Застава

еланика и многобројног народа. На . парастосу одговарало је друштво i „Слога“. Увече је одржано јавно пре- . давање о Доситеју. Тога су дана би- i ле родољубиве забаве у многим ме- j стима Босне и Херцеговине. ј

Помен дру Светозару Милетићу

Пишу нам из Чалме: Јављамо * вам, да је после службе божије у ] прошлу недељу, дана 20. марта (2 . априла), на молбу председника цркве- не опћине Крст Вогаљца, наш парох ] Евгеније Ковиљац, одслужио пара- ' стос, нашем уваженом прваку покојном i Светозару Милетићу. Црква је била"] пуна побожног народа српског. На’ парастосу су умилно појали учитељ Владан Вуковић и Станко ПутинчаЈ нин. После отпеваног „Со свјатими! у покој“ говорио је наш парох Ев | геније Ковиљац народу о животу и раду првака нашег Светозара Миле- тића На крају свчг говора дигао је , руке горе и рече: А ти, праведна : душо Светозарева, замоли милостивог’ Бога, да он бранн Српатво од неприД јатеља много напаћено. Бог ти дао рајско насеље, а спомен ти остаје вечан у народу Српском. Народ је * одговорио: Слава му! Кољиво је ску-‘: вала Марија супруга Живка Бери j сављевића. Председник Крста Bora- f r њац дао је сиротињи ракије, трговац Богдан Захаријевић вина, а Марија Берисављевићка донела је погаче, која је такођер подељена сиротињи. После парастоса замолио је наш ува жени парох Евгеније Ковиљац народ да сваки по могућству приложи на подизање споменика Милетићу, јер , је он то од свога Српства заслужио. Сви присутаи одговорили су да ће драговољно приложити Већина становништва у Чалми је- ; су Срби радикали. Наш парох Евге- ] није Ковиљац, који је такођер ради- , кал, када је дошао године 1866. за ] пароха, затекао је нас у сиромашном 8 ] стању Црквена наша општина није < имала ни једног ланца земље Црква < наша и споља и изнутра била је не и оправна. Данас је све ново. Данас ] има црква наша свој салаш велик: 84 јутра земље осим парохијал не сесије Парохија чалманска има | ла је пре доласка Евгенија Ковиљца За пароха 619 душа, а данас има 877 . душа. Дакле, парохија чалманска и-, бројно и материјално је унапређенаЈ то је сјајан доказ, да оне опћине на-*. предују, којима стоје на челу пријатељи народни, као што је наш парох\ Ковиљац.

Прослава Доситејева у Ср. Карловцима

| Пишу нам из Ср. Карловаца: г У недељу 27. марта (9. априла) била ( је прослава у славу и помен стого < дишњице од смрти Доситеја Обрадо- ] вића у Ср. Карловцима, у гимназиј- , *ској дворани, где су говорили гимнауправитељ Рад. Врховац, проф. М. Јаковљевић и гимназиста УШ. разреда Лазар Бугарски о значају Доситеја по нашу књижевност и просвету уопће. Од говора ова три i говорника по најлепше се публици, B допао говор одушевљеног омладинца ј Л. Бугарског, а нарочито после вора М. Јаковљевића. Говор проф.к М. Јаковљевића био је савршено слабћ и слушаоце је јако умарао. Иначе е на овој прослави једног од највећих Срба показала се јасно cbi наша јадност, немарност према свему што је српско, лепо и добро Наиме публике је било врло мало. Били су ђаци и неколико грађана, већпном радикала и радикалки. Из богословије не оеше I ама баш никога. Зар је до такових размера овладао клерикализам у Кар- ( ловачкој богословији, да се богосло- I вима забрањује ићи на једну скромну s шрославу у славу Доситеја? То је I свакако врхунац мрачњаштва и те- 1 спогрудости, која би можда прили- 5 јчила за средњи век, а никако у наше дане! (

Бомбе у руском царском двору

Из Иетрограда јављају бечким . листовима, да су у петак покушали досада непознати зликовци, да баце читаву царску, такозвану зимску палату у ваздух. У палату се увукла два човека, који су носили мртвачки саидук. Стражи на улазу у палату рекли су, да је сандук поручен из двора за неког лакеја, који је те ноћи умро. Показали су и писмену наредбу о томе. Са сандуком су пошли ’ према оделењима, где станује чељад, У путу их сретне један часник, коме /рекну оно исто што и стражи и по'кажу оно писмено. Часник их такође ,’пусти даље, али се случајно осврне *за њима и онда му упадне у очи, , како тешко носе празан сандук. За, устави их, дозове војнике, који одмах ухвате те непознате људе, а сандук , отворе. У сандуку је било толико бомби, да би читава зимска палата са свима околним зградама могла од, летети у ваздух. Ухваћени не признају ништа и кажу, да нису знали, : шта је било у сандуку. Поведена је ■ строга истрага.

Освећење српске православне цркве у Сегедину.

. * Извештавају нач из Сегедина, да l ће j недељу, на Цвети, 3. (16) априла о. г. бити освећење преоправљене l српске православне цркве у Сегедину. јЧин освећења <бавиће дијецезан Ми■ трофан Шевић уз асистенцију више

свештеника. У Сегедину чине се тога ради велике припреме, да та црквена свечаност испадне што могуће сјајније, а и дочек нашег епископа што 1 величанственији. 1 i

Како се крунише индиски цар.

Енглески краљ Ђорђе је не само J краљ Енглеске и Ирске, већ и цар 1 Индије. Кроз кратко време ће имати, Ј енглески краљ да се крунише заЈ индиског цара, а зато су прописани Ј нарочити обреди. Најзанимљивији је обред, што се зове „тулат“. Начини 1 ће се велики тег од гвожђа, који ће имати исту тежину коју и краљ. Тај 1 ће се тег ставити на тас једних ве- 3 ликих теразија; на други тас ће се слагати златни новци све док оба г таса не дођу у равнотежу. Поштог тако измере цара златним новцемЈЗ онда ће се тај сав новац разделити] сиромашном свету. „Тулат“ ће сеиз г вршити у Калкути и неће више ko-V штати од по милиона. I

Брзојави „Застави"

Стигли 30. марта. Устанак у Албанији. i Скопље Арнаутски усташи 1 јучер су потукли турску војску ,код Туве. Турска војска је има- ( !ла велике губитке. Ова арнајутска победа велика је опасност ва Скадар. Арнаути се спремају да опколе Окадар. t Др* Карло Најман. Загреб. Оаборски председник, др. Карло Најман, умро је ју- ’ трос у овдашњем санаторијуму. Куен код краља у аудијенцији. ' Беч. Угароки министар пред-| седник гроф Куен био је после Ј подне код краља у аудијевцији, а затим је преговарао са Би- 3 нертом о поднашању ваконских , предлога ва ивмену војничких г вакона. Преговори у Вечу. Беч. Преговори ивмеђу угарске и аустријске владе у ствари новог војничког судског пс- ■ ступка прекинути су, а проду жиће се поеле Ускрса, (Куен [ попушта у свему, а преговори ‘се воде само да се саспе прашина у очи. Ур.) Ј L 1

Прилози за Иилстићев споменик. Пишу нам из Ирига: Српска прав/ црквена опћина у Иригу приредила је на Беле Покладе- о. г. у светотеодоровској цркви парастос дру Светозару Милетићу. Том приликом скупљени су прилози за његов споменик, укупно К 14Г80, а приложили су по 20 круна: сриска прав. црквена опћина и српска ратарска и обртничка задруга у Иригу; по 10 круна: прва српска штедионица у Иригу, српска привредна задруга у Иригу, др. Младен Лисавац и др. Веселин Николајевић; по 5 круна: Јован Милошевић и др. Ђурица Живковић; по 4 круне: др. Сима Грчић и Јован Грујић; по 2 круне: Григорије А. Николић парох, Паја Стојшић, Милан Драгосав-’ љевић, Митар Грујић, Митар Мило ' шевић, Кузман Трифуновић, Никола’ Добричић, Стеван Чупић, Теодор Јој~ 1 кић и Н. Н.; по 1 круну: Кузман Радивојевић, Дара Касапска, В. Брановачки Савета Брановачки, Гавра Грујић, Пера Ибросић, Светислав Сиркић, Дамјан Јегдић, Душан Ми-

личевић, Мптар Пузић, Никола Бар* < ковић ст., Васа Ј. Исаиловић, Илија | Милошевић, Лука Босиљковић, Жив- < ко Мауковић, Милан Зурковић, Ради- ] вој Цветков и Стеван Петрашевић; ј по 40 потура: Јован Брацић. Сава Костић, Душан Мирковић, Миша Бојичић, Хранислав Милановић, Душан i Ешкићевић и Јован Матић; по 20 потура: Лазар Зарић, Максим Панић, i Нестор Мијатовић, Ђока Обреновић, ] Аца Нешковић, Петар Животин, Ми- < тар Прокић, Јован Ешкићевић, Сава j Милошевић, Паја Мирковић, Никола i Теодоровић, Никола Н., Сава Костић, ( Стеван Томиначки и Јован Шунду- ] ковић. i ! 1

t ——— i : ПАРНИ ЛОКОМОБИЛ ’ [ 10 коњских снага, ив фжбрика „Рустон“ у врло добром стању \ , одма је за продају, уз врло, . јефтину цену. Упитати j Хајди Јанко , моторни млин 516 I—3 у Митривици (Срем). . ?’

’ l. UfiIGKA JdffAflßJflflA f АДШЈНИДа ' = ЗОРКЕ МИЛИЋЕВЕ 1 ) У НОВОМ САДУ, житна пијаца < i израђује јорганепо најмодернмјем у- i . кусу како зд г. г. трговце у месту ■ j на странк тако и за приватне му- ] ‘ штерије које поштом разашиљем. По | з слуга брза ■ савесна а цена унереиа.! ) 971 50 54 ,1

-1.1l ■—■■—■■■■■■■ ■■■■■■■—■ Г ТАЈНО! ЦУРЕЉЕ ПЕЧЕЊЕ! и све болести а мјехура лечи еи . гурио GONOTOL, како докавују t ПрИЗНаНИЦв. Гонотол се једе, < . дакле нема ШПрИЦања. 8 лон- | , чића ва 12 круна шаље ДИBВНO бес даљаг трошка поувећем ле: кариа „SALVATOR" RUMA br. . 3 150. Slavonia. 870 80 -10i

ЛИЦИТАЦИЈА. Црквени одбор српске православне црквено-школске општине новосадске у својој седници од 28. марта (10. априла) 1911. године Ц. О. бр. 102. одлучио је да се распише усмена лицитација ради под кирију стана у кући ове оптптине бр 25. у Кошутовој у;лици, у коме је до сада становао мерник г. Стеван Славнић. Tssj стан састоји се из 3 собе са улице, 1 мање собе из дворишта ручаонице, ссбе ва млађе предсобља, купаонице, кухиње и коморе ва дрва у подруму. На тај стан се овим распи сује усмена лицитација 33 ЧВТ |вртак 14 (27) априла 19П. гед. у сата по подне. Стан се ивдаје под кирију од 1. августа 1911. годкне до (1. новембра 1917. године. Лицитација ће се обавити у писарници ове црквене општине. Лицитанти имају пре почет ка лицитације положити пиш м&нлук од 180 К у готовом или у вредносним папирима. Српска православна црквена школска општина. У Новом Оаду, 28. марта (10. априла) 1911. Паја ЋурчиЂ с. р., књиговођа. Милан Ћирић с. р., 512 I—2 председник

СЕМЕ ОД ТРИ ЧУВЕНЕ ?S СОРТЕ КУКУРУЗА: „ПУЋИ“ нова, врло рана сортаку- ј ■ куруза са кратким округластим зрном ' (мекше од чинквантина) 10 кгр. 2’40 К. I „ФЛОРЕНТИНиКИ“ осморедац, по'лурани са жутим пљоснатим зрном 10 кгр. 3’— К „СИРОМАШКОВ КУКУРУЗ“, необично много роди и на слабој земљи. По'лурана сорта са пљоснатим дугачким lO кгр. 5’ — К. 509 I—s1 —5 Цене значе франко поштанска или железничка станица Земун (Срем). Продаје семенарска трговина ТИМЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋА Београд, Кнежев споменик.

С Т Е Ч А Ј. На упражњено место црквеНОГ ПОјца овим се стечај распи?сује. Избрани појац мора бити потпуно вешт црквеном пјенију и обвеван је при свима богоолуженијама у цркви и иним црквеним свечаностима суделовати и школску младеж у црквеном пјенију ‘ обучавати. , Првенство имају испитани односно умировљени учитељи, који су вични мувици, да могу црквеним певачким друштвом управљ&ти. Плата је 600 круна ва дужности Цојца, а ако изабрани буде певачким друштвом управљао, добијаће још 240 К на граде, а толико исто још ва обучавање школске младежи у српском језику, које ће се награде за добра успеха и повисити. Рок стечају тр»је до 1. маја п, р., а желећи је, да се |Тенти лично прикажу и у цр кви поје, а путни трошак, ! кога црквени одбор установи накнадиће се само ивабраноме. Српска православна црквена општина у Тителу, 25. марта (7. априла) 1911. 1 Јован Иарковић, председник. Живојин Димитријевић, перовођа. 504 2—3

Српска штампарија дра Световара Милетића у Новом Саду.

Одговорни уредник i Мита Ндицин. ;