Застава

ЗАСТАВА (Вечерњи лист)

Самосталци и српска народно-црквена автономија.

Повнато је, а и докавано је, да су са- 8 мосталци, подрепжши и алмазкани помоћу 13 жандара, смицалица и новца истесали себи Ј прошле године већину у српском народно- 1 црзвеном сабору. Чинили су насиља и не- < еаконитости не само при изборима посла- • нвка, него и у самом сабору при консти- 3 туисању и верификацији. Није потребно, ’ да овде износимо све њихове смицалице и 1 безакоња. јер су нам још свима у свежој успомени. Српски се народ згровио, кад је 1 видео, каква чуда и покоре чине у сабору 1 самосталци подрепаши и алмажани, које ' је удружио и окупио у једну гомилу Куенов благослов. Онда су им још трајали медени дани пактовског брака са Куеном, па су му и у српском народно црквеном ' сабору приређивали овацеје Душан По- < повић се поносио тим пактовским браком, < а Светоз?р Прибвћеввћ је у VI. саборској r седнвца тврдио, да мма више вере у дсбру ’ вољу владе грсфа Куена Хедерварвја не го у добру вољу бивше владе министра председнила Векерла, јер је Куен вбацио противсрпску владавину и увео уставно стање Тако је кадпо Тсмешићу и Куену лане, а у 59 броју „Србобрана“ ове го дине тврди, да ни Томашић није данвс ништа бољи од Рауха.. А да су прошле године ввше мислили, да су се мање грабилн за власт, а више рцдмли ва сргски народ, не Ги ни доззо лили, да Томашкћ седне у банску столи цу. а камо ли да га онако хвале чак и у српском сабору. Али отвмаее ва власт гони ту дружину да чини скокове и глупости, што се свети српском народу. Као што су са разметали са својвм браком и ивјавили своје поверење Куену, па cyl се ужлсно осрамотили, тако ће се осра мотити и са стварењем автономних уреда ба. У VI. седници српског народног цр квеног сабора 1910. године рекао је Оветз-

зар Прибићевић, да ће самосталци реши-.i 'ти не само велика политичка пвтвња, шго ; и велика питања српске народно црквене.Ј автонсмије. Како су ринили велика поли-ј г тичка питања, виделн смо већ. Довели су < на владу, управо повампирили су Томашића и куеновштину, па сад сами тврде, Ј да је Томашвћ иото што и Раух. Уреди- < ли су дакле велико политичко питање као Наста ташке. А како мисле да уреде српску народно-црквену автономију показали су нацртом ва нову школску уредбу, против кога се подигла бура огорчења у , народу. Прибићевић и његоЕи самосталцв равметалн су се, да ће они решити и ав i тономно питвње, а кр§љевском су комеса ру обећали, да ће до јесени 1910 године спремити све, што је потребно. На основу тога њвховог обећања предложио је краљевски комесар, а краљ је о добрио састанак сабора ва јесен 1910. го дине. Кад је краљевски комесар при ва тварању сабора саопћио, самосталци су бурно пљескали. А шта би у јесен 1910. године? Оамосталци нису спремили потреб не предлоге ивузев онај жалосни на црт зж нову школску уредбу, који је српски народ осудио. Цело лето једна репа - па и та црвљива. Краљ је био огорчен, кад је чуо, да ва сабор није ништа спрем— и да се вбог тога не мгже сабор састати у време. Крељ нерадо пристаје, да се његова одлука мења. 5 Вато је одмах ивдао другу одлуку и на редио патријарху Лукијану, да сабор са зове безусловно на пролеће ове године. .То je вшовест, која се мора иввршати. [ Зато су самосталци и сва н>пхова шарена војсва у келикој неприлвцч. Световар При т бићевић и његова дружига немају вигае j Bfje у добру всљу грсфа Куена » r треба градити автономне уредбе. Ту су и калуђери који тр»же да самосталца испуне оно, што су им обећали. А како је оно Светозар Попбићеввћ у VI. саборској сед ница 1910. године грмео, да ће српска

самостална странка учинити све што треба } да се постигне споразум са саборском мањипом, да би сабор био једнодушан фак’ kop, и да се постигне споравум са јерар ;хијом и државном влашћу ? Од састанка сабора нас дели тек шест недеља, а самосталски саборски одбор није објавио CBOj’e предлоге, нити се чује, да је рвдио што на постизавању споравума. Своје предлоге крвје, као што вмиј’а Kpnj’e ноге. Чак их и др. М. Полит у „Бранику“ по ж УРУЈ е ) Д а се спреми све што треба за расправу у сабору, а нарочито да свреми уредбу о дотацији парохпјгког свештенства. И њему је дакле криво, што самостадци тако споро рдде их Полит унапред брани, што су прихватили јединствени штатут, који је народ већ двапут одбацио: 1892. и 1897. године, па је онда против тога штатута био и Полит? а сада га хвели. Самосталски грешници не смеју на j’ibhoct са својим предлсзима, него би хтели, да народ изненаде и да му не даду орилике, да заувмв своје станови< ште. Али ће се преварити, јер је народ на опреву и подићиће свој’ глас против сваког нападаја на његова стечена права. Можда i ће самосталци покушати, да у сабору по, ново учине какво насиље. Чује се, да је један од њихових првака рекао, да ва градj њу јединственог штатута нису потр*.бне ) две трећине гласова. Ми сумњамо, д$ је тај самосталски капоња, добро промислио, кад je оно рекао, него ја мислио калуђерском памећу, »ли ва сваку промену саборсвог . устројства, па и ва укидање његово по. требне су две трећине гласова. Срећа је, s што су 1874. године унели у саборско устројство ту одредбу, иначе би самостал ске гусенице слистиле народна права у автономији. i Др. Полит тражи од радикала, да да) ду самосталацима две трећине гласоса за > јединствени штатут иначе су радикали противни автономије. Али i радикале није бирао народ у сабор ва то,

СВЕТАО ОВРАЗ

(Из бележака једнога вовинара.) Крв, рањеници, пустош... ето то је била слика и прилика после славне битке на Вучјем Долу. Сунце је извиривало иза облачака, као да није смело да обасја овај ужа ни пакао. Пакао јс био, јер док је радило вруће олово, радило, али затим се разлегао поклич: Ко је јунак за нож.. У зраку севнуше јатагани као оно муње, настала је јуначка трка, па она ужасна сеча... Кидисао је ју нак на јунака, погледао је јунак у очи јунаку и победу односило срце јуначко. Тако је потра]ало ' неколико часова... Битка је била решена црногорска војска је победила. Сведоци овог грдног покоља су били, силни и рањени, била она страшна пустош, каква се ретко виђа. Uo лешевима су се клали и кљували врани гаврани и тешке суретине сваке руке То је била, страшна слика, једини ваљда споменик са обадве стране... Но поред те слике видела се и друга, величанствена слика, која човека диже на висину, са које светли. Црногорци су по крви превртали јунаке и кога су у животу нашли за- • лагали га лебом белим и појили вином црвевим, како брата тако и душмана. Износили их из страховитог ограшја и предавали лечницима на видање, са речима: „Сретне ране јуначе“! Кад је сунце клонуло у недра запада и кад је завладала тиха ноћ, месец је сјао свом снагом. Осветлио је разбориште и по њему бледа лица 1 попадалих јунака. ЈЕежао је брат до брата, пријан до пријана, пријатељ до пријатеља, непријатељ

до непријатеља, свером, да су извршили своју дужност... Црногорци су покупили своје, па их сахрањивали, да им гроба знају, а после су њжопавали душиане. Ваљало је да покажу да им је племенитост толика иста као и јунаштво Својом хитрином и вешт ном су задивили стране новинаре, те један рече: „На истом пољу, ето, Црногорци показују своје јунаштво и своју племенитост; па Ј и право је тако!“ Сутра дан, тек што је зора забељасала, шкропила је тиха кишица, као да је хтела да ошкропи нове гробове, место освећене водице. За тим се одао диван чист зрак као оно мирис тамјана из освећене кадионице. А доцнпје је сунце сијну ! ло и обасјало овај мрки до, као да је хтело дх ! подигне споменик на тим новим гробовима... Све је то и нехотице утицало на човека живо и благо после јучерање борбе, пуцњаве, сече, погибије, ‘ победе... Није се чула кукњава, бол и лелек, али се опажала тешка озбиљност, из које је избијала тежина положаја. Ту је многи оставио што му је мило и драго, а само један снажан Црногорац, брци су му пали по недрима, сахрањивао је три сина.*) \ Било je све спремно, била је и војска постро * јена за полазак, и кренуше се дуги редови. На? сунцу се светлило убоЈ*но оружје, капице су давале ' од себе сјај на све стране. Тешка тутњава се чула испод војничких редова. II ту је пуцала страшна слика, јер је у ивоме кретању све вршила човекова, црногорска, снага, што иначе врши машинерија ' и стога. Ово је поражавало на све стране, па и најсмелију машту, јер све то прелази човекову снагу, и, ето, ипак, то савлађуЈе човекова снага. * Звао се Шпадијер. д

- II тако постројена војска је отишла својим путемг, - по команди.. [ Ова велика и славна битка као да је била . потпуно решила рат на овој’ херцеговачкој страни; . можда је могло доћи још до омањег чаркања што ( се могло видети по кретању војске. С тога су се : и разни новинарски извештачи кренули да пређу . на друго бојиште на догледу љутих Куча. Сваки је ишао како је мислио, да ће тамо доћи најпре најсигурније, и сваки је гледао, да што пре у■ хвати црногорско земљиште. Знао је сваки да је г тамо сигуран, јер сваки је тамо добио и свога орi донанса, а то боше чудан ордонанс. То беше маЦрногоркиња, јер што j’e било мушко, то је Јбило под светлпм оружјем. Међу новинарским извештачима био је и j’eдан млади Чех, koj’h је знао прилично и српски. ) Било је то стасито момче; било је плаво, а плаве : му очи као небо, необично су сјале. Лице му је ■ било румено, ситни зуби бели, а брчићи спретни, ! па је на човека чинио ванредан утисак. И он се > кренуо на пут кроз Црну Гору и о томе путу [ забележио је ово: „Добио сам на граници ордонанса једну Цргногорку, која ће ме пратити кроз црногорско стење, које се с правом назива драго камење . . . Ја сам јахао, а она је ишла пешице с пушком о рамену, а рече, да joj’ је име Стана. Била је то стасита млада, па јој је све в љало. Црна коса се несташно спуштала испод црногорске капице, која је захватила и горњи део чела. Имала је велике црне очи, које се дивно сјале испод густих обрва, а кроз коврџасте трепавице. Лице јој је било гараво, а кроз то гаравило је извиривало лако руме нило. Мишице су јој биле снажне и обле, а не-

Број 62. У Новом Оаду у суботу 19. марта (1. априла) 1911. Година XLVI»

• Застава« излази сваки дан два иута, а недељом и понедељником једаред. Цена је за Угарску кад се јутарњи и вечерњи лист заједно шаљу на један месец 2 кр. 70 пот. за четврт године 8 круна Кад се јутарњи и вечерњи лист засебно шаље: месечно 3 кр. 25 п. sa четврт године 9 кр- 75 пот- За Аустрију и све остале земље на четврт године 10 круна. Ванредним бројевима од петка цена је: На пола године 2 круне, на целу годину 4 кр. За стране земље годишње 6 круна 50 потура. Поједини вечерњи бројеви стају 10 потура Телефон бр. 131.

ИЗДАЊЕ „РАДА“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУНЈТВА У РУМИ.

За огласе плаћа се по 12 потура од сваке врсте оваких ситних слова Уредништво »Заставе« је у кући г Јована Т Чавића Администрација »Заставе« налази се у кући, где је Милетићева штампарија у главној улици бр 20 I Дописи шаљу се уредништву, а претплата и ® огласи администрацији »Заставе«, Рукопиее не враћамо. Поједини вечерњ* бројеви стају 10 потура Чек-конто 12008.