За част америчког Српства

. Е _вославни Савез Србобран и Ср"пски Свијет); помешану, црквену, аустријанштину и дефрауданте — ово двоје ишло је и у старом крају под руку. (Из ове борбе постао је Савез Сједињених Срба Слога са листовима њујоршки Србобран и Српски Дневник.) Свака од тих борба, као што се јасно види, дизала је Америчко Српство на виши уравањ како гледе организација, та ко и гледе новинства.

Шо свима правилима та би борба имала да стане ту: Америчко Српство било је очишћено од отворене аустријанштине, сузбило је хрватско православље, и изашло на чисто национално по ље. Џред њим, тако очишћеним, стајала су само још два посла: да се уједињује и своју организацију учвршћује и усавршава. Оно је дошшто до спасоносног и волшебног гесла : Само Слога Ср бина Спасава. Политичке Америчке власти нису му сметале; није било оног аустријског : “подели, па владај.“ Од куда онда та нова, петогодишња борба, у самом крилу Савеза Слогаг питају се сви наши родољуби из старог краја. Једни се питају, а г. пп. М. Прибићевић изводи на оптуженичку клупу проф. Пу пина и оптужује: “Ево кривца! (Сва та борба била је чисто личног значаја. “Сујета и амбицја Ето видите, сви су ови људи вољни да раде за опћу ствар; он им не да!"

Овде ми позивамо све озбиљне људе да за један часак замис ле ову “духовну операцију:

Да из историје Савеза (Слоге

избришу име Илија Шушњар, па да виде што би онда добили. Добили би једну чедну — аркадијску идилу. За ове наше борбе у Савезу Слози име Илија Шушњар вреди таман толико колико за куварски речник вреди реч — варјача. Читавих пет тодина тај америчко-српски Емилио Атвиналдо држао је у сталном врењу, сталном шкандализовању цело Америчко Српство.

Немојте веровати нама, отидите у Џуно, Аласка, потражите једног члана (Савеза Слоге и запитајте га: ко је водио све ове борбе у Савезу Слози. Ако вам не рече: Илија Шушњар — аргатоваћемо три године да вам платимо пут тамо и овамо!

А: тај Илија Шушњар, та “жр-

тва" Пупинове “сујете и амбици је“, над којом лије тако топле сузе један потпуковник српске Краљевске војске, био је тада, када је водио ове љуте борбе, секретар Југословенског Социјалистичког Савеза.... „ Главно оружје, којим се тај Илија Шушњњар служио у борби против Проф. Пупина, био је "Шародни Глас“, — српски орган Југословенског Социјалис тичког Савеза.

И то је био онај исти лист, ко ји је објавио српском усељеништву у Америци, родољубиву вест: како је српска војска палила =— живе Арнауте.

Уредник тога листа, који је

такође пао као тужна “жртва

“сујете и амбиције" проф. Пупина, данас је у оној истој "родољубивој гарди“, која, преко

6

Пн