Застава, 15. 08. 1924., стр. 2

Говор

г. Марка Трифковића, приликом дискусије на владину декларацију (Њставзк), Господо, после тога предузело се ј да се донесе нов Уст«в али |е већ : с тим ишло теже. Са доношењем ј Устава ишло је теже, Ма с&о нмали | једну приличну велаку и дугу криву. ? Ми смо имали једну владу, која ? није хтела да иде пред скупшгину l ж после имали смо опет и једну Ј Скупштину, у којој се ни]е могао | направит® кворум. У оно доба кад ј смо се ми тек уједиаили, а око нас ј пмали суседе ко|и су нас мрзили, š јер је ова наша велика држава, по- ? стала sa. њиховим рушевинама, била | је тешка снтуација. Али хвала Богу, Ј ми смо ту опасну ситуацију преброцнли и дошао је дан, од се овде ? састала Уставотворна Скупштина, | 55забрана на начин како је предви- ] ■ђено и у Крфскбј деклараци|и и у ј здреси Народног Већа у Загребу. ј 3s тај је Устав гласало више од ; половини изабраних Томе ’ Уставу, ко жели добра овој в§јед- ј ничкој кући, као што то декл«ра- ] ккја нменује, ве може се ник&ква [ формална правити. Тај је ј Устав дело ксмпромиса. Ја сам био ; Министар за Уставотворну Скуп- ј штину и знам, да смо гледади да Ј се свим групама азађе што је мо- * гуће више у сусрет само д® Устав \ буде компромисно дело, У томе У- ј ставу, господо, има читав једзн о- ; дељак, којн Влада ни]е предложила ; али који је примљен само sa то 3 да ј се видн да излазимо на сусрет да ј се једно велико дело н?родно сврши { ■са правом већином у Народвој Скуп- ј штини. (Н. Дивац: И то је једини ; пут кад је мудро поступљено). Го- t сподо, osaj је Устаз, најслободнији [ Устав, слободннји је и од бившег i србијанског (В. Лазић: Али ? није поштовбн). Г. Лавнћу, ако Вла- = да није пс-штовала Устав није пе- | штов&ла Устав зато што је одго- Ј ворна Влада и по]едини минвстри, 1 ил£ се за то не може помагати Влзда ко|а хоће овај Устав да мења. ј (ЧуН се ксд Тако је! Пљескањеј. Оз®ј Устав. господо, [ сва оснсвна грађанска права. Овај • Устав гарантује пуну парлзментарну кладавину. Оа дф пуну контрслу \ Народног и над • првкупљањем државних прихода и ј над трошењем прикудљених прихода. •’ Ол даје пршво интерпелације народ- ј ним посланицима и лраво законске < иницијативе. Ča , таквим Устмом : сваки, који жели добро oeoj вемљи, ј којн k у истзвд демократа и који ; гражи парламентарну вл®дsвину, | може бктк потпуно задовољан. (Одо- ; бравањг). Ј Господо, по овоме Уставу нико * нема хегежонију, племе Ji » ту реч нарочито употребљавбм, вато >. што је то једна крнлатица, што се š непресгано говори кзко по том У- ? ставу срлско племе има хсгемонију. | И ја тврдим и нико ме не може ра- Ј зуверити, а мислим дз нико нсће Ни 5 д& противно тврди, јер ј је то ствар јасн® и ноторна, ga по « овоме Уставу вико нема хегемовду. | Ето видите, данас вмамо Владу под : иредседанштвом г. Д?видовића. (С. | Баљаћ: По Уставу немамо али по ] политици имзмо). Ма имамо Владу ј r. Давидовгћа. У тој влади ви имате четнри ресора иоја су уступљена ј мусликанвма. (Чује се: Три. него пет. Подпредредник Љ, Молим ssac чујмо говорника. Марко Трифковвћ: (насгжвља) у ©вој Вла&и, као што рекох, госаодо, Муслимани имају четари ресора и i ако њих ина у овој држои око 800000. Словенци имају пет ресор® ® ако њчх има преко 1,000,000. ’ становника док Срби, имају се- i д®м ресора, и акз их је 6,000000. ] Дакле, као што видите. господо, у : овој влади ... (Салих Ббљић: То је ! први пут, ма немамо кључ!) Као ? што рекох у овој влади по овом Уставу Срби, који имају нреко шест милиона, нема|у већине, немају хе- ; гемонију. (Глас: И не требају). О

I овсм Уставу зж који се говори како Ј он аредстаеља хеге«онију Срба, а ја ћу вам казатк још н ово: да је у влади г. Стојана Протмћа било 4 Хрвата, г. Дринковић, г. Крнец, г. Шурмин и г. Ивлца Ксвачевзћ, и з била су три Словезца Дакле као ј што видите нем® никаквг хегемонвје » да образовање владе и бр.:ј I портфеља зависн од односа воједк| них парламентарних групж к од по? литичког и муцрости њихоi вих шгфов£. (Буран пљесак, узвзци: i Тако је!). Можда fee ми неко рсћч: Јест, све је то тако оо што сте о- ■ I зжла неиа хегемооје Срба, донста, ; ј виделк смо у садзњо) влади не-срби ; ј имају већину у прошлим вларма да ! | је такође бно приличаи број пред- ■ ? ставнио дрпих племена, али ви- ј § дите, господо, влзде fe i j ув« Србин. Ја fcy bžm рећ*§, жгш ми ’ ? je само што г. Корошец ни|е овхе, \ | кад се фзрмирала прва влада, био : ј је и он у комбанацији за председ[ ника владе, & ви ћгте зватк да је у i једној прилица пок. Протић предла- ј ј гао 8i председника владе г. дра i ; Смодлаку. Дакле видите, нлма ту ј i хегемоније Србж, чак нн у питању ; f ко ће председник владе. Све š i зависи од такта и мудрости поједи- ј I нах партија и њчховвх шефова, ; Го;подо, ossj Устав има једну на- ј ' ну, ја признајем. С мо|ега гледишта } i то није мзна. то |е врлина, али са ' ■ гледишта присталица владе једнога i ’ великога дела неких, а већ ’ ; да ће влада морати отворено да се i ; изјасни о овој основној политнци, i : h то мислим, то је ред, то требж да : ; буде. С њиховог гледишта мана је s ; овом Устоу, што здсу предвађене ’ ■ покра|инске управе. (Свет. Приби- ј i ћевић: Ништа аруго? Глас са леви- i ; це: То је mžhi!) Господо, ја могу да ј : кажем, да је радикална страно од ј i судно против позфаЈЈзнсох аутоно- ; ' ми]а. (Буран пљесак у центруму. ј i Свет. Прибићевић: Устав ни]е јеван- ; i ђеље, ади је јединство државе је- i ; ванђеље. Протести на левици.) (Наставиће се).

Котеково имање на изложби у Врбасу

‘ Котеково бмање h кдно од наших i најстариЈих и најузорнијих госпоi дар тва. Још 1770. године увело је i ово имање културу хмеља у Бачку : и данас је ово гласовито у целом • свету мјрационалнијим произвађа: њем те бнљке. 1806. гсдике осно; ван* је одлнчна Котекова ; Ергела. Нж скоро зат®м развија|у се : и све остале многе пољопривредне i rpase и ово гмдинство постаје једно [ од најузорнијих. На имању зацочиње ; одгој прворазредне подолске, i талске и монтафонске стоке, оснива ’ се одлично стадо мсрино оваца и ■ свиња мнгалице расе. Подиже се i нндустрвја: кудељара, цигљава, млин и радионица псљопривредних стро: јсва а у најновије време и фабрио ; метле од властитог произзодв, сирка. Ž се рационално пчелжротво, ? лов, градинжрстЕо и по? днжу се најмодерније пољспрмредне ј зграде поглавито за становвње че\ љади и чиновника, подиже се сиро• тиште (данас школа sa ' болница c& најмсдернијим.уређењем, : две цркве и једна основна школа. ? Пред ржт гради се на имању инду\ стрнјска пруга у што инl тензнвнијег господжрења. Најзад се ; групише цео рад око производње одличнвх врсти великог броја културних биљао у једну огледну станицу, којж је данас једина наша велика Пољопривредна Огледна Станица у државн створгна и одржжвана на приватном поседу. Аграрна Р«форм@. одузела k жмању скоро i сву површиву до 520 јутара односно 1 и ofeo некслвко јутара преко те површине стављено је под уджр агр. ’’ реформе у на|нови]е време. j На изложби је приозан у првом реј ду рад огледне ставаце, ксји има за I развитак привреде наше државе од| лвчног значаја. 49 разних оригинал| них сплемењених врсти биљака ИB- ложене су на изложбн. Опште внi тересовање иаших вемљорадника посетилаца изложбе побудили су 19 врсти озимих пшеница, три врсте

зоба, трк одлике мухари, пиварски | јечам, конопља (кудеља), сирак и I роноврсни пасуљи, ; Огледвд Станицж Котековог Има- • ј њ& бави се осим равмножавања ори - | ■ гиналних врсти биљака још и испи- S ј тизањем нијцелисходњије употребе ; вештачких ђубриза. На изложбн np<i- | ; резултати показују одличзе ;i ј успехе. Виднмо колосалан уплив ра- j i цасналне употребе суперф-осфзта, | , калијеве соо и чилске салктре на ј 1 развитак кономље, сиркз, кукурузж, j ! шећерве и крмае репе као и мухар I I а и хмељ. Сирак дсстиже-вигкну од | i? преко три метра, мухар 160 центи- ј мегара а кудеља равно три метера. | Ови постигнути Огледне ј Котековог Имања дају нашој пољо* ? привреди сасвим нов правац рада. ј Tsm путем долазимо д.з вдјаажнијег ? начзна повећања наших жетава а ј I то је животни кнтерес не сзмо j s земљоргјдње него и најважниН корак ’ | за целокупне привреде нзше државе. У томе лежи nsjsefea | i заслуга ове Ј У врло укусном оквиру приадзавм ž ; су одлнчни производи индустраја ј I (млен. кудељард и овог ј | цмања. ? Најлепшу декорацију које једно i пргдузеће уошцте може имати при ј \ излагању својо продуката на из- ? | ложби, је јединствени украс излож i ■ бено оделење Кстековог имања на | i овој изложби: Цжла једна страна ове ’ вслкке дворане покривена Је са 28 ј ■ диплома и 32 колајне, највиша одли- : = ковања производа овог имања на ј | пољопривредним ивложбам® у разi ВЕМ великим градовима Европе. ! Још нам ваља да је | ј драгоцени материјал изложбе овог | ј господарства врло укусно сређен и ? i властптог цвећарства ? ; дивно украннн. На свему се види ] i озбкљгн рад једне наше првокласне | ! пољопривредне установе. * * * I Оцењивачки одбор Врбашке из~ , i ложбе одликовао је изложене про- ’ 5 изводе Котековог имањз са 4 златне ; i Одликована је фгбрика ку- i ‘ деље, цигљана, огледна станица и ,! баштованство. О. С-ћ. I i

Лудница или Држава

ј У својој изјави, ко]у је г. Пашић ’ : прочитао у «ме народне радикалне ј странке у Нарсдној Скушптинв при| ликом д?б»те о владиној ; ј ји, ивмеђу осталог он је 5 захтевао: да Влада г. Давидовића [ одстуии што пре са управе држав | Ј не у ивтересу саме Државе и На- ? ј рода. Ни|е било потребно да прођу ? i ни два од тога времева па д« | s се увиди, да је овај наш велики др- ј i имао потпуно право и сада ј ’ тао s увек у својим мудрим пред- | виђењима. Ово што се већ данас i = ради, то се не дешава ни у једној , f држави у свету. Ми ж??вимо у вре- | ? мену аномалија, што је већ и дефе- ј i тистичка ,Полит Ека морала да i призна. i | Мп смо и парламен- | | тарна мон£рхи|а на челу са дина- ? I стнјом Карађорђевића. Нвш је краљ ? ; Александар 1. Карађорђевић. (Члан s \ I, Устав») В.здду по парламентарном s I принципу саставио је г. Љуба Д®? видовић. Њ«гова најјача мрламен- I ii тарна група јесте партија, : s ко]а је републионска. То le већ је- ј < дна велик® аномалиј®: Монархију ј • и круну чува једна републвтанска ; i странка, која не признаји монархију i : у опште, а нашег нзрочито. | i | И шта бава. Г. Рздзћ, још се ннје ’ . | расзаковао са свога Ј ? већ је да говори. И његов < i црвн говор, који се са луди- I ? лом, w који је уперен на првом месту протав краља и држвве, пока- • ’ : зује сввма и св&коме у каквој се ј ’ неморалној сатуацвјц налази наШа ( t држава до каквог вас је апсурдума ј ž довела Влада г. Давидовића. -i . | Г. Радвћ јавнр прокламује: ■ ; „Ми гвога Краља као чозека по- “ ■ : штујбмо, алк до њега не држимо, : - { јер смо републиканци. Срби су уби- 5 ) ли свога Краља, а њему св од Хр i s вата не мсже десиги рћаво.

!Најгоре би било тр, што би га са свима частима и свечгностеша јед нога дана испратила земље. fh| шић?.в режзм им&о је уза се најзи|ше два милнона људи, а цротив l себе десет милзона. Ахо бц Србв l’ по обнч&ју убили свога Краља % д»| вели новога, м» ra se бисмо при ? ззалиЛ * | Д ; оле ни мање ни више нсто проS вогацвЈа за убчство ми прогонстзо | краља. Ово друго г. милоI« стЕВо и снисходнтелзо допушта нашем краљу. Зар је ово Влада за сгишавање страств? Зар сзо s-ије провокацвј! ’ српског народа? 3«p ово зиј? РУ* | шење наше државе?'' Шта мисли о з озомо камаркла око нвшет дзорг? ј Да ли се овзко служи Краљу и Дг . ј настији? dap једкц обгтн дрипац ј алкохоличЈф и Пlрвлитичар д% obiј ко говори и нашој ДћнастцЈв? * Веселите се Немц?с В‘селите се Турци н Весе| лите се Радићевцњ и потурчењаца! Ј Веселите се свз српски ренегати! i Веселате се сви Ва, ј који мрзите очу Ади ће ј B-šm то весеље би-ти кратког века. ’ Српска народ, којНв'СРУШ:Ио Тур-■ i ску, Буг&рску и Аусгро-Умрску сил- ј Ј ну моигрхију, неће се побоЈати да ; ■се бзри и сруши нашос премвјеi р® г. Керенског g ову. хорду бољ- • | шевичко-радићевску, коЈа изгледа да ; је данес у нади чак и на највишик, ј местим® државне управе. ■ Држага изгледа k<so неур?ћева. i лудпица. Ми жввимо у мраку. Уско« ро морамо изаћи на светлост.

Шта још каже Радић?

Ј Поверење Давидовићој владк је дас управо Радић. Нисмо могли да се\ уздржмо, $ да не јаукнемб прн ре| зултату гласања у Народној Скукš Озомадне су • на ж комунистички правац ујел® нас * Србе, нас највећи део синова ове оi тгцбнзе до. срца.. Ми смо ономадзе) осетилв, да смо пасторчад у овој ј земљи. ЗаЈаулснусмо, јср аекушемо, да ни ни аожртвовањ! ваших синова, правих љубитеља ерпске груде ништа нsсу према величива неваљалаца и издајника ове отацбиае. ! Толико су многи. и тако силиц аеј ваљалци, да с® тешко може човек ј одбрамти. ? Влада је давас вато тако миеерав, јер Је сза у рукама Стјепана Радаћа. А к.о k Радгћ,. шта он све сме и може, а да му нико на забрави, то је показао и опет „Слободвв, Дом“ ? његов. ; Ми ћемо извфти само поцекесгавi ке из његовог члавка. Ево ■ „Ишеђу Радића и сељач&е внтер| нацвбнале нема никаквм несугла? сица у најважвијим питањимг, кло ; што су: борба сељаштва за земљу, | ослобођење народних мањина, блск ' ? револуционарног радншптва и се;л ... | Совјетско минвстарство спољниж; : послова добро се информирало о ја( кости в взжности X Р. С. С. прг i него што |е одобридо gbskbo csoa| штење. Московскк полигачки ед,I гови сматрају ово саопштење ■ : знањем потпуве мдивадалњжта | хрватског варод® м његово ираш ва ; самоодређење ~. | У Европи највећи сељачо ззрсд | вема нигде своје политичже ©рпвиј вације и због тога fee тамо б.ати гра! ђанских ратовб, али јсод нае Хрвата, ј јер с&и ми в у Југоi н усаште ту ва Бзлкаву дс i грбђанских ратова не морадоћн, > је хрватски ндрод тако организовзз, f Д1 ће мсћи и умета да спречи гра?. ћански рат свсјим радом. Мк Хрватз l оргзнЕзацвју, да можемо ■ увек узета на себе, да се сами у* прављамо, Говвра, да Је чак и Псенкаре «i ветовао Спала|ковић§, да се хрв«т-j ско нитање реши „јер Југославија ; постоје само аа папапиру 4 . Птју: како то, да у влади има4 ; Словенаца н 3 Муслимна, а ца Хр; вата нема ни једног. „То је с тога, •: што ми сматрамо да је сва влада i цела н®ша. М« од ose владе ; мо, да заведс ор и да омогући слс бодне Пчтају нас; шта в’ б

2

»ЗАСТАВА* 15. августа 1924. БРОЈ 183.