За част америчког Српства

О сте

_ Луна

Ћеловић _

БЕОГРАД >

|(шка Сејоме

"Ам. Србобрана" организујеравфЕ кампању за дочек Рао Ратне Мисије...

На Ио у били у ста њу да ' поједемо“ Илију Шушњара. Нити смо га могли штурлос“ потопити. Шустили смо се у борбу с њиме и ту борбу уписали у историју нашу; читавих пет година то име се провлачи кроз историју Савеза Слоге.

ГЛАСОВИ ИСПОД БИНЕ

Што би Хамлет дао да се ослободи оних гласова, који га стално гоне испод бинег

Ну ти гласови, који се њему

причињају као глас његовог оца,

јесу, на уметнички начин, изражена истина: да човек на овом свету није сам, да се око њега стално, и ако не видљиво, крећу извесне силе које или јачају или слабе моћ појединца. У овом случају, у Хамлетовом случају, ти гласови испод бине, оличавају закон о особинама, које деца наслеђују од родитеља и које гоне, спутавају, дижу и јачају — моћ појединца.

Тај закон, без сумње, познаје гт. пп. М. Прибићевић, али, како изгледа, неће да зна и за други један закон: да поред родитељских греха“, који се на овако жив начин очитује на делању деце, постоји и “дечији грех“, који се на још живљи начин очи тује на поступању родитеља. Тај закон у биологији — одакле су та неки пренели и у содијологију — зове се “борба за одржање врсте.“ У једној нарочитој школи содијолошкој зове се једним суровим именом : сталешка свест

брја мека убимати и облике јас-

не свести, и облике полусвести. У кратко речено: код маса, чији је опстанак у неизвесности, врло често појављује се питање: Добро је све ово што чинимо,

али од чега ће сутра живети на-

ша деца г У разна времена та питања узимљу разне облике. Кона чан облик њихов биће — јасна сталешка свест. Сада, за време ових потоњих борба, облик тог питања био је сличан оним “гла совима испод бине," који су гонили Хамлета на сваком кораку.

Друтим речима, за људе, који озбиљним очима гледају на јавне послове, ове потоње борбе у (Савезу Слози биле су доказ за једну врло озбиљну чињеницу — да наше надничарство у Америци почиње већ клецати под ) теретом свота тешкот друштвеног положаја. У његовој свести већ се почиње одсјајивађи чињеница да је оно избачено из једног привредног строја, старог строја који му је зајамчивао привредну независност, збачен у други привредни строј, који га лишава привредне независности и, у исто време, и сталности и безбедности.

На ове ствари ми се враћамо тако често не ради тога, што патимо од “сујете и амбиције", да. некота утимо, већ због тога што нам је већ досадило играти улогу старог Фоче: стално опомиња ти на овај ташки положај нашег усељеништва у Америци, и на опасност да ће једнога-дана оно бити отето упливу наше надционалне политике и поћи оним

= 419 ==