови агенти, да створе неке Украјинце, јер се њихов језик нешто разликује од великоруског (Помоћу њиховом мисле Пољаци да створе своје велико царство у оквиру Аустрије). Али сва им је мука узалудна. Русини неће да полиција ствара од њих некакав нов народ. Због тога се затварају русински конвикти. I

Вр еме.

Према телеграфском извештају од 18. марта може се очекивати благо, на западу местимице киша.

Брзојави „Застави"

Стигли 18. марта. Устанак у Албанији. Цариград. Турска влада је послала у Окопље 10. батаљо на редовне војске из Мале А вије. Ускоро ће ив Мале Азије стићи још 50 батаљона редифт. *(домобранац«) Шест су већ hf путу ва Скадар. Бојна посада у Солун појачана је са 26 ба таљона. Угарски сабор. Будимпешта* У расправи прорачуна за министарство уну трашњпх дела говорио је речки посланик Антал Вио, који је доказив.;о, да влада не потпомвже хрватоку политику на Реци. По сле посланика Хемерсберга го ворио је бивши државни тајнив Стерењи о положају градова у Угарској. Кол е р а У опћини Лsба тлану, (острогонска жупанија) десио се један случај колере.

ЈАВНА ЗАХВАЛА. Свима сродницима, прнјатељими и повнаницима вз места и са стране, који поводом смрти нашег непрсжа љеног и доброг супруга и оца Душана Теодоровића тр г о е ца, у големој тузи нашој својим искреним ивјавама саучешћа пружише утеху нашој ожалошћеној души, овим пу тем изричемо своју најтоплију благодарност. Нарочито захваљујемо г. г. свештеницима Милошу Рајићу и др Стевану Момировићу из места; Ђ?рђу Павковићу и Марку Павловићу из Сомбора и Станку Протићу ив Брестовца, који су нашег милог и драгог иокојника у светом храму својкм дирљивим пјенијем опо« ј«ли и до вечне куће га испратили. Хвала месном учитељ. збору, који је корпоративно са школчком децом на погребу учествовао и покојника до гроба испратио. Нарочито пак хвала г. Маливоју Ле> ковцу учитељу, који се над отвореним гробом у врло дирљивом говору свом опрзстио на вечита времена са покојником а нама својим утешним речима тугу и бол донекле ублажио. Исто тако хвала и месном добровољном в&трогасном друштву, које је на одар покојников положило леп венац са траком у знак дубоког поштовања свога почлана и корпоративно га до вечне куће испратило. Хвала и свима пријатељвма и познаввцама са стране, који не жалише труда ни трошка те дођоше да ми лом покојнику у. ажу последњу пошту своје искрене при јатељске љубави и до вечне куће да га одпргге. Хвала и неколицини ученика срп. велике гимназвје новосадске, који складним и умилним појањем песме тугованке испратише милог бабу свог искреног друга Нестора. Н* послетку хвала и оном многобројном грађанству старо и новооивачком без разлзке вере и народности, које се на укопу драгог нам покојника искупило и до вечне куће га испратило. Још једном свима искрена хвала, а нашем милом покојнику вечан спомен! У СТАРОМ СИВЦУ, 14. марта 1911. Дубоко ожалошћени: Удова СоФија ТеодоровиЂ рођ. Белић супруга, и дец а: Миливој, Нестор, Боривој и Милена. 416 2—2

помоИипКзПотребујем 10—15 опанчар ( екЕх радника за шивен посао; ради се „варга“; плаћа од пара 28 хелера \ Халер Роберт 438 I—31 —3 Nčmetboksan.

25 хектолитара КОМОВИЦЕ PAKOJE sj НА ПРОДАЈУ! Српска земљорадничка задруга у Сремски Карловци им»де 25 хектолитара комове ракије СОПСТВВНОГ произвсда на продају. За цену обратпти се ништву зздружном. 422 2—3

МГОВИИА КРОМИИРА роза, рана, плава и бела нуди најјефтиније АЛЕКСАНДАР А. МУДРОК Митровица (Орем).

Српска штампарија дра Световара Милетића у Новом Саду»

Одговорни уредник Ми т а Кдицин.