Застава, 01. 10. 1922., стр. 6

има кривице и до неспоразума нашихнајјачих политичких странака. Свака се странка трудила да баци на позицију чиновника, нарочито бележника свога политичког начела, убеђена, да ће овај свој положај искористити на ширење и унапређење те и те политпчке. Укратко, бележник се обвезао бити политички најамник, ма и на штету свога чиновничког рада. За ту политичку фирму бележника или у опће чиновника, многа је његова погрешка заклањана, затрпавана, на штету и моралну срамоту и чинрвништва и жупаније. Политичка боја бележника била је прсцеденс за место. Да је овако бивало, служе за доказ многи примери. Пример обично служи за поправак. Овој политичкој биљки, штетној за административну машину, треба што пре одрезати жилу живота, да чиновништво стресе политички оков, и ода се једино послу којем се посветило, и од којега ће посла имати опћина, жупанија и држава недогледне користи. Загушљива атмосфера у жупанији се проветрава па се надамо, да ће се и многим злоупотребама стати на пут. Дајмо закону правде своје, али и ценимо достојанство, пожртвованост и разгранат рад самоуправног чиновништва, да се дигне чиновнички углед на ону висину на којој овај стоји код других европских држава. Но са отпуштањем неспособног чиновништва, неће наша администрација оздравити све дотле, док не будемо имали оспособљеног чиновништва за попуњавање. За постизавање способности, квалификације, прека је потреба отварање чиновничког курса. Бележничко је. Удружење већ одавно наглашавало за потребу овог курса али зашто се овоме не приписује већа важност и v дело не спроводи, не знамо. Шта би се овим чиновничким курсом добило, мислимо излишно је трошитн и једну реч. Напоменућемо само, и то подвлачимО, добили би оспособљено самоуправно чиновништво, и тиме одбили данашњу неоправдану друштвену сумњу, да администрацију воде неспособни људи. Ова напомена значи, да је наше друштво и сувише смело у својој критици, те за све недостатке чини одговорним чиновништво. Да се самоуправни државни делови лече, оздраве, има и другил мнбго позванијихфактора. Ти несму бити равнодушни према оправданим жељама чиновништва, нека приступе отварању чиновничког курса, да коракнемо и у овоме напред, добијемо стручне младе самоуправне чиновнике, за унапређење опћинских и државних интереса, и подигнемо чиновнички углед на ону висину на којој он треба и мора да стоји. Има још једна сметња управо погрешка, која задржава правилан напредан ток административног рада. То је несталност опћ. чиновништва. Садања несталност чиновништва укоренила је у њему неактивност, безвољу, равнодушност према раду. Та несталност створила је и много друго зло, нарочито код неспособног и несавесног чиновништва, којем горе испод ногу, да се заборави и лати дозвољених и недозвољених средстава, да се дочепа гомиле новаца те ако и дрспе глас да је решен

| службе, нађе се на улици пуних [ џепова. Дд је ово био опасан црв у на| шем чиновничком животу, мислимо не треба трошити и једну реч. Ова морална поквареност поменутих, убила је у друштву сав чиновнички углед. Познати жупанијски догађаји још су већма потенцирали ово неодређено наше стање; још јаче пољуљало у друштву части име опћинског чиновништва. Ова пр.етпоставка друштва, мора се разбити. > Са сталношћу чиновника, тврдо ј смо убеђени, многа ће зла неј стати, почети нов живот, да се поправи све оно што је прошлост покварила. Морамо овде јавно признати, да је г. Мита Алексијевић, начелник Министарства i Унут. Дела дао места нашим оl правданим образложењима, стао ■ на становиште да је и сталност ’ важан услов, за савестан тачан > и поштен рад чиновника, те изј јавио, да ће настојати, да се и ј ово питање уреди, у чије обећај ње не сумњамо, на чему му већ > унапред Бележничко Улружење ; јавно одаје признање. Споменућемо још само једно ј болесно место у нашем чиновј ничком животу. То је болесно i место јадна плата нашег само> управног чиновништва. Садања ј плата чиновника не одговара вре| мену незапамћене скупоће. Није ; претерано ако тврдимо, да наше ј чиновништво гладује. И заиста, ј ко би се сада посветио чиновi ничкој служби, унапред треба да ; је спреман највећој чиновничкој ј беди. Чиновништво кука и запо{ маже да је већ и свету и Богу | додијало. Тражи се од њега, да . ј је способно, вредно, савесно, ј ; тачно, поштено, морално, једном I ј речју да је без пеге, а овамо ње- ’ \ гово јадно стање упућује га, приј морава га да греши, да спасава ! гладну, голу и босу породицу. Наши позвани фактори, нека ј се не оглушују гласу чиновниј штва, којем је већ под грлом ј ропац, но што пре приступе у\ ређењу плата опћ. чиновништва, | јер је чекања било доста, да јед) ном обезбедимо материјалан пој ложај опћин. чиновништва, када ; ћемо у чиновништву наћи праве ; и истините самоуправне и државне раденике, који ће својим савесним радом и моралним животом задавити ону срамоту, која је нанешена чиновпичком сталежу. Напоменули смо у кратко глав’ не тачке, које чекају брзи по; правак, и ми очекујемо да оне ) неће бити само саслушане и остати на папиру у архиви за успомену, тим пре што је на чело администрације Жупаније ; дошао човек пун искуства, спој собности, ретког патриотизма, ; тачан познавалац живота само> управних чиновника, од кога се ; самоуправно чиновништво нада » да ће у споразуму са г. Вел. Жу• паном: 1) настојати код Мин. Унут. Дела, да се што пре отвори бележнички курс за опћин. ј чиновништво; 2) Да се што пре да сталност бележницима; 3) да учини најхитније кораке, да се материјалан положај нижег самоуправног чиновништва Бачке Жупаније поправи; да могућност живота

и овим спречи корупцију, којој је баш главно легло јад и невоља, вечита борба за одржање живота. Управни Одбор држао је једну седницу. Све Одлуке је Одбор посвршавао и на одређено место послао на одобрење, али до данас није добио никаква позитивна извештаја. Чињене су пожурнице путем депутације, али ■ је све остало на обећању." Управни Одбор донео је једну нову одлуку, да се преко г. Поджупана умоли Мин. Унут. Дела, да се такса за приватан рад опћ. чиновништва, која је још предратна подигне по табели, коју је Одбор израдио. Исто тако донео је Управни Одбор одлуку, да се ово наше Бележ. Удружење споји са Банатским Бележничким Удружењем и оснује Удружење Бележничко за целу Војводину, који је предмет и на дневном реду. Управни Одбор поднашаовај свој извештај и моли скупштину, да га прими. По овоме позвао је.председник Ж. Стефановић скупштину, да овај иввештај прими или на њега стави примедбе. Никола Стефановић, бележник из Станишића примећује, да се прво треба постарати за нашу сталност, па тек онда тражити бележнички курс. Секретар Туторов сматра, да је отварање бележничког курса прека потреба и први услов за напредак административног рада у опћинама, и којим ће се курсом створити способан подмладак, а тиме уједно предпоставка, да администрацију воде неспособни људи. Што се тиче предмета сталности бележника, тај је предмет већ пред највишим форумом, који ће се по свим знацима обећања, у току кратког времена и спровести. Секретар Туторов даље, налази за врло потребно, да се овде јавно додирну неки предмети, које наше друштво расправља по улицама и рогљевима, а наша штампа изнаша, што публика једва дочека жељна, Боже, све нових и нових жупанијских сензација. Тако наше друштво, са неке висине говори о неспособности чиновника, и да је многом злу она крива. Публика то верује без икакве бојазни, без и најмање помисли, да своју сумњу провери. Да је овај неоправдан нападај, изнаша стварним чињеницама, да у Бачкој жупанији има 44 дипломирана бележника, 26 са матуром, један велик део са 4 и 6 расреда гимназије и тек 4 —5 бележника без школске спреме, изнео голу истину за пример, друштвеној претераности и необавештености. Значи, да ми имамо школовано способних људи, али без дипломе, која се специално за ову струку тражи. Но, оваких је пуно у свима звањима, па и у самом Министарству. Што је то овако, а не онако, криво је ново време и прилике у којима се налазимо. Стрпљењем и озбиљном поправком још несређених политичких прилика, наступисе и овде ренесанс. Створимо Бележнички Курс, па ћемо залечити једно болесно место на државном апарату. Врло оштро,маркантним речима напада друштво, које се баца блатом на Бележнички сталеж, ве-

| шајући о њега све што не ваља; ј и што гледа у њему, ако има нешто иметка, пљачкаша, лопова. Не зна, или неће да зна, да сами опћин. закони дају могућност оњћин. бележнику, да ако је саве- i стан, вредан и штедљив, да може ! за кратко време од 2—3 године i стећи скрбман иметак. Као кон| кретан пример, навађа са званич| ним исправама свој годишњи при| ход, и неких другова и њима ој бара, нетачан, увеличан приказ ) баснословне плате опћ. бележника што јавна штампа и наше друштво приказује. Стварим образложењем и писменим документима изнаша властити свој иметак и неких другова за карактеристичан пример, да може неко имати и земље, коња, аутомобиле и т. д. I да се тај може звати бележник Бачке Жупаније, а да није тај иметак покрао и напљачкао. Осуђује друштвену смелост и орди- [ нарне интриге, којима је многи бележник био жртва. Полаже велику наду у г. Поджупана, као и Среске Начелнике, да ће својом објективношћу, као добра матц пригрлити и заштити своје чиновништво у његовим правима, и k савесном раду а најенергичније, Л без милости стати ногом за врат г сваком оном опћ. чиновнику ко свсје опћ. дужности не врши као ] што то законски прописи наре- 1' ћују, и коме је бележничко место | само права музара, за своје уживање и земаљске сласти. Цела је скупштина ово прими- L мила са највећим одобравање.м ; с тим, да се извештај одбора cad горњим примедбама секретард Туторова у Службеним Новинама г Бачке Жупаније и политичким ли- I стовима отштампа. Затим председник поднаша рд- 1 1 луке управног одбора: 1. Да се отвори Бележнички курс за опћ. чиновнике Бачке | жупаније. 2. Да се да сталност опћ. бе-ј лежницима. 3. Да се опћ. Чиновницима подигне плата, да могу скромно ) са породицама живети. 4. Да се приступи у непосредни додир са Бележничким Удру- j жењем у Банату и ’ оснује једно Бележничко Удружење за Војводину. 5. Да се досадања, још предра- I тна табела за приватне па- ј дове опћ. бележника повиси, коју је таблу израдио Управии Одбор, које су све одлуке једногласно примљене. Примљен је још предлог Боже i Јанковића, бележника из Петрова I Села, да се одашље једна депутација Минист. Унутраш. Дела и умоли да се при постављању стал-1 ности опћ. бележника отклони свака партијска погодба, но да се . ово питање уреди онако, како је ! тај материјал од стране нашег h жупаниј. форума предложен. Пред- Ј лог је једногласно примљен те су у депутацију, осим председника и секретара изабрани још: Никола Стефановић и Данило Крајиновић. По овоме је био дневни ред исцрпљен и бележници, као и дру-1 ги учесници су се разишли са ; надом да иду у сусрет лепшој и напред нијој будућности.

©гоашујте .. •

6

»ЗАСТАВА* 1. октобра 1922. БРОЈ 22L