Застава

ЗАСТАВА (јутарњи лист))

(Јутар&и лист.ј

Бечy све, а Мађарима - ето народности!

Са мађарске стране много се радило на томе, да у новоме војничком поступнику мађарски језик буде проглипен ва вва нични, т. ј. искључиви, расправ ни јевик. 3i време Селове вла де одбзр деветорице увео је и тај вахтев у свој предлог, те је и крзљ на то пристао. Мsђари стоје у томе погле ду на становишту: да питање језика у судству, јесте питање правосудне политике угарске краљевине, а у тим питањима треба да решава сабзр угарске краљевине самостално, јер се ту не ради ни о чисто војничкој ствари, нити пак у onke о предмету, који је у смислу порав нања са Аустријом ваједничка ствар између Угароке и Ау i стрије. Ове досадашње угарске вла де стојале су на становишту, које је ваувео одбор деветорице, што је иваслан ив либералне ве ћине угарског сабора ва време Селове владе. Значајније реформе не ства рају се од данао до сутра, те је тако и та реформа требаза много времзна, да сазре ва коначно решавање. А та је рефор ма врло важна, јер она треба да стави ивван крепости злстарела инквивиторна начела досадашњег војничког вакона и поступ ника и да унесе и у војничко суђење напредна начела. Али је‘ решавање тога питања н ам е р-Ј н о одгиђено. Угароке владе нису га пожуривале вбог тога што је свака влада осећала важност ове реформе, особито што се тиче расправног језик а код војничких судова, те ниједна влада није могла, да оду стане од захтева сдбора девето рице а тај вахтев прешао је и у опће уверење cbi x Мађара, да се наиме мађарски јеви к има код угарских војни чких судова увести као расправ ни језик. Није од Села па до Куена било владе, која би била смела попустити од оног вахтева, јер ле свака влада бојала мађарског јавног мнења, а особито бојада се ваплета у самом сабору. А знајући, да Беч слабо попушта у оваковчм питањима, свака је влада бегала од тога питања у сопственом интересу, јер је сва ка ссећала, да ће јој ово питање доћи главе. И морао је доћи Куен. Оа се не боји никога и ничега. Беч ваповеда а он иввршује. Јавно мнење се њега не тиче, а сабзра се не боји, јер је оповвција слаба, а већину отворио је сн с помоћу Беча. Начелаог гледиштд нема. Њ му је свеједно, |ер он би увео и кинески језик, ако би му то ив Беча заповедили. Куен је напустио до сааа све, што би ва Угарску добро и корисно било, даље је напустио и таковване мађарске за

хтеве, па шта га се тиче вахтев одбора деветорице, да се уведе мађарски расправни језек код војнвчких судова. Куен се лако одлучио, да напусти захтев о мађароком расправном јевику. И данас мађарски независни листови са нај већим запрепашћењем јављају: то својој публици. Куен дакле сме да напусти мађарски језик. Али нека Мађари не на ричу вбог тога! Куен напушта мађарски језик, када увађање мађаргког језика иде на уштрб немачком као званичном језику. Али Мађари добивају бар не што Кад оптужени не вна немачки, биће испитиван на мађарском језику. А немађар ски народи не добивају ништа. За њих нема равноправности ни када треба да се бра I не пред судом. Њима се не да ни праведна и правична олак шица, да се могу бранити на свом језику. Па добиће Мађари још нешто. Куен и Беч побринуће се, да их умире, даће им накна д е. Та зато су ту нем ађарски народи! Што ће народностима школеи друге културне уста нове? Ту ће Куеи тражити задовољење за Мађаре и постаће у очима плаћеника патријота 31 сваки уступак Бечу, дају накнаду снаших леђа. *И нарздности треба да се оду ’ шевљавају за Беч! Када ће већ једном престати слепило?

Босански муслимани неће у Хрвате.

Политика босанско-херцеговачке владе и тамошњих побир ника Велике Хрватске, да и муслимане упрегне у велико хрватска кола, а Орбе посве потисне, претрпела је потпун неуспех. Како јављају из Сарајева, у муслиманском посланичком клубу дошлт је до потпуног расцепа. Осам муслиманских посланика изјаснили су севапотпун споравум са Орбима; једанаесторица остају ва заједнички рад са ка толицима. Четворица њих остају по страни неодређени у свом националном клубу. Муслиммн- ; ски посланик др. Мурат Оарић,; који је доследно своме српском уверењу стално радио и гласао са Орбима, прикупља око себе муслимане, којИ су наклоњени Србима. У овај мах, група православних Срба и наклоњених • им муслиманА сачињава сабор | ску већину од 39 посланика ј према 27 католика и владиних мусдимана. У овоме важноме по-1 јаву треба гледати један српоки успех у Босни и Херцеговини и порав несрећне мисли „народног јединства и .

Устанак у Албанији.

У Оеверној Албанији се ово н колико дана без престанка бају крвави бојеви. Усташи Арsнаути наваљују на турске чете, |да их униште и ваувму све важ |није положаје у том крају, док 'не стигну онамо нове турске чете у помоћ. У свима тим бојевима од последњих дана однели су победу усташи. Са Цетиња и из Подгорице стигли су извештаји, који казују, да је положај у Оеверној Албанији изванредно критичан. Црна Гора је ради тога морала да мобилише своју војску дуж турске границе, а на границу је истурила топништво. Управник брвојавног звања у Тузима пребегао је у Подгорицу, а са њиме и више трговаца. Ови причају, да су усташи код Тува потпуно уништили турску војску. Црногорска је влада у Подг< раци удесила болницу Црвеног Крста, у којо] се видају и рањени турски војници и усташи. Код утврђења Шип чаника трајала је борба јуче читав дан, а у тој су борби имали Турци грдних губитака. Талијански лист „Коријере дела Cepa u добио је брзојав, д® су усташи јуче победили тур ске чете. Турске су чете потпуно потучене. У Подгорицу је пребегао један офисир тур ске жандармерије са 6 момака испред усташа. Усташи побеђују и у кастратском крају. Заувели су и у томе крају све своје раније положаје, а турску су војску сувбили до места Оуки, које је тгк на некслико киломе тара удаљено од Скадра. Том приликом су усташи вадобили знатан плен оружја, муниције и хране. Арнаути су попалили место Коплик, које је такође близу Скадра. У Здребе шу пак спречили су искрцавање турске војске, која је била дошла Скадарским Јевером. Из Скадра су јуче отишла у помоћ војсци у Кастратима внатна турска оделења, али су их у путу предусрели Арнаути и потукли тако, да је на бојном пољу, које мртвих које рањених сстало 90 турских војника, а 120 војника су усташи вароби|ли. Исто су тако усташи равбили пола батаљзна туроке вој!ске, која је маширала у помоћ војсци код Тува. Усташи су већ на домаку Скадру и ради тога овладао је велики страх скадарским становништвом. Скадарски валија и воши задоведник поднели су о'Ставке. Главари скадарски шиљу очајче брзојаве у Цариград ?и траже помоћи, али оданде о сим обећања не добивају, засада још, ништа. Торгут Шефкет паша, који је наименован заповедником турској војсци, која се бори са Арнаутима, једва се једном кренуо ив Цариграда ва Скадар. Један батаљон нивама послан је морем ив Анадо

лије у Сан Ђзвани ди Медуа. Три батаљона послаће се ив Цариграда. Осим тога наређена је мобиливација свију редгфних батаљона у покрајинама на Цр ном Мору. Док пак нови заповедник и та турска војока стиг|Ну у Скадар, може лако овај да и буде већ у рукама усташким. Турзка влада поново пребацује Црној Гори, да помаже усташима. Тврде, да су у по гинулих усташа нашли пушке, каквима је наоружана црногорска војска. Па тврде, да се у / редовима усташким боре и цр •% ногорски офисири и војници. Црна Гора све то пориче и на- 1 води, како црногорока влада чини многе услуге баш Турзкој. '

Српско-бугарско зближење.

Како јављају београдски листови, пре кратког времена обра- L вован је српско-бугарски одбор са вадатком, да проучава економна < и културна питања, у којима би споравум изиеђу Орбије и Бу гарске био користан по обе стране. Одбор је подељен на две секције: српску и бугарску. У сваку секцију ушло је око 30 политичара и прооветних радника српских и бугарских. Прва конференција српско бугдр ског одбора одржаће се 23. и 24. априла ове године у Оофији, на којој ће се претреоати будући раа овог одбора, ради шго јачег ебдижења ивмеђу српског и бугарског народа.

Немири у Шпанији.

Из Мадрида јављају, да се један део становништва у шпањолској покрајини Малаги дигао против краљевства и прогласио републику. Становни штво је јуришало на касарну. |При окршају том рањено је 5 'људи. Послана је војска у по‘буњени крај, да утиша становНИШТВО. I| hii ■ '

Немири у Мароку.

У Париз је стигао глас, да је 3 хиљзде Бербера почело јуришати на главну марок&нску варош Фрз. У вароши нарочи‘то у јеврејској четврти, овладао је становништвом велики стрзх Немачки листови довнају, да се Француска и Шшњолска спо'равумеле, да заједнички пзсту'пе против Марока, ако усташи султана или ако живот Европејаца буде у опасности. ■4

Стогодишњица Доситејева у Босни и Херцеговини.

Прекјуче је у свој Босни и Херцсговини стогодишњица смрти Доситејеве. У свима српским школама држана су предавања а у црквама парастоси. У Сарајеву чинодејствовали су на царастосу народни посланици Божнћ и Срдић са осталим свештенством у присуству одбора свих српских установа, Срба до- '

Врој 70 У Новои Оаду, у ореду 30. иарта (12 априла) 1911. Година XEVI.

така« мвж&ак сважи даи двалуиа, а жеде&ом оецем ■ даижма маа иедеже н свеца једаред. <•»«» је ва Угжрску хад се јутарњи н вечер&и ваједно шаље ва један месец 1 круне fO пон. а ва нри месеца 8 круиа. Жоједави Јутарњи бројовк етају 2 потур®.

ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ.

МШШБЕ; МДк и ДЕ ЈНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМВ

«мае® asalifi ее 11 aov. од emuro »вн 8 овакжх Bhvhhx емева. »Заставе« је v кућк r: Ј. 4a«wfa» Адмкпстрацкја »Заставе« налавк се у кукн где је Мклетнкева штамнарнја у главној ул. бр, 22 Поједанв јутарњи бројеви етаЈу 1 потуре.