За част америчког Српства
једног листа је на нарочити начин изражен суд народни. Народ на тај начин изјављује да не одобрава рад људи ар их око тога листа.
Другим речима, када се латио
= и то првог месеца — да спа-.
сава те људе, које је народ -осудио, г. пп. М. Прибићевић ухватио се у коштац са самим народом. Ну то није све. Оног дана када је г. пп. М: Прибићевић помогао овим људима да изврше горе описану трговину на рачун новца чланства Савеза Србобрана учинио је двоје : Прво, дошао је у сукоб са једним делом чланства Савеза Србобрана; Друго, постао је саучесником у једном злочину, чије размере сазнајемо истом сада, када знамо — колики је дефицит Савеза Србобрана. Организације, установе и људи, чијим је противницима при текао у помоћ г. пп. М. Прибићевић, опростиле су му ту неправду. То се очитовало 4. фебруара 1917. У њиховој је мо ћи било да опраштају политичке погрешке,
Али није у моћи људи, ни
странака, ни организација, ни установа, да опраштају — злочине !
Злочини се испаштају, не опраштају. Та трговина, о којој још нико не зна рачуна и која је узрок овом силном дефициту у Савезу Србобрану, јесте стена о коју се разбио брод г. пп. М. При бићевића: ј
У очима чланова Савеза Слоге, а то је 13,000 организованих Срба, он је од тог доба изгледао као човек који је спасао једно подузеће, постало са тачно одређеном сврхом — да разбије Савез Слоту.
У очима једног дела чланова Савеза Србобрана он је изгледао као човек који је помогао да се упљачка добар број хиља да долара њихове крваве уштеђевине. Противу те врсте злочина противу злоупотребе новца организације — води борбу чесстити део Америчког (Српства од онога дана, од када се почело организовати.
Злочин је учињен и казна је морала доћи.
ПУЛИТИКА.
Све оно што је после тога дошело спада у рубрику коју ми зовемо пулитика".
А под тим именом ми разумемо ово: кад неко види да је изгубио своју игру па покушава да удеси ствар тако, како би из-
гледало да је други крив за ње-
гов неуспех.
(О томе најбоље сведочи тужна улога коју је г. пп. М. Џрибићевић одиграо у овдашњем југословенском покрету. После Чикага, збора у Чикагу, југословенски покрет код Хрвата
" прешао је у руке људи који су
век свој провели у праваштву.
Та чињеница, што су ту хрват ски праваши — и то онако задрти праваши као што је био Дон Нико Гршковић — инаме-
092