Застава, 18. 03. 1928., стр. 5

Лек против морске болести.

Прашки професор др. Штаркенштајн је пронашао лек против морске болести, који је назвао ~Vasano“ (талијански „Путуј добро!“) Др. Штаркенштајн прича како је сам много патио од морске болести као лечник аустријског Лојда, то ју је добро проучио. Ради умирења болести је пробао употребљавати атропин, који је донекле помогао, али су били непријатни пропратни симптоми лека. Зато се трудио да нађе лек, који ће неутрализовати непријатне последице атропина. Употребио је место агропина hyoscyamin и везао га је scopolaminom, који дејствује умирујући на нерв подражен морском болешћу. Лек је испробао за време пута око ЈужнеАмерике«и постигао је са „Васаном“ велик успех. Често пута је дневно лечио и 140 особа и свима је помогао и у тешким случајевима. Лек је добар и за пут железницом, утиче б сати.

РАЗУМАН СЛУГА

БАЈКА ИЗ ЗБИРКЕ БРАЋЕ ГРИМ, ПРЕВЕО ВЕЛ. НИК. Каква ли је срећа за газду, и како ли је добро у његовој кући кад има разумног, слугу који, и ако пажљиво слуша његове речи, ипак не учини по њима, већ радије сљедује својој сопственој мудрости. Један од разумних беше Јова, којег је једном послао газда да потражи отумаралу краву. Али је Јова за дуго остао и газда је премишљао, „да веран Јова неће пожалити труда у својој служби“. А када се Јова никако не хтеде да врати, газда се уплаши, да му се није што десило, те он сам пође да га потражи. Он је морао дуго да тражи, и најпосле спази слугу, који по пространој пољани тамо амо трчкара. „Па шта је с тобом, драги Јово“, рече газда, када га је сустигао, „јеси ли нашао краву, за којом сам те послао у потеру?“ — „Нисам газда, одговори он, нисам је нашао а нисам је ни тражио". — „Па шта си онда тражио, Јово?“. — „Нешто боље и то сам срећно нашао“. — „А шта је то што си нашао?“. — „Три коса“, одговори слуга. „Па где су ти?“, запита газда. „Једног видим, другог чујем, а трећег гоним“, одговори разумни слуга. То нека вам служи за пример, кад не водите бригу о вашем газди и о његовој заповести, већ радије чините оно, што вам падне на памет и за чим имате вољу, и тада ћете исто тако мудро радити, као разумни Јова.

Живот источно - азијских жена

У Китаји је жив покрет против стра- ј наца из Европе. Прастара културна земља i и опет жели своје китајске зидове бар сим- ј болично по ради заштите против утицаја > белих, а нарочито против Енглеза. У • Источној Азији жене се одевају просто по \ пропису обичаја и традиције, и оне немају i свог сопственог укуса. Код Китајкињајош ј и данас осакаћивају ноге, а Јапанке још и ; данас носе кимоно. | У већем делу азијског становништва, t жене у брачном животу налазе се у ужа- i сном положају. Многоженство је скоро Ј свуда дозвољено. Нису нужне нарочите > церемоније да се жена отера и да се са ј другом венча. Тако на пример сиамски ј краљ Хулалонгкорн имао је 365 жена, сва- i ког дана у години другу. Женскиње бата- ! керског становништва морају у својој два- ’

наестој години да поваде зубе, јер са зубима не би нашле мужеве. Према томе природно је, да услед недостатка зуба многе жене болују од стомака. Против овог обичаја Европљани не могоше до сада ништа да учине. Оболеле жене батакерског становништва затваране су у дашчарама са којима се оне сагореваху, али се они од те грозне навике одучише. Познато је, да је Енглезима после многих тешких напора једва пошло за руком да отклоне спаљивање удовица, која су код Индуса важила као неке уобичајене церемоније. Код Минанкабаура постоји материнско право. Брачници нису заједно, већ зет долази у посету својој жени, а исто тако и син посећује у кући свор жене. Ако ћерка рађа, трошкове за васпитање деце не сноси отац, већ женин најстарији брат, који је са њом у истој кућл. Зет је обвезан, да један пут у години донесе један комад говеђине као неко обавезно признање најма, а у исто време слободно му је да још и другим трима породицама то обавезно признање учини, но он се увек може опет да разведе односно развенча и да доведе до двадесет и пет жена. Код Самоана је уобичајено да се госту за једну ноћ поклони ћерка поглавице. Иако се Самоани npoписно жене, у једној кући често се налазе по петоро деце од разних очева. Но најжалоснији је факт, да код већег дела азијских становника њихове жене морају да врше све тешке радове, оне не само да савлађивају цео кућни рад, већ морају и да професионално зарађују. Оне тргују; оне су раденице на плантажама теја; оне сеју пиринач; оне ткају и скупоцене везове израђују. И тако оне ваздуги дан раде од ране зоре до у ноћи. Уз то те ■ жене, које се врло младе удају, скоро сваке године рађају и децу саме доје. Тежак рад, многа рађања, а у извесним земљама и блудан начин живота, жене се пре времена утамањивају; а тамо где је већ продро утицај европејаца, судба жена је побољ- , шана. Источно-азијске жене немају разлога да заузму став против европејаца, јер би их ови ослободили од хиљадама година старог робовања. Али ове жене не располажу са надмоћношћу да странце потпо- ; могну, нити разуму да оцене тежње европејаца. Само се код Јапанкиња може обе- 1 лежити успели женски покрет, али се он већ сасвим на европски начин изазива у живот. { Вел. Ник. ; Оглашујте sr „Завтави**

Спорт Задужбина вести ЗСУ

Објава бр. 15. 1. Суспендује се од даље игре Коломам Доби члан С. К. Радничког са 17 мартом о. г. 2. Идућа седница одржаће се у понедељак 19. марта о. г. у 7 ч. увече, на коју нека дађу сви чланови. 3. На скупштини СК. Јуда Макаби 18. о. м. заступаће ову Упр<?ву г. Јован Бек. Упраиа.

ИЗВЕШТАЈ БЕРЗЕ

М-овосадска продуктна и ефектна берза Нови Сад, 17. марта 1928. год. ПШЕНИЦА: Бачка 78-79 2% к. д. 340’ 345’ Горњобанатска 78-792% к. д. 335’ -340’ Сремска 77—78 2% к. д. 337’50 —342’ ЈЕЧАМ: Бачки 66 к. д. 295’ 305 * Македонски ориг. к. д. 240* 245 • ЗОБ: Бачка к. д. 250' 260 Банатска к. д. 250’ 260*Сремска к. д. 250’ 260 Славонска к. д. 250’ 260’КУКУРУЗ: Бачки стари к. д. 255 ——26o Бачки к. д. 25Г ——256’ Бачки Ш-IV к. д. 257’50—262’50 Бачки IV-V к. д. 262’50 —267’50 Бачки бели к. д. 257’50 —262’50 Банатски к. д. 250 255’ Сремски к. д. 25 Г 256’ Сремски 111-IV к. д. 257 50—262 50 Сремски IV-V к. д. 262’50—267’50 БРАШНО: Огг и Ог Бачка к. д. 465’ ——475’ Број 2 Бачка к. д. 445’ 455’ Број 5 Бачка к. д. 425’- —-435’ Број 6 Бачка к. д. 370’ 380’ Број 7 Бачка к. д. 305’ 315’Број 8 Бачка к. д. 220’ 230’ МЕКИЊЕ: Бачке у јута врећама к. д. 207’50 —215’ Сремске у јута врећама к. д. 207’50 —212’50 Тенденција: чвршћа. Промет: 158 вагона кукуруза, 4 вагона брашна, 8 вагона пшенице. Свега 170 вагона.

У . < хлалноl/Сл Разбориша уиошреба i & ко желите Д а посве искорисшите Ш Ј онда аазите како га унотребљавате. Не забора ~ М ' више прво п Р авило: »РАДИОН“ шреба pacmonumi ХЛАДНОЈ води. Само тако развија „РАДИОН“ пошауно своЈ хИЈКјННћлВ снагу и пере уисашну „сам“. \ 7 О во Ј е ll P at3UJl ° додуше једносшавно 9 али баи ј t - зато несмеше заборавиши ј . ' ; / . „РАДИОН“ у хладној водирастопити 142 1 -16

БРОЈ 63 „ЗАСТАВА“ 18. марта 1928.

СТРАНА 5