Застава, 23. 04. 1924., стр. 2

Питање новосадског моста

Представка г. министру грађевина

Госиодине мвнистре, још августа месеца 1921. год. одржзша |е лнцитацкја за изградњу 4 стуба нозосадског -друмског моста еа Дукаву. Овај аосао је на лицнтацнји добила фирма Цајс-МаЈвл предузимачн шв Београда као најјефтиннја оонуђачи за свогу од око 2,700.000 данара. Предрачунска свота изно” евла Је преко 4000000 дин, Предузимачи су уведени у aocao жрајем октобра месеца 1921. год. ш oocao око нзградње 4 етуба је требао је бмтм готов према уговору у марту месецу 1923. год. Пошто је гвоздгна конструкцаЈа т osaj мосг већ мзлнферована из Немачке аковто реоа|»ације, то је тај мост могао бити и моетиран ш аредат саобраћају до маја или Јуна месеца ове године. Међутим ситуациЈа мзведених радова од стране предузимача у аорилу 1924. гсд. стоји овако: Обални стуб са петроварадинске стране Је нотпуно тотов. до висеве лежишта квадера. Обални стуб са новосадске страee Је такођер довршен адш Још није прегледше п примљее од страее н»дBорвнх оргаеа, што је важн® чињеница, јер се са много поуздано» сти наслућује опасна пукотина при дну овога стуба ваше таваомце кесона. Један речни стуб Је изидан до сокла. Друга речна стуб еије још ни отоочет и ака је ова| еајтежи пошто му је темељ шјдубљи. Рокови за дрврше&е ових радова су у два маха ародуживави, задњи рок гласи до 1. Јула ове године. Код изградње она 4 стуба потребео је имати у вмду, да су предузнмачи прмстуомли раду тек Јула месец! 1922 год. дакле после 9 месеци од даеа увођења у nocao и го аа обалним сгубовима, ношто су претходео тражмли да се пројекто- » вано фундирање обалнмх стубова на бетонским шмповима изменн на олеомагичко фундарање, Јер иначе предузимачн скидају сваку одговорност ва ваљаност изведенсг рада. Министарство Грађсвина Је прихватило оеај приговор предузимача нз мени непоBватнх разлога тако да је овом нзменом већ одобренмх нроЈеката измењена и гргђевна свота са вишком од 2,050000 дше. у корист предузимач« услед чега Је укупно коштање око изградње ова 4 стуба оодигеуто у Јуну 1922. год. на округлу своту од 4,800.000 дин. Шго се тмче речна дв® стуба ва њих аредузимачн емсу подносили иикакве рекламзцнје, али нису ни приступали фундирању њиховом. Пошто је у задње време приступљеео ш овнм радовима предувимачи подносе већ рекламације и еа ове радове наводећн kio равлоге оогрешну коту мале воде на Дунаву, тврдоћу камена у темељима и томе сл ; тражећи Комисије које ово нжају да установљују а све у намери да се побољшају Једивнчне цене ш да се оосао око изградње овако великог и важног обЈекта И8 личних интереса одуговлачњ Да ли су предузимачи успели дз поправе м ове цеве sa речне стубове то ми Hije познато. Господмне Миеистре, из овшх по-

датака које сам изнео може се за- ! кључивати да су предузимачи оод- ) нели таку јефтану понуду само зато, ј да овај посао на лицитзцији сва~ 1 како добију. Кад се посао добије, 1 оеда се уеотребљаваЈу сва сред ј ства и рекламацеје да се излицитирана свзта у току радова позрава у j кормст оредузимача. Осим тог® се примећуЈе у Мив. Грађевина као да се угњездио Jefal систем, код одсбрамња лвцитациЈа да се не обраћа довољна пажња на солидеост предузимача, којвма се послови уступзју, да се ве водк ра* чуеа о гаранциЈама, zčdje пр> ; жаЈу поједвни предузимача за солидву израду као на о томе, колико се штете наноса државн одуговлачењем н несолидаом израдом обје«ата, пошто се у Министарству увек узима као н&Јјачи равлог за одобраввње лицнтација најјефтиеиЈа аснуда. Ово је зло тим веће, што оваки радови на крају ипак коштаЈу др жаву много ввше, него ga се пазнло внше Е8 гаранцаје и солидност које пружаЈу понуђачи приликом лћцитацаЈе. Као доказ оснм новосадског ■ моста нека послужи и мост нш Сшвш Шабац Кленак где се процедура са рекламацијама по мстом калупу и код иСтвх предувимача понавља. Из досадањмх радова спокенуте фирме може се унаоред закључити, да ни оваЈ последњи рок неће битн одржан т стубови неће бити готова ви до 1. јула о. г. т«ко да ће монтирање и предзЈа саобраћаЈу овогћ моста битм продужено бар.на I—2 год. од предвиђеног рока, Град Новн Сад ееће шмштш за то време нормалне друмске сасбраћајне везе са Сремом, државу ће међутмм мост коштаги више, него да су радови у своје време уетувљени макар н скуољем понуђхчу, алн коЈи пружа вмше гар&нтиЈе т брзу м солидну израду, пошто pic полаже са више стручее праксе са внше капитала и са савршенајим иастадацијама за извођење овако великех обЈеката. Као народеи посланик т Војводине м Kio аредседшк удружења Југословенских Инжнњера в ' Архатеката-СекцвЈе Н. Сад сматрао сам за дужност, ga Вам се Господине Министре обратим у овом предмету & т исходим потребне поступке у интересу државном, града Новог Сада и околине, у внтересу инжињерске струке и партиЈском, да се радсви око довршења овог моста што пре. приведу краЈу, С тога ми ie част предложнти да изволитс Госоодмне Мннистре хмтно изаслата Једну комисију, која ће на лицу места испитати све узроке одуговлачења ових радова ш која ће КомисиЈа поднетм конхретан пред лог шта се има учинига сд стране Мзн. Грхђевмна да се довршење. овBх радова убрза, kio и томе шта се мма учшшти са онем у пола срушенем друмскнм мостом у Новом Сшду, коЈи Још увек стоЈи на ругло надлежннж власти. Молим ва писмени одговор, ПршЈШте Господине Министре i овом приликом уверење о мом од* ЛИЧНОМ ПОШТОВIЊу, Светозар Сташовић, еар. пославик.

Говор

г. Др. Јов. Радонића иародног по-сланика еа 59. редовном састанку Нар. Скупштнне, прмликом дебате о буцету Минастарства Вера (Наставак). Ја шоршм, госводо, да спомееем још деа фшлсцфшката, КоЈи су врло еелику улогу играли у развоЈу моћи римског напства. То Је т, зв. Конставтинојва даровнвца, која је оосталз половивом 8. в«а. По тоЈ даровшци цар Ковстситин, селсћа у 4. веку престаницу рммску шз Ршмш у Цариград, предао Је тобоже taaon Силвестру не сшмо власт еад Игалијож м Римом, вего вад читавом аападном пооовшсм Рлмског Цар-

ства. Други фалсифнкат су т, зв. | Псеудоиседорски декретали, постали ј у 9. веку ш унесени чак ш у канонск® зборнак рммокатоличке цркве. Њнма се умањуЈе власт митрополшта и прмвнаЈе папству апсолутна влист над католачком црквом. Оза документа дуго еремен® сматрала су се као аутентвЧна н тек у 15. веку оспорао Је даровнмци аутеетичност хумаеаста Лоренцо Вала а реформатскн теоловв"у 16. веху доказали су вееутентнчност докумената и т. зв. Псеудрксидорским декреталима. Са сбзиром еа начин paßßofa папске апсолутне власти која не одговара духу кавона, с обзмром т равиЈи жмвст римокатоличке цркве, с g6.зиром т оокрет код ватих рммокштолнкl2, време је, & мислим да Је

■i и у BETfppy римокатодика у нашоЈ f дрЖави, помзшљати на васпоставј љање старог еоаскопалнсг устројI ства у римокатоличкој црквн. Ја ее ! мвслим нпком gi прејудицарам, алн ј озом прилвком износим саоје мшст ј о томе како би требало и на којн I бн се могло извести ово усI троЈство у рнмокатоличкој цркви. ј Можда ће ово аотакнути друге, ком\ петентвиЈе- од мене, да мало дубље • и ваше проуче ово важно питање. ј Рамска црква, господо моЈа, у држави Срб**, Хрвата и Слоеенаца могла би се ооделити на три верске цркзене области. Прва област била би еадбискупB|а Бћрска. То ffc наЈетарија црквена организација у.-вашсЈ аемља. Та оргаеизација имала Је некада ■ врло ; велики опсег, ш сма* трал-а•■■се i«o прва (primas Serbiae) у чашем земљама. Као таква имала бш от сноЈе седиште у Београду и обухвзталл б«, поред Сјрбије ш Јужее Србвје, Ц.рну Гору, ДалмађиЈу ћ Херцегсшину. Шдбискуо барски као аримас СрбиЈе, амајућм ceojs ctmi&Tt у Бсограду, бмо би председнмк sđopa еадбнскупа и бискупа; . Kiso та.кав ззступао би оо цркву ри- I мокатоличку према држави. Друга ј надбискупија орема ' старини постања јесте sј*чка. Бачко калочка бискупиЈа заснована Је Још у доба угарскога храља Светог Стевана, шлш нешто после њега, ала свакако у 11. веку. Тџ надбискупмја имала би се рестаурирлти у своме старом обмму. Под њу би, поред Баната, Бачке,'Барање' и Прексшурја, требадо да соад® Срем са Славовијом. МсториЈско еедиште озе бискупиЈе требало би да буде у селу Бхчу, 2лк према одредбама кавонским, дг седиште бискупиЈе треба да буде

всрош (locus congruus), имало би седиште ga буде уСуботици. Трсћз*, загребачка надбискупија, најмллђи по постању, постал« 1852. г., требало би да обухвата териториЈу Хр*. ватске, терзторвју Босне ,затим Сло-1 веначке земље, Тако од прилике заI мишљмм Ја стварање овог аовог ! еавскопалног устројства католичке • | цркве. Схозно канонима свака од ових надбнскупнја одржавалш би обласни аужовни сабор. Ч јзнови сабора бшш бч бискупи дотичне области, а председник надбискуа те облаети. Расарављало бн се о питањима која се тичу дотичне црквене обласги, важна питања, коЈа се твчу целе : католичке' цркве у еашој држави, износала би се еа решавање пред форум свах баскупа ш надбискупа у ешној вем.љи оод председништвом барског надбискуаа ys оретходну црвјаву Светој Столзца. Избор и постављење бискупа, ово преважно питање; имало би се регулисати конкордатом: било да каптола бираЈу бискуне из реда канонвка, било да се прихвати ирски тчшв избора, по коме- начану каптоли доI тичврј кпшдш подносе ■ листу карди| дата, од којих влада не сме брисаТи све него остаеити бар двојшзу, од којих каптолв бираЈу једног, Изборна би акта, ув пристанак ишла Gb. Столвцч, коЈз би избор конфир| мирала, јер |е конфирмацаЈа папско реверватско право. Рестаурврањем митрооолитског устроЈства оставил-о би се много слободе кретгња nojeдиним црквеним областижа, У догматичзим и другим взжним питањима одржавала би римокатоличка црк- ■ ва С. X. G. изтжмне везе са врхов'вин духовним поглаввцом у Риму. (Свршиће се.)

Рад чехословачког парламента

Цела чехословачка Јаввост обратил! је у последње време своЈу пажњу на рад у парламенту, где су се претресалш нови законски проЈекти. То су вакон о ннкомпабилитету посланичког мандата са ма каквом плаћеном функци|ом ш иови закон о гатампи, Већина је пршхзатила оба владиеа заковска аредлога, па ће у будуће cse увреде учињене путем штампе бити одузете поротном суду и судиће се пред такозваним нарочитим кметским судовима. Tni је«законски предлог наншао на Јаку опозицију код парламентарне мањине и код већине чешких новааара, премда су и они признали, да је досадашњи начин писања некмх новива често нестеаран и m се оне у многим задовсљаваЈу страначким нападајима на .'противвнка без стварне подлоге. За закон су гласовали владине странке: аграрци чс. народни социЈалесте, чс. социЈалнв дежократи, народн*l демократи и клерикалци. ОпозицвЈа |е исгупила са оштром криthrom. Дебата о прихваћању тог закона трајала Је пунах Једанаест сати ys& све то што је вреже за говореике било ограничево. Од страве опозвцЕје одржао је еаЈистакнутије говор легионарски аослаеик Др. Хзрват, док Је владин i предлог ћ&јватренеје бргаво демокргга Др. Крамарж Закое |е прим- !

npar t l9. април. љен са 129 гласова против 81. Ил*тересштно Је, да Је зз: закоа гладо- • вала и већина легиондрских послб- 9 нвка ш ако се је протад закона ивјавила њихова шт»жга. Од социјалних демократа гласооали су за закока сви посланици осим седмораце, којш су се сд гласовања устегли. Предлог о инкомпабилитету орижљен Је без икаквог отпора, Опозв* ција је Једино тражнла још вашеЈасноће н рш&шк&тмша у боЈу протвв< коруоцвЈе. Као вашну ш>литичку'чињееицу ваља зхбележити, д$ су сњ владином већиаом за оредлог с анкомиабилатету ор&и mji гласовблш немачка хрншћаески. којн су тако првн- шут напустила сво jy прилику пасивие опозиције,. кој-у су до сад конзеквентно провоДИЛИ. Онн су BB> усж СВОГ ГОШЗрНИ№ Дра Лушког и&јавизд да гласују а* владиа предлш?; јер. г® сматраЈу за почетак важ№; црфдохрака протнв корупциЈе. Са, тим ја врограм парламентареог рада sa oso заседање ваврт шен, па m с® еосланаци разићш преко ускрмнмх иразнша. У"суботу lt апрала ароглабвћв се у варламенту уобачаЈс-нн • тшдневпв грађански шшџ, На ново заседање састаће ct mspI ламеигт 15. ма}а, » ће, с® после ! Једног месеца опет разићи еа три I месеца.

Стипичине глупости

1 Изјава Стипе Радића о његовоЈ конференцвји м националних мањина а Дописник суботнчког мађарског леста „Бачмеђеји Напло* потражио је у Бечу, Стипу Раднћа и затражио од њега ивјаву у ствара по њему ! мамераване конференције национал- ' них мањива у државама наследницама векадање Аустроугарске монар- ј мЈе, Стмпа Је мађарском аовиеару 1 взмеђу осТалога рекао ово: „Мвроваа ) конференциЈа одредила Је право на- } циовалмх мањмна у посебном yro» ј вору, а у веви са уговором мира. | ТаЈ уговојр'потпистле су владе ва» | интересованих држава, ео врло мало | су од тога. исоуаиле. Баш због тога ј држам за.аотребао, m сазовем код-. !

ференциЈу ради установљења заједничке акцмЈе мшадм..... (Дакле, Стипа, хоће дд се. стави на чело националних мањмиа!)... . На конференцвЈи моћи ће учествовати сажо ввавични делегмтв, нзасланице сввју мањива. Тако m Пољске Немц«, Руси, Русинп и Ј>:вреЈи; из Чехослр™ вачке Нем.l4% Словаци, Мађари, По» * љаци, Русшш ш Румуви; шв Руму' није Мађари, Немци, Руси, Бугарц' i Србм, ш шз југославвЈе су дсбмли [ позив Хрваl'м, Словенци, Мађарв» ј Немци, Румуеи, Бугари, Турци, Б>\ са&цв, Албанци м Црвогорци...... ј (Api Стипо, па то све су нациовалне I маалве?|) ... Уделг; ће сВакако узетм ) и Немци и Словенци ез Италнје као ; ; s рцзлмчите мањиее које живе у I Аутгрвјв и у Мађарској..... (Сумf њамрј)...... КонференциЈа ће бнта I оцачајап цавифест, чнЈа Је сврха

2

„ЗАСТАВА" 23 априла 1934 BPOf 92.: